Dame i gospodo narodni poslanici, poslanici SRS nisu bili u stanju da podnesu amandmane na ovaj zakon, jer je postalo uobičajeno da predsednik Narodne skupštine zakazuje sve sednice po hitnom postupku.
Na kraju dana za glasanje, prošlog petka, zakazala je sednicu tako što je rekla, vidimo se u utorak, a u poslaničke klubove u 10,00 sati stigao je saziv i do 12,00 sati, kada nam je rok istekao, zaista nismo bili u mogućnosti da podnesemo amandmane. Znači, 20 minuta koliko imam na raspolaganju i 27 minuta koliko imaju poslanici iz poslaničkog kluba nije dovoljno da bi se o ovom zakonu raspravljalo.
Zaista mi je žao što se o ovako stručnom zakonu, koji nije politički, žuri i što se poslanicima oduzima to pravo da se amandmanski izjašnjavaju o ovom zakonu i da pokušaju da ga promene. Ali, šta je tu je. Pokušaćemo u najkraćim crtama da objasnimo od čega strepimo, šta će biti efekti ovog zakona i šta je to što mu zameramo. I naravno, da li ima i nekih pozitivnih strana.
U svom ekspozeu ministar je rekao, a i u članu 173. zakona vidimo da danom donošenja ovog zakona prestaju da važe neki zakoni, kao što su Zakon o izgradnji objekata, Zakon o planiranju i uređenju prostora i naselja, Zakon o građevinskom zemljištu i Zakon o posebnim uslovima za izdavanje građevinske, odnosno upotrebne dozvole za određene objekte.
Pitanje je koliko je pozitivno to što ovakav zakon obuhvata materiju ova četiri zakona. Ta preglomaznost nije uvek pozitivna strana. Mnogo češće je negativnost.
Nije nam jasno zašto u članu 173. piše da donošenjem ovog zakona prestaje da važi i odredba člana 11. stav 2. Zakona o ministarstvima, "Službeni glasnik Republike Srbije", broj 27/2002, obzirom na to da je ovaj zakon prestao da važi donošenjem novog Zakona o ministarstvima, koji smo nedavno izglasali. Očigledno se ovde radi o nemaru, a da to nije primećeno prilikom podnošenja ovog predloga.
Ako bismo hteli da komentarišemo trenutnu situaciju u ovoj oblasti, svi znamo da je bespravna gradnja divljala poslednjih godina, naročito od 1996. naovamo. Napadana su određena područja. Znam za grad Beograd, recimo Voždovac i Čukarica su bile akutne tačke. U vreme koalicije "Zajedno" na gradskom nivou mogao je da gradi ko šta hoće, nicale su petospratnice na građevinskim parcelama na kojima je mogla da se gradi samo porodična kuća, pet plus jedan, a sve zahvaljujući tome što se stvorila posebna urbanistička mafija, koja je ogromne pare uzela i stavila sebi u džep, na račun uništavanja gradskog jezgra, a što je sada nemoguće ispraviti.
Za sprovođenje ovog zakona biće potrebno bar još desetak uredbi da se donese od strane Vlade, jer su mnoga pitanja nedorečena, započeta. Ne mogu da se složim sa ocenom gospodina Pajtića da je zakon idealan, niti hvalom gospodina ministra. Da je tako, ne bi vladajuća poslanička grupa podnela ovoliki broj amandmana. Znamo, kad god poslanici vladajuće DOS-Refoma Srbije podnose amandmane, da su to amandmani Vlade, pisao ih je ministar i neko iz Ministarstva. Znači, u zadnjem momentu ste shvatili da ima mnogo propusta u ovom zakonu i stoga pedesetak amandmana od strane DOS - Reforma Srbije.
Postavlja se pitanje zašto je došlo do izgradnje tolikog broja bespravnih objekata, kada znamo da svako može da prijavi bespravnu gradnju, pa bi u ovim kaznenim odredbama trebalo da stoji da godinu dana zatvora dobije svako ko je išao u Šilerovu, znao je da je bespravan objekat, a nije ga prijavio. To bi bilo sasvim korektno.
Kada ste obrazlagali zakon, rekli ste da je samo 3% objekata legalizovano. U tih 3% ušao je i Pink. Čim se Željko Mitrović obratio, u jednom danu uspeo je da legalizuje svoj objekat.
Hiljade zahteva, znam, stoje u Gradskoj skupštini. Zašto se nije radilo po tim zahtevima, kad su građani platili sve što je trebalo da plate, uredno podneli zahteve, platili naknadu za građevinsko zemljište, to nisu male pare, a onda ste jednim dekretom zaustavili legalizaciju, očigledno očekujući da ćete ovaj zakon doneti. Šta su vam bili motivi, nisam mogla da protumačim.
Takođe ste tvrdili u svom ekspozeu da su sadašnja rešenja bila podložna korupciji. To jeste tako, ali nisam sigurna da i ova rešenja, koja imamo sada u ovom zakonu, neće biti podložna korupciji. Ako se ima u vidu sve ono što je Ljuba Anđelković, kao član Izvršnog odbora, čini mi se potpredsednik Izvršnog odbora, radio u sprezi sa urbanističkom mafijom, pa i sam sebi napravio vilu, a zemljište mu dodelila supruga, koja je bila funkcioner Skupštine opštine Čukarica.
Verovatno se saćete prijave za bespravnu gradnju koju je podneo pokojni Tapi i krivične prijave koju je podneo i protiv Ljiljane i Ljubomira Anđelkovića, objašnjavajući kako je do te urbanističke mafije došlo. Samo u dve rečenice ću vam reći šta je to. Ovo je jedan primer, ali tako se radilo. To svi mi imamo u komšiliku i možemo to plastično da objasnimo.
Gospodin Tapi piše pismo Skupštini opštine Čukarica i inspekciji, koja nije reagovala na vreme. U momentu kada objekat niče, treba da se zaustavlja gradnja ili da se ruši u temeljima. Tako je barem bivalo ranije. Sada se čeka da objekat nikne. Svi su očekivali tu legalizaciju i nicalo je svakojakih objekata.
Gospodin Tapi kaže: a sada je ostalo još samo da vam ispričam priču, koju je meni ispričao vlasnik livade na kojoj je iznikao soliter. Radi se o Golfu. Moj kolega slikar Aleksandar Đurić.
Priča ide ovako; u leto 2000. godine kod njega dolaze dvoje ljudi iz Glavnog odbora JUL-a i ponude mu 250 metara kvadratnih stambenog prostora, da im on dozvoli da na njegovoj livadi sagrade kuću. Đurić mi se lično žalio da su ga prevarili i da će dobiti samo 100 metara kvadratnih, jer ih je jedan budža, čija je žena glavna za građevinsku dozvolu ucenio i da umesto dogovorenih 540 metara kvadratnih za uslugu, sada taj budža traži 970 metara kvadratnih, plus dve garaže, tako da su morali da dozidaju još jedan sprat, da bi izvukli štetu.
Sada se vi iz građevinske inspekcije slabo krećete po finom kraju, jer rušite samo sirotinju. Reći ću vam po koliko su prodati stanovi u tom soliteru - 2.600 nemačkih maraka po metru kvadratnom, a potkrovlje po 2.300. Znači, vi ste vašim nedelovanjem omogućili da Anđelković zaradi 2 miliona i 500 hiljada maraka. To je bila uobičajena situacija u Beogradu.
Ako će ovaj zakon doprineti da toga više ne bude, onda je to dobro. Videćemo kako će to u praksi izgledati.
Takođe se pokazalo da je prostorni plan spisak lepih želja, da je nepovezan sa prostornim planom okolnih zemalja, a u isto vreme sada spuštate na nivo lokalne samouprave izradu nečega što je takođe prostorni plan. Ne zove se ovako, nego se zove onako, nije šija nego vrat. To neki ljudi moraju da rade i u to moraju da se ulože ogromna sredstva. Rok koji ste ostavili od 18 meseci je veoma mali, što znači da će većina opština biti u nemogućnosti da to uradi.