Poštovane kolege poslanici, takođe član 104. stav 1. Želim da pitam gospodina Vlahovića – na čemu to čestitate novoj vladi? Čestitamo na tome što smo mi već imali u septembru prošle godine jedan predlog budžeta koji je urađen u punom kapacitetu dve od sadašnje tri, odnosno da se izvinim Novoj Srbiji - četiri, članice nove vlade. Znači, taj budžet su već radile Demokratska stranka Srbije i G17 plus, je l' tako?  
Pa, kada je gospodin Tomislav Nikolić biran, verovatno zbog međustranačke trgovine, ponovo je dat taj isti predlog budžeta, dakle, dobili smo ga dva puta.
Sada pitanje za vas, pošto je uveden jedan novi kapacitet u Vladi Republike Srbije, vi tako sebe volite da zovete, novim kapacitetom, kapacitet DS-a, zašto vam je trebalo toliko za budžet?
Da li se toliko razlikuje pristup onoga što su gajili u prethodnom periodu DSS i G17 plus od onoga što danas traži DS, ili se radi o novoj politici, ili se, što je meni lično najbliže, radi o novoj podeli plena? Ako se radi o novoj podeli plena...
(Predsedavajući: Gospodine Bajatoviću, molim vas, ovde je budžet Republike Srbije na dnevnom redu, nema nikakvog plena.)
Možda me predsedavajući ne razume baš najbolje, ali ja kao poslanik želim da mi kažu o čemu se radi, jer ovde je meni daleko kompetentnije delovao gospodin Vlahović, čak kao mnogo bolje upoznat sa detaljima budžeta nego gospodin ministar. Možda je moj utisak loš, ovde možda poslanici sa pravom postavljaju takva pitanja.
Dalje, molim vas, za kvalitet odlučivanja jednog narodnog poslanika... Kaže se, iz realnih izvora nacionalni investicioni program od 500 miliona evra, jako bih voleo, ali postoji prethodni problem, za iduću godinu predviđate dve milijarde evra. Na osnovu koje strategije, gospodo?
Da li su ovde u pravu poslanici koji kažu da Nacionalni investicioni plan služi ipak da vas neko moljaka pa da to podelite, ili on ima podlogu u nečemu što bi se zvala neka nacionalna strategija razvoja, pa da tačno znamo koliko ćemo imati livada za grinfild investicije, da znamo koje investicije Srbija želi da privuče i koje ćemo investicije unapred uložiti kao naše da bi drugi došli na ono što smo mi uradili.
Gospodo radikali, evo imamo još 30 sekundi, koliko mogu da iskoristim. Ovde se sa razlogom postavlja pitanje, kad gledate kako je ovde raspodeljeno... Nažalost, nemamo više vremena, inače će Mićko da mi isključi mikrofon.
Molio bih da ovde budemo jasni i određeni i kada je u pitanju AP Vojvodina. Znači, autonomija nije političko pitanje, ali bih voleo, kao Vojvođanin ili nekakav lokalpatriota, da ovih 7% budu zaista transparentno raspoređeni, da ne zavisi od volje nijednog ministra, ali isto tako da Republika Srbija, odnosno njena vlada, ima pun uvid u ono kako će se ti novci namenjeni Vojvodini potrošiti, iz prostog razloga što su neke stranke u Vojvodini pukle - "di su naše pare", a kad su dobili naše pare sad pitaju - gde su naši zakoni.

Poštovani gospodine predsedavajući, evo, gospodine Haljimi, ja sam vas pomenuo, pa se javite za repliku. Javljam se iz razloga što je gospodin Haljimi pogrešno protumačio ono što je u ime poslaničke grupe SPS rekao predsednik Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić.
Gospodine Haljimi, kao što vi kao pripadnik nacionalne manjine tražite razumevanje za sva svoja prava i za sve svoje frustracije, morate da razumete da i pripadnici većine takođe imaju svoje strahove i imaju svoja prava. Kao što treba da postoji dobar odnos države Srbije prema vama kao pripadnicima nacionalnih manjina, tako je isto jedan engleski lord tumačio, mislim da je to dobra norma, da i pripadnici nacionalnih manjina treba da imaju određene dužnosti prema toj istoj državi.
Ja sam veoma zahvalan zbog činjenice da ste vi ovde kao predstavnik albanske nacionalne manjine u srpskom parlamentu. Voleo bih da i Srbi na Kosovu i Metohiji imaju iste mogućnosti kao što vi imate u ovom parlamentu, ali vas molim, nemojte da se pozivate ni na kakvu prošlost, na neke komitete čiji ste član bili i na činjenicu da ste svojevremeno imali i predsednika one bivše velike Jugoslavije. Nemojte da se smejete, jer nama ništa što je vezano za Preševo, Bujanovac i Medveđu nije smešno, kao što nam ništa što se dešava sa Kosmetom takođe nije smešno.
Molim vas da ponekad takođe, kao poslanik, kao čovek koji nosi odgovornost za javnu reč, imate razumevanja i nemojte sve da prihvatate sa frustracijom. Šta ima loše u tome što je gospodin Ivica Dačić rekao da nije loše da vi kao pripadnik albanske nacionalne zajednice osudite pojave o kojima je govorio kolega iz Srpske radikalne stranke, očite pojave separatizma, očite pokušaje organizacije terorizma i svega ostalog što će se, pre svega, obiti o glavu vama u Preševu, Medveđi i Bujanovcu, bez obzira da li ste Srbi ili Albanci.
Za vreme svega onoga što se dešavalo na prostorima bivše Jugoslavije, gospodine Haljimi, stradali su i Srbi, i Hrvati, i Bošnjaci i Albanci. Doduše, sudi se samo Srbima, ali to je neka druga priča. Molim vas, ako već na Kosovu i Metohiji vladaju kriminalci poput Agima Čekua i njemu sličnih, onda uvažite da ovde u Srbiji vladaju ljudi dobre volje koji žele da vam pomognu da tu situaciju vezanu za Bujanovac, Preševo i Medveđu rešite na dobar način, gospodine Haljimi.
Da vam pravo kažem, gospodo poslanici, rizikujem da budem potpuno pogrešno protumačen, od kada smo dobili predstavnike Albanaca, predstavnike Roma i gospodu iz manjinske zajednice, mi ovde mnogo više pričamo o Romima, Albancima, Mađarima i manjinskim pravima.
Imam jedno pitanje, i hoću da kažem da to nije najvažnije, baš bih voleo da mi neko objasni u ovom parlamentu kakva je razlika između gladnog Srbina, Mađara, Rumuna, Rusina, kako god hoćete. U ovoj zemlji ne radi milion ljudi, a mi se ovde pljujemo oko kojekakvih stvari, a imamo pred sobom jedan od najvažnijih akata, to je budžet Republike Srbije.

Ja ću se zaista potruditi da ne dam više nikome razloga da se javi u situaciji kao što je to uradio gospodin Šajn. Gospodine Šajn, toplo vas molim (nemojte ovo "toplo" pogrešno da tumače neki, molim vas), uzmite stenogram.
Meni je drago što sam vam dao priliku da za ovom govornicom i dalje vodite svoju kampanju i da problem Roma u Srbiji, koji postoji, stavljate u prvi plan na način na koji to želite. Ali, ja sam vas pohvalio, gospodine Šajn.
Rekao sam da ukoliko imamo Poslaničku grupu manjina u srpskom parlamentu, uračunavajući tu i predstavnike Roma, mnogo više pričamo o manjinskom pitanju, ali ni to pitanje ne treba zloupotrebljavati, gospodine Šajn, kao što to neki rade.
Samo sam hteo da kažem da nije ništa ružno da svaki član ovog parlamenta i svaki građanin ove zemlje kroz jednu malu obavezu iskaže jednu vrstu lojalnosti ovoj državi u kojoj živi, radi, stvara, u kojoj mu je potreban mir, toplina, ljubav i sve ostalo. Valjda imamo svi takav odnos prema Srbiji. Prema tome, ja sam vas pohvalio.
Druga, ozbiljnija primedba je bila od strane gospodina Obradovića, predsedavajućeg, koji je izašao. On je komentarisao...
Izvinjavam se, gospodine Obradoviću, ja vas izuzetno poštujem, prijatelji smo, ali ste dali jedan neprimeren komentar. Dakle, na Odboru za finansije došlo je do jednog malog nesporazuma i samo želim da ponovim zvaničan stav SPS-a.
Dakle, SPS će glasati protiv ovog predloga budžeta, ne samo zato što smo opoziciona stranka, već zato što imamo jasne političke i stručne razloge da ovaj budžet osporimo. Nadam se da smo vi i ja napravili grešku koja nije ... Ne bi bilo dobro da objašnjavam, gospodine Obradoviću, verujte mi.

Poštovane kolege poslanici, uvaženi predsedavajući, prošli put smo lepo pričali, gospodin Albijanić i ja, za ovom govornicom.
Javio sam se po članu 225, stav 1, koji govori o tome da bi narodni poslanici, a pretpostavljam i javnost, trebalo da budu informisani o svemu onome što je u interesu rada i odlučivanja Skupštine.
Ne vidim da smo od predsednika Skupštine niti od predsedavajućeg dobili jasnu informaciju o tome zašto se danas na dnevnom redu nalazi samo deo tačaka predviđenih Ustavnim zakonom za prvo naredno zasedanje posle formiranja Vlade.
Mislim da predsedniku Skupštine, koji je zakazao ovu sednicu, nije problem da objasni zašto ju je ovako zakazao.
Naime, poštovane kolege, na današnjem dnevnom redu su Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Zaštitniku građana, čuvenom ombudsmanu, Predlog zakona o dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Predlog zakona o izmenama Zakona o Državnoj revizorskoj instituciji.
Molim vas, poštovane kolege, ovo su tri zakona koji su osnova antikorupcijskog postupanja u Srbiji.
Samo da vam kažem, Zakon o slobodnom pristupu informacijama, prosto, nije mogao da se realizuje jer je gospodin Rodoljub Šabić rekao u nekoliko intervjua sredstvima javnog informisanja, tj. žalio se na vlast da nije u mogućnosti da sprovodi ono za šta je zakonom ovlašćen, a od strane građana, iz poreza, plaćen.
Zakon o izmenama Zakona o Državnoj revizorskoj instituciji. Pa, Državna revizorska institucija nikada nije formirana. Znači, osnova kontrole rada vlasti, utroška budžetskih sredstava. Državna revizorska komisija nikada nije formirana, a Zakon je donet još 2005. godine.
Sada postavljam pitanje Vladi, a veoma je čudno da ove zakone predlažu 122 poslanika; to nije nelegitimno, nije protivno Poslovniku o radu Skupštine, ali je veoma interesantno da ovde nisu i ljudi koji treba da obavljaju ove funkcije.
Postavljam javno pitanje, da li je u Vladi u toku podela plena, s obzirom na to da je predlog za imenovanje guvernera pao na Odboru za finansije, i to nedolaskom člana njegove partije, ili se radi o nečemu drugom?
Da li možda Vladi i vladajućoj većini odgovara da opozicija vrši opstrukciju?
Objasniću i zašto. Iz dva razloga. Prošli put je opozicija u ovom parlamentu, bez obzira na to što je različite boje i fele, iz različitih motiva vršila jasnu opstrukciju rada, sa ciljem da pokaže izvršnoj vlasti da ne želi da ta...

Vi ste veoma brzi na okidaču. Da se ne bih javljao dva puta, da završim. Samo minut, neću duže.
Znači, Vlada Republike Srbije je morala da dostavi predloge i za ljude koji će obavljati ovo.
Da se vratim na ono što sam hteo da kažem, pa me gospodin Albijanić prekinuo, kome odgovara ova opstrukcija?
Opozicija je pokazala da neće mirno gledati dominaciju izvršne vlasti, tj. Vlade, i pokazali smo da ćemo biti istrajni do kraja, po Poslovniku, sve dok ne zakažete sednicu sa dnevnim redom kako je to gospodin Dulić obećao.
S druge strane, možda su u pitanju najave izmene Poslovnika, u kojima vi želite da ograničite mogućnost poslanicima, pretpostavljam svima, pre svega poslanicima opozicije, da na sasvim legitiman način, zahvaljujući tome što vi ne radite po Ustavu i zakonu, vrše opstrukciju rada Parlamenta, ne biste li vi počeli da radite u skladu sa Ustavom i zakonom.
Ili, možda, i samoj vladi odgovara da mi ovde u Parlamentu raspravljamo o tome kako ne rade po Ustavu i zakonu, a da oni i dalje, mimo Ustava i zakona i dobrog političkog morala, vrše podelu plena daleko od očiju javnosti?
Hvala i izvinjavam se vama lično, gospodine Albijaniću.

Reći ću tri stvari. Prvo, o članu 218. Malo će vam delovati čudno, a to je da Vlada mora da izveštava Narodnu skupštinu o svom radu, a reći ću i zašto.
Gospodina iz SRS bih molio da ne krši član 103. Gde se sad setio Tita i komunista, uopšte mi nije jasno. Troši nam vreme.
Treća stvar, ukrali ste Poslaničkoj grupi SPS-a skoro ceo minut. Zato sam se javio, da bih mogao da ostvarim svoje pravo. Niste dobro merili. Ako ne verujete, uzmite našu štopericu. Prošla su vremena kada se tako radilo u Parlamentu.
Samo nekoliko rečenica, jer vidim da nema svrhe, ovde uglavnom sedi opozicija.
Kolundžija, vama svaka čast, vi tu sedite po službenoj dužnosti, ostale to ne interesuje.
Ovo je set antikorupcijskih zakona. Gospodo iz vladajuće nomenklature ili iz vladajuće elite, nije problem Srbije na putu u Evropu samo Hag, koji vi tumačite kako vi želite, a oni drugi, koji ne misle kao vi, onako kako oni žele, i mislim da su ovi drugi ispravni, problem je korupcija, jer smo jedna od najkorumpiranijih zemalja u Evropi i u svetu, a vi ne želite da dovršimo problem konstituisanja ovih antikorupcijskih tela.
Problem je lopovluk, krađa, recimo, u okviru privatizacije. Još uvek nije završeno, recimo, suđenje gospodi iz «stečajne mafije», gde je izvršena jedna od najvećih pljački u istoriji Srba i srpske države, o kojoj mi danas ne želimo da pričamo.
Sledeća stvar, koja je jako važna, zašto sam spomenuo Vladu Republike Srbije?
Zato što, očigledno, dok se ne dogovorite u Vladi, ni poslanička većina od 122 poslanika, koja je više nego kvalifikovana, nije mogla da nam predloži kadrovska rešenja za ombudsmana, za Poverenika o javnim informacijama i za sastav Državne revizorske komisije i njenog direktora.
Znate šta to govori nama koji ovde kontrolišemo šta radite vi kao vladajuća većina i kao Vlada, verovatno i javnosti Srbije? Da nastavljate praksu da se u okviru Vlade Republike Srbije deli plen.
Pošto se niste dogovorili, vi ovde pričate, navodno, o stručnjacima, o ljudima koji imaju pet ili deset godina ovog ili onog iskustva, a suština je sledeća: na sva ova ključna mesta za utvrđivanje korupcije u Srbiji, na ključna mesta za utvrđivanje činjenica kako su potrošene budžetske pare, kako su budžetske pare distribuirane budžetskim korisnicima i potrošene, a i tu su velike zloupotrebe, vi ne želite da dovedete nikakve stručnjake, nikakve nezavisne ljude, vi želite da dovedete ljude koji su pod vašom stranačkom kontrolom.
Onda nam pričate o unapređenju demokratske prakse. Izvinite, molim vas, ali demokratija znači upravo postojanje institucija, postojanje procedura i da se zaista svi, pošto nije moguće sve propisati zakonom, svi držimo toga da ono što piše u zakonu zaista i sprovodimo u praksi.
Zaista moram da kažem da smo, recimo, u prethodnom sazivu, kada je manjinsku vladu DSS-a i njenih partnera podržavala SPS, doneli preko 200 proevropskih zakona, ali za njih nije htela da glasa Demokratska stranka, verovatno iz svojih uskostranačkih interesa. Sada će ih valjda podržati.
Gospodo, većina tih zakona ili nije primenljiva na način na koji ste vi to pokušali da uradite ili, jednostavno, te zakone ne primenjujete.
Jedna je stvar što imamo zakonodavni okvir, jedna je stvar što ovde promovišete prava, a druga je stvar što ta ista prava, koja zakonom donosimo, u praksi nismo u stanju da sprovedemo, jer vi ne želite ni pravog čoveka, pre svega, u Državnoj revizorskoj komisiji, ni pravog čoveka koji će kontrolisati informacije od javnog značaja, a ombudsmana niko nije hteo ni da se prihvati, jer je znao da biste mu vi, u svojim međusobnim trgovačkim transakcijama, nametali šta je ono što je ugrožen interes običnog čoveka.
Usput, samo da vas pitam - da li ima većeg posla u Srbiji za nekog ko želi da se bavi ljudskim pravima, a jedno od osnovnih prava je pravo na rad, od prava 940 hiljada nezaposlenih?

Samo dve rečenice. Ne brinite, neću mnogo da se svađam s radikalima, samo onoliko koliko mi treba da vratim svoje biračko telo.
Ako sam nekoga i pomenuo, nisam ga ubio, gospođice potpredsednice. Samo sam rekao da ne treba ovde da raspravljamo o Titu i totalitarnom režimu, jer se totalitarizam sprema danas u Srbiji ako ovo sve pustimo.
Dakle, na to sam mislio. Mislio sam da imamo prečih poslova nego da preturamo istoriju, koja danas deli Srbiju, jer je različito posmatramo.
Slažem se da je on istoričar i da Šešelj piše najbolje knjige, sve to znam, čuo sam hiljadu puta. Samo hoću da vam kažem, dajte, ljudi, da mi zajedno gledamo šta se ovde danas dešava. Pustite istoriju.
Mi danas u mnogim segmentima, po načinu na koji se vlada u Srbiji, imamo elemente u kojima jedna vrsta vlasti, a to je izvršna vlast, želi da se nametne u tolikoj meri da druge dve grane vlasti postanu potpuno poništene. Zato mi, kao opozicija, već uveliko pokazujemo kapacitet da vladajućoj partiji nećemo dozvoliti da radi ono što je njoj volja.

Došao bih do govornice, ali ne mogu od radikala. Zakrčili su put.
Poštovane kolege poslanici, želim da reklamiram povredu Poslovnika, člana 104, u najmanje dva aspekta. Govori se, dakle, o dostojanstvu Skupštine.
Prvo, molio bih koleginicu Kulundžija i ostale predstavnike vladine većine da ne zamenjuju predstavnike Vlade koji nisu došli na ovu sednicu, obrazlažući nam šta je Vlada mislila. To je posao Vlade, a ne posao vaše poslaničke grupe i nemojte da ih opravdavate.
S druge strane, ako je vladajuća većina ovde priznala da svesno krši odredbe Ustavnog zakona samo zato što joj tako nalaže Vlada Republike Srbije. Jer bože moj, ne možemo a da ne konstatujemo da ne postoji prosto partokratija u Srbiji, odnosno vladavina vrhova naših partija, koje odlučuju šta ćemo mi ovde poslanici da glasamo, pa je to stavljeno i u Ustav. Onda bi barem mi poslanici, naročito mi iz opozicije, trebalo da vodimo računa. Dakle, tačno je da je uticaj Vlade na rad parlamenta, pre svega u okviru formirane vladajuće većine, preveliki.
Zato, gospodo opozicioni poslanici, ako već hoćemo da vršimo opstrukciju rada parlamenta, što je legitimno, onda to ne treba da radimo tako kao što se to sada dešava, izlazimo, pa ćemo sat-dva da maltretiramo i predsednika Skupštine, i vladajuću većinu, i građane Srbije.
Treba da uradimo sledeću stvar, da svi potpišemo opomenu gospodinu predsedniku Narodne skupštine, predsedniku Republike Srbije i predsedniku Vlade Republike Srbije da, ukoliko nastave da se nasilno ponašaju vladajući vanrednim sednicama i tako donoseći zakone, kršeći Ustav i odredbe Ustavnog zakona, kao i neke druge zakone, onda naša opstrukcija treba da bude potpuna.
Treba da vršimo opstrukciju sve dok ne počnu da se ponašaju u skladu sa zakonom i Ustavom koji su sami doneli. Za taj predlog ću se zalagati u svojoj poslaničkoj grupi i predlažem ga svim ostalim poslaničkim grupama, pre svega iz opozicije.
Ako već hoćemo opstrukciju, onda opstrukcija do kraja, a ne polovan dogovor sa vlašću. A vlasti opomena, gospodo, da ne možete da se šalite sa opozicijom u ovom parlamentu i sa ulogom parlamenta u političkom životu Srbije.
S druge strane, gospodine Batiću, ako je tu uopšte gospodin Batić, veoma sam zahvalan na vašim primedbama i na konstatacijama koje ste uputili vladajućoj većini, kao i nama iz opozicije.
Ali, da ste vi stoj posao radili kako treba, mnoge od ovih stvari ne bi prosto izgledale ovako. Vi ste zaslužni za stanje u pravosuđu danas.

Poštovane kolege poslanici, javio sam se u vezi sa članom 104. stav 1, koji kaže da bi poslanici trebalo da se jedni drugima obraćaju sa uvažavanjem.
Prosto želim da pitam gospodu iz LDP-a da li je bilo dosta korišćenja gospodina Balinovca kao gromobrana u datoj situaciji, kao čoveka koji treba da primi svu ljutnju. Gospodine Jovanoviću, ne može činovnik Vlade, makar bio i pomoćnik ministra, koji je sprovodio nečiju politiku, pa makar da je utvrđivala vlada Mirka Marjanovića, sve zajedno sa Aleksandrom Vučićem, da bude simbol bilo kakvog režima.
Ako već hoćete da se služimo govorom mržnje, protiv koga bi trebalo da se borite, jer ste se ujedinili sa Građanskim savezom, onda bi mi mogli da vam kažemo da ste vi takođe simbol jednog režima nastalog u 5. oktobru, koji je takođe došao na vlast, vladao i funkcionisao na jedan nakaradan način. Mnogi projekti koji štete Republici Srbiji, interesima države Srbije i građana Srbije, započeti su u vreme dok ste vi bili potpredsednik Vlade. Takođe, vaše učešće, spominjano u pojedinim sudskim procesima, ostalo je nerazjašnjeno.
Sada da ne pričam dalje, jer i nije tema da li ste vi učestvovali u nekim stvarima ili niste. Prema tome, tema je ono što bi trebalo da bude po Poslovniku, rasprava o izmenama i dopunama Zakona o Vladi.
Meni nije jasno kako vladajuća većina nije shvatila, bar je moj utisak takav, da opozicija u ovom parlamentu ne želi da bude marioneta izvršne vlasti, da želimo da nametnemo da je glavni organ u ovoj državi, glavna fora i glavna faca u ovoj državi nije izvršna vlast nego da je to ovaj parlament, da želimo da vratimo dostojanstvo ovom parlamentu.
Ovde smo spomenuli, gospodine predsedniče, vi ste morali na to da reagujete, da se krši Ustavni zakon, da ne ponavljam sve kolege, bilo je iz LDP-a, SRS, SPS, praktično kompletna opozicija, uključujući i stranku gospodina Čanka. Vi ste morali da reagujete na to. Mi želimo da ovde dođu predstavnici Vlade i da objasne zašto se još uvek ne raspravlja ovde o Kosovu i Metohiji.
Očigledno da nema rasprave o izmenama i dopunama Zakona o Vladi dok se donese zakon o Skupštini i mnoge druge stvari o kojima treba da raspravljamo. Prema tome, vi, predsedavajući ili predsedniče, imate ovde sledeći problem: niste u stanju da odbacite primedbe opozicije, iz prostog razloga što ovde nije prisutno 126 poslanika vladajuće većine.
Gospodo, sa ovim obavezama koje imate prema toliko voljenoj Evropi, u koju volite da idete, pa su vam verovatno vaši parlamentarci odsutni, niste u stanju da vladate sa ovom većinom. Treba vam mnogo više od 137 poslanika. Da bi ovaj rad parlamenta bio efikasan i dobar, to vam je malo. Morate da poštujete proceduru, morate da poštujete Ustav i ustavni zakon i morate da budete dobri sa opozicijom.
To što smo vam omogućili formiranje Vlade je bila stvar dobre volje opozicionih stranaka u ovoj skupštini, inače smo i to mogli da opstruišemo. Poštujemo to što imate ovde 126 i više poslanika, ako ih toliko imate, ali i vi poštujte da mi zarad nas, naših birača, obećanja u izbornoj kampanji, na kraju krajeva, zarad integriteta nas kao poslanika, želimo da se držimo Ustava, zakona, pre svega Ustavnog zakona i procedure koja postoji u ovoj Skupštini.
Uvažite da je današnja opstrukcija od strane opozicija bila i legalna, i legitimna, jer ne želimo da na početku rada ovog parlamenta u novom sastavu dozvolimo da nas izvršna vlast izbaci iz igre i da ovaj parlament bude, zahvaljujući partokratskom načinu vladavine danas u Srbiji, bačen u zapećak. Molim vas da na to obratite pažnju.

Moj bivši predsednik iz Saveznog parlamenta, koji bi verovatno ovaj posao radio odlično, gospodin Šami, kaže - ajde, zaman, da ovo završavamo. Ali, žao mi je predsedniče, javio sam se po službenoj dužnosti, po Poslovniku, član 161, član 103. stav 1, član 104. stav 1.
Ne želi vladajuća koalicija da uvaži pravu nameru opozicije u ovom parlamentu. Oni su šampioni, vladajuća većina. Uspeli su da ujedine na istom poslu, doduše sa različitim motivima, Ivicu Dačića, Tomu Nikolića, Čedu Jovanovića i Nenada Čanka. Do juče to niko nije verovao.
Nije jasno gospodinu da mi ne želimo, shodno članu 161, da donosimo po hitnom postupku zakon koji po svojim posledicama ne izaziva nikakve nerede, nikakvu štetu, nikakve probleme u Republici Srbiji.
To što gospoda shvataju vlast kao isključivu podelu plena, što žele da vide izvršnu vlast kao jedinu vlast u Republici Srbiji, pa nije bitan Ustavni sud, a druga tačka dnevnog reda je zakon o državnoj upravi, koji recimo zahteva raspravu o statusu Autonomne Pokrajine Vojvodine. Tako je gospodine Čanak, je l' tako? I slične projekte koji nam slede.
Dakle, mi ne želimo, motivi jesu različiti, da već na prvoj narednoj sednici, posle konstituisanja Narodne skupštine i izbora Vlade Republike Srbije, onako kako je izabrana, a svi dobro znamo kako je izabrana, ne želimo da nas izvršna vlast autira. Insistiramo na poštovanju Ustavnog zakona.
Pa, molim vas, ovaj ustav je donet najširim konsenzusom svih političkih stranaka naizgled sa jedva 52-53%.
Gospodin predsednik Skupštine, danas sam to u Kuriru pročitao, već govori o promenama Ustava. Ne optužujem ga, on je deo vladajuće većine. Da li će gospodin Koštunica pristati da menja Ustav zato što nema rešenja, zato što nismo već danima u stanju da se usaglasimo oko toga koje zakone treba prvo da donesemo.
Molim vas, lepo piše u Ustavnom zakonu koji treba da bude redosled u zakonodavnoj aktivnosti ovog parlamenta, u njenim narednim sednicama ili na narednoj sednici, ako sve to možemo da spojimo. Prema tome, što se tiče SPS, i samo još jednu stvar pre nego što zaključim.
Istina je, gospodo, da danas postoji velika kontrola nad medijima. Mediji se ne gase, ali se efikasno, lobistički i finansijski, vlasnički kontrolišu. Hajte probajte da izazovete neku aferu u našim štampanim ili centralnim elektronskim medijima. To nije moguće ukoliko nemate saglasnost vladajuće većine, ma kakvi vaši argumenti bili.
Prema tome, bivša vlast, koju je vodila SPS i kojoj i sam pripadam, bila je mala maca, veoma nespretna na način na koji je gasila medije u odnosu na kontrolu koja je danas uspostavljena, gospodo. To takođe treba da bude tema ovog parlamenta.
Da li u Srbiji danas postoji medijska sloboda ili je medijski prostor veoma kontrolisan, kad već hoćete o tome da govorite.
Da se vratim na stav SPS, molim vas, mi želimo da se držimo Ustavnog zakona i Ustava, i svih zakona za koje smo glasali i u prethodnom periodu, a pre svega Ustava. Molimo vas da shvatite, svaka dobra vlast gaji opoziciju.
Ponovo vas upozoravam, sa 130 glasova, koliko ovde imate, s obzirom da ćete mnogo da putujete, i mi zajedno sa vama, jer demokratija i put u Evropu nisu monopolisane stvari, morate da budete jako dobri sa opozicijom u ovom parlamentu, da bi ova vaša vlast, toliko željena i voljena izvršna vlast, funkcionisala kako treba. Hvala.

Obaveštavam javnost da se ponovo javljam po službenoj dužnosti, jer je vladajuća koalicija gluva, ali naravno i po Poslovniku. Pozivam se na član 27, u kome se kaže da se predsednik Narodne skupštine stara o primeni Poslovnika Narodne skupštine, a vezano za član 161.
Pošto nama ne veruju, da pročitamo da se zakon može izuzetno doneti po hitnom postupku, pa kaže - po hitnom postupku može da se donese samo zakon kojim se uređuje pitanje i odnosi nastali usled okolnosti koje nisu mogle da se predvide, a nedonošenje zakona po hitnom postupku moglo bi da prouzrokuje štetne posledice po život i zdravlje ljudi, bezbednost zemlje i rad organa i organizacija.
Izvinjavam se, ne, gospodine Krasiću, nisu bili sigurni da će formirati Vladu. To je bio problem. Iz ovog člana 161. stav 2. kada pročitate ispada da gospoda iz tzv. demokratskog bloka stvarno nisu bila sigurna da će formirati Vladu, jer kako drugačije da protumačim.
Moram da vičem zato što vi nećete da ćutite. Hoćete da galamite, a ako imate šta da kažete izađite za govornicu pa recite. Sada barem možete, nema vas skoro ni deset ovde.
Dakle, iz ovoga se može zaključiti da vladajuća koalicija nije predvidela da će formirati Vladu, što pokazuje i ona čuvena sednica, do vampirskih vremena duboko u noć. Nisu verovali u sebe.
Šta iz ovoga mogu da zaključim? Ovaj zakon je trebalo da bude, kažu, usaglašavanje sa Ustavom. Sada se kaže ovde - pošto su to posledice po život i zdravlje.
Posledice po život i zdravlje ljudi su se ogledale na onoj čuvenoj sednici kada je Vlada birana i na sednici pre toga kada smo birali predsednika Skupštine, kada je bio čuveni obračun između DOS-ovskih ili prodosovskih snaga.
Posledice po život građana mogu zaista da budu ozbiljne iz ovoga što se ovde dešava.
Pogledajte, o Kosovu i Metohiji raspravljaju Putin i Buš, raspravljaju velike sile, hvala bogu mi se izgleda mnogo ne pitamo, ali su zato naši ministri juče i danas raspravljali o ekonomskoj budućnosti zemlje, sa naglaskom na privatizaciju.
Šta iz toga zaključujemo? Iz toga zaključujemo da je raspodela društvene moći, sa naglaskom na privatizaciju, odnosno onih 50% neprivatizovane imovine Srbije, sa naglaskom na EPS, NIS i vojnu imovinu, u toku.
Prema tome, to se i te kako odražava na život građana i onda zaključujem da oni koji su doneli Ustavni zakon i Ustav, pošto su oni u rangu, izgleda, po svojoj važnosti, kažu pravnici su, vodili računa da moramo da imamo i Ustavni sud, i guvernera Narodne banke i da moramo državu da ustrojimo kako treba. Kome to nije važno? Nije važno onima koji raspodeljuju plen.
Molim vas, kada se danas sudi stečajnoj mafiji, čije postojanje je važno po život građana Srbije, jer su preduzeća uništena pa ljudi nemaju gde da rade, nije dat odgovor na centralno pitanje postojanja stečajne mafije, a to glasi, da li je moguće postojanje stečajne mafije bez sprege sa državom.
(Predsedavajući: Vreme.)
Hvala, gospodine Albijaniću, poslužiću se rečnikom gospodina Vučića, hvala na razumevanju. Izvinjavam se što se služim plagijatom, gospodine Vučiću.
Dalje, kaže, bezbednost zemlje. Molim vas, ti isti koji su tražili da se ne počne ni konstituisanje sednice dok se ne dobije izveštaj o tome šta je bilo u Beču, danas su ponovo skloni da raspravljaju o privatizaciji, raspodeli moći, šta će raditi državni sekretari, kako će se ponašati državni službenici, a nije im važno da li u ovom momentu javnost Srbije, koja je i te kako uzbuđena iz proste činjenice što je svaka informacija važna, ne ona kuloarska, da li su i koliko telefonom razgovarali Džordž Buš i Putin, a siguran sam da će Rusija igrati svoju igru do kraja, kao što će i SAD, koje ne vole da gube, igrati svoju igru do kraja.
Mene interesuje da li je posle pada Vuka Draškovića, slučajnog pada, jer je on bio ministar i kada nije biran, novi ministar Vuk Jeremić pokrenuo bilo šta da se reši nepotizam u Ministarstvu inostranih poslova, da li smo možda imenovali ambasadore u zemljama članicama Saveta bezbednosti, da se popravi spoljno-politički uticaj naše zemlje?
Da li smo podneli izveštaj o tome zašto Romano Prodi u razgovoru sa gospodinom Tadićem i dalje podržava plan gospodina Martija Ahtisarija, a mi ne znamo šta naša država planira ukoliko dođe do pojedinačnih bilateralnih priznanja, osim što, možda, pretimo, onako pomalo, da ćemo prekinuti diplomatske odnose sa tim zemljama, koje se uključe u tu priču.
Molim vas, bezbednost države Srbije je dalje ugrožena i sa pojavom vehabija...
(Predsedavajući: Kršite Poslovnik.)
Mogu da se javim ponovo, ali gospodine Albijaniću, ako dozvolite još jednu ili dve teze i pošto to je besplatno EPP vreme, a mi nemamo druge medije, iskoristiću ga i više se neću javljati, da bi najzad mogli da krenemo sa ovom pričom.
Evo, klima gospodin Balinovac i kaže, zaista o meni danas niko ništa nije lepo rekao. Nešto da vam kažem, o vama su danas izrečene veoma lepe stvari, samo što vi to niste shvatili. Pre svega, niko nije osporio vašu stručnost. Jeste, vi ste bili dobri i režimu Slobodana Miloševića, i režimu Zorana Đinđića, i režimu Vojislava Koštunice i verovatno ćete biti dobri i sledećem režimu, jer ste stručni. Ono najlepše što je rečeno danas o vama i što želim da pohvalim jeste da ste isterali Gorana Svilanovića i svaka vam čast. Ako niste, onda vam zameram, pa vi birajte hoće ta da vam zamera Čeda Jovanović ili ja. Dalje...
(Predsedavajući: Gospodine Bajatoviću, zaista ...)
Još jednu tezu, molim vas. Ostala mi je još teza oko toga da je danas bezbednost ove zemlje ugrožena, zato što u ovoj zemlji ne radi milion ljudi, zato što smo postindustrijsko društvo, zato što imamo ogromne socijalne tenzije. Sve to, gospodo, ugrožava bezbednost ove zemlje.
Znate kada je jedna zemlja jaka? To je predviđao Dejtonski sporazum. Srbija je trebalo da bude politički, ekonomski i vojno najjača zemlja Balkana, i to je garantovao bivši Dejtonski sporazum, a to je to da je Srbija trebalo da bude faktor mira i stabilnosti na Balkanu, kako je to govoreno 96. godine. Nažalost, posle 5. oktobra mnoge mehanizme, mnoge činjenice, između ostalog i ekonomsku snagu, i vojni potencijal, i političko jedinstvo građeno na volji naroda Srbija je izgubila. To i te kako dovodi bezbednost ove zemlje u pitanje.
Gospodine predsedavajući, gospodine Albijaniću, iskreno vam se izvinjavam jer znam da vi niste potpisali zahtev za ovu tačku dnevnog reda i za ovu sednicu, kao što ga nisu potpisali i neki drugi. Smatram vas veoma ispravnim, i dobro predsedavate. Samo ovaj drugi član...
(Predsedavajući: Nema više vremena, zaista.)
Mogu i bez mikrofona. Drugi pasus člana 161...
(Predsedavajući: Gospodine Bajatoviću, zaista sami kršite Poslovnik, ne poštujući vreme, drastično ne poštujete vreme.)
... u kratkom tumačenju, govori i o bezbednosti građana, i o tome da ova vlast, čijih desetak predstavnika ovde sedi, ne želi da sluša opoziciju, iako zna da ovo građani Srbije gledaju...
(Predsedavajući: Zahvaljujem.)
... u šta se uzda... (isključen je mikrofon)

Gospodine Albijaniću, izbacite me. Gospodine Albijaniću, nećemo dozvoliti da u Srbiji postoji samo jedna vlast, izvršna vlast. Opozicioni poslanici će imati dostojanstvo...

Poštovani poslanici, poštovani predsedavajući, takođe sam se javio po Poslovniku, ali nemam ništa protiv da predstavnici Srpske radikalne stranke imaju prednost, jer gospodin Vučić to sjajno radi.

Moram da kažem, iako su mi neke moje kolege sugerisale - nemoj to sada, dovoljno je sramote, ali ispada da će ova vlada koja bi trebalo danas da bude izabrana biti prosto oktroisana dobrom voljom poslanika opozicije, jer nam nisu ostavili dovoljno vremena da raspravljamo o svemu onome o čemu bi prilikom formiranja nove vlade trebalo raspraviti; mi ćemo im našom dobrom voljom omogućiti da taj posao večeras završe do 24 časa, barem mi se čini da smo eto tako dobri prema njima, iako oni nisu dobri prema Srbiji, a ni prema građanima Srbije.

Sa druge strane, oktroisana je i uplivom i voljom, ne znam da li dobrom ili lošom, nekih međunarodnih zvaničnika, od kojih se neki zovu i Havijer Solana, zvani "okidač", i slične stvari, kako ih već narod pamti.

Zaista bih zamolio, ne znam da li je to predviđeno Poslovnikom, da oni koji čine većinu, ili treba da čine večeras većinu za izbor ove vlade, dođu u ove klupe, da nas istrpe, kao što smo mi njih trpeli prethodna tri i po meseca ili četiri i svu njihovu neodgovornost, i da barem budu toliko uljudni da tu dobru volju opozicije ili buduće opozicije u ovom parlamentu ispoštuju na krajnje kolegijalan i ljudski način. Možda se mi njima ne sviđamo, možda im se ne sviđaju naši argumenti, ali je toliko pošteno u ovom momentu sa njihove strane. Možda im se zaista neće svideti sve to što mi pričamo.

Gospodine Čanak, da ste u svom prvom obraćanju govorili kao što ste govorili u svom drugom obraćanju; da ste u svom prvom obraćanju, umesto što ste govorili o nekakvim dnevnopolitičkim režimima, koji se vama naravno ne sviđaju, govorili, kao u drugom, o ljudima koji su pogođeni ratovima, koje sigurno nije proizveo ni srpski narod ni srpska rukovodstva, ili barem do kraja nisu to učinili, ne bi imao potrebe gospodin Žarko Obradović da se javi.

Da, u našem društvu postoji mnogo kategorija ugroženih ljudi, raseljenih, interno raseljenih, proteranih, svih ostalih, zaključno sa veteranima čija su prava i te kako ugrožena. Hajde onda da razdvojimo, neki vaši politički prijatelji iz Evrope i sveta, a to su nažalost oficijelni evropski istoričari, pišu, a to se može naći i u knjigama danas, kako su ishodom što Prvog, što Drugog svetskog rata najviše nagrađene Češka i Srbija.

Možda je to razlog ili opravdanje što danas, kada se kaže genocid, neki naši domaći političari ne žele da se sete da su Srbi u Prvom svetskom ratu izgubili jednu trećinu aktivnog muškog stanovništva, skoro 40% ukupnog stanovništva. Ne žele da kažu da smo izgubili 700 hiljada Srba samo u Jasenovcu, ili njima nekih bliskih, i ne žele da kažu da je raseljeno 250 hiljada ljudi iz Krajine, 250 hiljada ljudi sa Kosova.

Tačno je, gospodine Čanak, svaki zločin je zločin. Svaki zločin treba kazniti, samo hajde da vidimo kako se ti zločini utvrđuju i da li se nekome zbog političke volje možda ti zločini pripisuju.

Naravno, po starom dobrom običaju, mi se ovde uglavnom ne držimo dnevnog reda nego pričamo dnevnopolitički, ali sada bih se vratio na važnost ovog amandmana o kome je govorio uvaženi predsednik Pokreta veterana Srbije gospodin Željko Vasiljević. Ne samo da su veterani ustavna kategorija, nego jesu ugroženi, i oni koji imaju orden i koji nemaju orden moraju da imaju pomoć ove države.

Ako o tome može da govori gospodin Nenad Čanak, neprihvaćeni dobrovoljac; verovatno su imali razlog zašto nisu prihvatili njegovu dobru volju da bude u jedinicama... Većina ljudi koji su se odazvali na pozive u regularne jedinice Jugoslovenske narodne armije su se odazvali po pozivu.

Želim za ovom govornicom da kažem, neka je ova vlast bila DOS-ovska, prodosovska, demokratska, ako me pozove da obučem uniformu ja ću je obući. Nema veze koja je vlast, to je dužnost prema narodu, to je dužnost prema državi. To je jedna stvar.

Druga stvar, gospodine Vasiljeviću, čudi me da vi to niste rekli, u prošlom sazivu je Socijalistička partija Srbije pomogla udruženju veterana. Kako?

Prvo je prilikom donošenja Zakona o boračko-invalidskoj zaštiti, vi to dobro znate, gospodine Vasiljeviću, Vlada htela da donese zakon u kome je ukinula, čini mi se, tri milijarde i četiri stotine miliona novca (dakle, govorim krajnje praktično) za invalidsku zaštitu tih istih veterana. Socijalistička partija Srbije je intervenisala tako što je rekla da će uskratiti podršku manjinskoj Vladi Vojislava Koštunice ako to bude tako. Zakon je povučen. Posle toga je Vlada donela uredbu po kojoj je takođe htela da uskrati pravo veteranima; takođe je intervenisala poslanička grupa SPS, pa je i ta uredba povučena, kako bi Vlada mogla da nastavi neometano da vlada.

Možda je to bila ucena SPS-a, kao i prilikom donošenja Zakona o penzijskom osiguranju, što se tiče nivoa od 60% koliko penzionerima najmanje može da se smanji penzija u odnosu na prosečne zarade, ali smo nešto pomogli.

Prema tome, pozivam sve, i one koji još uvek imaju vremena kao ovlašćeni predlagači da uz ovu dobru volju koju iskazuju za ovom govornicom, koju iskazuju kroz izmene koje su učinjene u Ustavu, da zaista tu ustavnu kategoriju veterana, tako ću da je nazovem, uvrste u Predlog zakona o ministarstvima i da tim ljudima zaista pomognemo. Ne da ih izdvojimo na neki nakaradan način od drugih socijalnih kategorija, ali da im kažemo, hvala ljudi, odazivali ste se pozivu države, zaslužujete da budete na ispravan i na dobar način tretirani. Gospodine predsedavajući, hvala.

Poštovani poslanici, žao mi je što nisam stigao pre pauze da se javim. Naime, mislim da smo na ozbiljnom putu da dovedemo u zabludu i nas ovde u parlamentu, ali bojim se pre svega građane Srbije.
Zašto to kažem? U čemu je problem? Da li je Tomislav Nikolić izabran legalno ili nelegalno? Da li su radikali pokrali 81 mandat na izborima? Nisu. O čemu se ovde radi?
Ovde se radi da mora biti zamenjen Tomislav Nikolić, ne želim da mu budem advokat, zbog toga što novoustanovljena parlamentarna većina, koju bi trebalo da čine DSS, DS, NS i G17 plus prosto ne veruju jedni drugima. Zato prvo mora da bude zamenjen Tomislav Nikolić.
U tom smislu nesporno je da je novoformirana većina stekla pravo i mogućnost da formira skupštinsku većinu, a samim tim i pravo da formira vladu. Ali, nemate pravo da maltretirate ili da maltretiramo građane Srbije.
Dakle, postavlja se pitanje - zašto vam je bio problem da prvo idemo na izbor Vlade Republike Srbije, oko koje ste se kao novoformirana parlamentarna većina dogovorili pod predsedavanjem Tomislava Nikolića?
Izgleda da je bio problem u nužnosti pojedinih od navedenih stranaka nove parlamentarne većine, da pokažete svoje političko čistunstvo. Bojim se da se tako istovremeno ne pokazuje i odgovornost prema građanima Srbije.
Samo želim da vas podsetim na sledeću stvar. Ne zaklinjete se vi, gospodo, u ovom parlamentu ni Tomislavu Nikoliću, ni SRS.
O njima imam svoje mišljenje, duboko se nadam da će oni koji budu ovde izabrani kao vlada da se zakunu Srbiji i da se zakunu istinskoj demokratiji.
I zato nije trebalo da vam smeta da do vlade dođemo na vreme, pre utorka ponoći, umesto što ćete na kraju morati da trgujete sa jednim delom poslanika ovde da bi se čitav posao mogao obaviti do utorka u ponoć.
Da sam bio na vašem mestu, ne bi mi smetao predsedavajući iz redova SRS, ne bi me interesovalo šta ko misli o načinu na koji igram i da li lepo igram utakmicu, nego bi me zanimao rezultat.
Rezultat mora da bude formiranje Vlade Republike Srbije, koja će umeti da se nosi sa rešavanjem kosovskometohijskih problema, da Kosovo ostane kako su se zakleli, iako još nisu izabrani u okviru Republike Srbije.
Da izaberemo vladu koja će smanjiti korupciju. Da izaberemo vladu koja će, shodno svojim članovima, objasniti kako je bilo moguće da se pojavi stečajna mafija u sprezi sa državom i ko je za to odgovoran; koja će umeti da objasni zašto i posle osam godina demokratske vlasti nemamo stvarne prijatelje u svetu, nego oni i dalje sprovode svoje interese ovde; koja će umeti da objasni da pojam demokratije nije da kontrolu službi bezbednosti sprovodi DS, da program borbe protiv siromaštva, kako oni kažu, treba hitno zameniti programom da u Srbiji bude posla za sve i slične stvari.
Dakle, nesporno je da potpuno legitimno u ovom parlamentu, a shodno izbornim rezultatima od nekih dva miliona i četiristo ili dva miliona i petsto hiljada glasova, oni koji sebe zovu demokratskim blokom u ovom momentu, principijelno ili neprincipijelno, po meni neprincipijelno, mogu da formiraju novu vladu.
Za sve ono što je loše urađeno u prethodna tri i po meseca i po Srbiju i po građane Srbije, ne možete da optužujete ni SPS, ni LDP, ni Nenada Čanka, ni SRS.
Za to ste direktno odgovorni vi koji ste do zadnjeg momenta, uključujući tu i dogovor sa radikalima, igrali na podizanje uloga u partiji pokera, koja može puno da košta Srbiju.
Želim još jednom da vas sve pozovem, izvinjavam se, stvarno ponekad glasno govorim, možda nisam mnogo pametan, ali sam emotivan, ako vam to ne smeta, šalim se, gospodine Mićunoviću, verujte mi da sam dovoljno i pametan, ne brinite.
Da, gospodine Nikoliću, u pravu ste, u ovoj partiji pokera, pošto verujte mi dovoljno sam koncentrisan, ulozi su išli do kraja.
Vama, gospodine Nikoliću, želim da se zahvalim što ste omogućili demokratskom bloku mimo Poslovnika da formira svoju skupštinsku većinu, a ja se nadam da će oni vama istinski biti zahvalni. Da žele jedinstvo oko Kosova ostavili bi vas za predsednika, da svi u ovom parlamentu podelimo odgovornost za budućnost Srbije.
Ali demokratski blok to ne želi. Oni žele da budu politički čistunci, sa monopolom na budućnost Srbije.
Bojim se da neozbiljno shvataju pojedine analitičare, koji tom istom demokratskom bloku objašnjavaju da radikali imaju ovako dobar rezultat zbog toga što su oni takvi, nesposobni i skloni održanju vlasti po svaku cenu.

Valjda bi svi trebalo da počinjemo diskusiju otprilike ovako - član 104. stav 1, da znamo o čemu pričamo, inače je Poslovnik stvarno zloupotrebljen.

Izvinjavam se, gospodine Šutanovac, svakako ćete imati priliku.

Znači, pročitah danas u "Blicu" jedan komentar koji je počeo ovako – dobro je, dogovorili su se, sram ih bilo.

Ako je iko pomislio da će građani Srbije ovo da oproste svima nama zajedno koji sedimo ovde, bez obzira na naše stranačke kalkulacije, mislim da se vara. Ponovo se otvara priča o kvalitetu političkih elita u Srbiji, i to u momentu kada nam se otima 15% teritorije, kada nam je ekonomija upropašćena. Ali, izgleda da i ekonomija, i država i sve ostalo nije tema.

Gospodo, ako je neko mislio da imenuje predsednika parlamenta iz redova SRS, makar to bio i Tomislav Nikolić, zamenik predsednika, i da će radikali olako pustiti, a i drugi koji su moralni, da se tek tako smeni, pre dva-tri dana izabran, predsednik Skupštine, samo zato što se u međuvremenu promenila većina, e to ne može da ne košta. Ovi koji su pripremali ovu sednicu, pričam o toku sednice, ovde nije sada bitan Solana, onda su se prevarili, gospodo, jer naravno da će radikali braniti Tomislava Nikolića i naravno da će ga braniti svi oni koji veruju u moralne i političke dogovore, bez obzira šta personalno ja ili neko drugi misli o Tomislavu Nikoliću. Takav je bio dogovor.

Imam jedno pitanje, izvinjavam se, gospodine Petroviću, što vas pominjem, ne u lošem smislu, uopšte vas ne razumem, ljudi, zašto ste dali objedinjenu raspravu...

(Zoran Krasić, sa mesta: Bolestan je.)

Ne, nije gospodin Petrović bolestan, nemojte to više da radimo, da vređamo jedni druge, ponovo član 104. stav 2.

(Predsednik: Gospodine Krasiću, uzdržite se.)

Samo da se razumemo, šta je ovde danas priča. Mi imamo novu skupštinsku većinu, i to je sasvim dovoljan razlog za promenu gospodina Tomislava Nikolića, jer je neki dogovor kasno postignut, tek iz straha zbog promene odnosa na srpskoj političkoj sceni i verovatno pod pritiskom međunarodne zajednice. To je sasvim dovoljan razlog, ali vas ne razumem; trebalo je, gospodine Petroviću, u pripremi ove sednice da shvatite da kršenje Poslovnika pozivanjem na Poslovnik i da će rasprava ići u ovom smeru...

Zašto ne dozvolite da prvo razgovaramo o smeni Tomislava Nikolića, koga takođe želim da pozovem da ne podnese ostavku, nego da ga smenite u okviru nove većine, a onda, takođe po hitnom postupku, da otvorimo raspravu o imenovanju novog predsednika, jer zaista jedni drugima vređamo inteligenciju. Možda je to po Poslovniku i moguće, ali nije logično.

Prema tome, pozivam vas, gospodine Petroviću, da iz čisto pragmatičnih razloga povučete predlog za objedinjenu raspravu, pustite da vidimo šta će biti prilikom glasanja o poverenju predsedniku Skupštine, na koje vidim da je on pristao, a razlog je krajnje pragmatičan - jer, da niste tako krenuli, ne bi valjda, nadam se, bilo ovoliko rasprave o Poslovniku, tako što Poslovnik kršimo, pozivajući se na Poslovnik.

Molim vas da prilagodite taj zahtev, da odustanemo od toga, otvorite raspravu o tome da li Tomislav Nikolić ima poverenje u Skupštini ili nema i nakon toga po hitnom postupku kandidujte drugog kandidata. Hvala vam.