Poštovana predsedavajuća, uvažene kolege, u trenutku kada nas po poslednjem popisu ima 300 hiljada manje pokušavamo da Predlogom zakona o izmenama i dopunama zakona o radu jednim malim potezom pera ostavimo najbolju moguću promociju i podsticaj dojenja, promociju i podsticaj rađanja i smanjenje namernih prekida trudnoće.
Dobrobit za majke i decu u zdravstvenom smislu, a osvrnuću se na ovaj predlog zakona, su ogromne. Ako znamo da sve svetske studije govore o značaju dojenja kao jedne od preventivnih mera za sprečavanje nastanka karcinoma dojke kod žena, jer specifični i jedinstveni hormonski mehanizmi u toku dojenja nesumnjivo imaju zaštitni efekat, a potpuno su besplatni, dobrobit za bebe je višestruka, jer nijedna veštačka mlečna formula ne može u potpunosti da zameni majčino mleko, pa tako deca koja su bila na prirodnoj ishrani imaju bolju startnu poziciju, emotivno su stabilnija, imaju bolji imunitet, a samim tim su otpornija na mnoge infekcije u kasnijoj životnoj dobi i imaju manji rizik od obolevanja od dijabetesa, gojaznosti i mnogih drugih hroničnih masovnih oboljenja, koja danas poprimaju epidemijski karakter.
Dobrobit za poslodavce može se definisati i kao ulaganje u budućnost. Majka koja ima pravo na skraćeno radno vreme ili pauzu za podoj bebe je u emotivnom smislu opuštenija, rasterećena i samim tim produktivnija u poslu, a u kasnijem periodu bi trebalo da manje odsustvuje s posla zbog bolesti i negovanja deteta, jer su dojena deca otpornija na razne infekcije zbog kojih majke i najčešće odsustvuju s posla.
Izmenom člana 187. stav 2. ispravljena je višegodišnja nepravda, gde žena koja želi da se realizuje kao majka, bude stigmatizovana i da događaj koji ona i njena porodica očekuju kao najradosniji događaj, mora da krije kako bi bar neko vreme odložili gubitak posla ili degradaciju u poslovnom smislu.
Još u nepovoljnijoj poziciji su samohrane majke koje su se odlučile na rađanje. Njihova pozicija će izmenom ovog zakona biti znatno popravljena, jer će imati barem neki vid sigurnih prihoda u prvim mesecima nakon porođaja.
Psihički mir i ekonomska stabilnost u toku trudnoće veoma su bitni kako za zdravlje majke, tako i za zdravlje deteta. Često smo u prilici da slušamo o tome kako mnoga oboljenja imaju korene ne samo u ranom detinjstvu, već i u intrauterinom životu deteta i koji su uzrokovani raznim stresovima u toku trudnoće i mogu da se ogledaju kroz ekonomsku nesigurnost, a samim tim i neadekvatnom i lošom ishranom u trudnoći. Na ovaj način samo želimo da čvrstom zakonskom regulativom definišemo na nedvosmislen način zaštitu trudnica, dojilja i njihovog potomstva, a sve u cilju podsticaja rađanja i podizanja zdravog potomstva.
U toku dosadašnje rasprave mogli smo da čujemo da će najveći teret podneti poslodavci. Između ostaloga, mislim da će i oni izmenama ovog zakona biti na dobitku.
Znamo da je najteže napraviti prvi korak. Zato i pozivam sve poslodavce da, pored zakonom predviđenih obaveza, pojačaju i društvenu odgovornosti i humaniji odnos prema zaposlenima, a kolege poslanike pozivam da u danu za glasanje damo podršku ovom zakonu. Hvala.