Hvala, gospođo predsednice. Hvala guverneru na ovom iscrpnom obrazloženju predloga ovog zakona.
Dakle, zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga bi trebalo, zajedno sa već usvojenim Zakonom o zaštiti potrošača, da zaokruži sistem zaštite potrošača u Srbiji. Kada smo pre sedam-osam meseci raspravljali u Skupštini o Predlogu zakona o zaštiti potrošača, mi poslanici Demokratske stranke Srbije smo tada ukazivali predlagaču da nije dobro što je iz tog zakona izostavljeno čitavo poglavlje koje govori o zaštiti korisnika finansijskih usluga. Dakle, mi smo i tada isticali, ali i danas, da je ova materija trebalo da bude u tom jedinstvenom zakonu koji štiti prava svih potrošača, pa i potrošača odnosno korisnika finansijskih usluga.
Nekako je opšti utisak, sada kada je ovaj predlog zakona pred nama, da je ovaj predlog zakona u stvari rezultat višemesečnog pregovaranja, odnosno, kako se u narodu kaže, „peglanja“, sa bankama, udruženjima banaka itd. i da je tu najmanje bilo (ili vrlo malo) konsultacija sa udruženjima potrošača, odnosno korisnika finansijskih usluga. Dakle, takav je utisak, zato što je u vreme kada je ovo poglavlje izostavljeno iz opšteg Zakona o zaštiti potrošača bilo evidentno da su banke i te kako vršile pritisak na tadašnje Ministarstvo trgovine koje je bilo predlagač tog zakona, tako da jeste opšti utisak da je ovaj predlog zakona, kao što rekoh, rezultat tog višemesečnog pregovaranja.
Taj utisak se još povećava time što je predlagač ovog zakona Narodna banka Srbije, a ne ministarstvo koje je nadležno za poslove zaštite potrošača. Tadašnji ministar trgovine Slobodan Milosavljević i građanima i poslanicima u ovom domu obećao je da će se ova materija regulisati, odnosno da će njegovo Ministarstvo ovu materiju regulisati uskoro, međutim, mi vidimo da se ovde sada Ministarstvo ne pojavljuje, nego da je u pitanju Narodna banka kao predlagač. Naravno, Narodna banka Srbije po Ustavu i po Zakonu o Narodnoj banci ima svako pravo da bude predlagač zakona.
Inače, ponosna sam na svoju poslaničku grupu, koja je svojevremeno dala amandman na jedan predlog zakona da bi svi koji su predlagači mogli i da se obrate poslanicima u ovoj skupštini.
Zašto sam sumnjičava kada je u pitanju ovaj predlog zakona i Narodna banka Srbije? U samom obrazloženju ovog zakona se kaže da Narodna banka Srbije... Dakle, citiram iz obrazloženja: „Narodna banka Srbije je mnogim svojim odlukama, preporukama i drugim dokumentima uspostavila ,pravila igreʼ za poslovanje finansijskih institucija, i to da bi pre svega uspostavila sistem poverenja građana i pravnih lica u te institucije kroz zaštitu njihovih prava i uspostavljanje mogućnosti da ta prava zaštite uz pomoć Narodne banke Srbije.“ Završen citat.
Dakle, jednom rečju, vi tvrdite da je Narodna banka i do sada bila zaštitnik svih korisnika finansijskih usluga. Ako je tako, zašto se u ovom trenutku građani koji su korisnici raznih finansijskih usluga osećaju veoma nezaštićenim? Kako ste dozvolili da mnogi korisnici postanu žrtve takozvane interne politike pojedinih banaka? Dakle, pod tom rečenicom se skrivaju raznorazne mere pojedinih banaka, koje u većini slučajeva nisu bile fer. I u ovom trenutku, a bojim se i kada usvojimo ovaj zakon i primene se neke mere koje ste vi već propisali, mnoge porodice će pomisliti da su zapale u dužničko ropstvo.
Kada govorimo o ovome mislim da je vama i te kako poznato da je jedna grupa korisnika finansijskih usluga (zbog korektnosti neću pominjati ime te banke) 2007. godine, kroz jednu agresivnu kampanju koju ta banka inače uvek praktikuje, uzela dugoročne kredite; tada je bila propisana kamatna stopa od 3,9%, u ovom trenutku ti građani otplaćuju kredite po kamatnoj stopi od 6,9, odnosno oko 7! Neću pominjati ime banke, ali vi sigurno znate o kome je reč. Oni su se vama žalili, žalili su se i poslaničkim grupama. Kada je reč o tome da je moguće da porodica zapadne u dužničko ropstvo, korisnici finansijskih usluga, na primer, ove banke zaista su u dužničkom ropstvu.
Vi ste iscrpno govorili o nekim novinama koje su propisane ovim zakonom, vrlo iscrpno, tako da ću ja malo skraćeno. Naravno, ima tu nekih dobrih novina i stvari, samo je pitanje da li će se ovaj zakon primenjivati ili se, kao mnogi zakoni koje donesemo, neće primenjivati. Inače, predviđeno je da se ovaj zakon primenjuje za šest meseci, to je negde krajem godine.
Novine su brojne, od toga da se propisi kreću od regulisanja oglašavanja, dakle, kako se oglašavaju finansijske usluge, zatim informisanja, pa preko realizacije i otplate kredita, odnosno lizinga, pa do konačne otplate. Dakle, u svim tim segmentima ili fazama postoje novine; vi to pokušavate na neki način da regulišete i vidi se namera da uvedete ovim zakonom nova pravila u poslovanju.
Govorili ste i vi o propisima o oglašavanju. Dakle, mislim da tu ima dobrih rešenja, zavisi i od toga kako će se oni kojih se to tiče pridržavati ovih propisa. Biće zabranjeno davaocu finansijskih usluga da oglasi neki kredit ili lizing besplatnim ukoliko je odobravanje uslovljeno nekim drugim uslugama koje će se i te kako naplatiti, pa kada korisnik pomisli da će iskoristiti neku finansijsku uslugu i da će ta usluga biti „besplatna“, onda ga sačeka čitav niz troškova koje mora platiti. Dobro je što zabranjujete tu vrstu oglašavanja.
Za nas koji baš i ne vidimo dobro dobro je što kažete da se efektivna kamatna stopa ne može pojaviti u fusnoti sa zvezdicom, gde vam praktično treba mikroskop da biste videli, jer to nije dobro i automatski se sumnja kakve su namere nekoga ko na taj način to oglašava. Ako hoćete da stupite u neku vezu, ozbiljni ste i hoćete da imate ozbiljnog korisnika i klijenta, valjda vam je u interesu da on bude što bolje obavešten.
Propisujete ovde i obavezu da davalac usluga pravovremeno i istinito informiše i obaveštava korisnike, i to u svim fazama.
Ovde je jasno propisano šta je to predugovorno obaveštavanje. Čini mi se da je to novina, mada pretpostavljam da su ozbiljne banke ovo i do sada radile, ali dobro je imati propis koji govori šta je to predugovorno obaveštavanje. Ovde se govori i o tome da budući korisnik usluge ima pravo da pogleda nacrt ugovora, što mu onda omogućava da to uporedi sa drugim nacrtima, da konsultuje stručnjake itd. Dakle, to je dobro.
Takođe ste propisali koji su obavezni elementi kako u ugovoru tako i u nekim drugim dokumentima, šta sve moraju da sadrže. Imamo neke amandmane tu; kada budemo govorili o pojedinostima možda ćemo vas ubediti da neke od tih amandmana prihvatite.
Kada je u pitanju ugovor sa fiksnom kamatnom stopom, davalac finansijske usluge ne može da je promeni, a da pre toga ne obavesti korisnika i, naravno, dobije saglasnost od njega. Međutim, tako je samo kada su u pitanju fiksne kamatne stope; kada su u pitanju ugovori sa promenljivim kamatnim stopama, onda se klijent, odnosno korisnik samo obaveštava. Dakle, tu ne postoji mogućnost dogovaranja. Onda se može očekivati od banaka, pretpostavljam, da bude sve manja ponuda kredita sa fiksnim kamatnim stopama (to je neko predviđanje) i mnogo veća ponuda kredita sa promenljivim kamatnim stopama.
Ovde je regulisano kašnjenje u otplati, dakle, docnja. Propisana je otplata kredita pre vremena, što je dobro. Ta je materija do sada pravila velike probleme korisnicima, a banke su, naravno, insistirale na tim prethodnim dogovorima da ne bi slučajno izgubile novac.
U Predlogu zakona takođe se govori o tome da je moguće odustati od već zaključenog ugovora, da li o kreditu, o dozvoljenom prekoračenju računa, ugovora o izdavanju i korišćenju kreditne kartice, ugovora o lizingu i finansijske pogodbe. Dakle, nakon potpisivanja ugovora korisnik ima pravo da u roku od četrnaest dana odustane od tog ugovora.
Vidim da je Vlada uputila (mi smo dobili to u Skupštini) i amandman na ovaj član. Čini mi se da je to malo preciznije tim njihovim amandmanom rešeno i pretpostavljam da će skupštinska većina prihvatiti te amandmane koji su stigli od Vlade.
Ovde se propisuje da zatvaranje računa i gašenje kreditnih kartica treba da bude besplatna usluga banke. Ti su se troškovi do sada kretali od 100 dinara pa čak do 2.500 dinara. Zamislite, imamo banaka u Srbiji koje traže za gašenje računa ili kartice da uplatite 2.500 dinara?! Dobro je što ovde propisujete bankama da te usluge treba da budu besplatne.
Onda, što se tiče zloupotrebe kreditnih kartica, dobili ste amandman od Vlade na članove koji govore o ovome; to je njihov pokušaj, valjda, da ovo bude malo preciznije. U Predlogu zakona kažete da u slučaju gubitka, krađe, neovlašćenog korišćenja platne kartice korisnik (dakle, ako je već došlo do zloupotrebe) može da snosi troškove u visini do 150 evra. Naravno, tu su propisane i obaveze da korisnik mora odmah, čini mi se najkasnije do 30 dana, možda sam pogrešila broj, da prijavi sve to, dakle, gubitak, krađu, da primeti da je neovlašćeno korišćena itd.
Vidim iz medija da su se banke (ili Udruženje banaka) bunile protiv ovog člana i ove mogućnosti smatrajući da to može da bude predmet zloupotrebe od strane samih vlasnika kartica, međutim, ako država ozbiljno radi i izvrši se ozbiljna kontrola, to ne može biti, tako da su njihova strahovanja neopravdana.
Sve u svemu, ovaj predlog zakona je pokušaj da se reši neravnopravnost između davalaca finansijskih usluga i korisnika tih usluga. Banke će biti ograničene u naplati nekih, za njih veoma važnih, provizija i naknada; spomenula sam neke. Međutim, vodeći se ranijim iskustvima iz odnosa poslovnih banaka i klijenata mislim da se ne moramo previše radovati i očekivati da će banke prihvatiti da ostvaruju manji profit nego što su do sada ostvarivale i da će one, odnosno da će davaoci finansijskih usluga povećati troškove naknade za one usluge koje nisu propisane ovim zakonom, a ima ih.
Sasvim je jasno da ovakav zakon ne može da ograniči neki prihod poput kamata od kredita; to je jasno, to je politika banke, njeno pozicioniranje na tržištu. Ali, ovim zakonom nisu propisane ni neke uobičajene naknade, poput naknade za obradu kredita ili naknade za transfer sredstava. Verovatno će kroz te usluge, kao i kroz neke druge, vođenje tekućih računa građana itd., banke nadoknaditi profit koji će gubiti zbog toga što ste vi propisali da neke mere budu besplatne. Dakle, mogu se očekivati poskupljenja nekih drugih usluga.
Generalno posmatrano, novi zakon će korisnicima doneti bolju obaveštenost, informisanost i veća prava u nekim oblastima poslovanja sa poslovnim bankama, ali će poskupeti naknade i kamate, koje nisu regulisane zakonom. To će značiti više kamatne stope na kredite, veće naknade za obradu kreditnih zahteva, kao i skuplje vođenje tekućih računa. Ko god radi ima tekući račun, a nemaju svi kredite, tako da možemo svi zajedno očekivati rast cena nekih drugih usluga.
Jednom rečju, vi ste ovde pokušali da uvedete red, da neke prozore zatvorite i da kažete – znate šta, davaoci finansijskih usluga, ne možete da građanima Srbije radite to i to, neke stvari koje ne radite u drugim evropskim zemljama. Međutim, ostavili ste neke druge prozore otvorene, koje će oni kojima je u najvećem interesu profit i dobit, dakle novac, iskoristiti. Hvala.