Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7952">Vesna Rakonjac</a>

Vesna Rakonjac

Srpska napredna stranka

Govori

Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, poštovane kolege, da bi se školovao jedan doktor specijalista treba 11 godina, sve skupa sa medicinskim fakultetom. Kakva je bila kadrovska politika, kakav je bio plan i program školovanja, znamo. Izračunajte sami u kom periodu se sve to dešavalo. Zato što su toliko vodili računa o lekarima specijalistima i prostoj zameni onih koji treba da odu jednog dana u penziju, zato smo sada u takvoj situaciji.

Meni nije smešno, koleginice. To je jako tužno. Oni koji rade sada, rade i dve smene da bi pokrili za bolesne građane, a oni kojima ste vi pravili takav plan i raspored za edukaciju, za školovanje, za specijalizaciju u prethodnom periodu, nažalost, odlaze, ali mnogo manje nego 2005, 2006, 2007. godine. Takva je situacija.

Što se tiče dnevnica, davno se u mom Zavodu za javno zdravlje ukinute dnevnice za sve zaposlene, osim za direktorku koja je bila perjanica vaše Demokratske stranke. Ovo sada ide u budžet, a ono je išlo na privatna putovanja i na devizne dnevnice po belom svetu. Hvala.
Hvala.
Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege, zarad naših građana i zarad javnosti ja ću se isključivo držati predloga izmena i dopuna današnjih zakona. Ako ih malo bolje pogledamo, onda ćemo da vidimo i zašto su predložene izmene i dopune.
Ovo svakako nije za kritiku, već za pohvalu. Kada smo i usvajali ovaj zakon 2013. godine, ja sam govorila da zakon u svojoj osnovi ima ISO standard 9001, koji je pretrpeo izmene od 1994, pa 2000, pa 2008, pa 2015, godine, što, ako uzmemo u obzir, možemo da očekujemo i neki dodatak i neku izmenu i u narednoj godini kada je ovaj Zakon o bezbednosti i interoperabilnosti železnice u pitanju.
Prema tome, mi možemo samo da se ponosimo osnivačem, odnosno Vladom, odnosno našim Ministarstvom koje je pažljivo za ovih godinu i po dana analiziralo predloženi zakon, uočilo sve manjkavosti, pravilno postupilo kao dobar menadžer i otklonilo ono što smatra da može biti smetnja u daljem razvoju naše železnice i u usaglašavanju sa zakonima EU.
Kako je i ministarka rekla, ako EU menja svoje zakone u ovoj oblasti, svakako i mi ćemo se prilagođavati i pratićemo taj tempo. To nikako nije za osudu i za pokudu, već za pohvalu, jer time pokazujemo da imamo jasnu politiku kada je železnica u pitanju, jasne ciljeve, planiranje, realizaciju, a i ono što je veoma bitno, a to je sistemsko preispitivanje. To što je železnica podeljena na određene celine, to kazuje samo na jednu ozbiljnost Ministarstva da proprati sve aktivnosti koje se dešavaju u ovim preduzećima, da ih lakše kontroliše i lakše ispravlja.
Da ne bih svojim kolegama oduzela vreme za diskusiju, ja neću ponaosob da se osvrćem na svaku izmenu i dopunu koju ste dali u ovom zakonu, ali jasno se može videti da su na osnovu nekih prethodnih događaja koji su se dešavali u našoj železnici, naročito akcidentnih situacija, uvedene mere bezbednosti koje će veoma olakšati i učiniti naš železnički saobraćaj bezbednijim.
Takođe, ono što je veoma bitno, jeste to da je ostavljen i prostor za mogućnost da i ovaj sistem može da funkcioniše i onda kada sve baš nije potpuno usaglašeno sa predloženim tehničkim specifikacijama, a može da se odnosi na deo saobraćaja koji će se obavljati na lokalnom nivou, znači samo u zemlji Srbiji, pod uslovom da budu ispoštovane sve norme bezbednosti.
Takođe, kada imamo unapređenje procesa možemo imati takozvana odstupanja u cilju unapređenja, i kada imamo takozvane nezgode ili akcidentne situacije. Tako da, mislilo se uglavnom na sve kada se govori o ovim izmenama i dopunama, a u cilju samopoboljšanja uslova za prevoz putnika i robe, a naravno i povećanja profita.
Malo mi je čudno da smo imali u toku rasprave takozvano plašenje građana. Iz svega ovog mi možemo da zaključimo da će na osnovu ovoga biti više posla, a samim tim i veće zapošljavanje, a ne otpuštanje. Kao što dobro znamo, kolege iz opozicije su veoma manipulativno sposobne, pa onda krenemo od otpuštanja do potencijalnog otpuštanja, do javljanja iz neimenovanih izvora itd, ali ne dozvoljavam da neko ko nije ni mogao da pregovara sa MMF-om danas nama spočitava da u saradnji sa MMF-om parčamo našu železnicu i to u cilju rasprodaje. Kao što je rekla ministarka, svako ceni prema sebi, a mi ćemo da se trudimo da naša železnica bude na svetskom nivou i da naši putnici budu zadovoljni, a da profit u budžetu bude dobar. Hvala.
Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, poštovani gosti iz MUP-a, ne slažem se sa ovim delom da radnik Ministarstva unutrašnjih poslova koji je otišao u zasluženu penziju sa 54 godine života ne može da se bavi dopunskim radom i dok je u penziji.
Svakako postoji već zakonska regulativa koja jasno kaže kojim poslovima oni mogu da se bave? Pa, tako ih nećemo svakako očekivati da pripadnika antiterorističke jedinice osnuje konsultantsku kuću za protivteroristička dejstva i da angažuje ljude i da pravi paralelne jedinice tog sistema. Ili, zamislite molim vas, izgleda trivijalno, ali da jedan saobraćajac zakupi privatnu raskrsnicu i na njoj da reguliše saobraćaj.
To svakako nisu poslovi koje možemo očekivati da će da rade ove osobe. Zašto ne bismo angažovali osobu koja je 20 i više godina provela u radu sa prilikom obučavanja pasa da uz dopunsko angažovanje i dopunsku edukaciju osnuju agenciju koja će se baviti obukom recimo za pse vodiče i da tako uštedimo i unapredimo naš sistem.
Postoje mnoga časna zanimanja koje osobe svojim iskustvom, radom i znanjem mogu da obavljaju, pa i razne konsultantske kuće, pa i razna udruženja. Prema tome, nemojmo ih onemogućiti da rade taj posao. Zašto neko ko je proveo 20 godina kao saobraćajac, aktivno radeći taj posao ne može da osnuje, recimo, jednu konsultantsku kuću, savetodavnu kuću koja neće biti paralelna sistemu.
Prema tome, trebamo im omogućiti da rade da svoja iskustva prenose mladim ljudima i da budu radno angažovani dok god mogu da rade kao što to mogu da rade lekari, ekonomski, pravnici, advokati. Hvala.
Hvala, uvaženi predsedavajući.
Poštovani ministre, poštovani predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova, čuli smo da su policajci privilegovani ovim zakonom. Nisu privilegovani. Plata koju zarađuju je plata sa više od sedam kora. Posao je gori nego rudarski. To znaju oni koji su članovi porodice, koji imaju porodicu i u porodici policajce. Prema tome, nisu oni povlašćeni ni u jednom jedinom trenutku. Idu u zasluženu penziju zato što to njihov posao zahteva, po statistikama koje govore da policajci imaju kraći životni vek nego drugi stanovnici iste životne dobi na drugim profesijama.
Prema tome, njima zaslužno pripada penzija tako kako je zakonom regulisano. Ali, nemojmo da im onemogućimo, ja bih zamolila kolege da se malo utišaju…
Ali nemojmo da im onemogućimo da se bave poslovima koji su u skladu sa njihovim zvanjem, sa njihovom stručnom spremom i nakon što odu u penziju.
Ovde trebamo da napravimo jednu razliku. Oni ne idu u invalidsku penziju. Oni idu u penziju koju su zaslužili prema zakonu o osobama koje imaju beneficirani radni staž. Prema tome, oni mogu potpuno ravnopravno, kao i drugi građani, da obavljaju dodatnu delatnost nakon odlaska u penziju. A kada dođe vreme da napravimo zakon kojim će to biti regulisano za pripadnike Ministarstva unutrašnjih poslova, onda ćemo sesti, razgovarati i napraviti dobar evropski zakon. Hvala.
Uvaženi predsedavajući, ovog puta ću govoriti samo sa stanovišta struke.
Znači struka je procenila da određena zanimanja zbog težine posla koji radnik obavlja imaju beneficirani staž. Balerine imaju beneficirani radni staž. Zar trebamo da im zabranimo da otvore baletske škole? Lekari koji su zaposleni u hitnoj pomoći imaju beneficirani radni staž. Zar trebamo da im zabranimo da obavljaju svoju delatnost?
Kao što sam rekla, policajci koji su pripadnici posebnih jedinica, antiterorističkih jedinica i drugih specifičnih jedinica, inače ne mogu da se bave u privatnom aranžmanu tim poslovima. Oni koje ste naveli kao primer u zemljama zapadne Evrope, ako su se bavili takvim poslovima, to se onda zove korupcija. To ima takav naziv.
Mi ćemo napraviti zakon kada dođe vreme da dobro uposlimo naše penzionisane policajce u skladu sa zakonom da budu na korist građanima i da budu jednostavno časni građani koji su uvaženi do kraja svog života. Hvala.
Uvaženi predsedavajući, hvala.
Poštovani ministre, poštovane kolege, predloženi amandman je apsolutno neprihvatljiv, a ovo što smo do sada čuli jednostavno je autoprojekcija koja izaziva stvarno otužan ukus.
Kada govorimo o smanjenim platama i penzijama, nikako da kažemo da su to posledice, posledice, a više puta sam u svojim izlaganjima rekla da je grupa poslanika veoma manipulativno sposobna da dovede Skupštinu u jedno ovakvo stanje, da svojim govorima izazove prosto replike ovog tipa koje sada imamo. Zato bih vas molila da se vratimo na temu, da ovaj zakon pažljivo razmotrimo, da dobre amandmane prihvatimo i da ne gubimo vreme, a jasno znamo, građani su odlučili, nisu vam dali poverenje. Dajte im šansu u Vojvodini, da vidimo šta ćete tamo uraditi. Da li ćete tamo dobiti poverenje za mostove koji koštaju tri u jedan, za bulevare koji koštaju pet u jedan?
Prema tome, molim vas uozbiljite se, dajte da vodimo jednu konstruktivnu raspravu, da i našim građanima olakšamo život, da budućim investitorima olakšamo da mogu da dobiju bolje uslove za rad, a da ne žalimo za ono što niste iskoristili.
Vraćam se na amandman, evo upravo tako. Vreme vam je iscurelo.
Dozvolite da završim, molim vas.
Niste iskoristili, vreme vam je iscurelo, da napravite konverziju, tajkunsku konverziju zemljišta u Vojvodini. Hvala.
Hvala.
Uvaženi predsedavajući, poštovana gospođo Brankice Janković, poštovane kolege poslanici, danas razgovaramo o jednoj veoma važnoj temi, a to je izbor Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Kada sam se spremala za današnju diskusiju, imala sam sasvim drugačiju koncepciju i predstavu da ćemo na drugačiji način razgovarati. Međutim, pošto je rasprava tekla u takvom tonu u kakvom je tekla, ja prosto moram da se osvrnem na neke delove prethodnih rasprava.
Kada govorimo o kontekstu, a ona u pravom smislu znači – veza misli u govoru, smisao, spoj reči, mislim da je gospodin Aleksandar Martinović veoma smisleno govorio i obrazlagao način i izbor za Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Ne smatram da je Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo formalni predlagač. Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo je potpuno pravni predlagač, na osnovu Zakona o zabrani diskriminacije, člana 28. Prema tome, sve je urađeno po procedurama i po zakonu.
Ono što je možda sporno za prethodne govornike, to je da je ovaj zakon donet u 2009. godini, pa da je tada postojala neka apopleksija ili izliv vlasti, kako smo čuli, u glavu i da nisu mogli da očekuju da će u nekim narednim godinama građani drugačije glasati, pa su napravili takve zakone da odgovaraju samo onima koji su trenutno na vlasti. Još Nikola Pašić je rekao svom ministru, kada mu je dao predlog jednog takvog zakona koji je napravljen tako da neće moći opozicija nikad da dođe na vlast, on je rekao – pa daj to malo doteraj, možda se desi da i mi jednog dana budemo
opozicija.
Što se tiče druge reči, a to je reč „paradigma“, ja se potpuno slažem, jer je to obrazac za ugled, prosto prevedeno, ili model po kojem se nešto gradi ili stvara. U naučnoj teoriji najopštiji model po kome se grade pojedini principi i zakoni. Mislim da smo mi apsolutno postupali po takvom jednom modelu i potpuno se slažem sa prethodnim govornikom kada je reč „paradigma“ u pitanju i mislim da je ovde u potpunosti ispoštovana procedura.
Što se tiče jednog drugog govora, on je izazvao veliku gorčinu kod mene, jer samo u tom jednom govoru ja sam pronašla povredu člana 8. Zakona o zabrani diskriminacije, a to je povreda načela jednakih prava i obaveza. U jednom govoru smo čuli da gospođa Brankica Janković iz nekih razloga ne može da ima jednaka prava, a samim tim i obaveze, a to nije potkrepljeno adekvatnim činjenicama. Možemo da kažemo da ima i elemenata iz člana 11. – govor mržnje. Možemo da kažemo da ima i elemenata iz člana 12. – uznemiravanje i ponižavajuće postupanje. Možemo da kažemo da ima i elemenata iz člana 13. stav 1) – teški oblici diskriminacije, koji kaže – izazivanje i podsticanje neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti po osnovu…, pa da ne čitam sada na osnovu čega, ali između ostalog i političkog opredeljenja. Sve i da je tačno da je gospođa Brankica Janković pripadnik određene partije, to ne znači da treba da bude diskriminisana na ovakav način.
Zatim, imamo i povredu člana 25. – diskriminacija zbog političke ili sindikalne pripadnosti. Znači, samo u jednom govoru smo imali niz povreda Zakona o zabrani diskriminacije, i to u danu kada biramo Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, a dešava se da upravo onaj koji treba da se brine o zaštiti ravnopravnosti građana biva izložen najgorim mogućim vidovima diskriminacije i to od službenika države Srbije. Jedna država, ako želi da bude moderna, ona mora da u svim svojim institucijama sprovodi pravni ambijent u kojim će svi građani biti ravnopravni.
Na kraju želim da kažem da smatram da gospođa Brankica Janković ne samo da zaslužuje poverenje naših građana, već i da će dobro raditi svoj posao. Ne želim da ponavljam njenu biografiju, ali ono što sam ja želela da kažem, to je da je u stvari preventivni rad na sprečavanju nastanka svih oblika diskriminacije nešto što je veoma bitno. Znači, kada dođe građanin do Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, to znači da su već njegova prava ugrožena. Mi trebamo kao društvo da se trudimo da do toga ne dođe. Mislim da je uloga medija u tome ogromna. Gospođa Brankica Janković je radila u medijima i ima ogromno iskustvo kako se to radi.
Zatim, uloga obrazovnih ustanova, predškolskih inkluzija, obrazovanje osoba sa smetnjama u razvoju, obrazovanje osoba sa invaliditetom. Zar mislite da osoba koja je provela i koja je radila u školstvu nema dovoljno iskustva, znanja i umeća da se bavi ovom problematikom i da zastupa interese oštećenih, odnosno marginalizovanih grupa stanovništva?
Zatim, deca. Vrlo osetljiva grupa i, praktično, po meni, još osetljivija grupa, a to su starije osobe. Gospođa Brankica Janković je dugo vremena bila na čelu jedne ustanove i samo ona zna kako je teško raditi sa osobama koje su i u godinama, koje su i osobe sa određenim stepenom invaliditeta i kako treba zastupati njihova prava i čuvati njihove interese i sprečavati i nasilje nad takvim osobama. To je ono što sam ja htela da kažem.
Mislim da nema spora o tome da će SNS glasati za izbor gospođe Brankice Janković za Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, a ono što želim na kraju da dodam da je Narodna skupština Republike Srbije i dobila dopis od Udruženja „Snaga prijateljstva – Amiti“, sa spiskom od 30 udruženja građana, odnosno nevladinih organizacija koje podržavaju izbor Brankice Janković na mestu Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.
Ako mi dozvolite, ja ću ih pročitati sve. To su: „Snaga prijateljstva - Amiti“, Beograd; Savez penzionera Srbije, Beograd; Pokret trećeg doba Srbije, Beograd; Gerontološko društvo Srbije, Beograd; Gradska organizacija penzionera, Beograd; Udruženje penzionera iz Hrvatske, Beograd; Hrišćansko humanitarno udruženje „Hleb života“; SOS telefon za žene i decu žrtve nasilja, Udruženje žena Sremica; Udruženje „Okrilje“ Beograd; Savez nacionalne organizacije osoba sa invaliditetom Srbije, Beograd; Udruženje lužničke rukotvorine; Društvo za cerebralnu i dečju paralizu Opštine Požega; Savez gluvih i nagluvih Srbije, Beograd; Savez slepih Srbije, Beograd; Savez udruženja slepih i slabovidih Srbije „Beli štap“; Centar za samostalno kretanje i obuku pasa vodiča Srbije; Udruženje slabih i slabovidih Srbije „Beli štap“, region centralne Srbije - Gornji Milanovac; Udruženje slepih i slabovidih Srbije „Beli štap“, region moravsko-ibarski - Kraljevo, region jugoistočna Srbija – Dimitrovgrad; Udruženje slepih i slabovidih Srbije „Beli štap“, region Beograd; Udruženje građana „Kokoro“; Udruženje „Opstanak“, za borbu protiv bele kuge; Udruženje „Piroćanac“ u Beogradu; Centar za reproduktivnu etiku za bebe; Udruženje građana „Laris“; Liga za osobe sa invaliditetom; Hendi centar; Društvo za brigu sa starim licima Opštine Stari Beograd; Udruženje samohranih roditelja „Majke-očevi-deca“ Smederevo.
Hvala njima, a nadam se da ćemo se i mi pridružiti i izabrati pravog Poverenika za zaštitu ravnopravnosti u sutrašnjem danu. Hvala.
Uvaženi predsedavajući, povredili ste član 27. i 107. vođenje Skupštine i 107. dostojanstvo Narodne skupštine, na vrlo suptilan i perfidan način dozvolili ste prethodnom govorniku da se obraća gospođi Brankici Janković, uz zloupotrebu stavki iz Poslovnika da gospođa Brankica Janković, ne može da odgovori.
Znači, bili smo prisutni i svesni ste i vi a i ostali poslanici da je ovo klasičan mobing i mobingovanje i zloupotreba jedne pozicije od strane narodnog poslanika, prema kandidatu.
Molim vas da vodite o tome računa i da se ovakve stvari više ne ponavljaju, jer ovo stvarno vređa dostojanstvo Narodne skupštine. Hvala.
Hvala uvaženi predsedavajući, poštovani predstavnici ministarstva, uvaženi ministre, drage kolege.
Kada kažemo da se kreira nešto Akcionim planom, onda taj akcioni plan podrazumeva i troškove. U prethodnom periodu, ono što smo mogli da zaključimo, vaši akcioni planovi su imali sve, samo nisu imali troškovnik i nismo znali gde sredstva idu, kome idu i zašta se koriste?
Ako ste pažljivo pročitali obrazloženja, ali ja znam da vi to ne radite, ovde piše ovako, takstativno navodim, strana šest – Zakon, obrazloženja. Osim navedenog, za razliku od dosadašnjeg zakonskog rešenja, omogućava se Nacionalnoj službi, da pored kriterijuma i načina sprovođenja mera aktivne politike zapošljavanja, uredi i deo koji se odnosi na druga pitanja za sprovođenje mera aktivne politike zapošljavanja, pre svega na troškove mera.
Druga pitanja od značaja za sprovođenje mera aktivne politike zapošljavanja. Podrazumevaju se, pre svega, troškovi mera aktivne politike zapošljavanja, odnosno sredstva koja su potrebna da bi se mere aktivne politike zapošljavanja mogle sprovesti i koje su predviđene. Molim vas, čitajte ono što je napisano, nemojte da zloupotrebljavate govornicu za nešto što ne stoji. Hvala.
Ovaj amandman koji glasi „briše se“ potpuno je neprihvatljiv, a ja vam dugujem obaveštenje da smo prihvatili amandman Odbora na član 6. koji u članu 58. stav 2. menja se i glasi – poslodavac koji sprovodi javne radove zaključuje sa nezaposlenim ugovor o radnom angažovanju. Tu spadaju i ugovori o privremenim i povremenim poslovima, a u skladu sa propisima o radu i javnom konkursu. Prema tome, mislim da je ovo svrsishodnije rešenje. Znači, amandman Odbora je prihvaćen, a „briše se“ ipak ne znači ništa. Hvala.
Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, predstavnici ministarstva, ja nemam ništa protiv da se pregleda stenogram sa današnje sednice. Mislim da ste i povredili Poslovnik, jer smo čuli reč „lupetanje“. Niko ovde ne lupeta. Mi vodimo jednu debatu, civilizovanu, a kada se ostane bez argumenata, onda se kažu i takve reči.
Ne znam da li je pogrešno akcentovanje kada je bilo upućeno pitanje ministru – vas pitam ili vaspitam, se odnosi na vaspitanje ili na pitanje? Znam da su nas vaspitavali 12 godina i evo tu smo gde jesmo sa njihovim vaspitanjem, a na Vladi je da predlaže zakone. Na Skupštini je da amandmanima popravlja zakone, pa čak i one lošije amandmane popravi i da imamo dobar zakon.
Nema preokreta u glavi. Imamo debatu, razgovor, dogovor, kako bismo najbolje postigli. Ništa nije nepromenljivo. Prema tome, promeniti nekada mišljenje u boljem pravcu je dobro, ali zle namere nisu dobre.
Hvala, uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, predstavnici Ministarstva, povređen je član 106. tačka 3.

Prethodni govornik, ne mislim na ministra, nego na uvaženog kolegu, nije govorio o amandmanu, odnosno o temi. Ali, meni je jako drago što je govorio o tome o čemu je govorio. Maksimalno ga podržavam. I ja, kao neko ko je član Odbora za prava deteta i član Odbora za zdravlje i porodicu, mislim da treba maksimalno da se potrudimo i da napravimo taj skrining program, jer je veoma bitno rano otkrivanje oštećenja sluha kod dece i rana, praktično, edukacija i roditelja, preveniranje tih događaja, a kasnije i lečenje koje je mnogo efikasnije u ranijem periodu jer znamo da takva deca imaju poteškoća sa govorom. Pre svega, kada dete treba sa godinu, godinu i po već da ima jedan oformljen fond reči, a on ga nema i tek tad se uspostavlja dijagnoza oštećenja sluha, a tada može da bude veoma kasno i troškovi lečenja su veoma veliki.

Mislim da je ovo odlična inicijativa i mislim da će sve poslaničke grupe da ovo podrže.

Svakako, u danu za glasanje neću tražiti povredu Poslovnika.