Poštovane kolege poslanici, javio sam se u vezi sa članom 104. stav 1, koji kaže da bi poslanici trebalo da se jedni drugima obraćaju sa uvažavanjem.
Prosto želim da pitam gospodu iz LDP-a da li je bilo dosta korišćenja gospodina Balinovca kao gromobrana u datoj situaciji, kao čoveka koji treba da primi svu ljutnju. Gospodine Jovanoviću, ne može činovnik Vlade, makar bio i pomoćnik ministra, koji je sprovodio nečiju politiku, pa makar da je utvrđivala vlada Mirka Marjanovića, sve zajedno sa Aleksandrom Vučićem, da bude simbol bilo kakvog režima.
Ako već hoćete da se služimo govorom mržnje, protiv koga bi trebalo da se borite, jer ste se ujedinili sa Građanskim savezom, onda bi mi mogli da vam kažemo da ste vi takođe simbol jednog režima nastalog u 5. oktobru, koji je takođe došao na vlast, vladao i funkcionisao na jedan nakaradan način. Mnogi projekti koji štete Republici Srbiji, interesima države Srbije i građana Srbije, započeti su u vreme dok ste vi bili potpredsednik Vlade. Takođe, vaše učešće, spominjano u pojedinim sudskim procesima, ostalo je nerazjašnjeno.
Sada da ne pričam dalje, jer i nije tema da li ste vi učestvovali u nekim stvarima ili niste. Prema tome, tema je ono što bi trebalo da bude po Poslovniku, rasprava o izmenama i dopunama Zakona o Vladi.
Meni nije jasno kako vladajuća većina nije shvatila, bar je moj utisak takav, da opozicija u ovom parlamentu ne želi da bude marioneta izvršne vlasti, da želimo da nametnemo da je glavni organ u ovoj državi, glavna fora i glavna faca u ovoj državi nije izvršna vlast nego da je to ovaj parlament, da želimo da vratimo dostojanstvo ovom parlamentu.
Ovde smo spomenuli, gospodine predsedniče, vi ste morali na to da reagujete, da se krši Ustavni zakon, da ne ponavljam sve kolege, bilo je iz LDP-a, SRS, SPS, praktično kompletna opozicija, uključujući i stranku gospodina Čanka. Vi ste morali da reagujete na to. Mi želimo da ovde dođu predstavnici Vlade i da objasne zašto se još uvek ne raspravlja ovde o Kosovu i Metohiji.
Očigledno da nema rasprave o izmenama i dopunama Zakona o Vladi dok se donese zakon o Skupštini i mnoge druge stvari o kojima treba da raspravljamo. Prema tome, vi, predsedavajući ili predsedniče, imate ovde sledeći problem: niste u stanju da odbacite primedbe opozicije, iz prostog razloga što ovde nije prisutno 126 poslanika vladajuće većine.
Gospodo, sa ovim obavezama koje imate prema toliko voljenoj Evropi, u koju volite da idete, pa su vam verovatno vaši parlamentarci odsutni, niste u stanju da vladate sa ovom većinom. Treba vam mnogo više od 137 poslanika. Da bi ovaj rad parlamenta bio efikasan i dobar, to vam je malo. Morate da poštujete proceduru, morate da poštujete Ustav i ustavni zakon i morate da budete dobri sa opozicijom.
To što smo vam omogućili formiranje Vlade je bila stvar dobre volje opozicionih stranaka u ovoj skupštini, inače smo i to mogli da opstruišemo. Poštujemo to što imate ovde 126 i više poslanika, ako ih toliko imate, ali i vi poštujte da mi zarad nas, naših birača, obećanja u izbornoj kampanji, na kraju krajeva, zarad integriteta nas kao poslanika, želimo da se držimo Ustava, zakona, pre svega Ustavnog zakona i procedure koja postoji u ovoj Skupštini.
Uvažite da je današnja opstrukcija od strane opozicija bila i legalna, i legitimna, jer ne želimo da na početku rada ovog parlamenta u novom sastavu dozvolimo da nas izvršna vlast izbaci iz igre i da ovaj parlament bude, zahvaljujući partokratskom načinu vladavine danas u Srbiji, bačen u zapećak. Molim vas da na to obratite pažnju.

Moj bivši predsednik iz Saveznog parlamenta, koji bi verovatno ovaj posao radio odlično, gospodin Šami, kaže - ajde, zaman, da ovo završavamo. Ali, žao mi je predsedniče, javio sam se po službenoj dužnosti, po Poslovniku, član 161, član 103. stav 1, član 104. stav 1.
Ne želi vladajuća koalicija da uvaži pravu nameru opozicije u ovom parlamentu. Oni su šampioni, vladajuća većina. Uspeli su da ujedine na istom poslu, doduše sa različitim motivima, Ivicu Dačića, Tomu Nikolića, Čedu Jovanovića i Nenada Čanka. Do juče to niko nije verovao.
Nije jasno gospodinu da mi ne želimo, shodno članu 161, da donosimo po hitnom postupku zakon koji po svojim posledicama ne izaziva nikakve nerede, nikakvu štetu, nikakve probleme u Republici Srbiji.
To što gospoda shvataju vlast kao isključivu podelu plena, što žele da vide izvršnu vlast kao jedinu vlast u Republici Srbiji, pa nije bitan Ustavni sud, a druga tačka dnevnog reda je zakon o državnoj upravi, koji recimo zahteva raspravu o statusu Autonomne Pokrajine Vojvodine. Tako je gospodine Čanak, je l' tako? I slične projekte koji nam slede.
Dakle, mi ne želimo, motivi jesu različiti, da već na prvoj narednoj sednici, posle konstituisanja Narodne skupštine i izbora Vlade Republike Srbije, onako kako je izabrana, a svi dobro znamo kako je izabrana, ne želimo da nas izvršna vlast autira. Insistiramo na poštovanju Ustavnog zakona.
Pa, molim vas, ovaj ustav je donet najširim konsenzusom svih političkih stranaka naizgled sa jedva 52-53%.
Gospodin predsednik Skupštine, danas sam to u Kuriru pročitao, već govori o promenama Ustava. Ne optužujem ga, on je deo vladajuće većine. Da li će gospodin Koštunica pristati da menja Ustav zato što nema rešenja, zato što nismo već danima u stanju da se usaglasimo oko toga koje zakone treba prvo da donesemo.
Molim vas, lepo piše u Ustavnom zakonu koji treba da bude redosled u zakonodavnoj aktivnosti ovog parlamenta, u njenim narednim sednicama ili na narednoj sednici, ako sve to možemo da spojimo. Prema tome, što se tiče SPS, i samo još jednu stvar pre nego što zaključim.
Istina je, gospodo, da danas postoji velika kontrola nad medijima. Mediji se ne gase, ali se efikasno, lobistički i finansijski, vlasnički kontrolišu. Hajte probajte da izazovete neku aferu u našim štampanim ili centralnim elektronskim medijima. To nije moguće ukoliko nemate saglasnost vladajuće većine, ma kakvi vaši argumenti bili.
Prema tome, bivša vlast, koju je vodila SPS i kojoj i sam pripadam, bila je mala maca, veoma nespretna na način na koji je gasila medije u odnosu na kontrolu koja je danas uspostavljena, gospodo. To takođe treba da bude tema ovog parlamenta.
Da li u Srbiji danas postoji medijska sloboda ili je medijski prostor veoma kontrolisan, kad već hoćete o tome da govorite.
Da se vratim na stav SPS, molim vas, mi želimo da se držimo Ustavnog zakona i Ustava, i svih zakona za koje smo glasali i u prethodnom periodu, a pre svega Ustava. Molimo vas da shvatite, svaka dobra vlast gaji opoziciju.
Ponovo vas upozoravam, sa 130 glasova, koliko ovde imate, s obzirom da ćete mnogo da putujete, i mi zajedno sa vama, jer demokratija i put u Evropu nisu monopolisane stvari, morate da budete jako dobri sa opozicijom u ovom parlamentu, da bi ova vaša vlast, toliko željena i voljena izvršna vlast, funkcionisala kako treba. Hvala.

Obaveštavam javnost da se ponovo javljam po službenoj dužnosti, jer je vladajuća koalicija gluva, ali naravno i po Poslovniku. Pozivam se na član 27, u kome se kaže da se predsednik Narodne skupštine stara o primeni Poslovnika Narodne skupštine, a vezano za član 161.
Pošto nama ne veruju, da pročitamo da se zakon može izuzetno doneti po hitnom postupku, pa kaže - po hitnom postupku može da se donese samo zakon kojim se uređuje pitanje i odnosi nastali usled okolnosti koje nisu mogle da se predvide, a nedonošenje zakona po hitnom postupku moglo bi da prouzrokuje štetne posledice po život i zdravlje ljudi, bezbednost zemlje i rad organa i organizacija.
Izvinjavam se, ne, gospodine Krasiću, nisu bili sigurni da će formirati Vladu. To je bio problem. Iz ovog člana 161. stav 2. kada pročitate ispada da gospoda iz tzv. demokratskog bloka stvarno nisu bila sigurna da će formirati Vladu, jer kako drugačije da protumačim.
Moram da vičem zato što vi nećete da ćutite. Hoćete da galamite, a ako imate šta da kažete izađite za govornicu pa recite. Sada barem možete, nema vas skoro ni deset ovde.
Dakle, iz ovoga se može zaključiti da vladajuća koalicija nije predvidela da će formirati Vladu, što pokazuje i ona čuvena sednica, do vampirskih vremena duboko u noć. Nisu verovali u sebe.
Šta iz ovoga mogu da zaključim? Ovaj zakon je trebalo da bude, kažu, usaglašavanje sa Ustavom. Sada se kaže ovde - pošto su to posledice po život i zdravlje.
Posledice po život i zdravlje ljudi su se ogledale na onoj čuvenoj sednici kada je Vlada birana i na sednici pre toga kada smo birali predsednika Skupštine, kada je bio čuveni obračun između DOS-ovskih ili prodosovskih snaga.
Posledice po život građana mogu zaista da budu ozbiljne iz ovoga što se ovde dešava.
Pogledajte, o Kosovu i Metohiji raspravljaju Putin i Buš, raspravljaju velike sile, hvala bogu mi se izgleda mnogo ne pitamo, ali su zato naši ministri juče i danas raspravljali o ekonomskoj budućnosti zemlje, sa naglaskom na privatizaciju.
Šta iz toga zaključujemo? Iz toga zaključujemo da je raspodela društvene moći, sa naglaskom na privatizaciju, odnosno onih 50% neprivatizovane imovine Srbije, sa naglaskom na EPS, NIS i vojnu imovinu, u toku.
Prema tome, to se i te kako odražava na život građana i onda zaključujem da oni koji su doneli Ustavni zakon i Ustav, pošto su oni u rangu, izgleda, po svojoj važnosti, kažu pravnici su, vodili računa da moramo da imamo i Ustavni sud, i guvernera Narodne banke i da moramo državu da ustrojimo kako treba. Kome to nije važno? Nije važno onima koji raspodeljuju plen.
Molim vas, kada se danas sudi stečajnoj mafiji, čije postojanje je važno po život građana Srbije, jer su preduzeća uništena pa ljudi nemaju gde da rade, nije dat odgovor na centralno pitanje postojanja stečajne mafije, a to glasi, da li je moguće postojanje stečajne mafije bez sprege sa državom.
(Predsedavajući: Vreme.)
Hvala, gospodine Albijaniću, poslužiću se rečnikom gospodina Vučića, hvala na razumevanju. Izvinjavam se što se služim plagijatom, gospodine Vučiću.
Dalje, kaže, bezbednost zemlje. Molim vas, ti isti koji su tražili da se ne počne ni konstituisanje sednice dok se ne dobije izveštaj o tome šta je bilo u Beču, danas su ponovo skloni da raspravljaju o privatizaciji, raspodeli moći, šta će raditi državni sekretari, kako će se ponašati državni službenici, a nije im važno da li u ovom momentu javnost Srbije, koja je i te kako uzbuđena iz proste činjenice što je svaka informacija važna, ne ona kuloarska, da li su i koliko telefonom razgovarali Džordž Buš i Putin, a siguran sam da će Rusija igrati svoju igru do kraja, kao što će i SAD, koje ne vole da gube, igrati svoju igru do kraja.
Mene interesuje da li je posle pada Vuka Draškovića, slučajnog pada, jer je on bio ministar i kada nije biran, novi ministar Vuk Jeremić pokrenuo bilo šta da se reši nepotizam u Ministarstvu inostranih poslova, da li smo možda imenovali ambasadore u zemljama članicama Saveta bezbednosti, da se popravi spoljno-politički uticaj naše zemlje?
Da li smo podneli izveštaj o tome zašto Romano Prodi u razgovoru sa gospodinom Tadićem i dalje podržava plan gospodina Martija Ahtisarija, a mi ne znamo šta naša država planira ukoliko dođe do pojedinačnih bilateralnih priznanja, osim što, možda, pretimo, onako pomalo, da ćemo prekinuti diplomatske odnose sa tim zemljama, koje se uključe u tu priču.
Molim vas, bezbednost države Srbije je dalje ugrožena i sa pojavom vehabija...
(Predsedavajući: Kršite Poslovnik.)
Mogu da se javim ponovo, ali gospodine Albijaniću, ako dozvolite još jednu ili dve teze i pošto to je besplatno EPP vreme, a mi nemamo druge medije, iskoristiću ga i više se neću javljati, da bi najzad mogli da krenemo sa ovom pričom.
Evo, klima gospodin Balinovac i kaže, zaista o meni danas niko ništa nije lepo rekao. Nešto da vam kažem, o vama su danas izrečene veoma lepe stvari, samo što vi to niste shvatili. Pre svega, niko nije osporio vašu stručnost. Jeste, vi ste bili dobri i režimu Slobodana Miloševića, i režimu Zorana Đinđića, i režimu Vojislava Koštunice i verovatno ćete biti dobri i sledećem režimu, jer ste stručni. Ono najlepše što je rečeno danas o vama i što želim da pohvalim jeste da ste isterali Gorana Svilanovića i svaka vam čast. Ako niste, onda vam zameram, pa vi birajte hoće ta da vam zamera Čeda Jovanović ili ja. Dalje...
(Predsedavajući: Gospodine Bajatoviću, zaista ...)
Još jednu tezu, molim vas. Ostala mi je još teza oko toga da je danas bezbednost ove zemlje ugrožena, zato što u ovoj zemlji ne radi milion ljudi, zato što smo postindustrijsko društvo, zato što imamo ogromne socijalne tenzije. Sve to, gospodo, ugrožava bezbednost ove zemlje.
Znate kada je jedna zemlja jaka? To je predviđao Dejtonski sporazum. Srbija je trebalo da bude politički, ekonomski i vojno najjača zemlja Balkana, i to je garantovao bivši Dejtonski sporazum, a to je to da je Srbija trebalo da bude faktor mira i stabilnosti na Balkanu, kako je to govoreno 96. godine. Nažalost, posle 5. oktobra mnoge mehanizme, mnoge činjenice, između ostalog i ekonomsku snagu, i vojni potencijal, i političko jedinstvo građeno na volji naroda Srbija je izgubila. To i te kako dovodi bezbednost ove zemlje u pitanje.
Gospodine predsedavajući, gospodine Albijaniću, iskreno vam se izvinjavam jer znam da vi niste potpisali zahtev za ovu tačku dnevnog reda i za ovu sednicu, kao što ga nisu potpisali i neki drugi. Smatram vas veoma ispravnim, i dobro predsedavate. Samo ovaj drugi član...
(Predsedavajući: Nema više vremena, zaista.)
Mogu i bez mikrofona. Drugi pasus člana 161...
(Predsedavajući: Gospodine Bajatoviću, zaista sami kršite Poslovnik, ne poštujući vreme, drastično ne poštujete vreme.)
... u kratkom tumačenju, govori i o bezbednosti građana, i o tome da ova vlast, čijih desetak predstavnika ovde sedi, ne želi da sluša opoziciju, iako zna da ovo građani Srbije gledaju...
(Predsedavajući: Zahvaljujem.)
... u šta se uzda... (isključen je mikrofon)

Gospodine Albijaniću, izbacite me. Gospodine Albijaniću, nećemo dozvoliti da u Srbiji postoji samo jedna vlast, izvršna vlast. Opozicioni poslanici će imati dostojanstvo...

Poštovani poslanici, poštovani predsedavajući, takođe sam se javio po Poslovniku, ali nemam ništa protiv da predstavnici Srpske radikalne stranke imaju prednost, jer gospodin Vučić to sjajno radi.

Moram da kažem, iako su mi neke moje kolege sugerisale - nemoj to sada, dovoljno je sramote, ali ispada da će ova vlada koja bi trebalo danas da bude izabrana biti prosto oktroisana dobrom voljom poslanika opozicije, jer nam nisu ostavili dovoljno vremena da raspravljamo o svemu onome o čemu bi prilikom formiranja nove vlade trebalo raspraviti; mi ćemo im našom dobrom voljom omogućiti da taj posao večeras završe do 24 časa, barem mi se čini da smo eto tako dobri prema njima, iako oni nisu dobri prema Srbiji, a ni prema građanima Srbije.

Sa druge strane, oktroisana je i uplivom i voljom, ne znam da li dobrom ili lošom, nekih međunarodnih zvaničnika, od kojih se neki zovu i Havijer Solana, zvani "okidač", i slične stvari, kako ih već narod pamti.

Zaista bih zamolio, ne znam da li je to predviđeno Poslovnikom, da oni koji čine većinu, ili treba da čine večeras većinu za izbor ove vlade, dođu u ove klupe, da nas istrpe, kao što smo mi njih trpeli prethodna tri i po meseca ili četiri i svu njihovu neodgovornost, i da barem budu toliko uljudni da tu dobru volju opozicije ili buduće opozicije u ovom parlamentu ispoštuju na krajnje kolegijalan i ljudski način. Možda se mi njima ne sviđamo, možda im se ne sviđaju naši argumenti, ali je toliko pošteno u ovom momentu sa njihove strane. Možda im se zaista neće svideti sve to što mi pričamo.

Gospodine Čanak, da ste u svom prvom obraćanju govorili kao što ste govorili u svom drugom obraćanju; da ste u svom prvom obraćanju, umesto što ste govorili o nekakvim dnevnopolitičkim režimima, koji se vama naravno ne sviđaju, govorili, kao u drugom, o ljudima koji su pogođeni ratovima, koje sigurno nije proizveo ni srpski narod ni srpska rukovodstva, ili barem do kraja nisu to učinili, ne bi imao potrebe gospodin Žarko Obradović da se javi.

Da, u našem društvu postoji mnogo kategorija ugroženih ljudi, raseljenih, interno raseljenih, proteranih, svih ostalih, zaključno sa veteranima čija su prava i te kako ugrožena. Hajde onda da razdvojimo, neki vaši politički prijatelji iz Evrope i sveta, a to su nažalost oficijelni evropski istoričari, pišu, a to se može naći i u knjigama danas, kako su ishodom što Prvog, što Drugog svetskog rata najviše nagrađene Češka i Srbija.

Možda je to razlog ili opravdanje što danas, kada se kaže genocid, neki naši domaći političari ne žele da se sete da su Srbi u Prvom svetskom ratu izgubili jednu trećinu aktivnog muškog stanovništva, skoro 40% ukupnog stanovništva. Ne žele da kažu da smo izgubili 700 hiljada Srba samo u Jasenovcu, ili njima nekih bliskih, i ne žele da kažu da je raseljeno 250 hiljada ljudi iz Krajine, 250 hiljada ljudi sa Kosova.

Tačno je, gospodine Čanak, svaki zločin je zločin. Svaki zločin treba kazniti, samo hajde da vidimo kako se ti zločini utvrđuju i da li se nekome zbog političke volje možda ti zločini pripisuju.

Naravno, po starom dobrom običaju, mi se ovde uglavnom ne držimo dnevnog reda nego pričamo dnevnopolitički, ali sada bih se vratio na važnost ovog amandmana o kome je govorio uvaženi predsednik Pokreta veterana Srbije gospodin Željko Vasiljević. Ne samo da su veterani ustavna kategorija, nego jesu ugroženi, i oni koji imaju orden i koji nemaju orden moraju da imaju pomoć ove države.

Ako o tome može da govori gospodin Nenad Čanak, neprihvaćeni dobrovoljac; verovatno su imali razlog zašto nisu prihvatili njegovu dobru volju da bude u jedinicama... Većina ljudi koji su se odazvali na pozive u regularne jedinice Jugoslovenske narodne armije su se odazvali po pozivu.

Želim za ovom govornicom da kažem, neka je ova vlast bila DOS-ovska, prodosovska, demokratska, ako me pozove da obučem uniformu ja ću je obući. Nema veze koja je vlast, to je dužnost prema narodu, to je dužnost prema državi. To je jedna stvar.

Druga stvar, gospodine Vasiljeviću, čudi me da vi to niste rekli, u prošlom sazivu je Socijalistička partija Srbije pomogla udruženju veterana. Kako?

Prvo je prilikom donošenja Zakona o boračko-invalidskoj zaštiti, vi to dobro znate, gospodine Vasiljeviću, Vlada htela da donese zakon u kome je ukinula, čini mi se, tri milijarde i četiri stotine miliona novca (dakle, govorim krajnje praktično) za invalidsku zaštitu tih istih veterana. Socijalistička partija Srbije je intervenisala tako što je rekla da će uskratiti podršku manjinskoj Vladi Vojislava Koštunice ako to bude tako. Zakon je povučen. Posle toga je Vlada donela uredbu po kojoj je takođe htela da uskrati pravo veteranima; takođe je intervenisala poslanička grupa SPS, pa je i ta uredba povučena, kako bi Vlada mogla da nastavi neometano da vlada.

Možda je to bila ucena SPS-a, kao i prilikom donošenja Zakona o penzijskom osiguranju, što se tiče nivoa od 60% koliko penzionerima najmanje može da se smanji penzija u odnosu na prosečne zarade, ali smo nešto pomogli.

Prema tome, pozivam sve, i one koji još uvek imaju vremena kao ovlašćeni predlagači da uz ovu dobru volju koju iskazuju za ovom govornicom, koju iskazuju kroz izmene koje su učinjene u Ustavu, da zaista tu ustavnu kategoriju veterana, tako ću da je nazovem, uvrste u Predlog zakona o ministarstvima i da tim ljudima zaista pomognemo. Ne da ih izdvojimo na neki nakaradan način od drugih socijalnih kategorija, ali da im kažemo, hvala ljudi, odazivali ste se pozivu države, zaslužujete da budete na ispravan i na dobar način tretirani. Gospodine predsedavajući, hvala.

Poštovani poslanici, žao mi je što nisam stigao pre pauze da se javim. Naime, mislim da smo na ozbiljnom putu da dovedemo u zabludu i nas ovde u parlamentu, ali bojim se pre svega građane Srbije.
Zašto to kažem? U čemu je problem? Da li je Tomislav Nikolić izabran legalno ili nelegalno? Da li su radikali pokrali 81 mandat na izborima? Nisu. O čemu se ovde radi?
Ovde se radi da mora biti zamenjen Tomislav Nikolić, ne želim da mu budem advokat, zbog toga što novoustanovljena parlamentarna većina, koju bi trebalo da čine DSS, DS, NS i G17 plus prosto ne veruju jedni drugima. Zato prvo mora da bude zamenjen Tomislav Nikolić.
U tom smislu nesporno je da je novoformirana većina stekla pravo i mogućnost da formira skupštinsku većinu, a samim tim i pravo da formira vladu. Ali, nemate pravo da maltretirate ili da maltretiramo građane Srbije.
Dakle, postavlja se pitanje - zašto vam je bio problem da prvo idemo na izbor Vlade Republike Srbije, oko koje ste se kao novoformirana parlamentarna većina dogovorili pod predsedavanjem Tomislava Nikolića?
Izgleda da je bio problem u nužnosti pojedinih od navedenih stranaka nove parlamentarne većine, da pokažete svoje političko čistunstvo. Bojim se da se tako istovremeno ne pokazuje i odgovornost prema građanima Srbije.
Samo želim da vas podsetim na sledeću stvar. Ne zaklinjete se vi, gospodo, u ovom parlamentu ni Tomislavu Nikoliću, ni SRS.
O njima imam svoje mišljenje, duboko se nadam da će oni koji budu ovde izabrani kao vlada da se zakunu Srbiji i da se zakunu istinskoj demokratiji.
I zato nije trebalo da vam smeta da do vlade dođemo na vreme, pre utorka ponoći, umesto što ćete na kraju morati da trgujete sa jednim delom poslanika ovde da bi se čitav posao mogao obaviti do utorka u ponoć.
Da sam bio na vašem mestu, ne bi mi smetao predsedavajući iz redova SRS, ne bi me interesovalo šta ko misli o načinu na koji igram i da li lepo igram utakmicu, nego bi me zanimao rezultat.
Rezultat mora da bude formiranje Vlade Republike Srbije, koja će umeti da se nosi sa rešavanjem kosovskometohijskih problema, da Kosovo ostane kako su se zakleli, iako još nisu izabrani u okviru Republike Srbije.
Da izaberemo vladu koja će smanjiti korupciju. Da izaberemo vladu koja će, shodno svojim članovima, objasniti kako je bilo moguće da se pojavi stečajna mafija u sprezi sa državom i ko je za to odgovoran; koja će umeti da objasni zašto i posle osam godina demokratske vlasti nemamo stvarne prijatelje u svetu, nego oni i dalje sprovode svoje interese ovde; koja će umeti da objasni da pojam demokratije nije da kontrolu službi bezbednosti sprovodi DS, da program borbe protiv siromaštva, kako oni kažu, treba hitno zameniti programom da u Srbiji bude posla za sve i slične stvari.
Dakle, nesporno je da potpuno legitimno u ovom parlamentu, a shodno izbornim rezultatima od nekih dva miliona i četiristo ili dva miliona i petsto hiljada glasova, oni koji sebe zovu demokratskim blokom u ovom momentu, principijelno ili neprincipijelno, po meni neprincipijelno, mogu da formiraju novu vladu.
Za sve ono što je loše urađeno u prethodna tri i po meseca i po Srbiju i po građane Srbije, ne možete da optužujete ni SPS, ni LDP, ni Nenada Čanka, ni SRS.
Za to ste direktno odgovorni vi koji ste do zadnjeg momenta, uključujući tu i dogovor sa radikalima, igrali na podizanje uloga u partiji pokera, koja može puno da košta Srbiju.
Želim još jednom da vas sve pozovem, izvinjavam se, stvarno ponekad glasno govorim, možda nisam mnogo pametan, ali sam emotivan, ako vam to ne smeta, šalim se, gospodine Mićunoviću, verujte mi da sam dovoljno i pametan, ne brinite.
Da, gospodine Nikoliću, u pravu ste, u ovoj partiji pokera, pošto verujte mi dovoljno sam koncentrisan, ulozi su išli do kraja.
Vama, gospodine Nikoliću, želim da se zahvalim što ste omogućili demokratskom bloku mimo Poslovnika da formira svoju skupštinsku većinu, a ja se nadam da će oni vama istinski biti zahvalni. Da žele jedinstvo oko Kosova ostavili bi vas za predsednika, da svi u ovom parlamentu podelimo odgovornost za budućnost Srbije.
Ali demokratski blok to ne želi. Oni žele da budu politički čistunci, sa monopolom na budućnost Srbije.
Bojim se da neozbiljno shvataju pojedine analitičare, koji tom istom demokratskom bloku objašnjavaju da radikali imaju ovako dobar rezultat zbog toga što su oni takvi, nesposobni i skloni održanju vlasti po svaku cenu.

Valjda bi svi trebalo da počinjemo diskusiju otprilike ovako - član 104. stav 1, da znamo o čemu pričamo, inače je Poslovnik stvarno zloupotrebljen.

Izvinjavam se, gospodine Šutanovac, svakako ćete imati priliku.

Znači, pročitah danas u "Blicu" jedan komentar koji je počeo ovako – dobro je, dogovorili su se, sram ih bilo.

Ako je iko pomislio da će građani Srbije ovo da oproste svima nama zajedno koji sedimo ovde, bez obzira na naše stranačke kalkulacije, mislim da se vara. Ponovo se otvara priča o kvalitetu političkih elita u Srbiji, i to u momentu kada nam se otima 15% teritorije, kada nam je ekonomija upropašćena. Ali, izgleda da i ekonomija, i država i sve ostalo nije tema.

Gospodo, ako je neko mislio da imenuje predsednika parlamenta iz redova SRS, makar to bio i Tomislav Nikolić, zamenik predsednika, i da će radikali olako pustiti, a i drugi koji su moralni, da se tek tako smeni, pre dva-tri dana izabran, predsednik Skupštine, samo zato što se u međuvremenu promenila većina, e to ne može da ne košta. Ovi koji su pripremali ovu sednicu, pričam o toku sednice, ovde nije sada bitan Solana, onda su se prevarili, gospodo, jer naravno da će radikali braniti Tomislava Nikolića i naravno da će ga braniti svi oni koji veruju u moralne i političke dogovore, bez obzira šta personalno ja ili neko drugi misli o Tomislavu Nikoliću. Takav je bio dogovor.

Imam jedno pitanje, izvinjavam se, gospodine Petroviću, što vas pominjem, ne u lošem smislu, uopšte vas ne razumem, ljudi, zašto ste dali objedinjenu raspravu...

(Zoran Krasić, sa mesta: Bolestan je.)

Ne, nije gospodin Petrović bolestan, nemojte to više da radimo, da vređamo jedni druge, ponovo član 104. stav 2.

(Predsednik: Gospodine Krasiću, uzdržite se.)

Samo da se razumemo, šta je ovde danas priča. Mi imamo novu skupštinsku većinu, i to je sasvim dovoljan razlog za promenu gospodina Tomislava Nikolića, jer je neki dogovor kasno postignut, tek iz straha zbog promene odnosa na srpskoj političkoj sceni i verovatno pod pritiskom međunarodne zajednice. To je sasvim dovoljan razlog, ali vas ne razumem; trebalo je, gospodine Petroviću, u pripremi ove sednice da shvatite da kršenje Poslovnika pozivanjem na Poslovnik i da će rasprava ići u ovom smeru...

Zašto ne dozvolite da prvo razgovaramo o smeni Tomislava Nikolića, koga takođe želim da pozovem da ne podnese ostavku, nego da ga smenite u okviru nove većine, a onda, takođe po hitnom postupku, da otvorimo raspravu o imenovanju novog predsednika, jer zaista jedni drugima vređamo inteligenciju. Možda je to po Poslovniku i moguće, ali nije logično.

Prema tome, pozivam vas, gospodine Petroviću, da iz čisto pragmatičnih razloga povučete predlog za objedinjenu raspravu, pustite da vidimo šta će biti prilikom glasanja o poverenju predsedniku Skupštine, na koje vidim da je on pristao, a razlog je krajnje pragmatičan - jer, da niste tako krenuli, ne bi valjda, nadam se, bilo ovoliko rasprave o Poslovniku, tako što Poslovnik kršimo, pozivajući se na Poslovnik.

Molim vas da prilagodite taj zahtev, da odustanemo od toga, otvorite raspravu o tome da li Tomislav Nikolić ima poverenje u Skupštini ili nema i nakon toga po hitnom postupku kandidujte drugog kandidata. Hvala vam.

Gospodine predsedavajući, moj utisak je da ova rasprava postaje besmislena. Mislim da treba da poštujemo dobru volju i krajnje moralan politički stav gospodina Nikolića da nam dozvoli ovu raspravu, jer to po Poslovniku uopšte nije morao.
I, ako sam se već javio, a propo nekih konstatacija ovde, pustite Ivanu Dulić-Marković, mnogo je veći zločin prema srpskoj poljoprivredi, nego što je primila ustaše.
Gospodin Čanak je otvarao spomen-ploču banu Jelačiću u Petrovaradinu, pa mu tada neke političke tendencije nisu smetale. Osim toga, gospodin Čanak i neki drugi ovde su dovodili neobaveštene poslanike, a i deo srpske javnosti koja želi da u to veruje, oko nekih činjenica...Kojih?
Prvo, Jugoslavija se nije raspala, ona je razbijena. Druga stvar, nisu Srbi u ratu sa Šiptarima, niti sa Albancima. Da je to bio srpsko-albanski ili srpsko-šiptarski sukob, ne bi nas Šiptari ni ogrebali. Danas je svima jasno da smo mi zbog nekih razloga, da ne obrazlažemo sve istorijske činjenice, verovatno nekome smetali, da li zbog toga što smo takvi sami po sebi, da li što nam geografija nalaže da smo napravili kuću na drumu, ili jednostavno nismo bili dovoljno istorijski pametni, mi smo u stvari bili u sukobu sa međunarodnom zajednicom.
Ni danas Srbija ne pregovara. Razlika između Rambujea i Beča je samo u tome što se tamo pregovaralo sa Medlin Olbrajt, a ovde je pregovarao Marti Ahtisari i razlika je samo još u tome što su ipak uspeli da sednu Srbi i Albanci. Dakle, sve ostalo je, gospodo, što se tiče međunarodne zajednice, manje-više isto. Srbiji treba da se otme 13% teritorije.
Još nešto, kada sam pričao o tom navodnom srpsko-albanskom sukobu, koga nije bilo, ovde je rečeno da je pitanje, da je problem Kosova pitanje ljudskih prava. Evo, i danas je na Kosovu pitanje ljudskih prava, ali Srba i pripadnika ostalih nealbanskih zajednica, i niko neće bombardovati Šiptare zbog toga. I odnosi sa Crnom Gorom su bili pitanje demokratije. Pa, danas imamo demokratsku vlast i u Srbiji i u Crnoj Gori, pa se Crna Gora osamostalila. Sve je to nešto o čemu možemo da pričamo.
Gospodine Čanak, svaki rat, a mi smo bili u ratu sa NATO paktom, završava se nekim mirovnim sporazumom, i naravno da takav mirovni sporazum ima i svoj vojni aneks.
Kumanovski sporazum nije nikakva kapitulacija, to je normalni vojni aneks mirovnog sporazuma koji je postignut i koji je ozvaničen u Ujedinjenim nacijama kroz Rezoluciju 1244, kojom se danas služe i Tadić i Koštunica.
Uostalom, problemi sa kojima se danas suočavaju i Tadić i Koštunica su dobrim delom isti, pa ponekad i njihovi nastupi u Ujedinjenim nacijama, kao oni problemi i ona rešenja koja je nudio gospodin Milošević dok je bio na vlasti u Srbiji, gospodo.
Da sada ne bih zalazio u polemiku, želim da vas pozovem na nešto drugo; dobro je rekao gospodin Todorović, možda i na večeru; hajde ljudi da se mi vratimo temi, imamo još 20 govornika.
Dajte zaista da se vratimo, da mogu da kažem koju reč o onome što politički mislim šta se ovde dešava, a ova naša prepucavanja, nadgornjavanja, čini mi se, i u prethodnom sazivu ovog parlamenta građani su slušali i bojim se da će biti još dosta prilike.
Još samo jedna konstatacija, ako neko Srbiju plaši ratom, onda Srbija ni vojno, ni ekonomski, ni bezbednosno, osim možda za deo rata protiv terorizma koji smo već imali na Kosovu, nije spremna, ni za šta od toga.
Mi moramo da se oslonimo na srpsko jedinstvo, moramo da se oslonimo na našu pamet, na one koji žele da budu naši saveznici, pa neka je to i Rusija, i da probamo da sačuvamo Kosovo unutar Srbije.
Prema tome, pozivam vas još jednom sa ove govornice, što su socijalisti činili više puta. Koliko smo odgovorni možete da vidite što opet predsedava socijalista, ali ne dnevnopolitički, nego kada treba, onda socijalisti... Pa malo i ja ovde da navijam za svoju stranku, kao što svi vi navijate za svoje stranke.
Dajte, ljudi, da se dozovemo u pamet i da govori ovih 20 ljudi. Ovde je, nažalost, formirana jedna principijelna ili neprincipijelna, svejedno, parlamentarna većina, koja želi da izabere vladu, a kakva će ta vlada biti i koliko će trajati, videćemo.

Poštovani predsedavajući, evo ja ću, kao kolega Čanak, da obećam da se više neću javljati za repliku, pošto ga ne vidim više u sali. Samo želim da kažem još jednu stvar. Namera poslaničke grupe SPS nije da opstruišemo izbor nove vlade. Mislim da stvarno nije dobro da se još uvek, sada je 15 minuta do dva... Besmisleno je odgovarati čoveku koji nije u sali. A, gospodin ban Jelašić, čisto realnosti radi, imao je i nekih drugih aktivnosti osim onih koje je gospodin Čanak spomenuo.

Pretpostavljam da se kolega Obradović javio zbog pominjanja kandidata SPS-a gospodina Mrkonjića, ali ja gospodina Mrkonjića neću braniti na takav način što ću pristati da branim, da opravdavam napade onih koji bi da ga vuku kroz blato ovde. Ako želite da se uverite u lik i delo gospodina Milutina Mrkonjića, šta god svi o tome mislili, obiđite novosadske mostove i slične stvari ili prikažite najzad završni račun ovde, u Skupštini, o tome kako ste pare potrošili.
Javio sam se zbog povrede Poslovnika u članu 94. Ne znam kako se vi osećate, ali mislim i imam osećaj da mi neko ovde vređa inteligenciju. Zašto tako mislim? Slušam argumente danas čitav dan, pišu ljudi poruke – pa, mi smo smešni.
Čemu ova tribina i ne znam zašto je predsedavajući dozvoljava uopšte? Njemu bi trebalo da bude cilj da izaberemo potpredsednike, a mi smo napravili tribinu na kojoj pričamo sve i svašta. Meni je drago što gospodin Nikolić hoće da podnese sav teret demokratske priče, kako ovde može svako svašta da kaže, ali procedure su izmišljene baš zato da, recimo, ovakvi poput mog kolege Srđana ne bi mogli da pričaju ovde šta hoće i koliko hoće.
Pozivam predsednika da se drži procedure, posle argumenata.
Ne znam da li je ovo bio EPP kolege, da čita sopstvenu knjigu, jer bi onda trebalo da plati porez. Zaista ne razumem. Nemojte da se ljutite, nego ne razumem. Ovde je jedino Bane Ivković pričao o sebi u trećem licu, a vi ste drugi, nikoga nisam čuo, bar ono što sam ja gledao.
Šta je ovde još zanimljivo? Recimo, kako se u ovoj skupštini postavljaju ili ispostavljaju argumenti i problemi?
Nije problem koristiti se logikom. Kada krenete od nekih premisa, imate odličnu logiku, sve je logično, samo zaključci nisu dobri. To će vam svaki matematičar reći. Neki primeri samo, pošto je nemoguće sve pohvatati, gospodo.
Ovde kažu da je problem pad akcija na berzi. Slažem se. Svaka politička promena to donosi, kao što su pale i akcije nekih firmi kada je Buš napao Irak, ili obrnuto, porasle su akcije američke vojne industrije, jer su deo političkih promena. Ja neću to obrazlagati, ali vas pitam - kako nas nije sramota da nam nije argument najveća pljačka u istoriji Srbije izvedena kroz postupke privatizacije i stečaja?
Gde je veća šteta? Kako smo se setili stečajne mafije tek kad je Vlada pala? Da li je možda neko iz te vlade onemogućavao obračun sa stečajnom mafijom?
(Dobacivanje iz sale: Vi ste podržavali.)
Gospodo, ja se slažem. Veoma se radujem što ste se vi živi, zdravi i veseli najzad vratili u Parlament, mislim na Demokratsku stranku, jer ste iz tog parlamenta izašli i to je očigledno bila politička greška. Meni je jako drago što ste vi veseli, pa tapšete, pa ste razdragani, pa hoćete da prikažete kako niste tužni što demokratski blok nije napravio vladu, ali to nije moja odgovornost. Vi ste svi zajedno pravili i DOS i Demokratsku stranku, sve ste pravili, i nemojte za to račun da isporučujete SPS-u.
Recimo, zar nije licemerno što je u javnosti, a i u ovom parlamentu, spominjano kako je veliki problem što se Vlada finansira iz uredbe o trošenju budžeta, a nije vam problematično što pet godina u ovom parlamentu nije podnet završni račun za trošenje budžetskih sredstava.
(DS dobacuje iz sale: Vi ste je podržali.)
Koji mi? Vi. Gospođo, koji vam je problem bio da tražite? Uostalom, kada već to spominjete i kada spominjete odgovornost, reći ću vam i političke razloge zašto je SPS podržavao Koštuničinu vladu, manjinski. Zato da ne bi na vlasti bili gospoda iz DS-a, da ne bi bilo lustracije kao obračuna sa političkim protivnicima, zato da se zaustavi pljačka Srbije kroz privatizaciju, zato da se penzionerima ostavi barem 60% od prosečne zarade, pa zato, pa zato, pa zato.
Veoma sam zadovoljan što ste vi dobili 100.000 glasova više i što se vratili u Parlament i veoma mi je žao što već podeljena ministarska mesta, izgleda, nećete dobiti. Mi nećemo, mi ne tražimo vlast. Socijalistička partija Srbije želi da bude opozicija.
Kažite, gospodine Milivojeviću, vi ste veoma britki ovde, imate priliku da izađete posle mene, slobodno. Biće mi drago da raspravljam sa jednom takvom veličinom kao što ste vi.
Molim vas, kolege, moj osećaj je da će svi steći utisak da smo mi licemeri. Nije meni cilj da ovde kritikujem ni poštovanog profesora Mićunovića, ni demokrate, ja bih voleo da smo napravili vladu narodnog jedinstva. Ima mnogo razloga za to.
Prošli put sam vam govorio, gospodine Milane Markoviću, da zaboravimo to što vi mislite da ste najlepši, najbolji, najpametniji, da imate monopol na put Srbije u Evropu. Parlament je mesto gde možemo jedni sa drugima da pričamo. Mislim da vi nemate pravo na tu vrstu monopola, a vi možete da tražite. To je moje mišljenje, možda je samo skromno.
Prema tome, gospodo, gleda nas Srbija. Srbija očekuje da ovde neko kaže, ako je to moguće, naravno, da izaberemo i ove potpredsednike, imamo li mi dogovor u ovoj političkoj eliti izabranoj od strane naroda i postavljenoj od strane naših partokratija, jer se tako danas vlada u Srbiji, imamo li mi snage da formiramo vladu ili idemo na izbore, pa je sve ovo što radimo danas iluzorno.

U potpunosti se slažem, gospodine Markoviću, da bi svi poslanici u ovoj skupštini trebalo da budu kulturni, lepo obučeni i da se lepo ponašaju. Kao što ste mene upozorili na to, molim vas da upozorite i određene pripadnike vašeg poslaničkog kluba, da to važi i za vas. Hvala vam.

Poštovane kolege, 16. sam prijavljeni od 41 i očigledno je da je kršenje Poslovnika ovde stvarno masovna pojava. Razmišljao sam da li da održim minut ćutanja ili da pričam pet minuta.
Opredelio sam se da pričam pet minuta iz čisto praktičnih razloga. Vidim da gospoda demokrate već imaju podršku za moje izlaganje.
Dobro je što se održava ova sednica danas. Moji razlozi da prisustvujem ovoj sednici i da se opredelim na kraju za ono za što se opredelila moja partija, da glasamo za kandidata SRS kao najveće poslaničke grupe, prosto su moralni.
Da li je moguće da mi, koji smo na prethodnim izborima proglašeni i od svojih partijskih struktura, a njima ta moć je delegirana od građana koji su masovni izašli na prethodne izbore, dakle, predstavljamo nekakvu političku elitu, ne samo da nismo u stanju da sastavimo vladu, nego nismo u stanju da konstituišemo ni Skupštinu. Rok je do 14.
Da gospođa Vučić, predsedavajuća, nije zakazala ovu sednicu, mi ne bismo imali priliku ni da konstituišemo, ljudi, Skupštinu, bez obzira kako ćemo to učiniti večeras. Kakvi smo mi to ljudi? Pred kim mi to treba da odgovaramo? Tadić bi morao 14. da raspiše izbore sa obrazloženjem da se on i Koštunica nisu dogovorili. Baš me briga.
Politika je veština mogućeg. Sve što ste vi naveli, svi ovi principi, svi brojevi, sve velike demokratije padaju pred tom definicijom. Želim nešto pravo da vam kažem, svidelo se nekom ili ne, ovi tehničari dobro voze, bez obzira da li pregovaraju ili ne pregovaraju.
Da krenemo redom. Dakle, prva dobra stvar jeste što će se ovde večeras konstituisati Skupština, svidelo se to nekom ili ne. Druga stvar je jedna činjenica, da vi gospodo pregovarate tri i po, četiri meseca. A nije istina, kohabitirate tri i po godine. Ovde je neko, izvinjavam se gospodinu Jovanoviću, neće mu se svideti što ga spominjem, ali je dobro rekao: kohabitacija traje tri i po godine. Za te tri i po godine nije bilo smena po dubini, nije bilo smena u lokalnim samoupravama, nije bilo smena u podeli u upravnim odborima.
Ustav smo zajednički doneli. I radikali su učestvovali u donošenju Ustava. Pa šta, da li je to bilo dobro za Srbiju. Jeste. Šta nije dobro? Nije dobro što ova politička elita koja sedi u ovom parlamentu i oni koji upravljaju poslaničkim grupama, a ne sede večeras ovde, imaju svoje planove i imaju svoj interes.
O čemu još treba govoriti? Naravno, o kvalitetu političkih elita ću reći još nešto. Ovde večeras slušamo ponovo o Slobodanu Miloševiću, neki sve objašnjavaju Miloševićem, a neki Đinđićem, neki čak i Zoranom Živkovićem i nazivaju ga ekspertom, ali to mi nije jasno, a neki Vojislavom Koštunicom.
Izvinite, i mi nosimo odgovornost, i mi koji smo bili u prethodnom parlamentu, i u saveznom, i u republičkom parlamentu.
Od 1990. godine bilo je raznih saradnji, raznih razgovora, u raznim kohabitacijama je bio i Milošević, i Đinđić, i Vuk Drašković, i Vojislav Šešelj, i mnogi drugi, i to je istina o nama.
Dalje, slušam sada ovde različite razloge. Hajmo da probamo kao politička elita da definišemo koji su problemi pred ovim parlamentom i pred budućom vladom da smo je formirali, ša bi sve mogli da pobrojimo, hajmo da probamo nekim redom.
Šta smo uradili u projektu privatizacije? Ne samo što je privatizacija socijalno nepravedna, ona je bila ekonomski neefikasna i to predstavlja jedan, po meni, neuspeli društveni projekat.
Cilj privatizacije nije bio da dobijemo 10 bogatih vlasnika Srbije, nego da se ljudi zaposle, da ljudi rade i da mogu da žive od svog rada.
Idemo dalje, preveliki uticaj, ima jedna sistemska greška, ekonomskih lobija na izvršnu vlast. Da li je moguće govoriti o suzbijanju korupcije u srpskom društvu kada imamo instalisanu sistemsku grešku.
Preveliki uticaj izvršne vlasti na sudsku i zakonodavnu vlast, i preveliki uticaj tajkunskih struktura pomalo na izvršnu vlast, i to u periodu od druge polovine devedesetih godina do danas.
Dakle, govorim i samokritički. Valjda mi kao odgovorna politička elita treba i o tome da razmišljamo.
Evo, jedan primer iz prakse.
Da li je Zakon o lokalnoj samoupravi dobar? Nije. Bio je loš po političku praksu u Srbiji i bio je loš po razvoj lokalne samouprave. Treba da ga menjamo. Da li je to bio deo razgovora nove vlade ne znam, ali znam da je trebalo da ga promenimo.
Gospodin Đelić nema 11 miliona, ima pet i po, nije bitno, tako kažu naši izvori iz Narodne banke, taj podatak vam nije tačan, dobro, nema veze, šalim se, ali ima nešto drugo: da li je dobro što imamo ovako formirane bankarske oligopole i ovolike kamatne stope, hajde da budemo tu praktični na vašem terenu.
Postoji, hoću da kažem, na desetine i stotine praktičnih pitanja koja žuljaju građane Srbije i mi dolazimo do onog što je možda u ovom momentu opredelilo da možemo večeras da držimo neku vrstu opela za DOS: situacija vezana za Kosovo i Metohiju, gde nam se otima 15% teritorije; situacija vezana za problem pokušaja unitarizacije BiH, odnosno poništavanja Republike Srpske; u Sandžaku imamo vehabije i terorizam, za koje ne znam kako ćemo da odgovorimo i imamo internacionalizaciju tzv. vojvođanskog pitanja.

Što vreme više odmiče, sve više shvatam da Borku ne treba menjati.
Samo nekoliko rečenica. Potpuno sam siguran da država Srbija ima jedan ozbiljan problem, ozbiljan problem sa kvalitetom političkih, ekonomskih i kulturnih elita, i o tome i mi moramo da razmislimo.
Centralno pitanje današnjeg dana, i da ne uzimam više vremena mnogo bi se moglo govoriti, kažu gospoda iz DS, kako smo došli do ovoga.
Kazaću vam nešto što vi lako možete da izvrnete, ali ću vam ipak reći: tako što ste prodali 5. oktobar, tako što ste prodali ideje 5. oktobra i tako što ste izdali ljude koji su vas podržali. To pokazuje i večerašnje veče.
Vama to ne mora da se svidi što govori jedan socijalista, ali da imam malo više vremena, verujte, sa slašću bih vam održao predavanje o demokratiji i demokratskim procesima. Vi ste nas doveli u poziciju da mi možemo mirne savesti da vam držimo čak i pridike o demokratiji.
Uostalom, po čemu ste vi to veće patriote i veće demokrate od bilo koje druge stranke koja u sebi ne sadrži naziv demokratska. Da li više volite Srbiju, da li više znate o toj demokratiji, imate li monopol na put u Evropu?
Nemate, gospodo, nemojte biti tolik samoljubivi. Bolje bi bilo da budemo pravdoljubivi, da budemo efikasne političke elite i da u Srbiju donesemo posao i pravdu.