Nije sporno, gospodine Obradoviću, potpuno se slažem sa vama. Dakle, evo gospođa Milica Dražić, koju vi svi dobro poznajete, posle 39 godina radnog staža je sada postala pomoćnik ministra u Ministarstvu u kom sam ministar, na mestu na kom je prethodni pomoćnik ministra otišla u inostranstvo i to je upražnjeno radno mesto.

Nije došlo do povećanja ukupnog broja kada prestanem da budem ministar, možda vi dođete gospodine Obradoviću, već ste radili ranije u Ministarstvu za državnu upravu, i postanete ministar, pa sve ono što je u okviru kabineta i nameštenika odlazi, uključujući državne funkcionere.

Oni su funkcioneri Vlade, političke ličnosti, oni normalno odlaze i dolaze novi. Suština je da se ne menja profesionalna struktura. Suština je kada vi dođete, gospodine Obradoviću, takođe kao ja, da ne insistirate na smeni ostalih koji su tu u ministarstvu, nego logično je da ono što je vezano za vas kao političku ličnost, kao politiku Vlade, to dolazi i odlazi.

Ministri, državni sekretari i generalni sekretar Vlade, oni dolaze i odlaze. Nameštenici, prateće osoblje. U tom smislu vi kada postanete ministar takođe nećete povećati broj zaposlenih, samo ćete ono što je otišlo sa mnom vi nadomestiti sa svojim. To je potpuno logično. Mi smo predstavnici različitih politika i nismo mi sami eksponenti te politike, nego imamo i ostale funkcionere, državne sekretare i tako dalje.

U tom smislu niste u pravu. U pravu ste je da je izvršeno postavljenje, ali niste u pravu da je to nešto negativno, to je sasvim normalno i prirodno, to je ta kapa koja se menja, odlazi predsednik Vlade, odlaze ministri, odlazi generalni sekretar Vlade, odlaze državni sekretari i umesto njih dolaze novi predsednik Vlade, novi ministri, novi državni sekretari.

U tom smislu je razlika koja je izvršena sada Zakonom o državnim službenicima u odnosu na ono što je bio Zakon o Vladi. U tom smislu je Zakon o Vladi razdvojio ono što se zovu funkcioneri od onoga što su državni službenici.

Naša tema ovde su državni službenici i mi treba svi zajedno da insistiramo na tome da državni službenici budu nepromenljivi, da oni budu nezavisni, politički nezavisni, da budu profesionalci.

Opet vam kažem, zaista pozivam svakoga na primer u Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, na primeru uslovno rečeno ministra koji je sada pred vama, možete utvrditi šta je suština i šta je intencija Zakona o državnim službenicima. S jedne strane ste u pravu da su izvesna postavljenja, ali niste u pravu kada insinuirate da je to nešto negativno. Nije negativno.

Osećam potrebu, kada je diskusija kvalitetna, da prosto razmenimo stavove o ovoj temi, pa bih sada iskoristio priliku nekoliko stvari da kažem vezanih za prethodne govornike.

Prvo, gospodin Šajn je pomenuo jednu temu, mislim da je to veoma značajna tema. Mi ćemo taj amandman svakako prihvatiti, važno je da se afirmiše taj princip i u drugim zakonima, ali i u načelu posmatrano to sve treba da bude regulisano jednim celovitim zakonom koji bi rešio pitanje učešća u javnom životu, mogućnosti zapošljavanja itd, svih onih koji su danas diskriminisani po raznim osnovama, a što mislim da generalno nije politika vlade, nego je prosto posledica toga da oni imaju određene probleme u svojoj socijalizaciji, bez obzira da li su u pitanju nacionalne manjine ili lica sa izvesnim zdravstvenim problemima, ili su u pitanju neke druge marginalne grupe itd.

Dakle, to je nešto što ćemo rešavati verovatno vrlo brzo nekim sveobuhvatnim zakonom, ali nije zgoreg da mi u ovom zakonu već to istaknemo kao princip i da tražimo da se jednostavno zapošljavanjem u državnoj upravi vodi računa o tome.

Što se tiče mog uvaženog kolege Zorana Krasića, moram priznati, u vašem dvadesetominutnom izlaganju malo toga je bilo vezano za Zakon o državnim službenicima, još manje za Zakon o državnoj upravi, a za Zakon o Vladi baš nimalo.

Razumem da je to bio deo i vaših političkih stavova koje ste hteli da iznesete za govornicu. Pomenuli ste nekoliko stvari, pa bih hteo da vam odgovorim. Pomenuli ste ime jednog čoveka koji je ovde radio, gospodin Periša Jovanović, svi ga dobro poznajemo.

Lično sam Periši Jovanoviću ponudio izuzetno dobro i visoko mesto u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu, ceneći njegovu stručnost i profesionalnost, a ne vodeći računa o tome da li je on politički opredeljen ili nije. Ukoliko jeste, vi dobro znate da sigurno nije opredeljen u skladu sa mojim političkim opredeljenjima i načelima. To je obaveštenje za vas, kada nas već osuđujete da mi vršimo neku politizaciju ili da nam je važan taj politički milje.

Što se tiče plate i diskriminacija apsolutno mi nije jasno o čemu ste pričali. Pitao sam i moje pomoćnike apsolutno nam nije jasno o čemu ste pričali. Kako vi to mislite da ljudi rade na istim poslovima i da imaju različite plate, izuzev onog dela koji se tiče razlike u godinama staža?

Ne znam gde to postoji. Voleo bih da mi kažete gde to postoji. Ako, pak, mislite na poziciju pomoćnika ministra i vozača u ministarstvu, oni zaista imaju različite plate. Ako mislite na dva pomoćnika ministra, oni imaju sigurno iste plate. Iskreno, ne znam i biće mi zadovoljstvo da mi objasnite.

Pitali ste osnov, kako se sada vrši zaposlenje i prestanak radnog odnosa. To možete naći u članu 179. Zakona o državnim službenicima.

Potpuno je naveden osnov kako se zasniva radni odnos, odnosno kako sada lica na položaju postaju lica na položaju i kako prestaju da budu lica na položaju. Nije tačno da ne postoji nikakav pravni osnov. To je potpuno definisano i navedeno.

Treće, govorite o bezakonju itd. To su političke kvalifikacije u koje ne mogu da ulazim. Nisam čuo od vas šta je alternativa za ovu situaciju, kada imamo Zakon o državnim službenicima, u Zakonu je opredeljen jedan rok, po isteku tog roka prestaje funkcija službenicima koji su na položaju i službenici koji su na položaju imaju određene posebne odgovornosti koje se tiču usklađivanja rada organa, odnosno sektora. Šta je rešenje?

To važi, moram reći, gospodine Petronijeviću i za vas. Vi ste glasali taj zakon, bio sam opozicija. Ne vidim u čemu je razlika bila tada i sada.

Razumem da možda sve nije sjajno, još više razumem da nije u redu što zakon nije sproveden do kraja, odnosno što nisu izvršeni konkursi, ali mi ovde ulazimo u neverovatnu diskusiju, to se vidi kroz neke amandmane, da uopšte ne znam odgovor na pitanje šta raditi sada. Ne može nam biti alternativa - ajde što gore, to bolje, ili ajde ne važi ništa, haos, ne znam šta. Moramo zakonom urediti ovu situaciju.

Gospodin Miša Petronijević kaže da je suština zakona da se ne primeni zakon. Ne, gospodine Petronijeviću, suština je da se odloži primena odredbi koje se odnose na rokove. Slažem se sa vama, bilo bi lepše da toga nema, ali ima. Ne možemo drugačije.

Od 14. februara Vlada nije imala pravo da postavlja. Tu se ne slažem sa vama i opet tvrdim da Vlada nije apsolutno imala pravo da postavlja. Pomoćnici ministara su, prema prethodnim propisima, postavljani na svoje funkcije tako što ih je predlagao ministar i postavljala Vlada. Oni su de fakto bili funkcioneri.

Kada Zakon o Vladi govori o funkcionerima, on govori o pomoćnicima ministara, o direktorima posebnih organizacija, zamenicima i pomoćnicima direktora posebnih organizacija, direktora organa uprave u okviru ministarstava itd. Svi su oni bili obuhvaćeni pojmom funkcioneri.

Nakon toga dolazi Zakon o državnim službenicima i zakon izlučuje jedan značajan broj tih ljudi iz pojma funkcioneri i prevodi ih u sistem državnih službenika, koji se ustanovljava Zakonom o državnim službenicima, za koji ste vi tada glasali.

Ako kažemo da se Zakon o Vladi odnosio na sve ono što se zove funkcioneri, on se, u tom smislu, odnosio i na ove koji su sada državni službenici na položajima. Ne možemo reći da sada to više nisu ta lica, hajde za njih da kažemo da Vladino ovlašćenje važi. Zašto bi Vladino ovlašćenje važilo za njih, a ne bi važilo za funkcionere?

Obrnuto, gospodine Petronijeviću. U budućnosti treba da važi sledeće pravilo: da Vlada do zadnjeg dana može da postavlja funkcionere. Mislim da se tu slažete, da Vlada može da postavlja generalno sekretara Vlade, državne sekretare itd, ali ne sme istekom mandata da postavlja državne službenike na položaju.

Državni službenici na položaju jesu profesionalci, a ovo su političke ličnosti koje prate sudbinu Vlade. Kada ide ministar, odlaze i oni, kada ide predsednik Vlade, odlaze i ovi koji su direktno vezani za predsednika Vlade. Tu je ta suštinska razlika.

Zato mislim da niste u pravu pri tom tumačenju. Ne vidim kako drugačije da tumačimo činjenicu da je Zakon o državnim službenicima izlučio deo ovih koji su funkcioneri, odnosno da se ovo odnosilo na ceo spektar tih ljudi o kojima sada pričamo.

Sada bih najradije promenio Zakon o Vladi, taj član 17. i predvideo da Vlada može da postavlja funkcionere, jer oni su političke ličnosti, ali ne i da postavlja državne službenike na položaju, tako da Vlada to nije mogla da radi nakon 14. februara.

Non-stop se postavlja pitanje - ko je postavljen? Postavljenja su javna, sve se objavljuje u ''Službenom glasniku''. Vi to imate i znate, nema tu nikakve dileme. Vidite imena i prezimena tih ljudi. Gospodine Petronijeviću, prosto ne znam ko je postavljen. Kako mogu govoriti o tome ko je postavljen. Ne pratim ko je u kom ministarstvu postavljen. Odgovor na to pitanje vam ne mogu dati.

Možete postaviti poslaničko pitanje, pa da vam iz Službe za upravljanje kadrovima daju odgovor, a ne mogu ja da vam dam odgovor, zaista ga nemam, nisam se ni pripremio na tu vrstu pitanja. Ima veze u političkom smislu, ali nisam se za to pripremio. Znači, odgovor možete dobiti, nije tajna.

Postavili ste pitanja da li ispunjavaju uslove. Takođe, morate tražiti odgovor od Službe za kadrove i verujem da ćete ga dobiti. Nema nijedan razlog da ga ne dobijete. Morate dobiti, to je vaše pravo.

Reći ću vam za moje Ministarstvo. Pomoćnici ministara, svi do jednog, ispunjavaju. Oni imaju od 39 godina radnog staža, koliko ima gospođa Milica Dražić, do nekih 16-17, koliko ima najmlađi pomoćnik ministra. Svi ispunjavaju apsolutno sve uslove, uključujući i gospodina Đorđa Cvjetičanina, sekretara Ministarstva. Svi ispunjavaju zakonom propisane uslove i doživljavam ih kao profesionalce.

Neko je ovde pomenuo, mislim gospodin Krasić, kaže da moraju da se učlane u političku stranku. Kažem da ne moraju. Oprostite ako vi niste rekli, neko je rekao. Nikada nikome nisam rekao - učlani se u političku stranku, da bi imao korist. Šta će mi član stranke koji se na taj način učlanjuje? Taj član ne treba nikome.

Uopšte ta logika da neko pokušava da učlani čoveka koji je službenik i da misli da time ostvari neku korist. Kome trebaju takvi članovi? Član stranke postajete iz srca, iz ideje, iz želje da se bavite politikom i da se borite za neku ideju. Ne postajete član stranke na taj način, niti mislim da tako treba da se postaje član stranke.

Dakle, meni je zadovoljstvo, gospodine Petronijeviću, vodili smo interesantnu diskusiju i kod vas u poslaničkom klubu, zadovoljstvo mi je da pričam o ovim stvarima. Očigledno različito tumačimo odredbe Zakona o vladi i Zakona o državnim službenicima. Dozvolite da ostanem pri svom stavu. To je stav Vlade. Potpuno razumem vaš stav, koji je drugačiji.

Davno je rečeno - dva pravnika, tri mišljenja Verujem da je ovo ispravno tumačenje i mislim da je dobro što se Vlada uzdržala od drugačijeg tumačenja i postavljenja tih državnih službenika na položaje.

Očekujem da će se ovaj postupak do 1. jula 2008. godine sprovesti u skladu sa odredbama ovog zakona. Zaista vam kažem, mislim da će svaki pametan ministar iznad svega će voditi računa da pomoćnici ministara budu profesionalci, da imaju adekvatnu stručnu spremu, godine staža itd.

Verujte mi na reč, ne mogu da zamislim kako bi izgledalo ministarstvo kada bi se tu dovele stranačke kolege. Znači, verujem u profesionalizaciju i verujem u depolitizaciju državne uprave. Iskreno se nadam da ćete vi, kao narodni poslanici, moći upravo prateći kroz ''Službene glasnike RS'' da se uverite u to da li ministarstva to rade na taj način. Verujem da će ova vlada i ministri ove vlade voditi računa o tome i da će se zaista dosledno sprovesti depolitizacija državne uprave, kroz postavljenje službenika na položaje.

Biću vrlo kratak. Zaista, sa gospodinom Krasićem godinama diskutujem i čini mi se da sada govorimo o različitim stvarima.

Član 179. Zakona o državnim službenicima - do postavljenja državnih službenika na položaje, postavljena i imenovana lica u državnim organima, čija radna mesta postaju položaji, nastavljaju rad prema propisima koji su važili na dan njihovog postavljenja, uključujući i pravila za slučaj prestanka dužnosti.

Stav 2 - ako postavljenom ili imenovanom licu dužnost prestane pre postavljanja državnog službenika na položaj, novo postavljenje ili imenovanje sprovešće se prema propisima koji su važili na dan postavljenja ili imenovanja lica kome dužnost prestaje.

Ne znam kakav drugačiji pravni osnov može postojati izuzev člana 179. koji je potpuno jasan. Ne razumem šta je nejasno u našoj diskusiji i polemici.

Gospođa Verica je ponovila pitanje. Pitate me da li je Vlada tadašnja, od 14. februara, pošto nisam bio član Vlade, nije imala pravo, gospođo Radeta, a to može da se pita i neki član Vlade iz tog perioda, po mojim informacijama, ni jedan jedini državni službenik, ako imate drugačiju informaciju, nemam razloga da branim period od 14. februara do formiranja nove vlade, nije postavljen.

Ukoliko je postavljen, pred svima vama odgovorno kažem da je to urađeno protivno Zakonu o vladi.

Po informacijama koje imam, nijedan jedini nije postavljen. Predlažem vam da pred Narodnom skupštinom kažete ime i prezime onoga ko je postavljen nakon 14. februara 2007. godine.

Nakon formiranja nove vlade, u skladu sa članom 15. Zakona o Vladi ona ima pravo da postavlja, pozivajući se na član 179. Zakona o državnim službenicima, i ima pravo da vrši postavljenja.

Mogu da vam kažem ko je postavljen u mom ministarstvu. Možemo uzeti "Službeni glasnik" pa pročitati ko je postavljen u drugim ministarstvima i ne vidim zašto se tu sporimo.

Na kraju, što se tiče gospodina koga ste spominjali, gospodin nije član DS, gospodin je državni službenik na položaju, gospodin je u tom ministarstvu poslednjih pet godina.

Verujem u profesionalizaciju državne uprave. Verujem u depolitizaciju i verujem u to da svi moramo poštovati zakon. Gospodin je postavljen po zakonu i po zakonu ima mandat još četiri-pet godina.

Prema tome, nema potrebe bilo koga posebno da pominjete. Ako vas baš zanima moj lični stav, vrlo sam zadovoljan radom svih državnih službenika na položajima koji su u tom ministarstvu, a koje, kao što vam je poznato, nisam doveo, nego sam ih zatekao shodno Zakonu o državnim službenicima. Hvala.

Poštovani gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ovo je bila dosta kvalitetna diskusija i mislim da smo pomenuli dosta toga, mislim da su se videle i neke slabosti postojećih zakonskih rešenja, i dobro je da smo vodili ovu diskusiju i da smo mogli da zaključimo i takve elemente.

Uz dužno poštovanje svih onih koji su govorili i iznosili primedbe, rekao bih nekoliko stvari vezano za ono što se čulo u poslepodnevnoj diskusiji.

Nije sve to imalo mnogo veze sa ovim zakonom, nešto jeste, nešto nije, ali narodni poslanici su tražili da odgovorim. Samo bih ukratko hteo da kažem nekoliko stvari.

Pitanje odluke o nazivima ulica donosi jedinica lokalne samouprave, Ministarstvo samo daje saglasnost. Zaista, sve što je urađeno u Ministarstvu je isključivo u skladu sa Zakonom o lokalnoj samoupravi, a odluku o tome, i prethodnu i konačnu, donosi jedinica lokalne samouprave.

Što se tiče termina po kom će Ministarstvo predložiti zakone koji proizilaze kao obaveza iz Ustavnog zakona Republike Srbije, a koji su uslov za raspisivanje lokalnih izbora, želim da vas obavestim da je Ministarstvo spremno i sposobno da te zakone završi do kraja septembra.

Kada sam se obraćao na konferenciji za štampu, rekao sam da je krajnji rok, po mom mišljenju, imajući u vidu druge obaveze koje su moguće da se dese, da je krajnji rok da se ti zakoni polovinom oktobra nađu pred narodnim poslanicima.

Kada će ih Narodna skupština usvojiti, to zavisi od dinamike rada u Narodnoj skupštini, ali oni sigurno mogu da se nađu do polovine oktobra pred narodnim poslanicima i mislim da će to biti sasvim dovoljan rok da se nakon toga ti zakoni i usvoje.

Ono što je bitno, potrebno je da razumemo da je neophodno da se o tim zakonima sprovede široka diskusija, ne samo unutar Vlade, nego pre svega političkim strankama, stručnoj javnosti itd, jer zakoni iz oblasti lokalne samouprave će se odnositi i na suštinsko menjanje same lokalne samouprave, odnosno nivoa decentralizacije, zatim formiranja novih gradova, zakon o teritorizaciji, zakon o lokalnim izborima i izborni sistem, i mislim da je potrebno dosta da razgovaramo o tome i da napravimo dogovor kako bi to trebalo da izgleda.

U diskusiji vezano za ovaj zakon konstantno se provlačila kao tema sudbina nekih 300 ljudi. Nije ovde u pitanju sudbina 300 ljudi imenom i prezimenom, mi govorimo o ljudima koji imaju zakonom utvrđenu posebnu odgovornost da upravljaju određenim organom, ili da upravljaju nekim organom u sastavu ministarstva i u skladu sa tim oni imaju i posebne odgovornosti i posebne nadležnosti.

U tom smislu kažem da postoji interes da to funkcioniše nesmetano. Ne govorim o pojedincima. Nisu tu pojedinci bitni, bitno je da su oni na čelu i da imaju određene odgovornosti, zato sam čitao, ako se sećate, u prvom delu diskusije, odredbe člana 33. Zakona o državnim službenicima. Upravo odatle pokušavam da izvučem argument za zahtev Vlade da se ovakav zakon usvoji.

Dakle, nije u pitanju sudbina tih ljudi, nemojte da na taj način banalizujemo tu stvar, ne radi se o njih 300 da li će da primaju platu ili ne.

Ovde je izrečeno, igrom slučaja, da je plata ministara ne znam kolika. Plata ministara nije tolika, ona je u rangu potpredsednika Narodne skupštine.

Činjenica je da sistem i to je nešto što se uređuje Zakonom o platama, nije tema ovog zakona, nešto što se uređuje Zakonom o platama i o čemu smo diskutovali u Narodnoj skupštini, čini mi se da smo i u ovom mandatu pričali o tome kada smo počeli razgovore o tome da treba doneti zakon o Narodnoj skupštini, potpuno je nenormalna, nelogična stvar da oni ljudi koji se nazivaju nameštenicima imaju plate od 16 ili 18 hiljada dinara.

Potpuno se tu svi slažemo i očekujem da će Vlada vrlo brzo izaći sa izmenama zakona o platama, jer prosto ovde svi mislimo, nema nikakve logike, potpuno je neprijatno u krajnjem slučaju raditi kada ste svesni da neko do vas, ko sa vama ceo dan provodi, jedva može da skrpi kraj sa krajem.

Tu se potpuno razumemo, nema dileme i mene su ovde isti vozači vozili ko i vas, i iste sekretarica, i sve to znam, kao što i vi znate i slažem se u potpunosti s vama, ali nije tema ovog zakona, ništa drugo.

Jeste povratno dejstvo, kolega je veoma lepo govorio, ne poznajemo se, zaboravio sam prezime, veoma lepo je govorio i o povratnom dejstvu zakona. Dakle, taj stav 2. člana 197. Ustava Republike Srbije daje mogućnost za povratno dejstvo.

Opšti interes treba da utvrdi Narodna skupština. Ako vi utvrdite da postoji taj opšti interes, onda može, a ako utvrdite da ne postoji, onda ne može.

Pozivam vas da imate na umu onu odredbu člana 33. Zakona o državnim službenicima, kada razmišljate o tome da li ćete utvrditi opšti interes, za koji mislim da postoji u smislu funkcionisanja države.

Mislim da je bio lapsus, kada je koleginica rekla da neka nova vlada treba da trpi državne sekretare ove vlade. Državni sekretari su u onom domenu funkcionera. To su one političke ličnosti, oni nisu na pet godina. Državni sekretar je zamenik ministra nekadašnji.

Državni sekretar odlazi zajedno sa ministrom, govorim o pomoćnicima ministra, kao vrh službenički, i oni su ti koji ostaju i nakon odlaska političke garniture. Tu se spajaju politička garnitura i profesionalna garnitura.

Dakle, namera ovog zakona, kako je rekao kolega Baralić, jeste bila kvalitetna. To je profesionalizacija državnih službenika i da dođemo do toga da se političke nomenklature menjaju a državni službenici da ostaju.

Da li mi to u našim životima dezavuišemo, banalizujemo, to je već od slučaja do slučaja, mi ovde govorimo o nečemu što je opšti akt, ali je dobra prilika da se ukaže na probleme koji postoje.

Ali kad govorimo o nečemu što je opšti akt i govorimo o rešenjima opšteg akta, onda možemo da apstrahujemo pojedinačne slučajeve, ali kažem dobra je prilika i to posebno važi za poslanike opozicije da koristeći to ukažu na te loše stvari i volim da se one čuju u javnosti. Slažem se da je naziv državni sekretar malo neprimeren. To sam govorio kada sam bio poslanik opozicije, to mislim i sada.

Prosto unosi zabunu, to treba da bude zamenik ministra, ne znam zašto se zove državni sekretar, ali kao i vi, tako i ja poštujem zakon i poštujem terminologiju zakona. To je sada državni sekretar.

Tu je bilo pomenuto pitanje, gospodina Baralića, mi smo rekli primićemo gospodina iz Gornjeg Milanovca, kao što u Ministarstvu primamo svakog predsednika opština, ali nemojte sa ove govornice da dajemo prednost jednoj ili drugoj stvari. Videćemo, razgovaraćemo, pa ćemo videti šta se dešava.

Vi svi to znate, imamo velikih problema u lokalnim samoupravama.

Očigledno je da prethodni zakon nije baš najbolje anticipirao moguće odnose kod nas u Srbiji i mislim da ćemo tu nešto morati da menjamo. U stvari, Ustav je već dao odlično rešenje, a to je da se predsednici opština biraju iz reda odbornika.

Jedan od kolega je pomenuo da se ovaj zakon ne primenjuje u autonomnim pokrajinama i u jedinicama lokalne samouprave. To je tačno.

U jedinicama lokalne samouprave i u autonomnim pokrajinama se još uvek primenjuje Zakon o radnim odnosima u državnim organima, a to je rešeno članom 189. ovog zakona, i treba da se donese novi zakon.

Taj novi zakon nije u nadležnosti Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, to je u nadležnosti Sekretarijata za zakonodavstvo. Ova Narodna skupština je usvojila takav Zakon o ministarstvima.

Istina, i ona prethodna je usvojila takav Zakon o ministarstvima, meni nije jasno zašto je na taj način iscepkano Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, ali nisam u mogućnosti da na bilo koji način to menjam.

Činjenica je da nije sve to logično, nema tu neke logike u tome, šta je čija nadležnost. Dakle, potpuno je nelogično i to što Ministarstvo za državnu upravi i lokalnu samoupravu nije predlagač i ovog zakona, ali sada je tako prema Zakonu o ministarstvima.

U svakom slučaju slažem se da je neophodno što pre da se dođe do tog zakona, jer treba da se uredi položaj ljudi zaposlenih u autonomnim pokrajinama i lokalnim samoupravama, a ne da se primenjuje Zakon o radnim odnosima u državnim organima. Bilo je pomenuto pitanje autonomnih pokrajina i lokalnih samouprava. Tu se ne primenjuje ovaj zakon, nego prethodni.

Tu se non-stop ponavlja jedno isto pitanje.

Kaže - Vlada je mogla da postavi, ali nije postavila. Očigledno je da nije postavila do 14. februara, kada je istekla mogućnost da postavi. Nemam potrebu da branim zašto Vlada neka prethodna u periodu od 14. februara nije postavljala, ovde sam da vam kažem da Vlada nije postavila, nisu izvršena postavljenja, protekao je rok, nalazimo se u vrlo neprijatnoj situaciji i jedini izlaz iz te situacije je da usvojite zakon koji vam ja danas ovde obrazlažem u ime Vlade.

Ne mogu da se složim, mada mislim da tu ima mesta dosta da se razgovara, da li stav 2. člana 180. kaže da prestaje radni odnos, onda kaže prestaje dužnost, prestanak dužnosti nužno ne povlači prestanak radnog odnosa, ali ako otvorimo tu temu, ona je dosta dugačka.

Slažem se i mislim da smo generalno otvorili neke teme pravno-tehničkog karaktera, koje su posledica loše pravno-tehničke redakcije postojećeg zakona.

Neke razlike su i dalje ostale, kao član 179, ali bože boj, različito doživljavamo neke stvari, različito tumačimo neke zakone. Meni ostaje na kraju da vam se zahvalim na ovoj načelnoj raspravi, da sačekamo prekosutra, pretpostavljam da je rok 24,00 časa za raspravu po amandmanima, da razgovaramo o predloženim amandmanima i nakon toga na vama je odluka da li ćete prihvatiti zakon.

Drago mi je da gospodin Nikolić ovako uživa, znao sam da mu nedostajem, ali nisam znao da je to baš ovoliko. Hvala vam svima na pažnji.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, neću komentarisati kandidate za potpredsednike koje su poslaničke grupe predložile iz redova svojih članova. To je praksa u Narodnoj skupštini i potpredsednici Narodne skupštine se biraju iz redova poslaničkih grupa koje imaju određeni broj poslanika, shodno njihovoj veličini.
Smatram da je pravo svake poslaničke grupe da predloži kandidata za potpredsednika i ukoliko bismo ušli u komentarisanje predloga, kako za potpredsednike, tako i za članove odbora, verovatno nikada ne bismo, izuzev parlamentarne većine, izabrali kandidate koji pripadaju strankama koje ne čine parlamentarnu većinu.
To sam želeo da kažem vezano za deo jučerašnje diskusije koja se upravo odnosila na pitanje da li treba da se razgovara o kvalitetima kandidata. Za nas iz Demokratske stranke sve ovo je vrlo ozbiljna tema i znate da je naše temeljno opredeljenje, cilj našeg političkog delovanja u ovom momentu, glavna strategija, da su sve naše snage usmerene ka tome da Srbija postane deo Evropske unije.
Mi ne mislimo da je, kako reče jedan kolega, Evropska unija ideologija. Evropska unija je jedan politički vrednosni sistem tvorevine koja postoji. Da podsetim samo i kolegu Dačića, lepo je što se setio da je danas Dan pobede i pridružujem se čestitkama povodom značajnog datuma za svetsku istoriju . Danas je, istovremeno, i Dan Evrope i, takođe, u tom
smislu treba da ga proslavimo, jer mi smo deo Evrope, barem geografski i kulturno, ako ne u političkom smislu.
Dakle, Evropska Unija je u ovom momentu jedna politička tvorevina i složeni sistem organizovanja evropskih država, u kome vladaju određeni standardi. Shodno tim standardima, građani u tim državama žive daleko bolje nego što žive građani naše države.
Mi smo sigurni da Srbija može da dostigne standarde u svim oblastima društvenog života kao što je to u razvijenim zapadnim zemljama i da, shodno tome, može da bude deo te velike porodice naroda. Potrebno je samo da se mi ovde malo potrudimo i da budemo malo manji demagozi, više praktični i da shvatimo da je sva naša delatnost, u stvari, usmerena na ono konkretno, a to je bolji život naših sugrađana.
Poštujem ideje i predsednika Skupštine, kao i doslednost, pre svega, predsednika Skupštine i svih onih koji misle da Evropa nije naš put i da naše mesto ne može da bude u Evropskoj uniji.
Ali, moram reći da se ne slažem s tim, jer smatram da je na duži rok neodrživo da zemlja koja se nalazi na ovim meridijanima, u ovom delu sveta, vodi politiku suprotnu svojim susedima i ostatku Evrope.
Dakle, prosto je iluzija misliti da možete obezbediti svojim sugrađanima bolji život i veće poštovanje za svoju državu i naciju, da možete omogućiti prinadležnosti od strane Međunarodne zajednice, u krajnjoj liniji, da možete da štitite državne i nacionalne interese, ukoliko niste kompatibilni deo tog poželjnog političkog i bezbednosnog sistema koje se zove Evropska unija.
Dve hiljadite godine građani Srbije su se opredelili na izborima da upravo put Srbije bude....

Gospodine predsedniče, mislim da ćete do kraja mog izlaganja razumeti zašto idem na ovaj način, pa pretpostavljam da ćete se izviniti zato što ste me pogrešno razumeli, ali pozdravljam vašu želju da danas Skupština, za razliku od jučerašnjeg dana, radi po Poslovniku i nadam se da ćete iste aršine imati, kako za nas iz opozicije, tako i za predstavnike DSS-a i vaše stranke.

Dakle, mi želimo da taj put, čiji su temelji udareni 2000. godine, Srbija nastavi. Vrlo smo zabrinuti zbor parlamentarne većine koja je napravljena ovde jer se bojimo da se dalji put Srbije ka Evropi ozbiljno dovodi u sumnju.

Mi smo već više puta rekli da parlamentarna većina koja je formirana ovde, vašim izborom za predsednika Narodne skupštine, predstavlja neku vrstu revitalizacije vrednosti politike i ideja koje su bile dominantne u ovoj državi 10 godina, ali koje su, na žalost svih nas, imale vrlo teške posledice po naše državne i nacionalne interese.

Kao izraz našeg neslaganja s politikom koja je očigledno, u ovom momentu, dominantna u Parlamentu, pretpostavljam da sada razumete zašto sam govorio o tome koja je naša politika. Dakle, kao izraz našeg neslaganja, mi, gospodine predsedniče, nećemo predložiti potpredsednika Narodne skupštine sve dok postoji ovakva kompozicija snaga u Narodnoj skupštini, a koja nije, podsetiću vas, izraz volje građana na izborima koji su održani pre tri, odnosno četiri meseca.

Odmah ću vam reći zašto mislim da je tako. Tu zaista ne mislim na Srpsku radikalnu stranku sa njenom idejom, o kojoj sam rekao šta mislim, da je zaista neostvariva na duži rok i da je štetna za naše građane, da ne uzima u obzir realnu politiku, dakle, tu ne mislim na 81 poslanika Srpske radikalne stranke, ali mislim da građani, njih 660. 000, njih 15%, koji su svoj glas dali tzv. narodnjačkoj koaliciji, nisu dali glas za negaciju vrednosti i puta kog se dosledno držimo od 2000. godine naovamo.

Dakle, ponavljam, radi se o tome da je novom parlamentarnom većinom uspostavljen sistem ideja i politike koje su, po našem dubokom uverenju, bile pogubne za našu državu i naciju devedesetih godina, i kao izraz našeg najdubljeg neslaganja, nećemo ponuditi kandidata za potpredsednika Narodne skupštine.

Očekujem, gospodine predsedniče, da ćete se uzdržati od bilo kakvog oblika repliciranja, što ste juče radili i za šta mislim da nije bilo korektno, ali, takođe, očekujem da ćete se izviniti zato što ste me prekinuli. Mislim da ubuduće treba da saslušate celo izlaganje, pa onda da donesete zaključak o tome da li je neko u temi ili van teme.

Hvala vam.

Diskusija u ovom parlamentu može da izgleda pristojno iako se ne slažemo.
Dakle, gospodine Todoroviću, želim da vam kažem da zaista ne sporim ničije pravo. Niti mogu, niti mi pada na pamet, niti je to u mojoj prirodi, kao ni u prirodi bilo kog člana Demokratske stranke, da sporim pravo članova, simpatizera i glasača Srpske radikalne stranke da zastupaju one stavove za koje misle da su u interesu Srbije.
Mislimo da stavovi koje vi zastupate nisu u interesu Srbije i naše je pravo da to kažemo kao što vi kažete vaš stav.
Želim nešto drugo da kažem, o tome se mnogo govori.
Vi govorite o civilnoj kontroli službe bezbednosti Vojske, policije itd. Gospodine Todoroviću, civilna kontrola je jedno, ono o čemu ste vi govorili jeste parlamentarna institucionalna kontrola. Kada se pominje kontrola od strane Parlamenta i predsednika Republike kao dela bicefalne izvršne vlasti, radi se, jednostavno, o tome da takva kontrola u demokratski razvijenim državama i tradiciji Evrope postoji. Dakle, postoji kontrola predsednika republike u svakoj od država, postoji kontrola parlamenta, i mi ćemo, nadam se, u ovom vašem savezu SRS i DSS, ipak promeniti naš poslovnik i uspostaviti odbor za odbranu i odbor za kontrolu službi bezbednosti. Očekujem da će se to desiti vrlo brzo, ukoliko ovaj saziv Parlamenta potraje.
Dakle, to je vezano za te primedbe od strane Evropske unije. A, zašto su te primedbe upućene - zbog onoga što naši građani naše države znaju, ili bar osećaju, a to je da su službe bezbednosti u prethodne dve ili tri godine radile bez, čini mi se, ikakve kontrole, i Parlamenta, i predsednika Republike, i civilnog društva. Dakle, ono što ste vi govorili, civilna kontrola je nešto sasvim treće, to je kontrola civilnog društva koja se ostvaruje kroz neke druge mehanizme.
Naša država ima izvesnih problema zbog toga što službe bezbednosti, pre svega, policija, nisu sposobne da određene obaveze, na koje su se i ova i prethodna vlada obavezale i obećale da će ih izvršiti, izvrše. Zbog toga je neophodno da se uspostavi sistem kontrole tih službi i da se obaveze prema međunarodnoj zajednici ostvare.
Mislim da je u tom smislu vaša replika posle mog izlaganja bila nepotrebna.
Hvala vam.

Poslovnik.
Gospodine Nikoliću, predsedniče Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, očigledno, ovaj dan ima mnogo bolju dinamiku nego jučerašnji. Drago mi je zbog toga. Skupština radi mnogo, čini mi se, mirnije i bolje razmenjujemo argumente.
Već treći ili četvrti put se ponavlja primedba narodnih poslanika da vi sa mesta predsedavajućeg diskutujete, ubeđujući nas da, eto, nema ko da vas zameni u predsedavanju Narodnom skupštinom. Moram da vam kažem da se ne slažem s vašim tumačenjem. Ne znam u kojoj funkciji momak sa vaše desne strane, narodni poslanik, naš kolega, sedi pored vas.
Vi znate da predsedavajućem u radu pomažu potpredsednici, da kada nema potpredsednika to čine najmlađi poslanici, da u procesu konstituisanja Skupštine, kada se izabere predsednik Skupštine, oni koji su pomagali predsedavajućem ostanu tu da pomažu predsedniku dok se ne izaberu potpredsednici.
Molim vas, ako sa vaše leve strane sedi sekretar, objasnite nam funkciju narodnog poslanika koji sedi sa vaše desne strane.
Drugo, vaša poslanička grupa ima 80 narodnih poslanika. Zar je moguće da sada nema nijednog narodnog poslanika koji može da izađe i odgovara na teme koje se ovde pokreću, nego vi morate da dajete političke opservacije sa tog mesta?
Treće, mnogo spornih stvari je bilo u prethodnom sazivu Parlamenta u pogledu načina vođenja sednica i zakonitosti rada. Nisam primetio da ste se, kao srpski radikali, tome suprotstavljali. Što se tiče ovog novog saziva Parlamenta, moram da vam posvedočim, vezano za našu međunarodnu saradnju, sledeće stvari. Gospodin Aligrudić...
Gospodine Nikoliću, da li biste bili ljubazni da zamolite narodne poslanike Srpske radikalne stranke da se malo uzdrže od ovog dobacivanja.
Evo, gospodin Spaho, sada ga prozivam, izađite, Spaho, za govornicu, recite šta imate. Ko još? Evo, sve ću da vas prozovem, pa da izađete ako vam je zabranjeno, ne znam u čemu je problem.
Vjerica Radeta, evo, izvolite, Vjericu Radetu specijalno prozivam.
Dakle, nemojte ovako, na šta ovo liči. Molio bih vas da se, u duhu dobrog parlamentarnog rada, uzdržite od komentarisanja i polemisanja sa narodnim poslanicima sa pozicije na kojoj se sada nalazite.
Gospodine Aligrudiću, prosto bih vas pitao, kakav je to princip i kako taj princip nije važio pre tri meseca, što gospodina Nikolića pre tri meseca ne izabraste za predsednika Narodne skupštine? Kako vam je taj princip sinuo sada, kako vam nije sinuo 2004. godine, kada ste Maršićanina birali za privremenog predsednika, kako vam taj princip ne važi kada treba da formiramo vladu, pa ne date da to bude iz naše poslaničke grupe, koja je najveća, nego mora iz vaše, koja je daleko manja?
Kakvi su to principi koji vladaju u Demokratskoj stranci Srbije, ako su vama isti i DS i SRS, sve je vama isto, samo da vas neko primi da budete sa njima u vladi.
Nemojte nam govoriti, gospodine Aligrudiću, o principima. Demokratska stranka Srbije u ovom momentu, na našoj političkoj sceni, najmanje prava ima da priča o bilo kakvim principima. Nadam se da će birači koji su glasali za DSS vrlo brzo to razumeti.
Kao što vidite, postoje političke stranke koje imaju svoju ideologiju, svoju politiku. Demokratska stranka ima svoju, i to je put Evrope, evropski put, savremena država, moderna, bogata, i tako je već 17 godina. Srpski radikali imaju svoju politiku, o njoj mislim sve najgore, ali se drže te politike 17 godina. Međutim, kad je u pitanju DSS, zaista bih voleo da nam napokon neko objasni šta je vaša politika, da li je vaša politika radikalska, da li je vaša politika demokratska.
Morate objasniti - šta je vaša politika, i to je najbolji princip kojim ćete pokazati kako vi, u stvari, delujete. U ovom momentu, meni nije jasno šta je vaša politika. Za Evropu? Protiv Evrope? Za demokrate ili radikale? Recite, šta je politika DSS.

Gospodine predsedniče, gospodine Šami, očigledno, mi različito tumačimo Poslovnik. Izneo sam svoje mišljenje i ne vidim nikakvu logiku u tome da gospodin koji sedi sa predsednikove desne strane ne može da pomogne u radu. Ne mogu da verujem da je cilj i duh Poslovnika bio da taj gospodin dodaje papire predsedniku Narodne skupštine, sipa vodu ili nešto treće. Ali, predsednik je predsednik i predsednik  prilikom vođenja sednice tumači Poslovnik, i ja ću se držati toga. Ostaje samo da zamolim predsednika da se uzdrži od prevelikog komentarisanja izlaganja narodnih poslanika.
Gospodine Šami, imao sam tu priliku, ili nepriliku, da vodim razgovore u ovoj narodnoj skupštini sa gospodinom Aligrudićem, koga sam sada zamolio da ostane, a on je izašao, dakle, bio je gospodin Aligrudić i gospoda iz G17, upravo oko toga da nastavimo konstituisanje Narodne skupštine.
Mi smo predlagali da predsednik Narodne skupštine bude neko iz stranaka koje su do pre neki dan pregovarale o formiranju Vlade, stranaka čija je politika bila dominantna od 2000. do pre neki dan u ovoj zemlji, neke od stranaka čija politika jeste nastavak kontinuiteta pridruživanja EU. Bar smo mislili da svi imamo tu politiku do pre neki dan. Mislili smo da je to dobro, ne samo da bi se konstituisao Parlament, nego da se ne bi dovodilo u pitanje naše opredeljenje ka evropskim integracijama, čiji su temelji udareni pre sedam godina.
Gospodin Aligrudić je rekao da za DSS nije prihvatljivo konstituisanje Parlamenta bez sveobuhvatnog dogovora o Vladi Republike Srbije. Ako je to bila argumentacija tada, recite mi, da li je sveobuhvatni dogovor o formiranju Vlade Srbije postignut sada sa SRS?
Po informacijama koje se čuju u ovom domu, funkcioneri Srpske radikalne stranke su trenutno u Hagu, konsultuju se sa svojim predsednikom da bi odgovorili na ponudu, pre bih rekao na molbu Demokratske stranke Srbije da pristanu da sa vama formiraju Vladu Republike Srbije.
Dakle, gospodine Nikoliću, znam da ćete verovatno na ovo imati nešto da kažete, ali hoću, zaista, da zaštitim vas kao poslanika, možda i sa najvećim iskustvom ovde, kao funkcionera i političara.
Nemojte izbor gospodina Nikolića za predsednika Narodne skupštine nazivati tehničkim. On je vaš partner, on je naš kolega i zaslužuje da ga malo više poštujete. Ne vidim zašto nešto činite, a posle se stidite što ste to učinili. To više nije naš problem, ali mislim da je pitanje za Tomislava Nikolića - zašto pristaje na to da ga na taj način ponižavate.
Podsetiću vas da, prilikom glasanja za izbor predsednika Skupštine, izuzev da ili tri poslanika DSS i NS, većinu nismo mogli čuti za koga glasaju. Dakle, to je bilo tiho, kroz zube, spuštene glave, levo, desno, a niko nije lepo ustao i rekao "da, ja glasam za Tomislava Nikolića da bude predsednik Narodne Skupštine".
Gospodine Tomislave Nikoliću, ovo je pitanje, pre svega, za vas i nadam se da ćete o tome razmisliti.
Dakle, ne pristajem na to da je ovaj gospodin iza mene tehnički predsednik. Gospodin iza mene je predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, voljom poslanika SRS i DSS. Stanite iza svoje odluke da on bude predsednik Narodne skupštine, a mi ćemo gospodina Nikolića poštovati kao predsednika Narodne skupštine i borićemo se da to bude što kraće, jer je naša politička opcija, naša ideja direktno suprotstavljena idejama Srpske radikalne stranke.
Hvala.

Zahvaljujem, gospodine predsedniče.
Gospodine Bajatoviću, ne mislim da smo mi najlepši, ni najpametniji, niti da imamo monopolske ideje o pridruživanju Srbije Evropskoj uniji. Mi, prosto, imamo naš politički program, tog programa se držimo već 17 godina. Potpuno slobodno i otvoreno pred svima iznosimo naše političke ideje. Mi nikoga od vas ne optužujemo niti mislimo za vas da ste izdajnici i strani plaćenici, i ne znam šta ste već vi to umeli da govorite za nas. Ako vi, kao Socijalistička partija Srbije, takođe delite ideje Evrope i pridruživanja, dobro bi bilo da na delu to pokažete. Podsetiću vas da niste glasali za Rezoluciju o pridruživanju Evropskoj uniji, za šta mislim da nije dobro.
Javio sam se, pre svega, da vam kažem da ste rekli jednu veliku neistinu. Godine 2002. jeste usvajan završni račun budžeta Republike Srbije, Božidar Đelić, kao ministar finansija, insistirao je na tome, a onda su, 2003. godine, usledili oni tragični događaji - ubistvo premijera, dolazak vaše vlasti i od tada zaista nismo više usvajali završni račun. Dakle, gospodine, vi ste činili parlamentarnu većinu koja je imala šansu da traži završni račun u ovoj narodnoj skupštini.
Ne sporim vam pravo da kažete za govornicom sve što hoćete, to je potpuno normalno i legitimno. Mislim samo da bi bilo korektno da se pridržavate nekih činjenica. Dakle, odgovorno ovo tvrdim, 2002. godine je gospodin Đelić bio ministar i on će doći. Mislim da smo o tome polemisali u jednoj emisiji. Nakon emisije smo se složili da se to desilo, tako da vas molim da, u krajnjem slučaju, ispravite tu grešku koju ste malopre rekli.
Nisam, nažalost, slušao prvi deo diskusije. Molio bih vas da se kolegi Milivojeviću obraćate s uvažavanjem, na isti način kao što se mi obraćamo svim drugim narodnim poslanicima.
Svaki narodni poslanik ima potpuno pravo da iznosi svoje stavove, nema potrebe ceniti da li je neko lep ili je ružan, da li je neko plitke misli manje ili više. Zaista mislim da nema potrebe za takvim ocenama nas kolega, narodnih poslanika, jer takva diskusija neće dovesti ni do čega.
Hvala vam.

Gospodine predsedniče, gospođo Radeta, gospodin Baralić je iskoristio, rekao bih, na jedan nekorektan način, upravo izlaganje mog uvaženog kolege, gospodina Olivera Dulića.
Gospodine Baraliću, mislim da je i vama jasno, a i da je svakome ovde jasno ono o čemu je gospodin Dulić govorio, a radi se o nečemu što možemo zvati politička kompromitacija.
Niko ovde nije govorio u vrednosnom smislu o Tomislavu Nikoliću, još manje o Nataši Jovanović. Dogovorili smo se da to ne pričamo kada se biraju potpredsednici.
Govorimo o politikama i ova stvar je mnogo ozbiljnija nego što su ove dosetke koje imamo priliku da slušamo u Narodnoj skupštini.
Mene nije bilo sramota i nije mi smetalo da sedim i da budem potpredsednik Narodne skupštine Republike Srbije koja je, barem formalno, a delimično i suštinski, u jednoj meri nastavila put u koji Demokratska stranka čvrsto veruje, a to je put evropskih integracija.
Danas ne predlažemo kandidata za potpredsednika da bismo izrazili naše najdublje nezadovoljstvo činjenicom da se dovodi u sumnju temeljno opredeljenje Srbije - ka evropskim integracijama. Zabrinuti smo što se na tom magistralnom putu, za koji smo se nadali da se neće menjati, skreće.
To je mnogo ozbiljnije nego dobacivanje gospođe Radete, koja je očito fascinirana danas mojim odelom, kako sam je razumeo, nadam se da je odelom, ali je, verujte, cela priča mnogo ozbiljnija.
Dakle, ako smo imali političku promenu 2000. godine, ako smo 2000. godine odlučili, na izborima, da je mesto Srbije, u političkom i vrednosnom smislu, u zajednici evropskih zemalja, sa svim našim komšijama, našim okruženjem, ako smo doneli tu odluku tada, danas je jednako značajan trenutak, jer izbor gospodina Tomislava Nikolića nam govori o tome da je stvorena politička većina koja želi da poništi tu odluku iz 2000. godine i da okrene Srbiju jednim drugim putem.
Mi u Demokratskoj stranci smo uvereni da je to loš put, a gospodin Oliver Dulić je na jedan fin način pokušao to da vam kaže.
Verujemo da je to loš put, verujemo da je ovo o čemu je gospodin Nikolić govorio, o, ne znam, antihegemonističkoj koaliciji ili ne znam čemu već, jedna velika zabluda.
To je jednako velika zabluda kao kad je gospođa Mira Marković, 1999. godine, rekla – neka, izdržaćemo, promeniće se odnos snaga u svetu.
Dok smo mi ovde živi, ko god se potrudi da se malo pozabavi geostrateškim procenama, shvatiće da se do kraja ovog, 21. veka ne očekuju značajnije geostrateške i geopolitičke promene u svetu. To je analiza kineskih analitičara, dakle, analitičara države, ne CESIDA, ne znate vi to dobro, gospodine Migati, koja ima milijardu i trista miliona stanovnika i rast društvenog proizvoda koji je u poslednjih pet godina skoro u proseku dvocifren, odnosno oko 9,8%.
Ako ta država tako procenjuje budući odnos snaga u svetu, ako Rusija procenjuje drugačiji odnos snaga u budućnosti, nemojte da mi, kao narod sa osam miliona stanovnika i sa gomilom problema, isterujemo kosmičku pravdu i pokušavamo da preuredimo sistem koji u ovom momentu postoji u međunarodnoj zajednici i u svetu.
Mi moramo da se potrudimo da nađemo najbolji put, da ovoj državi i našim građanima obezbedimo bolji život i na taj način zaštitimo državne i nacionalne interese, jer je vrhunski državni i nacionalni interes bolji život svakog čoveka koji živi u jednoj zajednici.
Podsetiću vas da je bruto društveni proizvod po glavi stanovnika u EU oko 14 hiljada dolara, u toj toliko omraženoj uniji, a našim sugrađanima je naša politička elita omogućila samo četiri hiljade dolara po glavi stanovnika. Naši ljudi su u proseku siromašniji sedam do osam puta nego što su to ljudi u Evropskoj uniji. Naš posao je da stvorimo uslove da i građani u Srbiji žive na jednak način kao što žive građani u našem geografskom okruženju, kao što žive građani u Evropi.
Ne možete u centru Evrope voditi azijsku politiku.
Gospodine Nikoliću, nije gospodin Oliver Dulić govorio ovde...
Gospodine Prorokoviću, vi ste poznati analitičar svetskih prilika. Divim se vašim neverovatnim analizama i zovem vas da izađete za govornicu i objasnite. Voleo bih da iz vaših usta čujem drugačiju analizu.
Tako je, napokon ste se javili.
Dakle, gospodin Dulić je rekao jednu stvar i molio bih da se to ne zloupotrebljava na način kako je zloupotrebljeno i moje izlaganje juče. Gospodin Dulić je rekao svoju ocenu demokratskog potencijala sistema u određenim zemljama u centralnoj Aziji. Ne vidim da je time uvredio te države, a ako neko misli da je to uradio, evo, ja sam spreman da se izvinim.
Mi nemamo nameru da nekoga vređamo. Gospodin Dulić je, prosto, govorio o karakteru trenutnih političkih prilika koje vladaju u tzv. azijskom Balkanu.
Gospodo, to se zove azijski Balkan, jer tamo postoji značajan broj država koje su prilično nestabilne i tu se trenutno vodi sva svetska politika; nemojte misliti da se vodi svetska politika za Srbiju.
Na isti način je juče zloupotrebljeno i moje izlaganje, kada sam pokušao da skrenem pažnju predsedniku Skupštine na to da je ovo Srbija i da nema potrebe da se na taj način ističe neko rusofilstvo, jer ne verujem da je ljubav predsednika Skupštine prema Rusiji manja nego što je veća moja ljubav prema Rusiji.
Dakle, imam utisak da se ovde konstantno manipuliše nekim pogrešnim temama, a da se veoma malo govori o tome...
I gospodin Baralić je govorio sedam minuta, gospodine Nikoliću, vrlo brzo ću završiti.
...kako vi mislite da ostvarite tu svoju ideju o nekom povezivanju, političkom, strateškom, sa nekim zemljama koje, de fakto, sa nama to i ne žele.
Smatram da je ovo suštinski problem, kao i da niste razumeli gospodina Dulića još u jednoj stvari.
Nije gospodin Dulić osporavao činjenicu da Srpska radikalna stranka ima glasača koliko ima, ja sam jednom rekao da mi ne osporavamo činjenicu da je Tomislav Nikolić ovde predstavnik najjače parlamentarne stranke, već govorimo o politici o kojoj niko ne zna šta je, a koju sprovodi Demokratska stranka Srbije.
Gospoda iz DSS su do pre tri meseca govorili da je sasvim jasno da su oni na evropskom putu i da neće praviti neke neprirodne koalicije, pa su na osnovu toga dobili 660.000 glasova. Onda su došli da razgovaraju sa DS, koja je imala 50% više glasova od njih, pa su krenuli redom sa ucenama i dobili mesto premijera kao ponudu od nas, a zatim hteli da preuzmu i drugo. Kada smo u jednom momentu rekli - dosta više, bili su izbori, na izborima niste dobili određene mandate za obavljanje određenih poslova u ovoj državi - onda je DSS pre neko veče optužila nas za izdaju, za rad po stranim nalozima, okrenula se i sada pravi savez sa SRS.
Ja želim vama nešto da kažem.

Završavam.
Srpska radikalna stranka i mi imamo suprotstavljenu politiku. Ja vas poštujem zbog vaše doslednosti, iako je vaša politika jedna utopija, katastrofa i slično. Pokažite malo više poštovanja prema stranci koja je, takođe, dosledna 17 godina. Ako već imate neko gađenje, njega pokažite prema onima čija je jedina doslednost da nađe koalicionog partnera koji će ih primiti u vlasti. (Aplauz)

Poštovani gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Prorokoviću, najpre želim vama da kažem nešto.
Vi kažete da Demokratska stranka Srbije ne odustaje od evropskog puta. Još kažete da u ovom parlamentu vaša vladajuća većina sa Srpskom radikalnom strankom treba da usvoji evropske zakone. Vaša većina ne može da usvoji nijedan evropski zakon, jer SRS nije glasala ni za jedan jedini evropski zakon. Oni imaju drugačiju filozofiju.
Gospodine Prorokoviću, jedino ako će ovi ljudi, koji 17 godina imaju jednu ideologiju, da je prodaju. To je jedino rešenje da bude evropski put. Ne znam da li će Tomislav Nikolić prodati tu ideologiju. Ako proda, Tomislav Nikolić mora da spali knjige, izdanja Srpske radikalne stranke.
(Dobacivanje iz sale.)

Gospodine Prorokoviću, ili vi ne govorite istinu odavde - da će vaša koalicija sa SRS biti na evropskom putu, što mislim da je tačno, ili se srpski radikali spremaju da se odreknu svega što su govorili ovih 17 godina.
Srpska radikalna stranka je izdala mnogo knjiga. Verujem da će sada DSS u svoju biblioteku da donese knjige SRS. Jedna od njih je "Evropska unija - satanistička tvorevina".
Gospodine Prorokoviću, evo, gospodin Momir Marković, istaknuti funkcioner SRS, Nataša i ostali kažu da Evropska unija jeste satanistička tvorevina.
Gospodine Prorokoviću, zar mislite da oni hoće u satanističku tvorevinu? Izađite da objasnite šta nije jasno. To je ta vaša većina.
Hoćete da čujete još? To je za vaše članove koji su hrišćanske veroispovesti, ali katoličke. Znate kakva su izdanja SRS: "Vatikan - glavno satanino gnezdo", "Rimska kurija večito žedna srpske krvi".
Obavezno nabavite, gospodine Prorokoviću, da budete kompatibilni do kraja, "Antihristov namesnik, zlikovački rimski papa Benedikt XVI". Mislim da treba da prepustite gospodinu Šormazu da apsolvira "Pontifleks maksimus". Vi znate šta to znači, pretpostavljam. "Satanističke crkve - Jovan Pavle II". I to je za Šormaza. "Đavolov šegrt - rimski papa Jovan Pavle II". Dakle, to je za one koji glasaju za DSS, a katolici su.
Gospodo, reklamiram vašu politiku, vaša izdanja, nemojte da ste nervozni. Dakle, zaista nemam spor sa vama iz SRS. Definitivno vas ne razumem. Pustite da razgovaram sa kolegama iz DSS.
Dakle, gospodine Prorokoviću, vi sada kažete ovde, pred javnošću Srbije, da DSS ne odustaje od evropskog puta. Možda ga privremeno zamrzavate na jedno 20 godina, da biste bili još malo u vlasti. Ne odustajete od evropskog puta, a sa ovom poslaničkog grupom ćete da donosite evropske zakone?! To je toliko neozbiljno da ne zaslužuje dalji komentar.
Znate kako se mi ponašamo u Srbiji? Gledali ste svi film "Tri karte za Holivud". U jednom malom selu, za vreme krize u Zalivu svinja, u jednom mestu u Srbiji, celo selo se podelilo na Amerikance i Ruse i vode ljudi svetsku politiku.
Na kraju se pobiju i zapale pola sela. To vam je trenutna politika u Srbiji: ko je veći Srbin i ko je veći rusofil, da li radikali ili mi ostali ili DSS.
Duboko verujem da je bliskost Srba i Rusa neraskidiva.
Postoji jedan profesor, zove se Semjuel Hangtiton, koji je pisao knjigu koja se zove "Sukob civilizacija".
Stavovi iz te knjige su takvi i takvi, neko može da se složi ili ne, ali on je tu naveo nešto za šta verujem da je istina, a to je da postoji osam ili devet civilizacija na ovoj planeti, civilizacija kao najširi kulturni okvir. Jedna od tih civilizacija je naša, pravoslavno-hrišćanska civilizacija.
Verujem u to. Verujem da mi i Rusi pripadamo jednoj civilizaciji i da je ta civilizacija različita od zapadno-hrišćanske, različita od kineske civilizacije, različita od islamske itd. Nemojte misliti da Demokratska stranka nije pristalica bliske veze Srbije i Rusije. Mi se samo trudimo da od toga ne napravimo farsu. Znači, mi samo želimo da stvari posmatramo realno.
Što se tiče Rusije i podataka koje je izneo cenjeni kolega, kada već govorimo o Rusiji, Rusija je sigurno najveća zemlja, najbogatija zemlja sa svojim resursima. Rusija je imala težak 20. vek. Počeo je 1905, ratom sa Japanom, koji se loše završio. Od 1905. do kraja 20. veka nema nesreće koja nije pogodila našu braću.

U redu je. Gospodin Vučić je imao i po 15 minuta kada sam ja predsedavao.