Zahvaljujem, gospodine predsedavajući. Imao sam priliku i želim da se zahvalim poslaničkoj grupi SPS što me je pozvala da razgovaramo o ovim zakonima i u njihovim prostorijama, odnosno na sastanku njihove poslaničke grupe. Žao mi je što i druge poslaničke grupe, izuzev poslaničke grupe DS, nisu koristile tu mogućnost.
Nadam se da ubuduće, posebno kada budu zakoni koji su u nadležnosti Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, dakle, ovo nije zakon iz nadležnosti Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, ali kad budu zakoni iz nadležnosti ovog ministarstva na čijem se čelu trenutno nalazim, nadam se da će poslaničke grupe imati vremena da me prime na razgovor kako bismo razmotrili sve teme i sve dileme. Naravno, i naš razgovor u SPS nije uspeo da odgovori na sve teme. Imamo različita mišljenja po određenim pitanjima.
Ako dozvolite, odgovorio bih gospodinu Žarku Obradoviću, vezano za jedan broj njegovih primedbi. Pre svega mislim na ono najvažnije, a to je pitanje odnosa Zakona o vladi i Zakona o državnim službenicima.
U vreme kada je donet Zakon o vladi nije postojala ideja o podeli državnih službenika. Svi su bili funkcioneri, pomoćnici ministra su bili funkcioneri, sekretar ministarstva je bio funkcioner. Kada je donet Zakon o državnim službenicima sva lica koja ste nabrojali, koja su precizirana članom 33. Zakona o državnim službenicima, postali su državni službenici.
U tom smislu se primenjuju one odredbe Zakona o vladi koje se odnose na to da Vlada nakon isteka manda ne može postavljati funkcionere, odnosno u konkretnom slučaju ova lica koja su sada državni službenici. Ta odredba sad važi za lica koja su preimenovana u državne službenike. Zato je možda taj mali nesporazum.
Funkcioneri su sada ostali samo ona lica koja se vezuju za politiku i političare. Državni sekretar je funkcioner. Znači, lica koja prate kada odlazi jedna garnitura, odlazi jedan ministar, odlazi jedna vlada, odlaze i svi oni, i dobro je što je to tako urađeno.
Dakle, napravljena je ta podela, oni koji su državni službenici na položajima, ostaju nezavisno od promena političkih garnitura. Ne mogu da govorim o radu drugih ministarstava, ali ako dozvolite na primeru Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu bih objasnio kako to izgleda.
Vašim glasovima, odnosno glasovima većine u ovom parlamentu postao sam ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu i u Ministarstvu sam zatekao upravno državne službenike na položajima koji su prošli konkurs, to su četiri pomoćnika ministra i sekretar ministarstva, koji po sili zakona i dalje ostaju, bez obzira što sam ja novi ministar, oni ostaju državni službenici na položaju, odnosno pomoćnici ministara.
Jedini novi pomoćnik ministra je došao na upražnjeno mesto, svi poznajete gospođu Milicu Dražić, tako da se u tom smislu možete uveriti da je u pitanju čist profesionalizam, a ne bilo kakva politizacija.
Mislim da je to generalno način kako treba raditi u buduće. Ne znam kako radi konkretno svaki ministar, to je pitanje, ali mogu svakome da kažem da je moje iskustvo, dok sam bio i predsednik opštine, dok sam bio potpredsednik skupštine i sada u ministarstvu, moja preporuka, moj savet je upravo taj, ne treba dovoditi nove ljude, treba se osloniti na profesionalce, verujte da su odnosi daleko bolji, vrlo jasno se zna ko šta radi i poslovi se brže obavljaju.
To što je gospodin Obradović pomenuo, činjenica je da nisam ministar koji je zadužen za zakon, odnosno ministarstvo na čijem sam čelu nije radilo ove izmene zakona, radio je Sekretarijat zakonodavstva, ali Poslovnikom Narodne skupštine i Poslovnikom Vlade predviđeno je ko može tu vladu zastupati za određene zakone.
Između ostalog, za ono što radi Sekretarijat za zakonodavstvo, direktor sekretarijata je nadležan, odnosno ovlašćen da to zastupa i da brani pred Narodnom skupštinom, ali isto tako narodni poslanici mogu iskazati svoje nezadovoljstvo činjenicom da neko brani neki zakon i da im se to ne sviđa.
Kao narodni poslanik, tada opozicija, zalagao sam se da u Poslovniku Narodne skupštine bude sadržano da samo ministri mogu da brane zakon i da se pojavljuju pred Narodnu skupštinu, a pred vama je izrada novog Poslovnika i mislim da o tome treba da razmislite. Ne bi to svodio na personalno, da li se neko nekome dopada ili ne dopada, nego što mislim da Narodna skupština treba sebi da ustanovi to pravo da im se isključivo ministri obraćaju sa govornice.
Mislim da je to na vama da vi to uredite, a kao poslanik zalagao sam se za to kada sam bio opozicija, ali nisam mogao da utičem značajnije na to pitanje.
Što se tiče lica u Kabinetu koje je pomenuo gospodin Žarko Obradović, otvoreno je pitanje koliko treba tih lica da bude i tu se slažem, jer mi možemo posmatrati one različite načine, da li je optimalan broj koji sada postoji ili nije optimalan, i to bi trebalo dobro proceniti od ministarstva do ministarstva.
Verujte mi ima ministarstva gde ono što je predviđeno je malo, a verujte da ima ministarstva za ono što je predviđeno i više nego što treba, ali mislim da se u celini vodilo računa o tome da to ne bude neki preveliki broj. To su mahom nameštenici, dakle lica koja obavljaju prateće poslove.
Moram reći da u praksi to nije tako kao što izgleda na papiru. Konkretno, u ministarstvu gde sam ja i gde radi, popunjena su dva ili tri mesta, tih namešteničkih i ako može da bude popunjeno po ovom pravilu, dakle šest ili sedam, plus ova posebna tri savetnika.
Što se tiče posebnih savetnika, tu niste u pravu, utoliko što je to regulisano Zakonom o državnoj upravi, dakle, nije podzakonskim aktom Vlade, nego je Zakon o državnoj upravi regulisao postojanje tih posebnih savetnika i primedba je ta trebalo da se istakne u momentu donošenja Zakona o državnoj upravi, mislim da je član 27, ako se ne varam.
Prosto, to su zakonska rešenja o kojima možemo diskutovati. Mislim da treba da postoji mogućnost posebnih svetnika, a da li je to najbolje uređeno aktom koji ste vi čitali, ne bih sada ulazio u tu temu.
Ali, verujte mi, postoje situacije kada je zaista neophodan poseban savetnik, a posebno imajući u vidu ovu reformu koja se sada vrši i koja ide na to da se određeni broj poslova isključivo obavlja preko državnih službenika.
Što se tiče pitanja zašto nisu izvršena postavljenja, gospodine Obradoviću, donekle ste u pravu, nisam bio u Vladi u momentu kada je donet Zakon o državnim službenicima, ali kažem, od 14. februara nisu mogla da se vrše postavljenja, po sili zakona nisu mogla. To da ima 400, verujte da ima 400, jer radi se o tome, doneo sam spisak, imamo posebnih organizacija 24 u državi i nema to veze sa ovom vladom ili sa prethodnom.
Posebnih organizacija ima 24, službi ima 11, nema veze, to nije ništa novo i nemojte vezivati za ovu vladu, toga ima. Znači, posebnih organizacija i službi ima, kao što ima organa uprave u sastavu ministarstava, prosto nisam doneo taj spisak, jer nisam ga ni imao, najiskrenije, a nije moja nadležnost da vodim taj spisak, ali sam ovo doneo prosto da bih vama u diskusiji pomogao.
Broj ministarstva je 22, posebnih organizacija 24, službi Vlade 11 i verujte da to dođe oko 400 sveukupno.
Na kraju, vi kažete - nije opšti interes. Ne mislim da može opšti interes biti pojedinačno pitanje 200 odnosno 400 ljudi, ali kada kažem da opšti interes imamo u vidu ovlašćenja i odgovornosti koja oni imaju u obavljanju svojih poslova.
Gospodin Nikolić nije tu. Hteo bih da mu kažem, nemoguće je zaključivati ugovore o povremenom obavljanju poslove za ono što nije opisano u delokrugu, kao što je nemoguće ugovorima o delu ustanovljavati obavljanje poslova koji vuku posebne odgovornosti. Ugovor o delu možemo da zaključujemo, prema našim pozitivnim propisima, samo za poslove koji bi bili neki intelektualni poslovi, izrada određenih zakona itd. Ne možete vi sada da napravite ugovor o delu i time rešiti pitanje ovog vakuuma koji sad imamo. To je samo odgovor, ukoliko sam uspeo, koliko-toliko da raščistimo delimično ove nejasnoće.