Ja vrlo pažljivo čitam, a obzirom da dolazim iz struke jednostavno želim da vam kažem, kroz predmete opšte upotrebe, koje pominjete, nalaze se i deterdženti i paste za zube i boje za kosu. Sve su te hemikalije. Zato sam govorila o jednom vrlo kompleksnom pitanju i vrlo kompleksnom problemu.
Pažljivo sam slušala šta ste rekli. Znači, postoji Pravilnik za predmete opšte upotrebe. Ne zakon nego pravilnik. To je jedna stvar o kojoj sam pričala, a druga stvar je Zakon o bezbednosti hrane. Što se njega tiče, on je potpuno prepisan, preveden kao što je američki Zakon o bezbednosti hrane.Prema tome, da li je primenjiv kod nas ili nije, to je druga priča. O tome ćemo verovatno u nekoj drugoj raspravi.
Što se tiče mog pažljivog čitanja, pažljivog slušanja i pažljivog tumačenja, kao neko ko dolazi iz struke i koji 20 godina sarađuje sa sanitarnom inspekcijom kada su predmeti opšte upotrebe, samo bih vas zamolila da razdvojite te dve stvari i da pokušate da napravite onu sinergiju koju mi na terenu imamo u saradnji sanitarne i ekološke inspekcije. Ne morate da branite jednu od drugih. Jako lepo Zavod za javno zdravlje sarađuje i sa jednim i drugima na dobrobit građana. Hvala.

Samo želim da demantujem što se tiče Kruševca. Ima lek „farina“, koji je adekvatna zamena, koji je jeftiniji i koji je u javnim nabavkama i nabavljen kako valja. Hvala.

Hvala uvažena predsednice, poštovani ministri, drage kolege, već pola sata raspravljamo o nečemu što uopšte nije sporno.
U predloženom amandmanu, koji je obrazložio gospodin Blagoje Bradić, jasno stoji – Vojska Srbije, organizovana oružana snaga. To isto stoji i u tački 5. – Vojska Srbije, organizovana oružana snaga. Jedina razlika je u reči koju su dodali „opšte priznatim principima“. Cela priča je izgrađena na nečemu što se uopšte ne menja. Ja vas molim da se uozbiljimo, da ne pravimo političke marketinge, koji su veoma skupi i koštaju naše građane, nego da se vratimo na zakone koji su na dnevnom redu i na amandmane.
Lepo smo počeli, a već pola sata raspravljamo o nečemu što uopšte nije sporno. Hvala.

Poštovana predsednice, poštovani ministre, drage kolege, mislim da je ovaj amandman potpuno neprihvatljiv. Zašto bismo mi izbegavali reči – ratno vazduhoplovstvo, ako u našem okruženju države koje su članice NATO, kao što je Hrvatska imaju ratno zrakoplovstvo?
Prema tome, ne znam zašto bi to nama smetalo, pogotovo od onih koji su našu avijaciju sveli na nivo poljoprivredne avijacije, a sada žele da ostane kako su osmislili, da se naša avijacija svede na to da obavlja poslove na nivou poljoprivredne avijacije, odnosno prskanja komaraca i bacanja mamaca za lisice.
To nećemo dozvoliti. Ovaj amandman je potpuno neprihvatljiv. Imamo svetu tradiciju našeg vazduhoplovstva i mislim da treba da ostane ovako kako je predloženo – ratno vazduhoplovstvo. Hvala.

Uvažena predsednice, poštovani ministri, poštovane kolege, ne slažem se da reči nemaju veliko značenje. Snaga reči je ogromna i potiče prevashodno od one prve i osnovne, citiraću: „Na početku beše reč.“ Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, predstavnici Vojske, ja ću odmah da demantujem prethodnog govornika. ABH centar iz Kruševca ima vrlo tesnu saradnju sa nevladinim sektorom i sa jednim udruženjem građana koje se zove „Bela breza“, a bavi se zaštitom životne sredine. Samo toliko, radi vašeg obaveštenja. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, poštovane kolege, naše kolege poslanici izgleda da ne čitaju dobro član 27. Član 27. kaže: „Ovlašćena službena lica Vojne policije postupaju po zahtevu vojnog disciplinskog tužioca i predsednika Vojnog disciplinskog suda za dovođenje profesionalnih pripadnika Vojske Srbije i Ministarstva odbrane“. Civilna lica se ovde ne pominju.
Što se tiče dovođenja, jasno se kaže dalje gde se dovode. Znači, ako izbegavaju, dovode se na saslušanje u disciplinskom izviđanju ili se dovode na glavni pretres.
Molim vas, nemojte više da manipulišete. Jednostavno, čitajte ono što piše u članu 27. od početka do kraja. Hvala.

Samo da pojasnim. Postoji jedan deo u Zakonu o radu koji se odnosi na žene koje žele da prekinu svoje porodiljsko bolovanje pre isteka 12 meseci i tu stoji pravo na dojenje i na negu deteta u tom smislu. Tako da, mislim da ovo treba da ostane, jer bismo na ovaj način, ako ovo izbrišemo, uskratili tim ženama pravo koje im po Zakonu o radu pripada. Hvala.

Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovane kolege, poštovani hrabri roditelji, želim samo da podsetim da je svetski dan posvećen retkim bolestima 28. februar. Ne trebalo da zaboravimo na taj dan i trebamo da ga obeležimo svakako, a danas je pred nama jedan veoma važan zakon za sve naše građane, za mališane, ali i za one odrasle koji boluju od retkih bolesti.

Dok sam se pripremala za ovu diskusiju, imala sam utisak da ipak nešto nedostaje. To što nedostaje, dobila sam danas odgovor i to me je veoma obradovalo, a to je predlog Ministarstva zdravlja da se pored mogućnosti dijagnostike omogući i zakonskom regulativom i obezbedi lečenje u referentnim centrima, ukoliko postoje terapijske procedure za određena oboljenja. To je nešto što je veoma značajno i što daje kvalitet i punoću ovom zakonu.

Što se tiče retkih bolesti, to su veoma specifične bolesti i ovim zakonom želimo da utičemo na podizanje svesti upoznavanje javnosti sa problemima na koje nailaze oni koji žive sa dijagnozom retke bolesti, ali i sa još većim problemima onih koji ne znaju u suštini od čega boluju. Mogućnost da uz upotrebu zdravstvene i socijalne zaštite i prave podrške ovim ljudima omogućimo kvalitetan i sadržajan život.

Napredak u istraživanju retkih bolesti, moguće je postići saradnjom timova istraživača iz više zemalja, čiji rad bi doprineo boljem razumevanju retkih bolesti i pronalaženju adekvatne terapije.

Da se radi o veoma ozbiljnom problemu, osnovan je Internacionalni Konzorcijum za istraživanje retkih bolesti i on je inicirao i udruženo finansiranje za istraživanje retkih bolesti iz više zemalja Evropske unije.

Da smo na pravom putu i da ne kasnimo, pokazali su i nacionalni planovi EU, kada su retke bolesti u pitanju koji su doneti krajem 2013. godine. Ono što možemo reći o retkim bolestima, kod nas je klasifikovano da je to manje od pet obolelih na 10.000 stanovnika.

Kada to kažete, čini se da nije puno pacijenata. Međutim, retkih bolesti ima mnogo, čuli smo, između šest do osam hiljada i da ukupno oko 450.000 stanovnika države Srbije boluje od neke retke bolesti.

Ono što je veoma karakteristično, retke bolesti pogađaju decu i to u 75%. Ono što je veoma tragično, a to je da 30% takve dece umire u uzrastu do pete godine života.

Identifikovano genetsko poreklo kod retkih bolesti je u 80%. Ostalo su posledica infekcije, alergija, uticaja faktora životne sredine ili su degenerativne ili proliferativne.

Specifična dijagnostika dostupna je samo za jednu trećinu retkih bolesti. Ukoliko terapija postoji, uglavnom se radi o veoma skupim i veoma teško dostupnim lekovima. Te lekove zovu – „lekovi siročad“.

Međunarodna klasifikacija bolesti još uvek nema adekvatno kodiranje i klasifikaciju retkih bolesti, a Svetska zdravstvena organizacija je predložila reviziju i sveobuhvatnu klasifikaciju retkih bolesti i očekuje se primena do kraja 2015. godine. Znači, ne kasnimo.

Bolnički registri za retke bolesti su nešto što nam je neophodno. Takođe, uz bolničke registre tu su i nacionalni registri da bismo konačno znali koliko imamo obolelih od ovih oboljenja u našoj zemlji.

Bolest može biti retka u jednom regionu za drugi region to ne mora da važi. Takođe, postoje varijante retkih bolesti u okviru nekih uobičajenih oboljenja, a od precizne analize zavisi da li će određeni sklop simptoma da se prepozna kao posebna bolest i to je ono što je važno i ja apelujem na moje kolege lekare u primarnoj zdravstvenoj zaštiti.

Ono što smo naučili na fakultetu da je 50% dijagnoze dobro uzeta anamneza, to je da saslušate svog pacijenta, da ne gledate pacijenta parcijalno, nego da gledate pacijenta kao jednu celokupnu ličnost sa svim svojim specifičnostima. Ako se javi oboljenje na jednom organu ne mora da znači da nema promena i na drugom, a što je analiza preciznija, utoliko više primećujemo i pojedinačne varijante bolesti i veća je mogućnost za pravovremeno uspostavljanje dijagnoze i za pravovremenu reakciju.

Ono što je veoma bitno kod retkih bolesti kod većine je uzrok nepoznat. One su teške, hronične, progresivne, kod nekih se znaci vide odmah na rođenju i u ranom detinjstvu, a kod nekih, a to je oko 50% se javljaju tek u odrasloj dobi. Kod tih pacijenata je veoma teško uspostaviti dijagnozu da se radi u stvari o genetskom oboljenju, jer se javljaju u životnoj dobi kad po nekoj navici to i nije karakteristično da se ispolji i najčešće ostaju neprepoznate.

Pored retkih bolesti pati takođe i od nedostatka medicinskog i naučnog znanja. Za većinu retkih bolesti ne postoji lek, ali odgovarajuće lečenje ili medicinska nega mogu da poboljšaju kvalitet i dužinu života.

Ono što je veoma važno je polje istraživanja i polje socijalne solidarnosti. Potraga za dobrom dijagnostikom, pouzdane informacije, usmeravanje ka kvalifikovanim profesionalcima i tu mora doktorska sujeta da se zaboravi. Nije sramota pitati kolegu - liči ovo mi na taj problem, daj da vidimo zajedno da ga rešimo. Evo, danas smo se ovde skupili i usaglasili da možemo da rešimo i da ovaj zakon uđe u proceduru i da bude usvojen. To važi za sve moje kolege lekare. Nije sramota pitati ako se nešto zaboravilo, pa i normalno je da se zaboravi.

Ono što predstavlja specifičan problem i javlja se kada su u pitanju, to je pristup kvalitetnoj zdravstvenoj zaštiti i sveukupnoj socijalnoj i medicinskoj podršci, fikasnoj povezanosti između bolnica i opšte prakse kao i kada je reč o profesionalnoj i socijalnoj integraciji i nezavisnosti obolelih.

Oboleli od retkih bolesti su takođe psihološki, socijalno, ekonomski i kulturološki više osetljivi. To su tzv. „vulnerabilne“ kategorije stanovništva, a zbog neodgovarajućih nedostataka naučnih i medicinskih znanja mnogi pacijenti nisu dijagnostikovani i njihova bolest ostaje neprepoznata. To je najveći naš problem. Znači, to su oni nevidljivi pacijenti i oni imaju upravo i najviše problema u dobijanju odgovarajuće pomoći.

Za sve retke bolesti i nauka može da pruži neke odgovore, ali hiljade retkih bolesti danas mogu se dijagnostikovati zahvaljujući biološkim testovima. Znanje o prirodi ovih bolesti unapređeno je zahvaljujući pravljenju registara za neke od ovih bolesti. Udruživanje istraživača, razmenjivanje rezultata zahvaljujući regulativama EU i nacionalnim regulativama ostvaruju se i otvaraju nove perspektive.

Što se tiče onog drugog dela, a to su genetska oboljenja i najmanja mutacija na nekom od gena može rezultirati nekom genetskom bolešću. Većina od oko 7.000 genetskih bolesti ima zajedničku karakteristiku. Teško se otkrivaju, simptomi su neobični, udruženost više problema. Pojedinačno su retke, ali su sve kupa česte i zato se pacijent mora pedantno pregledati.

Posledice kasnog postavljanja dijagnoze su višestruke, stres za porodicu, odnosno stres za dete i započinjanje rehabilitacije, odnosno tretmana i lečenja.

Prenatalna dijagnostika ima veoma značajnu ulogu u ovom sistemu, ali ono što moramo da znamo je da ultrazvučno prenatalno u 65% slučajeva možemo da otkrijemo urođenu anomaliju. Znači, 35% nam ostaje ne pokriveno.

Amniocenteza ili dabl test, njime možemo da otkrijemo Daunov sindrom, Edvard i Patau sindrom, ostali ostaju neprepoznati.

Ono što je veoma bitno, genetska oboljenja znaju da budu veoma podmukla. Svi zdravi bez pozitivne porodične anamneze imaju rizik od 4,2% da se dete rodi sa krupnim urođenim anomalija, a 2% sa mentalnom retardacijom.

Osim genetskog uzroka, tu mogu da budu i teretogeni efekti, odnosno posledica uzimanja nekih lekova, virusi, zatim hemikalije i zagađenje životne sredine.

Ono što je veoma bitno i značajno, a to je skrining na urođene teške poremećaje metabolizma i oni mogu uspešno da se leče jer postoji terapija. Kod ovih oboljenja rano prepoznavanje je veoma bitno za uspešnost lečenja.

Na kraju bih htela da kažem, ovo je jedan veoma ozbiljan problem. Danas smo se usaglasili da ćemo ga rešiti zajedno svi skupa.

Još jednom, zahvaljujem hrabrim roditeljima na upornosti, istrajnosti. Zahvaljujem mom kolegi Milosavljeviću na doslednosti i zahvaljujem svim poslanicima koji će u danu za glasanje pružiti podršku ovom zakonu. Hvala.

Hvala.
Uvažena predsednice, poštovani ministre, drage kolege, smatram da predloženi amandman treba da se odbije iz prostog razloga što je u pretpostavci ovog amandmana praktično prevara.
Znači, polazimo od toga da će neko u nekoj situaciji iskoristiti, recimo, princip koji je važio za prethodni režim, a to je princip - majka i ćerka firma, pa će neke notarske kancelarije sarađivati na nekorektan i nepošten način sa advokatskim kancelarijama, mislim da objašnjenje ovog amandmana predstavlja veliku uvredu i za advokate i za notare.
Ono što je važilo za prethodni režim, a to je, da jedno misle, drugo rade, treće, već ne znam šta, ne važi za ovu Vladu.
Vlada i Ministarstvo pravde su seli, partnerski dogovarali i dogovorili, kada se nešto dogovori, dogovor se poštuje. Prethodni režim ne zna šta to znači, ne zna šta znači poštovanje i iz poštovanje dogovora, tako da objašnjenje ovog amandmana, a ja ga posmatram, znači, ne kao pravnik nego u svojstvu građana koje ovo interesuje.
Znači, nemojte očekivati takve partnerske odnose koji nisu korektni ni od strane advokata, ni od strane notara. Prethodni režim je veliki novac prelio iz državnog u privatni sektor upravo po principu funkcionisanja majki i ćerki, i firmi.
To smo dobro osetili na svojoj koži, a ova Vlada tako ne radi, tako neće da primenjuje i tako neće da posluje. Ja znam da je prethodni režim bio majstor iluzionizma. Znači, majstor imaginacija, pa smo to videli i danas da im se priviđaju advokati kojih gore na galeriji nema.
Današnja Vlada tako ne radi, ponavljam dogovaraćemo se, radićemo pošteno, čestito i rešavati probleme.
Sada smo rešili problem advokata, rešićemo problem prosvetara, a zamislite mene kao lekara da mi je neko zabranio iz Lekarske komore zato što je proglašen štrajk da u situaciji gde moram da spasem ljudski život, to ne uradim. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovane kolege, ja ću danas govoriti o Predlogu zakona o zapošljavanju stranaca i kao što znamo da je ova oblast zapošljavanja stranaca u našoj državi do današnjeg predloga zakona o zapošljavanju stranaca bila uređena zakonskom regulativom, sada slobodno mogu da kažem iz druge polovine prošlog veka, tačnije iz 1978. godine.
Na osnovu takvog zakona, prilično zastarelog i prevaziđenog, nacionalne službe za zapošljavanje, prosečno su godišnje donosile oko 2.500 odobrenja za zasnivanje radnog odnosa.
Nažalost, ne postoje podaci o strancima koji ostvaruju pravo po drugim osnovama, jer je ovde reč samo o zasnivanju radnog odnosa, a ne i o zasnivanju tzv. „fleksibilnih radnih odnosa“ i drugih vidova, kao što je samozapošljenje.
Takođe, do približnog istog broja se dolazi ako se na osnovu Zakona o strancima, koji je nešto novijeg datuma, ali će i on zbog usaglašavanja i harmonizacije sa evropskim standardima i regulativama svakako biti dopunjen, sagleda se broj stranaca kojima je odobren boravak na osnovu rada, zapošljavanja ili obavljanja druge delatnosti.
Na osnovu navedenog, možemo da zaključimo da Srbija ne predstavlja značajno imigraciono područje, ali ovu oblast svakako treba urediti zarad budućih vremena na savremenim principima, a ujedno poštujući i prava koje pojedine kategorije stranaca treba da ostvare, a kao što su lica izuzeta od primene zakona, kao što su građani EU, Evropsko-ekonomskog područja i Švajcarske konfederacije.
Lica pod raznim oblicima međunarodne zaštite i članovi njihovih porodica, ovim predlogom zakona se prvi put obuhvataju i članovi porodica kako bi porodica bila kompletna i kako bi mogli da ostvare i bolju komunikaciju, a i bolji materijalni dobitak.
Intenzivno i svakodnevno menjanje društveno-ekonomskih odnosa u proteklom periodu i dominantnih promena u društvu, uslovilo je promenu zakonskih regulativa i u našoj oblasti, kao što je donošenje Zakona o radu, zaštite na radu, penzionog i invalidskog osiguranja, zapošljavanja i drugog. Samim tim i zakon o zapošljavanju stranaca postaje neminovnost pogotovo kada je proces harmonizacije naših propisa sa propisima EU u pitanju.
Ovaj predlog zakona je jedan izuzetna primer kako evropska regulativa može da se implementira tako da zakon bude u potpunosti primenljiv u Srbiji, bez obzira na specifičnosti i razlike koje normalno postoje u svakoj državi.
Jedan od četiri osnovnih postulata na kojima je i Evropska zajednica, 1957. godine je osnovana i sloboda kretanja radnika. Takva sloboda povlači ukidanje bilo kakve diskriminacije zasnovane na nacionalnoj osnovi između radnika država članica po pitanju zaposlenja, naknada i drugog, a i uslovima zapošljavanja.
Ono što je jako bitno, donošenjem ovakvog zakona mi ćemo zaštititi u ovom prelaznom periodu naše ljude, naše buduće zaposlene, jer će sve odredbe ovog zakona koje se odnose na građane EU stupiti na snagu onda kada Srbija postane punopravna i ravnopravna članica EU.
Ono što je veoma dobro u ovom zakonu to je i deo zakonske regulative kada je dobijanje dozvole za samo zaposlenje ubrzano. Ono što je neophodno to je saradnja sa MUP, da se što pre dobije boravišna dozvola, zatim da onaj koji želi da se samo zaposli podnese kompletan projekat, odnosno dokumentaciju o zakupu objekta u kome želi da obavlja neku delatnost. Takođe, da postoji određena oprema, a ne fiktivna oprema i da jednostavno prijavi ko su zaposleni koje želi da zaposli, bilo da se radi o stranim državljanima ili o državljanima Republike Srbije. Na ovaj način otvaramo put investitorima koji žele, a stranci su, da ulažu u našu državu i da imamo jedno prosperitetno i moderno društvo.
Maksimalno ćemo podržati ove zakonske regulative i predloge jer mislimo da ćemo na taj način unaprediti i usaglašavanje sa evropskim propisima, a i unaprediti i ubrzati proces izgradnje naše zemlje i povećanje i dolaska investitora i privrednih delatnosti u našoj zemlji.
Drugi predlog zakona o kome želim da govorim je zaštita memorijala između Republike Srbije i Ruske federacije. U proteklim godinama koje su iza nas, znači stogodišnjem i dužem periodu, međusobno smo bili isprepletani raznim sukobima, kao što je bio Prvi rat, Drugi svetski rat, srpsko-turski, rusko-turski ratovi, svakako oni koji su ono što je najdraže, a to je život, poklonili za oslobođenje neke druge države, zaslužuju i poseban pijetet i uspomenu na njih. Ne samo da je to važno kao jedno kulturno i istorijsko nasleđe naših država, ne samo Srbije i Rusije, već i drugih država EU čiji su ratnici bili na putu oslobođenja kada se Srbija borila da ostvari svoju nezavisnost i svoja prava, ali ono što moram da kažem, to je i odlika jednog pristojnog ponašanja i jednog, da kažemo, uljudnog ponašanja jedne države prema osobama koje su položile ono što je najdraže, a to je život. Hvala.

Hvala.
Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, drage kolege, ja znam da kolega Milisavljević uvek daje dobre predloge, ali ne vidim zašto bismo nešto ograničavali na godinu dana ako status uzbunjivača ima pravo svako fizičko lice koje vrši ukazivanje na neku povredu.
Prema tome, zašto bismo odvajali jednu grupaciju i činili je samo u ovom određenom vremenskom periodu? Mislim da je to potpuno neprihvatljivo.
Ne znam na kakvu vrstu zaštite ste mislili u toku tih godinu dana ako je to jasno i precizno definisano ovim zakonom kada su uzbunjivači u pitanju? Prema tome, svako fizičko lice koje ukazuje na neku povredu ili u svojoj radnoj organizaciji, povredu zakona ili u bilo kakvom postupku, a trpi određene konsekvence, ima ovim zakonom adekvatnu zaštitu. Ja mislim da niste mislili na neko bodi-gard obezbeđenje ili blinkere na utomobilima? Hvala.

Uvažena predsedavajuća, uvaženi ministre, poštovane kolege, kao po dobrom pravilu, predstavnici opozicije nikad neće da pročitaju ili ceo član zakona ili namerno nešto uskrate. Ako vidimo da nadzor nad sprovođenjem zakona vrši prvo inspekcija rada, odnosno upravna inspekcija, po toj logici bi trebalo Ministarstvo za rad, odnosno ministar za rad da bude nadležan za odredbe i sprovođenje. Prema tome, mislim da ovaj amandman uopšte ne može da se prihvati i mislim da je ovako apsolutno dobro i da su nadležnosti dobro raspoređene. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministri, poštovane kolege, SNS ne može da prihvati ovaj amandman, pogotovo u onom delu koji se odnosi na ekološki deo.
Ono kako je vođena politika u vezi ekologije, imali smo prilike da vidimo u prethodnih 12 godina. Očistili su sve, a naročito budžet. Tako da sada imamo podosta problema, a po izveštajima EU i mnogih drugih organizacija naša ekologija je na dnu dna. Osim ovih drugih stvari koje moramo da uredimo moramo i ovaj posao da završimo.
Što se tiče bolne tačke, a to je Fond za zaštitu životne sredine, odgovorno tvrdim nijedan jedini dinar iz Fonda za zaštitu životne sredine nije otišao državnim relevantnim institucijama kao što su zavodi za javno zdravlje koji uglavnom brinu o zaštiti životne sredine. Otišao je na razne kulturne umetničke manifestacije, na razne performanse i uglavnom je služio, da me ne shvatite pogrešno, na prebacivanje sredstava iz ovog fonda nevladinim organizacijama čiji su vlasnici uglavnom bile osobe koje su bile direktno povezane sa predstavnicima tadašnjeg ministarstva.
Prema tome, ne samo da su očistili budžet, očistili su i Fond i sa pravom je ovaj fond ukinut na ovakav način kada je ukinut 2012. godine, jer država i građani Srbije nisu imali nikakve koristi od tih sredstava.
Lokalne samouprave imaju tzv. ekološke takse koje se preusmeravaju za namenske projekte i čija se sredstva kontrolišu. Tako da naša životna sredina ništa nije pretrpela zbog ukidanja ovog Fonda za zaštitu životne sredine i nikada namenski nisu bila potrošena. Prema tome, mislim da je 10 miliona previše za nevladin sektor za dva meseca. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, SNS nikako ne može da prihvati ovaj amandman, jer ako bismo ga prihvatili, mi bismo uskratili Zavodu za izvršenje krivičnih sankcija, verovali ili ne, za 8 miliona.
Evo sada ću lepo da vam objasnim, ali me slušajte pažljivo i pratite, zašto je ovaj amandman tehnički neispravan.
Evo čitam amandman – u članu 6. kojim se menja član 7. Razdeo 21. Ministarstva građevine, saobraćaja i infrastrukture, Funkcija 450 Saobraćaj, Ekonomska klasifikacija 511 Zgrade i građevinski objekti, broj 88.200.000 zamenjuje se brojem 68.200.000, a povećava razdeo 54g. To je ono što je sporno, Glava 54g Uprava za izvršenje krivičnih sankcija, Funkcija 340 Zatvori, Ekonomska klasifikacija 425 Tekuće popravke i održavanje i cifra od 24.405.936 dinara zamenjuje se brojem 44.405.936 dinara.
Ako pažljivo uzmemo budžet i pogledamo znači, na strani 202. kaže se – Uprava za izvršenje krivičnih sankcija, imamo tih 24.000.000, ali na strani 194. kaže se da se to odnosi na budžetske korisnike koji su prestali sa radom. Na to trebate obratiti pažnju zato je amandman tehnički neispravan, a na strani 120 koja se odnosi na Upravu za izvršenje krivičnih sankcija, Ministarstvo pravde stoji stavka 425 Tekuće popravke i održavanja 52.118.000.
Ako bismo usvojili vaš amandman mi bismo narušili postojeća tehnička održavanja za čitavih osam miliona i na taj način vaša priča o zaštiti i poboljšanju uslova u zatvorima naših osuđenika pada u vodu. Nažalost, to je tako, budžet mora pažljivo da se čita da ne bismo došli u ovu situaciju u kojoj smo se sada našli, jer očigledno u prethodnih 12 godina smo mnogo loše čitali. Hvala.