Uvažena predsedavajuća, poštovane kolege, što se tiče Fonda za zaštitu životne sredine i prenosa sredstava, odgovorno mogu da vam kažem da Fond ustanovama kao što su  zavodi za javna zdravlja koji kontinuirano prate kvalitet vazduha na teritoriji Republike Srbije već 40 godina, kao i uz Agenciju za zaštitu životne sredine, koja je instalira „Horiba“ pokretne stanice za praćenje aerozagađenja, u prethodnom periodu dok je funkcionisao nije preneo ni jedan jedini dinar.
Pare iz Fonda su besomučno trošene na kampanje „Očistimo Srbiju“, na razne propagandne materijale koji nisu ovoj državi dali nikakvu korist. To su ogromna sredstva, a ove ustanove su bile potpuno na tržištu, same se snalazile kako su znale i umele da koliko-toliko obezbede zdravu životnu sredinu, zdrav vazduh za naše građane. Mislim da smo već jednom završili sa pričom oko Fonda u prošlom sazivu. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, uvažene kolege, mislim takođe da je ovo dobar predlog, kao što je rekao moj prethodnik, ali mislim i da je odličan predlog da se uz ministarstvo saobraćaja, građevine nađe i prostorno planiranje, a da imamo jednu koordinaciju, korektnu koordinaciju sa Ministarstvom poljoprivrede i sa Ministarstvom zaštite životne sredine.
Znate, moraju da se postave prioriteti da vidimo šta je više jedno drugom potrebno. Kada imate izgradnju saobraćajnica, veoma je bitno voditi računa o tzv. zelenim pojasevima. To je neophodno povezano sa zaštitom životne sredine, ali je isto tako povezano i sa pravilnim korišćenjem zemljišta koje se nalazi tu i koje će biti oduzete od poljoprivrede, a biti ustupljeno za izgradnju infrastrukturnih projekata.
Prema tome, o tome zajedno treba da vodimo računa i mislim da je ovakva raspodela odlična, ali ono na čemu trebamo insistirati to je koordinacija između ovih ministarstava, jer to je neumitno i jednostavno samo na takav način možemo da imamo i zaštitu životne sredine i dobre puteve i dobre zelene pojaseve, koji naj garantuju ne samo zaštitu od aero zagađenja, nego i veliki problem zaštite od buke koja je jedan od velikih zagađivača i kome se pridaje sve veći značaj i u Evropi i u svetu, a ima poguban uticaj na zdravlje.
Prema tome, ambijentalna ekologija i uticaj na zdravlje je nešto o čemu takođe treba da vodimo računa, a ako hoćemo ovako ići u nedogled, onda s punim pravom možemo da kažemo da i Ministarstvu zdravlja pripadao deo ekologije. Ministarstvo zdravlja, po „difoltu“, kontroliše ispravnost vode za piće. Šta ćemo onda? Onda ćemo ići u nedogled, ali moramo pravilno rasporediti ministarstva, videti šta čemu više odgovara, a insistirati na koordinaciji. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege, cenim vašu upornost da dobijemo odvojeno ministarstvo ekologije, ali ne vidim zašto nam te projekte ne biste ustupili ako ste dobre volje i ako je u okviru nekog drugog ministarstva. Valjda trebamo zajedno da rešavamo probleme. To je jedna stvar.
Druga stvar, imali ste dovoljno vremena u prethodnom periodu da sve te divne projekte, o kojima pričate, realizujete kada ste imali samostalno i izdvojeno Ministarstvo ekologije sa ortopedom na čelu.
Treća stvar o kojoj želim da govorim je inkriminisani Fond za zaštitu životne sredine. Niko od nas nije rekao da su bile malverzacije. To ste vi rekli iako imate saznanja o tome onda se obratite nadležnim organima. Mi smo samo govorili da iz tog fonda nisu uplaćivana sredstva preduzećima, odnosno ustanovama koje su radile na zaštiti i prevenciji zaštite životne sredine. Molim vas, slušajte pažljivo šta govorimo. Ponavljam još jednom, ako imate saznanja o malverzacijama onda bi podhitno trebali da se obratite nadležnim organima. Hvala vam unapred.

Predsedavajući, ponavljam vam, ako imate saznanja da se u poslednje dve godine Fond nije koristio kako treba, vi to predajte tužilaštvu. Samo kažem, u periodu kada je taj fond postojao u okviru Agencije, a postoji i danas, ali se samo sredstva drugačije kontrolišu i verovatno vama to smeta, tamo gde je trebalo da bude uplaćeno nije uplaćeno. Znači, ni jedan dinar nije uplaćen ustanovama koje su se bavile prevencijom zdravlja i zaštitom životne sredine. To su zavodi za javno zdravlje koji su na teritoriji cele Srbije i pokrivaju sve okruge ravnomerno. O tome vam govorim.
Čemu služi Fond u okviru Agencije ako vi na terenu kada pozovete Agenciju za zaštitu životne sredine ne možete da dobijete informaciju kome da pošaljete izveštaj, ne možete da dobijete informaciju kojoj osobi da se obratite a da pri tom u Agenciji nemaju pojma koje je nadležno ministarstvo za određeno pitanje, a isto to se dešava kada okrenete ministarstvo, i oni ne znaju da vam objasne ko u Agenciji sedi i za šta je nadležan.
Sve je bilo postavljeno totalno naglavačke. Sve se radilo ad hok, paušalno, proizvoljno, od trenutka, od situacije do situacije. Ali, zato ste znali, ne spočitavam vama i ne vraćam se u prošlost, da potrošite sredstva na veoma perfidan način pokriven zakonski zakonima koji su tada to dozvoljavali jer ste ih tako usvojili da to možete tako da iskoristite za rano-razne kampanje, za razno-razne propagandne materijale „očistimo Srbiju“, a očistili ste Srbiju do krajnjih granica, do novca koji nam je potreban. Očistili ste Srbiju tako da ne možemo da je podignemo iz tog pepela o kome pričate, iz Obrenovca.
(Predsedavajući: Vreme.)
Još jedna stvar koju želim da vam kažem …

Poštovani predsedniče, uvaženi ministre, poštovane kolege narodni poslanici, ja ću prevashodno govoriti o Zakonu o bezbednosti i interoperabilnosti u železničkom saobraćaju. Ako znamo da interoperabilnost znači mogućnost više sistema da homogeno deluju, više heterogenih sistema da homogeno deluju i da informacije koje kruže u tom sistemu bez dodatnih potrebnih nekih informacija mogu da se koriste i da služe korisnicima. Jeste ovo malo rogobatna reč, ali, jednostavno, takva je kakva jeste i trebamo da i nju, kao i ovaj zakon, prihvatimo.
Analizirajući ovaj zakon, apsolutno smatram da je prevashodno dobar i da je zakon koji prethodi promenama koje su neminovne u našem železničkom sistemu. Ako bismo pravili zakone sada za naš železnički sistem onakav kakav jeste, prevaziđen, i ti zakoni bi bili prevaziđeni. Ovaj zakon ne samo da nije neprimenjiv, nego ako ljudi koji ga budu sprovodili budu dovoljno vešti da na pravi način objasne i zaposlenima u „Železnici“ šta će dobiti ovim zakonom, može da bude jedan od krovnih zakona u našoj železnici.
Analizirajući ovaj zakon, pronašla sam sve elemente upravljanja sistemom menadžmenta kvaliteta, ISO standarda 9001 i jednostavno mislim da je to osnova ovog zakona, kao i drugih evropskih ISO standarda koji su neophodni, kako za železnički tako i za drugi saobraćaj i mi ih moramo implementirati, hteli to ili ne.
Ovaj zakon je apsolutno primenjiv, bez obzira da li se na našim prugama kreću vozovi 30 km na sat ili 200 km na sat. Kada se radi o bezbednosti, mora da se poštuju elementi bezbednosti i jednostavno kada govorimo možemo da vidimo da ovaj zakon sveobuhvatno obuhvata i apsolutno sve resurse, a to znači i ljudske resurse i infrastrukturu i jednostavno u okviru infrastrukture pruge, kao ležeću infrastrukturu, i infrastrukturu pogonskih mašina, odnosno lokomotiva, odnosno vozova.
Ovim zakonom apsolutno su obuhvaćeni svi elementi, što znači da može da se primeni i na postojeći sistem, ali on je praktično preventivni i može da se primeni i na sve buduće sisteme koje mi budemo uvodili. Jednostavno, nije primenjiv samo za sadašnjost, nego se jednostavno može primenjivati i u budućnosti.
Osim toga, ovim zakonom, osim resursa, obuhvaćeni su i drugi elementi koji se odnose na preveniranje rizika. Čuli smo u više navrata o formiranju komisija koje će se baviti uzrokom odnosno posledicama nekih nesreća. Ja mislim da je ovim zakonom odlično urađeno što su u analizama preveniranja rizika prevashodno dati elementi za preveniranje nekih prethodnih nesreća koje su se desile, određivanje kritičnih kontrolnih tačaka koje trebamo uspostaviti u ovaj sistem i njih prevenirati kako do nesreće ne bi došlo.
Nesreće koje se dešavaju u železničkom saobraćaju, kao i u avionskom saobraćaju, retke su. Ali, kada se dese, odnose veliki broj žrtava. Upravo iz tog razloga moramo sve učiniti da radimo prevashodno na prevenciji.
Kada govorimo o prevenciji, posebnu pažnju trebamo da obratimo i na ljudske resurse. Znači, lekarski pregledi ljudi koji rade na železnici treba da budu urađeni na adekvatan način. S druge strane, svakako treba da uzmemo u obzir da i kadar koji radi na železnici mora da se zanovi mladim ljudima, podmlatkom, koji će moći da prihvate sve nove izazove i da jednostavno budu sposobni i takvog zdravstvenog stanja, a i kapaciteta obrazovanja, da mogu da prate nove tehnologije u ovoj oblasti.
Još jedna stvar koja mi se dopala u ovom zakonu – zaštita životne sredine, odnosno jedan deo koji se odnosi i na zaštitu životne sredine ali i na bezbednost železničkog saobraćaja, kao i okolnih naselja – odnosi se na kontrolu buke, preveniranja i nastanka posledica zbog prolaza određenih vozova, odnosno vibracija koje mogu da nastanu prilikom prolaska saobraćaja ovog tipa. Svakako da treba voditi računa i o infrastrukturi koja će biti postavljana, kao što su pruge i o naseljima koja se tu nalaze.
Sve u svemu, ako budete dovoljno vešti da ovaj zakon sprovedete na adekvatan način, ne sumnjam uopšte da će biti velikih otpora jer su ovo velike i strukturne promene i nose ih ljudi. Oni mora da prihvate jednostavno novi sistem, novi sistem vrednosti, novi sistem kontrole. Ovaj zakon nosiće sa sobom punu papirologiju u početku, dok se ne uspostavi kao i svi drugi sistemi kvaliteta, ali posle dobit koja se dobija i ušteda ovakvim načinom poslovanja je veoma velika.
Srpska napredna stranka će svakako podržati ovakav zakon. Ministre, zahvaljujem se, zakon je veoma dobar, primenjiv je i samo treba da naiđe na razumevanje i zaposlenih a i ostale javnosti. Hvala vam.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, drage kolege, smatram da novim zakonskim rešenjima u okviru Zakona o robnim rezervama pozitivno ćemo uticati na sigurnost i stabilnost u snabdevanju naših građana.
Ono što je dobro u okviru ovog zakona uspostavlja se više nivoa kontrole. Ako se samo osvrnemo na član 3. stav 2. koji nam govori o tome kada možemo da koristimo robne rezerve. Mi u stvari vidimo u suštini da smo praktično u jednom desetogodišnjem, a možda i već dve decenije praktično u nekom posebno, odnosno vanrednom stanju kada su turbulencije na tržištu veoma visoke, tako da su nam robne rezerve neophodne i domaćinsko poslovanje sa njima takođe.
Ono što se događalo u prethodnom periodu ukazivalo nam je da je bilo velikih zloupotreba kada su robne rezerve u pitanju, bilo da se radi u oblasti energenata, bilo da se radi u oblasti prehrambenih proizvoda ili u oblasti medicinske opreme i lekova. Razno razni lobiji koristili su nepostojanje adekvatnih propisa za lako bogaćenje, a sve na uštrb naših građana.
Tako da smo samo u oblasti medicinskih sredstava i lekova imali razno razne farmaceutske afere koje su se ogledale ili u delu kada smo imali previše vakcina, zbog neadekvatnih nabavki, loši procena, a to su naši građani debelo platili. Ili, u periodu 2012. godine kada smo imali nestašicu vakcina za redovno vakcinisanje dece, opet iz raznih političkih, lobističkih razloga i kada su sredstva za ovo preusmeravana za neke druge svrhe.
Pored toga, ovim zakonom kao što sam rekla, uspostavljaju se viši nivoi kontrole, tako da obezbeđuje jedno domaćinsko poslovanje i ne samo kada se radi o količini robnih rezervi već i o robnim rezervama, o njihovom isteku roka, ili važnosti. Tako da, imamo situacije da zbog jednog ne domaćinskog poslovanja robne rezerve budu otpisane upravo zbog isteka roka i zbog neadekvatnosti za korišćenje.
Kada govorimo o medicinskim sredstvima i lekovima u članu 32. izričito je naglašeno da skladištenje lekova i medicinske opreme mogu da vrše samo ovlašćena preduzeća za ove namene, a ne neke druge trgovinske, da kažem, organizacije.
U članu 36. stav 1 i 2. omogućava se kontrola i od starane nadležnih ministarstava. Tako da imaćemo kontrolu robnih rezervi i kada je u pitanju kvalitet, ali i kvantitet. U ranijem periodu to nije bilo moguće tako da smo imali velike deficite i velike gubitke.
Članom 10. planirano je i praćenje, odnosno planiranje finansijskih sredstava za robne rezerve tako da smatramo da u narednom periodu neće dolaziti do velikih turbulencija i nestašica kako poljoprivrednih, odnosno prehrambenih proizvoda tako i lekova.
Robne rezerve i domaćinsko poslovanje predstavljaju instrument obezbeđenja sigurnosti, snabdevanja u jednoj državi, a time obezbeđujemo ne samo ekonomsku stabilnost nego i egzistencijalnu stabilnost jedne države i zato će u danu za glasanje SNS podržati ovaj zakon. Molim i ostale poslaničke grupe da nam se pridruže kako bismo efikasnije izveli državu iz krize.

Uvažena predsedavajuća, mislim da je amandman veoma dobar, da će da podstakne efikasnost u radu službenika u lokalnoj samoupravi. Pošto dolazim iz Kruševca, osetila sam se u jednom momentu indirektno prozvanom. Ne treba paušalno iznositi o radu lokalne samouprave, ako nešto konkretno ne kažemo, nego samo navesti kako je loše. Ne treba biti sujetan čovek. Ako ne znate kako trebate da radite, a onda dođite u Kruševac da vidite kako radi lokalna samouprava, da naučite nešto, da vidite kako izgleda grad za ovih 15 meseci u odnosu na ono kako je izgledao pre 15 meseci. To može da vam potvrdi moj Kruševljanin, vaš kolega. Nemojte da iznosite paušalne stvari, dođite u lokalnu samoupravu da naučite nešto, da vidite kako to funkcioniše. Hvala.

Hvala.
Uvažena predsedavajuća, poštovani ministre, drage kolege, želela bih samo kratko da napravimo osvrt na član 78. koji se odnosi na rezerve i da kažem da se rezerve nikako ne odnose na samu konvenciju, nego da su tu kako bi omogućile da još bolje pripremimo našu zakonsku regulativu i u narednom periodu, koliko možemo da ih koristimo od pet godina, toliko popravimo naše zakone i to u smislu preventivnog delovanja, kako bismo što efikasnije rešavali problem nasilja nad ženama i uopšte nasilja u porodici.
Evo konkretno. Kada govorimo o članu 30. stav 2, koji kaže da trebamo da obezbedimo, kao jedna odgovorna država, i sredstva za nadoknadu žrtvi u slučaju učinjenog nasilja, koje se odnosi na psihičku, duševnu, telesnu bol i to u slučaju kada počinioc iz nekog razloga ili osiguravajuća društva ili zdravstveno osiguranje to ne može da pokrije. Zakonskom regulativom moramo da predvidimo sredstva i da ta sredstva budu realna, da možemo podjednako da obezbedimo sve žrtve nasilja koje podnesu takav zahtev. Znači, da ne nastupamo selektivno i stihijski, već da to bude stvarno jedan program koji će biti i ostvariv.
Mnogo veći problem predstavlja u praksi član 55. kada kaže – da postupak mora biti nastavljen i u slučaju kada žrtva povuče tužbu. Danas se to ne dešava. Veoma često imamo situacije u centrima za socijalni rad ili pri državnim sudskim organima, da žena pod uticajem ili članova porodice ili iz straha povuče tužbu, a onda trpi još veće nasilje. Znači, država mora zakonskom regulativom da obezbedi da taj postupak traje, da se nastavi, da se završi i da žrtva bude obezbeđena, a nasilnik pravilno i pravedno procesuiran.
Još jedna delikatna, ali veoma delikatna situacija je ona koja govori u članu 58, a odnosi se konkretno na član 39. Veoma je teško ženi koja se odluči na prekid trudnoće utvrditi da li je ona to uradila pod prisilom ili je to njena volja. Znači, trebamo omogućiti ženama da se izjasne da li žele da zadrže trudnoću ili ne, a ne da to čine pod pritiskom ili članova porodice ili partnera ili nekog drugog.
Znači, to su stvari o kojima treba da vodimo računa i koje su uglavnom obuhvaćene ovim rezervama koje smo stavili, a kojima nikako nemamo nikakve rezerve prema konvenciji, nego samo želimo da u ovom petogodišnjem periodu poradimo na našoj zakonskoj regulativi, da ova konvencija zasija u punom sjaju, da naše žene budu bezbedne, a da ona bude apsolutno primenljiva svuda i na svakom mestu.
U skladu sa tim Srpska napredna stranka će raditi, a prvi korak je apsolutna podrška prilikom usvajanja ovog zakona. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, drage kolege, potpuno shvatam strah pojedinih narodnih poslanika koji su imali jako loše iskustvo u ranijem periodu. Mislim da konačno taj period trebamo da stavimo iza nas i da se okrenemo budućnosti i da pogledamo čašu koja ipak počinje da bude do pola puna, a ne do pola prazna. Što se radi o ovoj, da kažemo, visoko strukovnoj školi pri jednoj agenciji, odnosno bezbednosnoj agenciji, smatram da je preko potrebna iz prostog razloga – tehnologija napreduje.
Jako je ružno dezavuisati mlade ljude koji žele da napreduju i u svom znanju, na ovakav način, i da časno i pošteno služe svojoj državi, da ih na ovakav način dezavuišemo i da buduće studente nazivamo sreskim špijunima, Aleksom Žunjićem i drugim pogrdnim nazivima.
Slušajući od jutros ovu raspravu, stekla sam utisak, kada kažete da je ovo jedno kukavičije jaje, da se radi o formiranju tajne policijske formacije od 3.000 ljudi a ne o jednoj visokostručnoj ustanovi, školskoj ustanovi koja će pripadati obrazovnom sistemu Srbije i primati samo 30 studenata godišnje, što je mnogo manje od proste reprodukcije kadra za potrebe ovih službi. Ne radi se o sreskim špijunima, radi se o ljudima koji će se baviti i tehnološkim kriminalom, i sajber kriminalom, i mnogim drugim vrstama kriminala koji će omogućiti bolju bezbednost i našoj deci i od internet kriminala i svih naših građana, pa i poslanika opozicije.
Još jednu drugu stvar želim da vam kažem. Jako je ružno, ponovo se pozivam na ona pogrdna imena i na izrečene reči o raznim diplomama sa nazivima Alekse Žunjića, zarad onih ljudi čija se imena nalaze na spomen ploči kada uđete u BIA, zarad njihovih porodica, tražim javno izvinjenje. Oni su položili svoj život za ovu državu, a vi ih dezavuišete na ovakav način. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, drage kolege poslanici, u prethodnom delu rasprave  bili smo svedoci jedne opstrukcije dela opozicije o jednom da kažemo veoma maloj izmeni u ovom zakonu.
Kolega Vlada Cvijan je jasno i glasno objasnio o čemu se radi i mislim da bismo trebali da budemo posvećeni, da olakšamo svim javnim preduzećima, naročito na lokalu da svoju imovinu upišu tamo gde treba i da tačno znaju čime raspolažu.
U periodu posle izbora 2012. godine na lokalnom nivou po preuzimanju odgovornosti za lokalnu samoupravu bilo je velikih problema. Javna preduzeća su bila u velikim dugovanjima i to je bio jedan problem koji se polako rešava.
Ono što je veoma bitno zbog nekih potreba u prethodnoj vlasti, a znamo da je isignifikantno da je period 2011, 2012. godine period pripreme i predizborne kampanje, dešavale su se razne mahinacije, ali pošto je zakonska regulativa tada to dozvoljavala, imali smo situacije da ona preduzeća naročito javna komunalna preduzeća obavljaju neke delatnosti za koje nisu ovlašćena.
Međutim, to je dovelo do velikih problema, jer se razvilo tzv. partijsko partnerstvo i iz budžeta lokalne samouprave na vrlo perfidan način su isisavana sredstva koja su kasnije korišćena u raznim kampanjama. To je sve dovelo do velikih dugovanja i ono sa čime su se u lokalnoj samoupravi suočili to je prvobitno vraćanje dugova i normalno funkcionisanje javnih preduzeća, kako građani ne bi ostali bez grejanja u toku zimske sezone, a da ne govorimo da su neka javna preduzeća čiji je osnivač lokalna samouprava u to vreme direktno kršila Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti i vršila razne poslove dezinfekcije, dizinsekcije i deratizacije u ustanovama u kojima tu isključivo mogu da rade ovlašćene zdravstvene ustanove. Samo iz prostog razloga da bi bilo prelivanja budžetskih sredstava iz jedne u drugu partijsku ustanovu.
To su problemi koji su onemogućili da se ovaj zakon odnosno član ovog zakona sprovede na vreme i u pravo vreme. Pokušaćemo sve da to otklonimo. Na dobrom smo putu, SNS će svakako podržati ovu promenu zakona i zarad naših stanovnika, naših građana, naše dece, mislim da treba da budemo ekspeditivniji u radu, da budemo sa malo većim kompromisom i da radimo efikasnije da bi smo postigli ono što želimo, a to je napredak Srbije. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministre, drage kolege poslanici, osećam se prozvanom i želim da vam pružim samo jedno obaveštenje.
Više poslanika iz opozicije govorilo je da se ne prati stanje životne sredine, odnosno da se ne vrši monitoring stanja životne sredine, kao što je aero zagađenje, kao što je kontrola vodotokova, kao što je kontrola životnih namirnica, itd.
To što sam se ja osetila prozvanom, to je manje važno, ali, na taj način, na jedan negativan način ste prozvali sve lekare koji rade u zavodima za javno zdravlje i bave se narodnim zdravljem. Taj termin mi je mnogo bliži nego javno zdravlje, jer uvek asocira da onda postoji neko tajno zdravlje, a pre vladavine prethodnog režima zavodi su se zvali zavodi za zaštitu zdravlja.
Prema tome, odgovorno vam tvrdim, jer dolazim iz kruševačkog Zavoda za javno zdravlje, lekar sam specijalista higijene sa medicinskom ekologijom da zavodi za javno zdravlje na teritoriji Republike Srbije, na čelu sa Batutom, a i vašim Gradskim zavodom u Beogradu kontinuirano vršimo monitoring životne sredine kroz kontrolu aerozagađenja i ostalih parametara životne sredine.
Uredno i po zakonu o tome obaveštavaju nadležne institucije i mnogo nam je bitnije da u tim institucijama, ma gde oni sedeli u jednom, drugom, trećem ili četvrtom ministarstvu, jer je veoma razuđena problematika kojom se bavimo, imamo adekvatne sagovornike i korektne kolege koji neće biti salonske kolege i koji nemaju pojma šta se dešava na terenu i kakva je situacija.
Od vladavine prethodnog režima, zavodi za javno zdravlje su izbrisani sa ovim aktivnostima sa budžetskih aktivnosti, i što se tiče tog famoznog Fonda za ekologiju ili zaštitu životne sredine, odgovorno vam tvrdim, da nijedan jedini dinar zavodima za javno zdravlje nije uplaćen za monitoring i kontrolu aerozagađenja, odnosno vazduha. To su radili zavodi iz svojih sredstava na volšeban način, kako su znali i umeli.
Dodeljeni su pojedinim zavodima pokretne stanice u okviru Agencije za zaštitu životne sredine i obučavani su ljudi iz Zavoda za javno zdravlje koji taj posao inače rade 40 godina unazad i to nije predstavljalo nikakav problem. Sve te pokretne stanice za merenje aerozagađenja imale su skoro istovetne vrednosti o nivoima polutanata, odnosno zagađivača životne sredine, kao i na mernim instrumentima na kojima zavodi to rade, a obaveštavaju, znači, uredno i Institut Batut i ministarstva koja su zadužena za praćenje i koordinaciju svih ovih poslova. Hvala vam najlepše.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, drage kolege samo jedno obaveštenje što se tiče nestašice famoznih vakcina.
Nestašica vakcina je nastala onog momenta kada su koordinatori svih zavoda za javno zdravlje bezuspešno pokušavali da na osnovu plana i programa dopru do direktora fonda koji je bio iz DS u to vreme, a bilo je vreme kampanje, predizborne kampanje. Ostala je nema i direktorka „Batuta“ instituta za javno zdravlje u to vreme. Nije mogao da bude raspisan tender i nije mogla da se obavi nabavka gotovo svih vakcina za vakcinaciju dece, od rođenja pa na dalje.
Prema tome, volela bih da jednom završimo sa tom temom i sve potrebne informacije, znači koje su vam neophodne da bi ovde govorili istinito, potražite od vašeg direktora fonda koji je bio tada na funkciji i o situaciji koja se tada dešavala.
Ovo što sada nema vakcina je samo posledica tog perioda, a mogu to i hronološki i pismenoj formi da vam dostavim od svih koordinatora za vakcinisanje svih zavoda za javno zdravlje na teritoriji Republike Srbije i u jednom periodu to je prevaziđeno tako što su uspešnom koordinacijom svih tih ljudi i nadčovečanskim naporima oni zavodi koji su imali višak vakcina dostavljali drugim zavodima.
Međutim, u jednom periodu i te zalihe su potrošene i čekalo se na tender i na nabavku, o tome se radi. Molim vas da više ne zloupotrebljavate jako osetljivu temu, jer upravo je bilo ovako kako vam govorim. Hvala.

Molim vas ovo nisu dečije bajke morate da poznajete sistem funkcionisanja nabavke lekova.
Znači, na osnovu procena i potreba lekovi i vakcine se nabavljaju za jednu odgovornu ustanovu na godišnjem nivou i prave se planovi na godišnjem nivou. Ovo su bili planovi za 2012, 2013. godinu. Znači, polugodište, drugo polugodište 2012. i 2013. godine, upravo zbog kašnjenja posledično se dogodilo od novembra meseca nestašica vakcine o kojoj vam govorim, i to je tako i ako vi želite dodatne informacije obratite se Gradskom zavodu za javno zdravlje i drugi zavodima.

Želim samo da kažem da ne trebamo zloupotrebljavati decu na ovakav način. Vakcinacija dece na ovakav način je klasična zloupotreba i govorila sam vam šta se događalo 2012. godine od marta do maja meseca sa nabavkom vakcina. Zašto je bilo to tako, informišite se tamo gde sam vas uputila. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, kolege poslanici, ponuđenim Zakonom o pravima pacijenta definišu se mnoga pitanja, a sada i pravo na preventivne mere. Znamo da su preventivne mere veoma bitne za sprečavanje nastanka mnogih ozbiljnih oboljenja koja, ako nisu na vreme prepoznata ili prevenirana kroz prepoznavanje rizika za nastanak oboljenja mogu dovesti do ozbiljnog narušavanja zdravlja, a shodno tome i povećanju troškova lečenja i neizvesnosti ishoda lečenja.
Po prvi put pacijent nije samo bolesno lice, to je i zdrava osoba koja želi da se primanjem zdravstvenih usluga sačuva njeno zdravlje, unapredi njeno zdravstveno stanje i spreči ili suzbije ili rano otkrije neko oboljenje.
Jako mi je drago, jer kao preventivac, 20 godina sam radnik Zavoda za javno zdravlje, vidim pozitivne pomake u vraćanju preventivnih grana medicine na ono mesto koje im pripada i mislim da je to jako korisno. Preventiva je najjeftinija i pokazalo se veoma delotvorna i veoma efikasna kada su mnoga hronična masovna oboljenja u pitanju.
Preveniranje rizika bi na taj način bilo jedan najjefikasniji i najjeftiniji način rešavanja zdravstvenih problema. Istovremeno, ovim zakonom su jasno definisane i dužnosti pacijenta koji u vidu preuzimanja odgovornosti za sopstveno zdravlje, a kroz promenu i poprimanje pozitivnih stilova života poboljšava svoje zdravstveno stanje i smanjuje rizik za mnoga oboljenja, a takođe su tu i dužnosti pacijenta da poštuju prava, kako drugih pacijenata, tako da budu odgovorni i da se odnose sa poštovanjem i prema zdravstvenim radnicima i saradnicima i tako ostvare jedan kvalitetan partnerski odnos.
Članom 13. obezbeđeno je i pravo na druga stručna mišljenja, tako da pacijenti ne samo da su oslobođeni onog straha od poznate doktorske sujete, sada imaju puno pravo da potraže i drugo stručno mišljenje od drugog zdravstvenog radnika, bez straha, ako se i to stručno mišljenje razlikuje od onog prvobitnog jer znamo da dva para očiju mnogo bolje vide nego samo jedan par.
Jako je bitno da i to što zdravstvena ustanova mora da istakne i spisak zdravstvenih radnika koji će pružati ovaj vid usluge, a sve u skladu sa odredbama Svetske zdravstvene organizacije i Lisabonske povelje.
U članu 25. utvrđena su prava pacijenta koja učestvuju u medicinskim istraživanjima i ona su pooštrena, pa tako se sada traži i pisani pristanak i za medicinska istraživanja u oblasti javnog zdravlja. Jasno je definisano da istraživanja ne smeju da snose ni minimalni rizik kada su ispitanici deca, a istraživanja imaju za cilj da doprinesu boljem razumevanju stanja zdravlja u opštoj populaciji ili pojedinih populacionih grupa.
Istraživanja bi uglavnom bila u formi anketnih upitnika koji se prevashodno bave istraživanjima stilova života i ponašanja u cilju preveniranja oboljenja i poboljšanja zdravlja opšte populacije ili pojedinih populacionih grupa.
U poglavlju četiri koje se odnosi na zaštitu prava pacijenata veoma je dobro što je savetnik za zaštitu prava pacijenata u jedinici lokalne samouprave. Na ovaj način obezbeđuje se potpuna nezavisnost u radu savetnika za zaštitu prava pacijenata. Dobro je da je rok koji ima zdravstvena ustanova da dostavi savetniku tražene podatke, a u vezi podnetog prigovora ograniče i iznosi pet dana.
Sve u svemu ovi predlozi zakona su predlozi zakona koje treba podržati i Danu za glasanje poslanici SNS će to i učiniti. Hvala.