Hvala gospođo Đukić-Dejanović. Meni bi to prijalo da ste rekli "profesor Donka Banović", a i prijalo bi mi da sam bila pripadnik Vojske Srbije, ali, nažalost, nisam, a, međutim, mislim da znam dosta stvari o tome.
Tačka 4. jeste Predlog odluke o učešću pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama u 2011. godini i u toj odluci vidimo da je predviđeno učešće u šest različitih mirovnih misija UN, u šest različitih nestabilnih država i regiona u svetu. Iz te odluke se vidi da Vlada, odnosno Ministarstvo odbrane i MUP planira, bilo da su zamene ili nove misije, da šalje pripadnike u Kongo, Libriju, Obalu Slonovače, Liban, Kipar i na Bliski istok i sve su ovo operacije UN.
Takođe, u obrazloženju ove odluke se navodi, naravno, i pravni osnov za donošenje ove odluke, koji je sadržan u članu 140. Ustava Republike Srbije koji propisuje da Vojska Srbije može da se upotrebi van granica Srbije, nakon što tu odluku donese ili ne donese Narodna skupština Republike Srbije. Kasnije su u tom istom obrazloženju tri razloga za angažovanje naše vojske u multinacionalnim operacijama.
Prva obaveza koja se navodi je da se tako ispunjavaju međunarodno prihvaćene obaveze koje proizilaze iz članstva Republike Srbije u Organizaciji UN i da je potrebno izvršiti zamenu ljudi u onim multinacionalnim operacijama koje su već u toku i da je, takođe, potrebno potvrditi učešće u operacijama čiji se početak predviđa za 2011. godinu. Sva su ova obrazloženja jasna i tu ništa nije sporno, kada je reč o ovih šest misija UN.
Takođe, znamo, vi ste nam danas nekoliko puta rekli, a i inače znamo, ko malo prati tu oblast, da ima oko 40 ili 35 naših pripadnika Vojske Srbije koji su trenutno angažovani u različitim operacijama širom sveta. To su uglavnom posmatrači ili sanitetske ekipe. Znamo da je iskustvo i angažovanje tih naših pripadnika bilo veoma visoko ocenjeno u kontingentima u kojima su. Recimo, meni je ostala u sećanju dobra ocena naše ekipe, doduše, bila je sastavljena od pripadnika policije, na Haitiju. Čak je, što se našeg tima tiče, na čelu bila jedna gospođa, tako da je njihovo učešće bilo zapaženo.
Ministar zamera što mi nekako spajamo ovu četvrtu tačku sa trećom, ali one su nekako i prirodna celina. Izgleda mi u parlamentu kad bi trebalo da spojimo neke tačke to ne učinimo, a kad ne treba onda spajamo. No, nema veze, mislim da je sve to u ovoj temi. U tom godišnjem planu za 2011. godinu, mada je i moj kolega Željko Tomić nešto o tome govorio, ali on je govorio o tome da bi možda ti izveštaji mogli da budu precizniji, mi tu vidimo da će u jednoj operaciji, mislim da je u Libanu, naši pripadnici biti u okviru španskog kontingenta, da će u operaciji na Kipru naši pripadnici biti deo slovačkog kontingenta. Zaista za ove ostale četiri operacije niste naveli u okviru kojih će kontingenata oni biti angažovani.
Sledeće, i to se pitanje već nekoliko puta ovde i postavljalo, da ste vi došli sa ovim godišnjim planom u kome postoji finansijski plan…
(Predsednik: Gospodine Nikoliću, ometate profesora Donku Banović dok govori.)
Mi profesori smo i navikli da govorimo iako svi okolo pričaju, tako da to meni ne smeta.
Dakle, u Godišnjem planu su navedena i finansijska sredstva. Znajući koliko su odgovorni ljudi koji rade u vojsci, vojnici, pretpostavljam da su ovo na vreme uradili, ali vi to niste na vreme dostavili Skupštini. Logično je da ako već imate neki godišnji plan i imate tu predviđeno kolika su vam finansijska sredstva potrebna, onda je neki normalan redosled da se prvo taj plan ovde usvoji, pa da se onda to unese u budžet za tu godinu, a ne obrnuto. Ili vi imate tako beskrajno poverenje u skupštinsku većinu da će vam i ovaj godišnji plan biti prihvaćen? Inače biste pre to uradili, pa onda planirali sredstva.
Još nešto što mogu poslanici da zamere, jeste to što niste pojedinačno po misijama naveli kolika su finansijska sredstva. Takođe, mogu da garantujem da je to neki sektor u vojsci uradio. To je bio podatak koji bi možda interesovao, mene bi konkretno interesovao, jer su sigurno različiti troškovi za različite misije, i što se tiče troškova putovanja, čak i broja ljudi koji su angažovani itd. To biste mogli u sledećem godišnjem planu da dostavite poslanicima.
Ono što posebno zabrinjava kada je u pitanju plan jeste ova odluka gde su misije UN i gde naši pripadnici idu tu. Ništa apsolutno nije sporno, ali ono što zabrinjava kada je ovaj godišnji plan u pitanju, zbog čega mi u DSS smatramo da Skupština ne bi trebalo da glasa za usvajanje ovakvog godišnjeg plana, to je da vi planirate da pripadnici vojske i policije učestvuju u operacijama koje su pod direktnom komandom EU. To su dve operacije u kojima će naši tek da učestvuju u ovoj godini. To je vojna operacija EU za obuku bezbednosnih snaga Somalije, ali se ljudi praktično šalju u Ugandu, jer se tamo obavlja ta obuka. Druga je operacija pomorskih snaga EU u Somaliji, gde postoji veliki problem piratstva, odnosno otimanja brodova. Vi rekoste da će biti jedan ili dva naša čoveka angažovana.
Dakle, ono što zabrinjava jeste da Vlada Republike Srbije hoće da šalje svoje pripadnike u misije na čijem je čelu EU, za koju znamo da ima i civilne i vojne misije. Nažalost, znamo za već tu čuvenu civilnu misiju koju je EU instalirala na Kosmetu. Mi u DSS mnogo puta smo vas upozoravali, molili, preklinjali da vodite računa šta radite. Euleks je ona misija koja je predviđena u planu Martija Ahtisarija. Najvažniji zadatak Euleksa, to se vidi iz ove kovanice – ''eu'', pa, ''leks'', ko zna latinski, ''leks'', zakon, njihov zadatak je da pomognu toj krhkoj mladoj državi, koju su oni priznali, da izgradi pravnu državu, da izgradi institucije itd. To je isključivi zadatak civilne misije EU, Euleks na teritoriji pokrajine Kosovo. U Euleksu je angažovano oko 1.000 ljudi različitih profesija: sudija, tužilaca, pravnika, policajaca itd. Opet naglašavam, njihov zadatak na Kosmetu je da izgrađuju nezavisno Kosovo. Sve to prema planu čuvenog mirotvorca i nobelovca, sada već, Martija Ahtisarija.
Vlada Srbije uporno upliće i zapliće državu u služenu mrežu ugovora, dogovora, sporazuma, tehničkih sporazuma i sve to radi skriveno od očiju javnosti i tako puzeći, opet kažem, skriveno od javnosti, polako radi na tome da će u jednom trenutku priznati Kosovo kroz sve ove ugovore. Dakle, niko ne misli da će čak i ova vlada, valjda su toliko pametni, niko ne očekuje da će oni u jednom trenutku reći – Srbija priznaje Kosovo, ali sve ove korake koje preduzimate i sve ovo što se radi skriveno od očiju javnosti, kroz razne sporazume, dogovore itd, ovde niko od nas ne bi ni znao za postojanje nekih sporazuma da nismo poslanici. Zamislite onda koliko građani nemaju pojma, tako da ćemo se jednog jutra svi mi zajedno probuditi i videti da je praktično Srbija, a sve to uz pomoć svojih evropskih prijatelja, priznala nezavisno Kosovo.
Može i dalje da se o ovome elaborira. Možemo da očekujemo za godinu ili dve, pošto potpišemo ovaj sporazum sa EU, taj okvirni sporazum, da sutra neko od ovih, na primer, sudija ili tužilaca, koji nisu prošli reizbor, tu su na raspolaganju, možemo očekivati da ih Vlada Republike Srbije rasporedi i pošalje u civilnu misiju Euleksa.
Može dogoditi, teoretski, da sudija, policajac iz Leskovca, Valjeva, Sombora, Beograda, ode u Prištinu da radi na izgradnji krhkih institucija nezavisnog Kosova i da radi na izgradnji pravne države.
Još jedna veoma opasna stvar, koju radite vaše ministarstvo i vi na čelu, da opet daleko od očiju javnosti, to je da praktično pregovarate i pripremate Srbiju za ulazak u NATO savez, bez obzira što znate da je ova skupština izglasala jednu rezoluciju, u kojoj, između ostalog, stoji da je Republika Srbija vojno neutralna. Vi gurate Srbiju u NATO kroz raznorazne sporazume, ugovore, dogovore itd, iako znate da prema poslednjim istraživanjima, decembar 2010. godine, svega 15,1% građana Srbije podržava ovu atlantsku integraciju.
Kako se to radi? Navešću primer. Svi su poslanici u svom materijalu dobili taj predlog. Očekivala sam da će biti u okviru ovih predloga zakona, ali nije. Svi u skupštinskoj proceduri ovde imamo Predlog zakona koji je Vlada poslala 11. februara, pre nekoliko dana i taj predlog je u stvari ugovor između Vlade Republike Srbije i grupe nacionalnih direktora NATO za kodifikaciju, odnosno ovo je ugovor o usvajanju NATO kodifikacionog sistema u Srbiji. Potpisan je taj sporazum, to vidimo iz materijala, 25. maja u Edinburgu, u ime Vlade, odnosno Ministarstvo odbrane, gde je to potpisao gospodin Dušan Spasojević, a u ime NATO, pazite ime, Džordž Bond.
Taj ugovor će regulisati razmenu podataka i usluge kodifikacije između Srbije i NATO, s tim što će Srbija, pored toga što ćemo usvojiti taj sistem kodifikacije i pored toga što je Srbija već potpisala, Vlada, nije još ovde potvrđeno, ugovor o usvajanju tog sistema kodifikacije sa alijansom, nego će Srbija i pojedinačno sa državama članicama NATO potpisivati bilateralne ugovore. To je ta mreža raznih sporazuma i ugovora.
U istom tom predlogu zakona je i obrazloženje koje je već poznata matrica o tome kako je usvajanje, na primer, ovog sistema kodifikacije koje koristi NATO, jedini spas za našu vojnu industriju, za našu namensku industriju, da je njihov spas u izvozu, a da bi taj izvoz bio uspešan moraju da se usvoje kodovi i ta standardizacija. Opet ona ista priča – ili Evropa ili smrt, ili NATO ili propast čitave privredne grane. To nije zdravo, to što ova vlada radi ovom narodu, to nije zdravo. Nije zdravo da u životu nemate uvek ne dve varijante ili opcije. Morate da imate mnogo, pa onda birate. Najgore je kad vas sateraju u neki ćošak i kažu vam – ili to uzmi ili ostavi ili, ćao, nema više.
To je matrica kojom se ova vlada već pet godina uspešno služi, odnosno to je jedan strašan model, kojim smo svi mi građani Srbije saterani u taj začarani krug. Imate tri godine ove vlasti, standard svih građana je veoma ugrožen. Imate umesto novih radnih mesta 400.000 ljudi koji su ostali bez posla, a onda imate ponovo, očekujem to u ovoj sledećoj kampanji koja predstoji, opet će biti priča – ljudi, da bi vam bilo bolje, moramo da idemo u EU, moramo da idemo u NATO, a tamo ćemo otići jedino ako glasate za nas. Tako se ispostavlja da vas jedni isti vrte u krug.
Vi, kada su u pitanju NATO integracije idete i još jedan korak dalje, odnosno saznali smo, opet iz medija, da će na leto ove godine Beograd biti domaćin samita NATO zemalja, odnosno tu neće biti samo čelnici generalštaba članica NATO, već će biti i iz Partnerstva za mir i ukupno će tu biti oko 68, čini mi se, delegacija. Ono što, na primer, ističe ministar Šutanovac, da je to velika čast za Srbiju. Nije to nikakvo ni priznanje ni čast. Taj sastanak nije nikakvo priznanje za srpsku državu, već je još jedno poniženje i za srpsku državu, a i za srpsku vojsku.
Srbija na leto treba da ugosti predstavnike saveza koji su 90-ih godina bombardovali Republiku Srpsku, sa mnogo žrtava i bombardovali su Srbiju 1999. godine i to je nešto što se tako lako ne zaboravlja.
Moj kolega Željko Tomić govorio je sarkastično i s ironijom komentarisao ministrov komentar, kada je upitan – zbog čega sve to, da je to priznanje državi, vojsci itd, ali, bože moj, naveo je i kako je to prilika Srbije za razvoj turizma. Hvala. (Aplauz)