Hvala predsedavajući.
Drago mi je da sam se usaglasila sa podnosiocem amandmana, ali ipak osam miliona Ministarstvo pravde i ova vlada su odvojili u ovakvom trenutku za poboljšanje uslova u našem delu za izvršenje krivičnih sankcija. To može da bude samo za pohvalu, a mi smo malo pre slušali jednu pokudu.
Prema tome, ja se zahvaljujem koleginici na dobroj nameri, ne sumnjam da je imala dobru nameru, ali dobru nameru je imala i Vlada i Ministarstvo a to vidimo predloženim novčanim sredstvima koja su odvojena za ovu namenu. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, u obrazloženju nisam dobila odgovor zašto reč „slabovidost“ nije zamenjena rečju „slepoća“.

Slabovida osoba može da pročita dokument, slepa osoba ne može. Tako da se konkretno odnosilo na ovaj deo priče, a adekvatna elektronska forma predstavlja tekst u „vordu“.

Znači, slabovida, odnosno slepe osobe imaju softverske sisteme u svojim računarima i neophodno je samo da im javni beležnik mejlom pošalje tekst u „Word“ ili da taj isti tekst nasnimi na fleš, ili na cd-e. Znači, to je ta elektronska forma. To mislim da nikakve materijalne troškove dodatne ne bi nanelo javnim beležnicima. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, čuli smo mnogo toga povodom ovog amandmana. Mislim da je dobro uvođenje volonterskih specijalizacija, ali one ne mogu stihijski da se uvode i ne možemo po našem nahođenju da se opredeljujemo za volonterske specijalizacije.
Sve ozbiljne države imaju neke normative koliko je lekara potrebno na koji broj stanovnika i koji broj specijalnosti. Što se tiče volonterskih specijalizacija, i ministar je rekao da su potrebni kapaciteti u ustanovama gde bi se obavila stručna praksa. Prema tome, ne možete dobiti volontersku specijalizaciju van normativa. Jasno je propisano na 100.000 stanovnika koje specijalnosti kako se određuju i dobijaju.
Sledeći postupak je kada jedna ustanova želi da nekog pošalje na specijalizaciju, šalje na stručno mišljenju Zavodu za javno zdravlje, koji pokriva tu teritoriju da li je to kadrovski opravdano ili nije. Nakon toga, taj dopis se šalje ministarstvu i tek uz odobrenje ministarstva se konkuriše u oktobru ili aprilu mesecu na određenoj visokoškolskoj ustanovi, odnosno medicinskom fakultetu i medicinski fakultet propisuje tačno koliko se specijalizanata na godini upisuje. Takav je posao i za redovne i za volonterske specijalizacije bio, takav će i biti.
Što se tiče kadrova, planiranja kadrova, u prethodnom periodu članovi vaše stranke, profesori medicinskog fakulteta sa katedre za socijalnu medicinu, ne želim da spominjem ime profesorke koja je bila radnik Ministarstva zdravlja, je kadrirla ovako, tako i pravila planove, tako da imamo sad ovaj haos koji je tragičan u našem zdravstvu.
Da ne pominjem o formiranju specijalizacije koja se zove specijalizacija iz javnog zdravlja, koja je trajala godinu dana i koja je trebala da zameni sve preventivne grane, a na toj specijalizaciji pravo upisa su imali i oni svršeni studenti organizacionih nauka, razni menadžeri, mašinski inženjeri, bukvalno svi profili, ekološki inženjeri, tako da smo dobili jedan haos na tržištu i prijem ne iz zdravstvenog kadra pod okriljem specijalizacije iz javnog zdravlja u zdravstvene ustanove. Hvala.

Hvala.
Ovaj amandman je apsolutno neprihvatljiv iz prostog razloga jer i po jednom drugom zakonu, po Zakonu o bezbednosti i zaštiti zdravlja na radu, terminološki je jasno definisano šta bezbednost na radu predstavlja. To je maksimalno preduzimanje svih preventivnih mera kako bi se zaštitio zaposleni od svih mogućih akcidenta na radnom mestu, a samim tim podrazumeva se da se štiti i njegov život, svih drugih profesionalnih oboljenja. Poslodavac je u potpunosti odgovoran da sve te mere sprovodi prema svojim zaposlenima.
Kao što je koleginica malo pre naglasila, svaka ustanova ili preduzeće dužno je da ima lice za bezbednost na radu. Ako malo pogledate akte o bezbednosti na radu, biće vam jasno da bezbednost prvenstveno podrazumeva zaštitu života zaposlenih i kroz preventivne mere koje ga štite od svih akcedentalnih situacija, kao i profesionalnih oboljenja u toku rada. Hvala.

Hvala.
Uvaženi poslanici, predstavnici ministarstva, poštovani ministre, smatram da je ovaj amandman potpuno neprihvatljiv. Sinoć smo na odboru govorili o tome. Mislim da sam apsolutno merodavna da o tome pričam, s obzirom da sam odgajila trojicu sinova i da sam ih uredno dojila onoliko koliko sam smatrala da treba. Do 12 meseci, to sam vam i objasnila, apsolutno je sasvim dovoljno da majka doji svoje dete. Ako želi posle 12 meseci, jednostavno, osam sati, kao što je rekao kolega, ne predstavljaju nikakvu prepreku.
Ako ste mislili na onaj drugi deo, gde postoji fleksibilno radno vreme i ako ste mislili da žena koja je dojilja pre isteka od 12 meseci stupa na posao, tu smo jasno precizirali i definisali da ima pravo odsustva i da je poslodavac dužan da joj obezbedi takvo radno mesto koje neće da ugrozi njeno zdravlje niti kao majke, niti kao dojilje.
Prema tome, ovaj amandman je apsolutno neprihvatljiv. Mislim da je Vlada odlično postupila u ovom slučaju, bez ikakvog ugrožavanja prava i žena i majki i trudnica i dojilja i ugrožavanja zdravlja dece. Hvala.

Slažem se da svoje političke stavove trebamo slobodno da iznosimo, ali naši politički stavovi ne treba da budu suprotstavljeni struci. Oni moraju biti povezani sa strukom i da budu istiniti.
Molila bih da ovo jako osetljivo pitanje, kada su osetljive kategorije stanovništva, ne zloupotrebljavamo. Jasno vam je rečeno. Svetska zdravstvena organizacija preporučuje do 12 meseci dojenja. Žena je do tada na porodiljskom odsustvu. Ako želi pre toga da krene na posao, obezbeđeno su vreme i uslovi rada da ne ugroze ni njeno zdravlje, ni kvalitet mleka, ni zdravlje deteta.
Prema tome, nemojte da manipulišemo ovim stvarima i da ih zloupotrebljavamo na jedan vrlo nekorektan način i da zbunjujemo naše majke i sve sugrađane. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, evo ja ću da pokušam da  objasnim šta znači to drugo mesto. Ako pažljivo pročitamo ceo član, znači, u nastavku stoji, u zavisnosti od procesa rada koji zaposleni obavlja to drugo mesto. Ne treba da navodimo da li je to hala, hladnjača, klanica, neki drugi pogon. Znači, jasno je precizirano da je to mesto u skladu sa radom i procesom rada koji se obavlja u nekoj radnoj organizaciji. 
Znači, ako zaposleni radi u sedištu firme ugovor će biti u sedištu firme, ako zaposleni radi u direkciji biće u direkciji, ako zaposleni radi u nekom isturenom odeljenju na primer škola, pa je istureno odeljenje na seoskom području, onda je to drugo mesto, a nije matična škola. To označava drugo mesto. Zamislite koliko bi nam trebalo onda prostora da sva radna mesta popišemo. E, to je drugo radno mesto.
Sama prijava koju zaposleni dobija od poslodavca ne znači da će on u narednih šest, sedam, osam meseci od ustupanja prijave zaposlenom da uredno isplaćuje sve doprinose. To je nadležnost inspekcije rada koja dolazi u kontrolu. Bitno je da je ugovor o radu tu, na radnom mestu, da su sva potrebna dokumenta zaposlenog na radnom mesto, kao što je radna knjižica, da inspektora rada može jednostavno da proveri da li je iz centralnog registra, da li su ispunjeni uslovi koje poslodavac mora da ispuni. Hvala najlepše.

Postoji jedan drugi zakon, kada su čobani u pitanju, a to je Zakon o bezbednosti hrane, gde sve firme koje se bave proizvodnjom hrane moraju da imaju tzv. „HACCP standard“ koji podrazumeva od njive do trpeze.
Blago bi nama bilo kad bismo imali tako uređen sistem koji je trebao da zaživi još 2008. godine. Nažalost, ni dan-danas nije agencija za bezbednost hrane proradila, a ogromna sredstva su se slila u tu fondaciju za osposobljavanje te nacionalne laboratorije.
Ne želim da pominjem neki prethodni period, ali, po tom standardu od njive do trpeze, svi zaposleni moraju da imaju uredne i sanitarne knjižice i radne knjižice i jasno je definisano tim standardom gde to treba da se drži, gde poslodavac to odlaže, počev od radnih knjižica, sanitarnih knjižica i svega ostalog. Znači, za svakog zaposlenog.
Kažem vam da je to međunarodni standard koji smo mi prihvatili i koji je ušao u Zakon o bezbednosti hrane. Ako želite konkretan odgovor na konkretno pitanje, mislim da sam vam apsolutno jasno odgovorila. Hvala.

Hvala predsedavajuća.
Mislim da sam dobro razumela ministra. Niko nije onemogućavao da se vrši inspekcijski nadzor, ali on je bio otežan po prethodnom zakonu jer je poslodavac mogao da drži ugovore gde god je želeo i gde god je hteo, pa su takvi ugovori bili antidatirani, dostavljani posle nedelju dana, posle mesec dana, tako da je u tome bio problem, a ne da neko nije od inspekcijskih organa radio korektno svoj posao.
Druga stvar, radnici na crno nisu izmišljena kategorija u poslednjih 20 meseci, nego u poslednjih 15 godina. Prema tome, to je problem, mi trebamo da se bavimo uzrokom zašto su radnici počeli da rade na crno i da bivaju u sivoj zoni i da se plaše svojih poslodavaca. Trebamo se baviti time ko je doveo do toga.
Prema tome, ovim novim zakonskim odredbama olakšava se posao inspekcijskih organa, a ja sam isto tako dobro slušala ministra, pa sam shvatila da je ovaj inspekcijski nadzor, znači ako znamo kako se radi inspekcijski nadzor, ne može da se uradi jutros od sedam sati pa do sada do 13.00 časova, nego je to kontinuirani proces koji je rađen u nekom prethodnom periodu, mesec-dva dana unazad, a da ovo što je ministar sada dobio su analize rada inspekcijskih organa na terenu nakon inspekcijskog nadzora. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, osim reči činjenica, mi nijednu činjenicu konkretno nismo čuli, a to što od 1982. do 2000. godine nisu uplaćivani doprinosi je pitanje za neko drugo vreme, za neku drugu Vladu i za neku drugu vlast.
Znamo da su doprinosi 2000. i 2001. godine isplaćeni, ali nažalost iz kredita koji su sada došli na naplatu, pa imamo ovakvu situaciju i ovakav dug kakav imamo.
Ponoviću još jednom, da naši građani ne budu u zabludi. Znači, sama prijava i postojanje prijave ne znači da je zaposleni i uplaćivao u narednom periodu doprinose. Oni mogu jasno da se vide iz registra i to može da uradi i zaposleni, a može inspekcija rada. Znači, samo postojanje prijave ne znači da će taj poslodavac i kasnije uplaćivati doprinose. Hvala.

Hvala.
Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, koristim priliku kao predsednik Odbora za rad, da se prvenstveno zahvalim predstavnicima Ministarstva za rad, koji su juče sa nama zajedno radili na pojašnjenju spornih tzv. spornih nekih članova zakona, na njihovim konkretnim, nedvosmislenim i stručnim odgovorima koji su jednostavno otklonili sve dileme koje su postojale.
Da se ne bih ponavljala, jer moje kolege su maltene izložile sve ono što ovaj zakon dobro donosi, a dobro donosi i poslodavcima i stranim i domaćim investitorima koji će unaprediti realni sektor i pospešiti zapošljavanje. Isto tako dobro donose i onim teško zaposlivim kategorijama ljudi koji su u vreme nekorektnih pljačkaških privatizacija ostali bez posla, a radi se o ljudima u ozbiljnim godinama, ljudima visoko stručnim koje bi svaki poslodavac želeo za sebe i uz sebe.
Smatram da ovim ukidanjem minulog rada prilikom zapošljavanja kod novog poslodavca, taj visoko stručni kadar neće izgubiti ništa. Dobar poslodavac zna da prepozna dobrog radnika, dobrog stručnjaka i kao što je to svuda u modernom svetu praksa, ugovaraju se bruto ugovori o isplati zarade i bruto zarada, tako da jednostavno ne sumnjam da će biti i isplaćeni adekvatno za svoj rad.
Po drugom osnovu, znači, kada govorimo o zaštiti prava trudnica, ovim zakonom u jednom delu je vraćeno dostojanstvo trudnicama da jednostavno, bez zaziranja mogu da odu kod svog lekara na pregled i da ne strahuju i da ne izmišljaju neke druge razloge, dovoljno je samo da se jave poslodavcu i da odu na zakazani pregled.
Još jedna stvar koju smo čuli, a to je da ovim zakonom sankcionišemo na neki način, odnosno stavljamo u povlašćeni položaj poslodavca u odnosu na trudnicu, a to je kada kažemo – osim u slučajevima iz člana 179.
I trudnica kao i svaki drugi zaposleni mora da poštuje i radnu disciplinu, a da i ovo nije baš tako jednostavno da im se uruči otkaz, je i to, što pre uručivanja otkaza o radu, poslodavac je dužan da uputi pismeno pisano upozorenje i da ostavi rok od osam dana, pa, ako se ponovi nešto što nije u skladu sa Zakonom o radu i radnoj disciplini, tek onda nastupa ova situacija. Priznaćete da ni jedan poslodavac neće baš olako uz puno objašnjenje dati upozorenje trudnici samo zato što je trudna ako nije postojala ozbiljna povreda radne dužnosti.
S druge strane, slažem se u tom delu da žena koja je u sedmom mesecu trudnoće, neće moći da obavlja poslove koji obavljaju drugi zaposleni, ali jasno je precizirano zakonom da ni u kom slučaju poslodavac ne sme da ugrozi zdravlje trudnice ili dojilje da može da je premesti na lakše radno mesto ili da joj da plaćeno odsustvo za taj period. Prema tome, ovim zakonskim rešenjima ni trudnice, ni majke, ni dojilje ništa nisu izgubile.
Još jedna važna stvar, a koja je jasno definisana, a to je pooštrena zakonska politika kada su u pitanju i kaznene odredbe za tzv. sivu ekonomiju, odnosno za rad na crno.
Mi znamo da neki radnici koji rade na crno, posebno vidljivi tek onda kada se desi neka povreda na radu, što je karakteristično za građevinsku industriju i za građevinare. Znači, svesni smo toga da se dešavaju razne manipulacije u toj oblasti i one jednostavno predstavljaju ugrožavanje zdravlja i života zaposlenog. To je ovim zakonom jasno regulisano, jasno su precizirane odredbe da poslodavac mora na mestu radnog mesta zaposlenog da ima adekvatan ugovor o radu, odnosno sve papire koje zakonom predviđa da ima o zaposlenom.
Ne može da pravi fiktivne ugovore, da ih antidatira jednostavno inspektoru za rad mora da pruži sve ono što je neophodno na licu mesta i u momentu inspekcijskog nadzora.
Ono što je jako dobro to je i rad na određeno vreme i mislim da je dobro što je na 24 meseca i ne bi bio opet manipulacija kada je ova odredba u pitanju, a to je ne može 24 meseca da se ponavlja u beskraj kod istog poslodavca.
Nakon isteka 24 meseca privremenog rada zaposleni može da radi na određeno vreme, ali kod drugog poslodavca. Do sada to nije bila praksa. Znači, radili su na godinu dana, prekidali radni odnos i beskonačno radili na godinu dana na određeno vreme i upravo je to razlog što nepoželjni za bankarske kredite i nisu socijalno praktično sigurni.
Što se tiče produžetka rada na određeno vreme na 36 meseci za novog poslodavca, mislim i da je to veoma dobro, jer će u tih 36 meseci novi poslodavac da razvije svoj posao i da omogući zapošljavanje novih ljudi. Jako je dobro i što ovaj rok na određeno vreme može da se produži i za one osobe kojima nedostaje do pet godina za penzioni staž i da ovim ljudima vrati dostojanstvo, a ne da idu od nemila do nedraga na šest meseci, na godinu dana i da tako skupljaju potrebne godine za penziju.
Ono što je interesantno u ovom zakonu to je i probni rad. U toku samog probnog rada zaposleni može da radi i da obavlja više srodnih poslova, tako da može da se iskaže i da jednostavno na taj način ubedi poslodavca da ga primi u kolektiv. Ono što je veoma dobro u ovoj situaciji, i ako je zaključio sa poslodavcem raskidni ugovor zaposleni mora da dobije obrazloženje zašto nije primljen od strane poslodavca ako poslodavac odluči da ga ne primi.
Ne vidim razlog da se bojimo ako su jasno definisane i precizirane šta je to povreda radne dužnosti i mislim da će na taj način biti sankcionisani samo oni koji ne ispunjavaju radne obaveze, da će jednostavno biti sankcionisani oni koji su govorili da ne može biti toliko malo plaćen koliko može malo da radi, da je to vreme davno prošlo, a da će da se stimulišu radnici koji vredno rade i zarađuju za svoj život.
Dobro je i sprečavanje zloupotrebe nadoknade za smenski rad. Jasno je definisano da je noćni rad u okviru smenskog rada i on ostaje. Znači, nemojte manipulisati da je smenski rad ukinut. Kao što je ministar rekao, smenski rad u popodnevnoj smeni u prodavnici nije isto što i smenski rad u rudniku. To su potpuno dve različite kategorije, a to je jednostavno isto kao kada govorimo i o beneficiranom radnom stažu. Ne može istu beneficiju imati sekretarica nekog direktora rudnika ili direktor rudnika a da istu tu beneficiju ima i rudar. Morate priznati da je to nekorektno i nepošteno.
Još bih se osvrnula samo na jedan segment, a to je segment iz Zakona o PIO. Dosta je bilo polemike oko toga, oko produženja godina potrebnih za ostvarivanje prava na penziju i da ćemo na taj način destimulisati zapošljavanje. Ja ću da citiram predstavnika Ministarstva koji je juče to jednostavno i plastično objasnio, a to je – kada imate jednog zaposlenog koji treba da ode u prevremenu penziju ili, znači, po nekim beneficijama, vi ćete dobiti jednog penzionera više a zaposleni broj će ostati isti, pod uslovom da na to radno mesto zaposlite drugu osobu. Prema tome, vidite da se i tu pravi jedna disproporcija. Tako da, mislim da ćemo ovim reformskim zakonom pokrenuti našu privredu, zaposliti mlade ljude i ostvariti ono što smo i planirali, a ono što smo planirali i što smo ostvarili predstavićemo vam nakon sto dana Vlade. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani gosti, drage kolege poslanici, moje izlaganje će se fokusirati uglavnom na tri teme. Prva tema je zaštita prava dece, druga zaštita prava pacijenata, znači, zdravstvena zaštita i treća tema koja se odnosi na oblast rada.
Kada govorimo o pravima dece, u prethodnom periodu smo dosta odradili što se tiče same zdravstvene zaštite dece, trudnica, porodilja. Mislim da smo dobro delovali u jednom kritičnom momentu kada smo imali veliki broj firmi u restrukturiranju i veliki broj dece, supruga radnika zaposlenih u tim firmama su ostali bez zdravstvenog osiguranja.
Na adekvatan način je intervenisano, tako da smo izbegli negativne posledice i praktično sva deca do 18 godine života su dobila svoje zakonsko pravo na zdravstvenu negu, odnosno na lečenje.
Ono o čemu u budućnosti treba da vodimo računa, to je unapređivanje zaštite dece, naročito dece sa posebnim potrebama, jer smatram da inkluzija nije svuda zaživela u pravom smislu, s jedne strane nešto zbog neobaveštenosti, nešto zbog neimanja uslova, a nešto i zbog neadekvatnog odgovora zajednice kada su deca sa posebnim potrebama u pitanju.
Ovo je oblast delovanja kojoj svakako treba da posvetimo posebnu pažnju, a to je još jedan način i vid za novo zapošljavanje asistenata koji će pružiti adekvatno i obrazovanje i negu i pomoć deci sa posebnim potrebama, da se uključe u normalan život i da postanu punovažni građani koji će doprinositi razvoju našeg društva.
Treća stvar o kojoj govorimo kada je zaštita prava dece u pitanju, moramo da se osvrnemo i na decu koja su praktično učinioci krivičnih dela. Odnosi se na maloletna lica učinioce krivičnih dela. Mislim da treba malo više da obratimo pažnju, da imamo više vaspitnih naloga, a manje strožijih mera za odsluživanje kazne zbog nekog prekršaja koji je urađen. To ostaje na jednom multidisciplinarnom pristupu kada je pravosuđe u pitanju i zaštita prava i ove dece.
Svakako, u ovoj grupaciji dece postoje deca i sa posebnim potrebama i sa sniženim intelektualnim nivoom, koja bivaju zlostavljana u pojedinim situacijama od dece koja to nisu, a nalaze se u istim smeštajnim kapacitetima. Mislim da za takvu decu treba da imamo posebne i pedagoge i psihologe, jer oni takođe zaslužuju i u nekim situacijama moguće je da nisu svesni dela koja su učinili.
Treća stvar kojoj treba takođe da posvetimo pažnju je donošenje zakona o utvrđivanju istine o nestalim bebama. To je nešto što nas opterećuje dugi niz godina, a odnosi se na jedan period praktično iz pedesetih godina prošlog veka pa do današnjih dana. Moj je predlog da, kada se bude donosio ovaj zakon, da se obavezno vodi računa da se ne stavljaju nikakva zakonska ograničenja, već da ovo delo bude delo koje ne može da zastari. Na taj način ćemo da obezbedimo ravnopravni odnos za nestale bebe iz 60-ih, 70-ih i 80-ih godina.
Ako se osvrnemo na resurs zdravlja, u resoru zdravlja smo imali jednu dobru izmenu zakona i imali smo i dobru izmenu Zakona o radu, gde smo imali zaštitu i trudnica, a kada govorimo o zaštiti Zakona o pravima pacijenata, možemo da kažemo da je u tom delu omogućeno pacijentu da praktično izabere i mišljenje drugog lekara, a ne da bude opredeljen samo na jednog lekara. Ranije to nije bilo tako često. Znamo da je doktorska sujeta nešto što je veoma izraženo, tako da smo i ovim zakonom omogućili pacijentima da ostvare pravo i na drugo mišljenje o svom zdravstvenom stanju.
Što se tiče Zakona o radu, izmenama i dopunama, mislim da je zakon kakav jeste. Predstoji nam veliki posao da odradimo novi Zakon o radu. Mislim da je ono o čemu svakako treba da vodimo računa inspekcijski nadzor. Zakon može da bude perfektan, ali ako ne postoji adekvatan inspekcijski nadzor i ako nemamo adekvatno praćenje onoga što rade poslodavci, imaćemo uvek pokušaje rada na crno i uvek omalovažavanje rada jedne grupacije zaposlenih, bilo da se radi o diskriminaciji po polu, o nekoj vrsti diskriminacije.
Mislim da treba u svim segmentima da jačamo i taj inspekcijski nadzor, da bismo imali sprovođenje zakona na pravi način. Mislim da će SNS aktivno učestvovati u tome, a što se tiče ovog izveštaja, mi ćemo ga usvojiti, jer smatramo da je adekvatan. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, uvažene kolege, set zakona koji je danas tema našeg razgovora je u principu jedno kratkotrajno i iznuđeno rešenje u ovim teškim trenucima.
Kao što je moj kolega Đukanović spomenuo, niko me se ne dopada da jednostavno presipamo iz dela koji je predviđen za zdravstveno osiguranje u deo za PIO fond, ali to je neminovno. Neminovno je da iz dela gde možemo da uštedimo na javnim nabavkama, kao što je kolega Milisavljević spomenuo, a to je 35% kada su tenderi za energente u pitanju, jer znamo da je bilo i velikih malverzacija u tom delu. Zatim 14% kada su lekovi u pitanju i tu ako sprovedemo tendere koji će korektni da budu imamo prave dobavljače može da se uštedi.
Fiskalnom politikom možemo da uštedimo i u jednom delu zarada, a da ne govorim na poslovna putovanja i dnevnice. Prema tome, ušteda u tom delu fonda može da se napravi, a da ne bude na štetu osiguranika.
Ako smo pažljivo slušali ministra, rečeno je – ako bude deficita u ovom delu novca on će jednostavno da bude refundiran iz budžeta. Prema tome, ako bude, a znamo da u PIO fondu već postoji deficit i na ovaj način možemo da ga prevaziđemo. Na taj način ćemo obezbediti jednu sigurnost našim penzionerima da mogu da odahnu da će i dalje redovno primati penzije od kojih izdržavaju ne mali broj svoju decu, a i svoje unuke.
Prema tome, ova je kao što sam rekla jedno iznuđeno rešenje i kratko trajno rešenje dok jednostavno ne počnemo da pokrećemo privredu, da uposlimo veći broj građana, da privučemo investitore. Ovakvom politikom koju smo predložili, a to je ponuda investitorima da zapošljavaju ljude, da ih izvuku iz sive zone i da jednostavno imamo veći priliv i u budžetu.
Što se tiče našeg stanja zdravstva ono je u takvom stanju već duži period, znači, 15-ak godina naše zdravstvo grca, ali to nije posledica prethodne Vlade od 2012. godine do 2014. godine nego je to posledica još iz 90-ih godina, a kulminiralo je od 2001. godine, naročito kada se radio o kardio-vaskularnim oboljenjima i drugim masovnim ne zaraznim bolestima. Onog momenta kada su sve preventivne delatnosti izbačena iz redovnog finansiranja iz Fonda. Tada nisam čula nijedan glas protiv kada su preventivne grane stavljene na tržište, nemilosrdno, a lekari koji su radili u zavodima za javno zdravlje stavljeni u takvu poziciju da se bore za sopstvene plate i zdravlje građana uz natčovečanske napore. I to smo prevazišli. Osvojili smo dobrim radom i to tržište, a da ne govorim o zdravstvenoj zaštiti u stomatologiji gde ste jednostavno stavili u neravnopravan položaj i stomatologe i doveli u situaciju celu preventivnu delatnost jer ste ih stavili na tržište.
Tada o preventivi i o masovnim ne zaraznim bolestima niste vodili računa. Tada vam je bilo sasvim svejedno, a sada kada jednostavno skupljamo posledice onoga što je bilo od 2000. godine pa do 2012. godine. nažalost imamo reperkusiju sada. Sada je vidljivo i transparentno, onda je bilo skrivano, to nama spočitavate. Mislim da to nije u redu.
Želimo da uposlimo Srbiju. Želimo da imamo zdravstveno osigurano stanovništvo. Želimo da imamo penzionere koji će imati redovne prihode. Hvala vam. I to je poruka SNS i svakako da ćemo podržati sve ove mere.

Poštovana predsednice, uvaženi ministre, drage kolege, svaka priča liči jedna na drugu. Naša Srbija je ovo što smo čuli a narod koji ne pamti prošlost ne može da stvara ni budućnost. Prema tome, moram da napravim jednu malu digresiju.
Dolazim iz grada koji je 90-ih godina bio peti grad u staroj Jugoslaviji, prvi posle Beograda u Srbiji, iz grada Kruševca koji nažalost od pre par godina je devastirano područje. U Kruševcu, osim par firmi, sve su firme u restrukturiranju. Ono što je jako pogubno je da su firme od velikog značaja u restrukturiranju i firme koje su veoma značajne i za odbranu naše države, a to su „14. oktobar“ i „Trajal“, znači namenska industrija konkretno. One su i najviše ugrožene ovim zakonom koji danas želimo da promenimo i mislim da idemo u dobrom pravcu.
Moramo dati šansu menadžmentu koji je počeo da radi, koji je počeo da traži strateške partnere, a kako je to izgledalo u nekom prethodnom periodu reći ću vam samo jer smo rekli da brojke mnogo više govore od svega drugog. Godine 1998, 1999. godine Kruševac je imao 45.000 zaposlenih, znači svaki treći čovek je radio od ukupnog broja stanovnika. Imao je 30.000 zaposlenih u primarnoj proizvodnji, znači svaki četvrti. Danas Kruševac ima 15.000 zaposlenih, nešto malo manje od 15.000, od toga, u nazovi primarnoj proizvodnji samo 3.000. Znači, svaki 40-i. Ne trebamo i to da im oduzmemo. Moramo da im damo šansu i ja mislim da onako kako smo uradili u prethodne dve godine, a u Kruševcu se puno radilo i za razliku od nekih drugih gradova vraćen je osmeh na lica ljudi. Nešto se promenilo, pokrenulo, moramo dati šansu i „14. oktobru“ i „Trajalu“ da se podignu iz pepela i da krenu i da zaposlimo ljude.
Trebamo da napravimo takav program da one ljude i one visokokvalifikovane majstore uposlimo na pravi način. Ako ne može u državnim firmama, onda u privatnom sektoru. Treba da omogućimo i privatnicima da dobro zarade, da uposle ljude, da ih izvučemo ih sive zone i da ulažu u državu. Samo tako možemo da krenemo napred i da našoj deci obezbedimo bolju budućnost. Hvala vam.

Poštovana predsednice, uvažene kolege, ja se sa mojom koleginicom ne slažem. Smatram sebe dovoljno kompetentnom, jer iza sebe imam 20 godina rada kao lekar specijalista higijene. Kao neko ko se bavi bezbednošću hrane i ko se bavi apsolutno zaštitom životne sredine. Poljoprivreda nikako. Ako inspekcijski organi rade kvalitetno svoj posao i kako rade, videli smo u prethodnom periodu, onda dobijemo to što smo dobili, da je poljoprivreda najveći zagađivač.
Poljoprivreda treba da bude osnov razvoja ove države, a ne najveći zagađivač. Postoji problem u radu inspekcijskih organa. Upravo ovakvim ministarstvom i koordinacijom i inspekcijskih organa u Fitosanitarnoj inspekciji, i inspekciji koja se odnosi na zaštitu životne sredine, odnosno ekološkoj inspekciji, predupredićemo ovakve događaje.
Prema tome, ono što imamo na terenu je katastrofalno, ne poštuju se ni karenca, ni pravila ponašanja, kada su veštačka đubriva upitanju, pa imamo ovakve incidente, ali mislim, kada je zaštita vodotokova, a to takođe pripada Ministarstvu poljoprivrede, zaštita zemljišta, zaštita vazduha, neminovno je povezana sa bezbednošću hrane, a to je ono što nam je osnova i cilj u budućem periodu.
Ova država treba da se zalaže za razvoj poljoprivrede, kao što sam rekla, kao grane koja će biti osnov i pokretač i motorna snaga za sve ostale privredne grane. Naša izvozna šansa, a ne zagađivač životne sredine. Tu mora da postoji jedna koordinacija i inspekcijskih organa i ljudi na terenu i Zavoda za javno zdravlje i drugih lokalnih samouprava, agencija, ne vladinog sektora. Znači, jedna sinergija koja će obezbediti da poljoprivreda bude to što jeste, ekologija to što jeste, a mi da budemo jedna pravna, uređena, državna, moderna država koja će biti primer u svetu. Hvala.