Što se tiče člana 48, dobro je da Ustavni sud donosi zaključke, pa ću u skladu sa temom koju je načeo podnosilac amandmana, gospodin Batić, nastaviti.
Dakle, Poslanička grupa SPS-a je tražila od Vlade Republike Srbije, ako hoćete, i od poslaničke većine, i od Pregovaračkog tima, da dođu u ovu salu.
Ne mora biti direktnog prenosa, ne moramo se nadgornjavati, čak, možda, ne treba da ga bude, ne moramo se nadgornjavati oko Kosova i Metohije – ko je veći patriota, jer bez Srba na Kosovu i Metohiji sve je bespredmetno, čitava ta priča, ukoliko ne budu ostali da žive na prostoru Kosova i Metohije, bespredmetna je. Možemo pričati o bogatstvima, o ovome, o onome, o duši, o čemu god hoćete, očima i sličnim stvarima.
Ono što mene konstantno ovde nervira, iako je gospodin Batić za mnoge stvari u pravu, kao što je u pravu i gospodin Stević, namerno neću da kažem stranke, jeste da tamo postoje anomalije, da su se neki izbahatili, da tamo stvari ne funkcionišu onako kako je Vlada Republike Srbije promovisala ili zahtevala. Izvinite, to je tačno.
Koliko tamo ima pljačke, teško ćemo utvrditi, jer tamo nema naših zvaničnih državnih organa, ali da treba da poštujemo nameru Vlade Republike Srbije da se tim ljudima maksimalno pomogne, to je činjenica.
Problem je da li sistem funkcioniše, a pre će biti da su ljudi koji su tamo imenovani, bolji poznavaoci prilika tako kažu, od strane vladajuće koalicije, izgleda, samo ljudi, pa su skloni ovome i onome.
Možda taj uspostavljeni sistem, koji bi Vlada Republike Srbije želela da ima na Kosovu, ne funkcioniše zbog ljudi.
Dobro je Zvonko rekao, da ne ispadne, na osnovu ovog izlaganja gospodina Batića, da su svi Srbi na Kosovu kriminalizovana struktura. Nisu. Oni su u ovom momentu zatočenici međunarodne politike, neki će reći međunarodne zavere, a bogami, možda se i mi ne odnosimo prema njima na potpuno adekvatan način.
Nije meni problem što mi gradimo put na Kosovu i Metohiji, možda to i ne može uz pomoć tendera, jer je tamo nekakva međunarodna zajednica, ne mora sve ni da se kaže, ali ono što bi bilo potrebno jeste da prestanemo da ubiramo dnevno-političke poene za ovom govornicom na problemu Kosova i Metohije, da zatražimo da se održi jedna ozbiljno pripremljena, politički utemeljena rasprava o stanju na Kosovu i Metohiji i da shvatimo, kada već pričamo ovde o Ustavu, pa makar bilo i o Ustavnom sudu, da smo promenili zakletvu koju treba da polože državni funkcioneri, da je Kosovo, po Ustavu Srbije, neotuđivi deo Srbije, da imamo nameru da se u pregovorima izborimo i da budemo na neki način pobednici, u svakom slučaju, da ne budemo gubitnici na pitanju Kosova i Metohije, a to zahteva ozbiljnu raspravu.
Mi socijalisti nemamo ništa protiv, nije nam stalo do dnevno-političkih poena, jer nije logično da oni koji su za otcepljenje Kosova i Metohije, na ovaj ili onaj način, ponekad izađu za govornicu, pa drže lekcije o Kosovu i Metohiji.
Neka to bude zatvorena sednica, neka dođe Pregovarački tim, neka dođu predsednik i premijer, da u ovoj sali, u toku jednog ili dva dana, koliko to zaslužuje, o tome raspravimo.
Molim vas, u ovom momentu postoji jedinstvo izvršne vlasti i, siguran sam, ogromne većine u ovom parlamentu oko ideje, odnosno oko političke preporuke zasnovane, bar po meni, na dobro odmerenoj političkoj situaciji na Kosovu, uvažavajući međunarodni faktor, da Srbi, a dobro je da kažemo i građani, jer su tamo ugroženi i pripadnici drugih etničkih zajednica, ne treba da izađu na ove i ovakve izbore.
Molim vas, oko toga ne treba proizvoditi ni maglu, ni komunikacijski šou. Kako pomoći tim ljudima? To je pitanje o kom treba i mi, kao poslanici, i Vlada Republike Srbije, i imenovani funkcioneri, da vodimo računa.
Prema tome, nemojte da se ova govornica koristi za dnevno-političku promociju, a, s druge strane, ako pričamo o onome što je bilo na Odboru, onda bi bilo dobro da oni koji su bili na sednici, pre svega, predsednik tog odbora, ako je to tako hitno, izađe i da ovde imamo zvaničnog izvestioca. Hvala.

Poštovani gospodine predsedavajući, javio sam se i po Poslovniku. Jeste da ste mi kolega, potpredsednik SPS-a, ali to morate da poštujete. Evo, samo zbog vas ću to prećutati.
Molio bih vas da mi odbijete ovih 15-16 sekundi što ste mi već ukrali, jer hoću da repliciram gospodi iz LDP-a. Nije problem, imam 20 minuta. Možeš da se javiš po Poslovniku kad god hoćeš, ako te Mrka vidi.
Znači, šta je suština? Gospodin iz LDP-a, gospodin Ivan Andrić, izneo je jednu notornu laž, glupost, kako god hoćete.
Kaže - SPS je rezervna partija. Kome to? Ako je neko spreman da glasa za nešto što je dobro, čini mi se, za sve građane Srbije, a o lopovlucima koji će se desiti u ministarstvu ili prilikom tendera možemo da pričamo posebno, onda mislim da SPS služi na čast što je u ovom parlamentu glasala za one stvari koje su opšteprihvaćene i očigledno namenjene svim građanima.
Onima kojima je žao što nisu u vlasti, a pripadali su DOS-u, pa sada svojim saborcima pričaju ono što jedni o drugima znaju, a cela Srbija zna da nije bilo nijedne plišane revolucije bez strane agenture, kao što u 20. i 21. veku nije bilo nigde uvođenja demokratije i ljudskih prava, od Hitlera do Buša, bez bombi, aviona i vojske. To se Srbiji sve desilo.
Nemam nikakvu sumnju u prirodu delovanja gospodina Spasovića. Veliki su spiskovi, ali danas neću više o njemu da govorim i neću više da govorim gospodi iz LDP-a, kojima je žao što nisu u vlasti. Je l' znate - najlakše se jedna zemlja razbija kada ste u vlasti?
Kada dovede neko svoju vlast u neku zemlju, onda mu više ne trebaju bombe, ne trebaju mu više avioni, dovoljno je da ta vlast ne zna tačno šta treba da radi, ili još gore, ako zna šta tačno treba da radi, a nije na korist naroda i države.
Ovde sam završio repliku, gospodine Mrkonjiću, pa ako bih mogao da dobijem reč za ostalo?

Hvala, gospodine Mrkonjiću.
Što se tiče SPS iznosim ponovo principijelni stav i on će važiti u toku ovog zasedanja, ukoliko ova vlast baš ne pretera, a blizu je, da oni projekti, one međunarodne ratifikacije, u ovom slučaju oni zajmovi koji su u funkciji razvoja srpske privrede, u funkciji poboljšanja standarda građana, možda čak i u funkciji otvaranja nekih novih radnih mesta, jer takvih projekata najmanje vidim kada je u pitanju sadašnja vlast, ne znači da ih u potpunosti nema, za sve takve projekte unapred želim da kažem svima, i onima kojima se to sviđa i onima kojima se to ne sviđa - da će SPS principijelno glasati za. Zato je narod glasao za nas - da probamo da obezbedimo da mu bude bolje.
Meni je žao što naša poslanička grupa nije veća da možemo više da utičemo, ali zato imam jedan predlog za svoje kolege radikale. Ajde da skupimo, imamo više od 1/3 poslanika, pa sve ove teme koje iznosimo da su kriminalne da ih stavimo na dnevni red, kao što smo hteli da stavimo na dnevni red poverenje Vladi i da o tome zaista pričamo na jednoj sednici do kraja jasno i javno, i da ovde sedi sudski zapisničar, čovek iz MUP-a i iz UPBOK-a, pa da se to sve zabeleži.
Onda će gospoda iz DOS-a pričati malo o nama, da najzad raščistimo tu srpsku političku scenu, da vidimo ko su naši lopovi, ko su njihovi lopovi, i da svi lopovi i naši i njihovi najzad odu u zatvor, da može ovde normalno najzad da se radi.
Znam da to izaziva polemike, ali zaista mislim da svaki lopov, pre svega naš, ako je bilo takvih, kad kažem ''naš'', to su oni koji su koristili partiju da protivpravno steknu sredstva za svoje lične potrebe, da treba da odu u zatvor. Ne znam šta je tu sporno.
Što se tiče železnice, molim vas, ono što nama ovde smeta, bio sam u prethodnoj Saveznoj skupštini, jeste činjenica da se i ovi krediti, kao i mnogi drugi potezi Vlade, rade bez jasne strategije. Pogledao sam ovu navodnu strategiju Vlade Republike Srbije. O njoj je veoma stručno i dovoljno dobro govorio kolega Mrkonjić, koji tu oblast odlično poznaje.
Ali, činjenica što mi znamo šta treba da uradimo od projekata, kako treba da rekonstruišemo preduzeća, jer su nam to uglavnom rekli Evropljani, ali smo sami shvatili, nije vezana za jasnu metodologiju, za jasne rokove i za jasne prioritete.
Biću nežniji nego kolege radikali. Ne može da ode ministar u neko selo i da kaže, makar to bilo i zbog izbora, makar bilo zbog čega, ovde ću da ljuljnem milion, dva, tri, pet evra. Možda on čovek i nije ukrao, možda su ti građani zaista dobili put, ali se postavlja pitanje ...
(Dragan Todorović s mesta: Odakle ljulja?)
Od naših para, gospodine Todoroviću, od PDV-a, od naroda, od kredita koje mi treba da vratimo. Znači hoću da pričam, bez obzira što ovde nije gospodin Ilić, da je često u ovih sedam-osam godina dosovske vlasti, a juče sam definisao pojam eksperta, molim vas. Ekspert je čovek kome niko ne zalazi u stručnost, a koji zahvaljujući svojoj partiji i njenom ucenjivačkom kapacitetu u okviru koalicije koja je na vlasti, ima mogućnost da bude postavljen na neko odgovorno mesto i na tom mestu radi u cilju sticanja lične i partijske koristi. Dakle, o tome govorim.
Dakle, ono sa čime bih se sporio ovde, kada bi mi vodili ovde ozbiljnu raspravu, o aferama ću malo kasnije, jeste da nemamo jasne rokove, da nemamo jasnu metodologiju i nemamo jasne prioritete. Znam da je ministar ovde, izašao bi za govornicu i rekao vama - pa kako ne znamo, pa Koridor 10, pa tunel, pa bušiš, pa daš pare, pa uzmeš kredite. Sve je to u redu, ali to u strategiji ne stoji jasno. Mi nemamo jasne rokove.
Gospodo, mi ozbiljno kasnimo. Kada čovek ode u Hrvatsku, onim novim autoputem, što god mi mislili o Hrvatima i njihovoj državi, o načinu na koji je stvorena, onaj autoput prema primorju je sjajan. Ovaj od Beograda do Zagreba su završili. Uzeli su milijarde, ali te milijarde koje su uzeli same sebe vraćaju. O tome je govorio uvaženi prof. Šami i to je sa naučnog stanovišta i stanovišta privrede zaista tako.
Zašto osam godina posle sankcija, u uslovima kada mnogi tvrde da su oni koji su bacali bombe na Srbiju danas navodno saveznici, izuzimajući pitanje otimanja 15% teritorije u zamenu za ekonomske pogodnosti, oko čega se nikada nećemo složiti sa takvom politikom u Srbiji, dakle ako su nam i oni saveznici, ako pričamo o jeftinim kreditima, ako lako dolazimo u pregovaračku poziciju, zašto imamo tako malo realizovanih kapitalnih projekata u Srbiji? To je pitanje o kome mi treba da razgovaramo.
Što se mene tiče, ta je nesposobnost vezana za Vladu i za vlast. Ovde je govoreno o jednoj činjenici, o feudalizaciji ministarstava. Ta feudalizacija za posledicu nema samo to da nije moguće kontrolisati jedni druge, nego stvara sistemski okvir za korupciju, gospodo. Onog momenta kada imate sistemski stvorene uslove za korupciju, a to je ta feudalizacija ministarstava – pa iako ste popravili Zakon o državnim činovnicima, koji doduše ne funkcioniše, koji je odložen, jer niste stigli da se dogovorite kako ćete imati i predstavnike upravnih odbora i direktore javnih preduzeća, a kamoli nešto drugo; dakle, to što je trebalo da uvede poboljšanje u činovničku strukturu, niste u stanju da sprovedete – u takvim uslovima vama zaista u ministarstvima sede oni ljudi, koje sam, čini mi se, jako dobro opisao kroz sadašnje moje shvatanje pojma ''ekspert''.
Ne kažem da ministarstvo, ili ministarstva, ili vladine agencije, koje su takođe feudalizovane i rade šta hoće i kako hoće, ne angažuju stručne ljude, ali je prečesto tamo gde bi struka morala da bude isključiva u odlučivanju, i da daje zadnju i presudnu reč, prisutna politika. Sama ta činjenica govori da tu nešto nije u redu. Prema tome, molim vas, ne vidim ni u sadašnjem nastojanju i ovde nije priča samo o jednom ili o drugom kreditu.
Slažem se da Srbiji fali 2,5 hiljade vagona, je l' tako? Ali, isto tako imamo činjenicu da danas od smrada ne možete da putujete putničkim vagonima. Je li to nemamo za prašak? Da li nemamo dovoljno čistačica?
Da li mi ne znamo činjenicu kojom se prugom i kojom brzinom vozi, pa nam vozovi kasne satima i slične stvari? Šta hoću da govorim? Govorim o unutrašnjim resursima.
Dalje, Srbija ne kasni samo sa železničkom infrastrukturom. Pogledajte ovu klanicu oko JAT-a. U pravu ste, gospodine Šami, Aerodrom treba da bude jedno preduzeće, JAT i prevoznici treba da budu drugo, ali to treba da bude i u železnici. Ne mora samo ŽTP da ima lokomotive i vagone.
Znam da jeste, ali trenutno imamo monopol faktički, osim oko Smederevske železare, koja čini 22% prihoda železnice danas. To govori o tome da ni naša privreda ne funkcioniše, da vam ne ponavljam ovde što se već čulo i izbegavam prosto ovo o čemu smo govorili.
Ako vama jedno preduzeće, makar to bila i Železara Smederevo, donosi 22% prihoda, šta ćete vi onog momenta kada se možda ta železara preorijentiše na rečni transport? Šta ćemo sa potencijalima u vodenom saobraćaju koji takođe nisu izgrađeni?
Tu govorim o metodologiji i tu govorimo o redosledu gde mi, gospodo izvinite, ali nemamo jasno definisanu strategiju i nemamo jasno definisane prioritete. Čini mi se, s obzirom da sam potpuno ubeđen da tog tzv. jeftinog novca nema, a i tu sam ubeđen da termin "jeftini novac" koristimo samo zato da bi ubedili građane kako je dobro da povlačimo mnogo kredita. To je kredit, on je sa malim stopama kamatnim, ali neko mora da ga vrati.
Dakle, ovde ne govorimo o poklonima. Znam za činjenicu da je EBRD, odnosno Evropska banka za razvoj, imala drugačiji tretman prema kreditima nego Evropska investiciona banka. Evropska investiciona banka nam je ponešto i oprostila.
Nama ti krediti trebaju, ali građanima treba objasniti da su to krediti i da pri tome zaista, ukoliko gledamo šta je urađeno danas u Srbiji, neka je Velja napravio i 3.000 km puta, ne sporim, ono što sporim jeste nadzor u velikom broju radova, jer se sada već vidi da svi ti putevi nisu dovoljno dobro urađeni, ili neki.
Dalje što sporim i što veoma zameram generalnoj politici Vlade - zašto gradnja nije imala prednost? Znate šta, potpuno sam svestan činjenice, kada vam daju te jeftine međunarodne kredite, oni gledaju da zaposle svoju privredu, a mi valjda pošto uzimamo para kojih danas pomalo ima i viška na tržištu evropskom, treba da vodimo računa da zaposlimo svoju privredu. Pa onda ispadne da je u jednom velikom broju projekata "Mostogradnja" proizvođač.
Zašto nismo napravili tenderske uslove koji bi dali prednost našim firmama, našim svetskim firmama. Primer "Prokopa", zašto smo tek sada u poziciji da "Energoprojekt" nastavlja da radi projekat koji stoji 15-20 godina, i to posle propasti dogovora sa "Trigranitom"? "Energoprojekt" je poslovao juče i prekjuče, i pre šest meseci, i pre dve godine.
Zašto izbegavamo domaće firme? Uzimajmo kredita koliko god hoćemo. Potpuno se slažem da za ove poslove uzmemo milijarde kredita gde god možemo, pod najpovoljnijim mogućim uslovima, ali dajte da damo zaista podsticaj domaćoj privredi. Ne znam da li je "Goša" u ovom momentu spremna da pravi vagone brzine do 200-250 km na sat, ali znam da je to nekad bila informacija. Pa hajde da vidimo da li smo onda u procesu privatizacije ili u procesu tzv. tranzicije?
Možda smo upropastili neka preduzeća koja su mogla da zaposle naše radnike. Želim o tome da polemišem sa gospodinom Ilićem ili uopšte sa Vladom.
Zašto u tenderskoj politici, zašto u priči, u stvaranju politike, izvinite, a i kada govorimo o efikasnosti sistema, mnogi takvi sistemi kao što je železnica u drugim zemljama u svetu, kao što je Francuska, Nemačka itd, njihova ekonomska efikasnost se ne dovodi samo za vlasničku strukturu, tu država ima dominantnu ulogu.
Ovde pričamo da država treba da stvara sistemski okvir. A kako ga ona stvara? Tako što ispada da tenderska dokumentacija, raspisana doduše kao međunarodni konkurs, više favorizuje međunarodne firme, pa nam onda objašnjavaju da je to zbog bankarskih uslova. Pa ajte da napravimo uslove, da skinemo naše banke iz stečaja, pa da ukinemo bankarske oligopole, pa da onda ovde damo licence ozbiljnim stranim bankama, pa će onda i naša preduzeća, poput "Energoprojekta", ili "Mostogradnje" ili nekih drugih građevinskih firmi, biti u prilici da pod istim uslovima, kao strane kompanije, konkurišu za poslove.
Ovde su mnoge strane kompanije, nemam ništa protiv dolaska stranaca, naravno, niti želim da imam privredu koja je konkurentna samo zato što je država štiti, mi treba da razvijamo privredu koja može da izađe na evropsko tržište, oko toga nema spora, ali zašto mi onda ne čuvamo ono što imamo, ono što je konkurentno i ono što je dokazano?
Izvinite, molim vas, dalje se postavlja sledeće pitanje: mi danas u Srbiji imamo dobar deo građevinske operative koja je sposobna da obavlja sve ove poslove.
Nadam se da će i u Nacionalnom investicionom planu, koji će se navodno odnositi takođe na infrastrukturu, na objekte od interesa za građane itd, zaista biti sve transparentno i da ćemo uposliti tu građevinsku infrastrukturu, te stručne i dobre ljude da rade za tih, koliko beše, 600-700 miliona evra ove godine.
Kada dalje polemišemo sa Vladom, možemo još neke stvari da konstatujemo. Ovde je neko pričao ko je hapsio svoje ministre, ko nije. U naše vreme je uhapšen jedan ministar - Sava Vlajković ili tako nešto. To nas ne opravdava, ne može se jednim grehom pravdati neki drugi greh, niti bi mi trebalo, ako hoćemo da ostavimo dobar utisak kod naroda i ako hoćemo da budemo odgovorna politička elita, sada jedni druge da prozivamo na taj način. Mi treba da obezbedimo da svi lopovi odu u zatvor.
Sada postavljam sledeće pitanje: ako pratimo naša sredstva javnog informisanja, neka to bude i period pre 2000. i period posle 2000. godine, koliko je to afera vezanih za rad Vlade, nije bitno u kom sastavu, završilo na sudu? Malo koja. Onda mi gospoda iz LDP-a, čiji je lider optužen za razne kriminalne poslove, za razna kriminalna udruživanja, možda čak i neka ubistva po nekim svedocima, drži lekcije o moralu Socijalističke partije Srbije.
Dalje, kada polemišemo sa Vladom, jeste situacija da se u mnogim sferama našeg društva – a to je, siguran sam, situacija i u zdravstvu, čak i u školstvu, neko je ovde spomenuo, kolega Dragan je spomenuo iz Demokratske stranke da je NIS imao ne znam koliko milijardi zbog loše organizacije – to je ono što se, tvrdim sistemski, ne koristi na najbolji mogući način ono što postoji kao rezerva u javnim preduzećima.
Nije to samo NIS. Pogledajte plate u javnim preduzećima. Pristao bih na te plate u javnim preduzećima kao socijalista, ali pod uslovom da i oni radnici, koji plaćaju tim monopolističkim preduzećima, imaju iste tolike plate. Ta su preduzeća prenatrpana; s kime? Stranačkim prvoborcima.
Govorimo ovde o kvalitetu menadžmenta. U mnogim danas javnim preduzećima, zato što je imenovano po partijskoj infrastrukturi, moram da pozdravim dolazak gospodina ministra Ilića, u mnogim javnim preduzećima, gospodo poslanici, postoje unutrašnji resursi.
Još jedna stvar oko koje mislim da treba polemisati sa Vladom Republike Srbije, a odnosi se i na železnice, ali i na aerodromski transport, na rečni transport itd. Mislim da nismo dovoljno inicijative napravili za privatne investicije, one koje ne idu od strane države i one koje ne idu po osnovu kredita. Malo smo uradili za grinfild investiciju u Srbiji i malo smo uradili da dokažemo kako je naša država do kraja pravna država, iako mi se čini da se oko toga debelo trudimo.
Pošto mi ističe vreme, a siguran sam da će gospodin Mrkonjić mene da prekine tačno onda kada to bude vreme, je l' tako, mi socijalisti to poštujemo, molio bih da ovde ubuduće, pre nego što ovakvi zakoni dođu na dnevni red, pošto u ovoj skupštini sve ide po hitnom postupku, a ne vidim zašto po hitnom postupku dobijamo materijale koji su stari šest ili devet meseci, tipa CEFTE ili ovaj ugovor, potpuno sam siguran da nije odgovoran nijedan ministar, nego prevodilačka služba, ali možda grešim.
Gospodine Iliću, moram da vam kažem, i vi ste, kao i mnogi drugi ministri ovde, optuživali Skupštinu da Skupština dobro ne radi svoj posao, pa se po svaku cenu nastoji predstaviti u javnosti kako poslanici uzimaju samo dnevnice, a ne rade ništa. Možda vas nisam dobro razumeo.
Izvinite, molim vas, to što Skupština nije zasedala pet meseci u periodu izbora, pola vas je bilo u toj vladi, bili ste ministri, kao što je pola u ovoj. Žao mi je, gospodin Mrkonjić verovatno zna što tu nije gospodin Dulić, od njega šefovi poslaničkih grupa imaju informaciju da sve što je bilo u proceduri do ove skupštine, stavljeno je pred ovu skupštinu.
Molim da se taj utisak u javnosti, prosto osećam potrebu da branim i sebe i sve kolege poslanike, skine sa dnevnog reda. Sve što je došlo u Skupštinu od strane Vlade Republike Srbije sve je u proceduri. Gospoda iz Vlade neka uzmu ogledalo, pa umesto da vode kampanju sa poslanicima, ne rade to svi ministri, to neki ministri rade, neka malo pogledaju svoj rad i neka izađu pred nas ovde da se oko svega razjasnimo.
Ne bojim se nijednog ministra, čak ni Velje Ilića.

Pita me koleginica Kolundžija gde sam se ja prepoznao. Hvala vam na šlagvortu, koleginice Kolundžija, prepoznao sam se u članu 104. Ne znam da li ovo vama vređa inteligenciju, ali meni vređa. U stvari, javio sam se zato što mi je dosadno, što bi stalno govorili poslanici LDP-a i Nove Srbije, hajde da se javim ja, možda imam nešto  da kažem. Znači, meni je već dosadilo da ovde slušam teške optužbe jednih, pa drugih. Dajte, ljudi, da jednom pozovemo ovde službenike iz Ministarstva unutrašnjih poslova koji će popisati sve ove optužbe koje jedni drugima izgovaramo i da počne već jednom taj Specijalni sud da radi, da LDP i Nova Srbija prestanu da vode kampanju za ovom govornicom.
Čekam ceo dan da kažem pet rečenica i hoću da glasam za ovo ovde. Već ste dosadili i Bogu i narodu. To sam hteo da vam kažem. Isto to rade i drugi, ali preterali smo malo. Zato sam se javio, jer stvarno ne mogu više da slušam šta je urađeno u Kragujevcu. Što nije Velja asfaltirao kod mene u Ravnom Selu, već samo kod sebe u Kragujevcu?
Recimo, koristite ovde neke termine, a ja kad čujem ovde reč ''ekspert'', to je za mene čovek koji, zahvaljujući podršci svoje stranke, koja opet ima tu mogućnost zahvaljujući ucenjivačkom kapacitetu u okviru koalicije u kojoj funkcioniše, dobije mogućnost da obavlja određene poslove u cilju sticanja lične i stranačke dobiti. Verovatno u "Vujakliji" ne piše baš tako.
Prema tome, dajte, ako do šest ne mogu da dođem do reči, da idem kući, ne treba mi dnevnica. Javiću se sutra u 10.

Javljam se po Poslovniku, jer pojedina gospoda iz SRS-a su pobrkala neke stvari u Inđiji.
To što pričate o gospodinu Ješiću, ne pada mi na pamet da branim. To je vaš problem, i njegov. Ono što pričate o gospodinu Sretenu Jovanoviću, naprosto, nije tačno. Radi se o predsedniku Opštinskog odbora SPS-a.
Nemam ništa protiv vaše metodologije nastupa za ovom govornicom, ali iznosite neke stvari koje, prosto, nisu tačne. Prvo, SPS nije u vlasti u Inđiji. Kako se domunđavaju i šta rade? Ako je tačno to što pričate, podnesite krivične prijave. Tvrdim da ono što ste izneli za predsednika Opštinskog odbora SPS-a nije tačno. To što su neki odbornici SRS-a prešli u redove SPS-a je mnogo bolje nego da su vam prešli u redove DS-a.
Zašto su nezadovoljni? Sedite, pa porazgovarajte s njima. Kako ne bismo sada mi radikali i mi socijalisti dalje nastavili polemiku, toplo vam savetujem da ne spominjete više gospodina Srećka Jovanovića, jer ću onda početi da spominjem parcele iz nekih drugih sredina, pa ćete onda videti da nismo svi, možda, baš tako moralni. Prema tome, ovde sam dužan kao poslanik SPS-a...
(Iz sale: Dužan si ti mnogo više.)
... ali ne tebi, i budi kulturan. Znači, ne tebi i budi kulturan, bez obzira što si iz SRS-a.
Dakle, voleo bih, ukoliko imate argumente koji se odnose na predsednika Opštinskog odbora SPS-a Sretena Jovanovića iz Inđije, da se obratite nama, kao svojim koalicionim partnerima, pa da mi to raspravimo, umesto što ovde paušalno uvlačite čoveka u priču koja ne stoji. Što se tiče Gorana Ješića, izvolite, obračunavajte se s njim koliko god hoćete. To je vaš problem.

Nemam nameru da nastavljam ovu polemiku, samo hoću da kažem sledeće. U Inđiji nismo na vlasti i gospodin, pomenuti direktor javnog komunalnog preduzeća nije član SPS.
Kako oni funkcionišu u lokalnoj samoupravi, izvolite, pa to protumačite.
Vučiću, tvrdim da nije član, pošto pitaš svog čoveka.
Kako funkcioniše lokalna samouprava u Inđiji, ako je sve to što ste rekli tačno, podnesite krivične prijave. To je suština stvari. Ako je sve to uradio Srećko Jovanović, Goran Ješić i ko god hoćete, podnesite krivične prijave.
Nemojte o nečemu što je biznis; kupio je čovek pre par godina nešto po jednoj ceni i sada je prodao po drugoj. U Inđiji ima nekih investicija, ako su sporne, dajte da ih otvorimo sve. Ima 420 miliona evra investicija, kažu da ima dve i po hiljade radnih mesta.
Ako je istina to što se priča, dajte da i o našem predsedniku Srećku Jovanoviću otvorimo raspravu i da kažemo da je lopov, ako jeste, ali tvrdim da nije i da neki navodi koji su ovde izrečeni nisu tačni. To je sve što sam hteo da vam kažem. Ako želite da nastavite polemiku, spreman sam.

Gospodine predsedavajući, možda se i nismo najbolje razumeli za osnovu, ali javljam se da dodatno obavestim poslanike i da podržim ono što je pričao gospodin Šajn, kao i da kažem, za one koji su, možda, manje upoznati s tim, da u Vojvodini postoji Fond za pomoć izbeglim i raseljenim licima. Tu se deli izvesna suma novca, da bi ljudi koji su smešteni u kolektivnim smeštajima kupili imanja, kuće po vojvođanskim selima, koja su prazna, i počeli da se bave poljoprivredom.
Čini mi se da je to sasvim korektno i nema veze ko je na vlasti, takav fond postoji i takav projekat postoji. Nije samo Demokratska stranka, i mi smo glasali za to, kao SPS, ali nije to sada bitno, nego je bitno da neko u Vojvodini, u manjinskim sredinama, ako neki čovek srpske nacionalnosti želi da kupi kuću, proglašava to za promenu etničke strukture. Zaista želim sa ove govornice da kažem da se to u Vojvodini, u praksi, dešava i da to nije dobro.
Ako građanski razmišljamo, ako dobro i ekonomski zdravo razmišljamo, onda je, valjda, dobro da ti ljudi dođu u ta napuštena sela, na te napuštene njive, da zasnuju svoja imanja, da tu zemlju obrađuju, da njihova deca tu rastu, a ne da se taj mehanički priliv stanovništva u Vojvodinu, koji nije izazvan time, ne znam da li ima potrebe da podsećam, što su ljudi dobrovoljno odlučili da se negde presele, nego ih je nevolja, rat, bombardovanje i sve ostalo nateralo da napuste svoje kuće, znate svi gde, u jednoj i drugoj krajini, Republici Srpskoj, Bosni, Kosovu, sada osporava.
Prema tome, mislim da bi bilo jako dobro da pojedini mediji i poneki poslenici javne reči, kao i oni koji daju saopštenja za te iste medije, obrate pažnju na to da nije moguće, s jedne strane, biti demokrata, zagovarati civilno društvo, ili kako već to hoćemo da zovemo, zagovarati dobre demokratske norme, ljudska, manjinska i sva druga prava, a, s druge strane, imati strah od toga da li će se neko doseliti u moje selo, da bi za mali novac, jer ne može u nekoj razvijenijoj sredini, kupio kuću i zasnovao svoje, najčešće, poljoprivredno imanje.
Nažalost, u Vojvodini, po nekoj mojoj statistici, barem 17 opština, od 45, koliko ih ima, počelo je, praktično, da izumire, jer nemaju ljudski potencijal, imaju veliku migraciju mladih i, prosto, nema posla.
Zaista bih želeo, možda je ovo i mala zloupotreba današnjeg zasedanja, da upozorim da nije dobro što se u medijima jedna takva pojava - što ljudi dolaze u sela gde jesu jeftina imanja, gde jesu jeftine kuće, proglašava za nekakvu izmenu etničke strukture. Ni slučajno. Mislim da je to pozitivno.

Ne znam koji je član, ali se odnosi na to da sam pogrešno protumačen, pošto mi ovde ionako izmislimo šta nam treba, nije bitno da li je to 225, 104. ili 101. član.
Gospodine Varga, želim da vam kažem da ste vi mene pogrešno protumačili, iako ste veoma ispravno protumačili stav Ustava koji su, kao što se sećate, praktično, sve relevantne političke stranke u ovom parlamentu, podržale.
Imam utisak da ste vi hipersenzibilni na tu temu. Znate, ako u neku varoš od tri hiljade stanovnika, prosečno malo selo u Vojvodini, srednje selo, dođe pet porodica sa po četiri člana, to je 20 ljudi. Ne možete se vi boriti protiv toga kao protiv etničkog čišćenja, ili promene etničke strukture. Dajte, nemojte tako da razgovaramo. To je smešno.
Veoma sam vam zahvalan, ako sam dobro ja vas razumeo, što ste se na neki način ogradili od izjave gospodina Agoštona, jer ja sam samo upozorio da se u nekim sredstvima javnog informisanja, verovatno, zbog netalentovanosti novinara ili, ne daj Bože, neke druge osobine urednika nekog od sredstava javnog informisanja, pojavljuju i takve teze da će to izmeniti neku etničku strukturu. Neće, tih nekoliko porodica, gde god da dođu, neće izmeniti etničku strukturu. Nije ovo više rat, nisu ovo više migracije koje će izazvati NATO bombe i slične stvari, već se radi o tome kako da rešimo socijalna pitanja ljudi o kojima razgovaramo.
Molim vas, da li neko hoće da mi kaže kakva je to razlika, pa makar bila i u demokratskom društvu, između gladnog Srbina i gladnog Mađara? U čemu je razlika u nevolji između nezaposlenog Roma, doduše, tu ima malo više nevolje, nezaposlenog Mađara, Srbina i Slovaka, i u čemu se razlikuje plač dece čiji roditelju ujutru nemaju za mleko?
Dakle, nemojte, bez obzira na to što to stoji u Ustavu, da pokazujemo hipersenzibilnost prema nečemu što nas ničim ne ugrožava. Čak i kad odete u laboratoriju, lekarsku, ovde ima lekara, pa vam izvade neke bakterije, pa kažu - preko 100 hiljada bakterija, dajemo antibiotike, a do 100 hiljada - ne dajemo, jer se smatra da niste bolesni. Možete i druge primere da date iz medicine.
Ja sam samo u tom smislu hteo da upozorim i narodne poslanike i javnost da takvih tendencija u Srbiji nema i da nema potrebe ni za kakvom internacionalizacijom vojvođanskog pitanja, što ne pada vašoj partiji na pamet, nego drugima, jer je to izmišljeno pitanje, kao što nema ni potrebe za monitoringom međunacionalnih odnosa u Vojvodini, mislim, nekih sa strane, jer su oni sasvim dobri.
Ako govorimo o odnosima u društvu koje je uređeno na demokratskim principima, na principima građanske države, onda treba jednako da imamo odgovornost i vi i ja, i svako drugi, bez obzira na to koje je nacionalnosti, i da ti odnosi ostanu dobri.
Nekada hipersenzibilnost, zaista, nije dobra kao politička poruka, jer to, možda, govori da ste vi preterano osetljivi na neke stvari.

Ne znam da li da se javim po istom osnovu kao ovi iz G17 ili kao kolega iz SRS, član 226. Jedna stvar me zanima, gospodine predsedavajući. Lepo je što mi ovde iznosimo prljav veš jedni o drugima, ali još uvek ne vidim ovde zapisničara iz Javnog tužilaštva za sve ovo što mi pričamo. Doduše, nismo ni zakonski odgovorni.
(Srđan Milivojević, sa mesta: Ima TV prenos.)
Ima TV prenos? To nije dovoljno, gospodine Milivojeviću. Mora po službenoj dužnosti ovde da sedi čovek i da sve ovo što se iznosi
bude procesuirano u Specijalnom sudu, inače smo neozbiljni. Mi kao zakonodavna vlast treba da obezbedimo.
Hteo sam da kažem, gospodine Tomislave Nikoliću, da se u ovoj skupštini mnogo toga izgovara na račun pojedinih ljudi. Trebalo bi da sedi zapisničar ovde iz Specijalnog suda i da te predmete kao zapisnike sa Skupštine nosi da postupaju po službenoj dužnosti. O tome sam govorio, ali nema.
Gospodine predsedavajući, interesuje me jedna stvar, u rukama držim akt upućen Narodnoj skupštini, datiran sa 28. junom 2007. godine, koji kaže da se u skladu sa članom 79. stav 2. Zakona o Narodnoj banci Srbije, "Službeni glasnik" taj i taj, dostavlja godišnji račun Narodne banke Srbije za 2006. godinu sa izveštajem ovlašćenog revizora. U potpisu predsednik Saveta Narodne banke Srbije, gospodin Bjelica.
Postavljam pitanje kako mislite da ovaj akt, koji je od ozbiljnog interesa za poslove kojima treba da se bave poslanici Narodne skupštine Srbije, a između ostalog možda nisam stigao da ga pregledam, možda je ovaj izveštaj za kandidata sjajan, a možda je i katastrofalan, ima nekih 256 stranica, kako mislite, ako nam je ovo podeljeno jutros, da narodni poslanici uopšte ovo pogledaju, a raspravljamo o kandidatu, o ličnosti koja je već bila guverner Narodne banke Srbije.
Prema tome, mnogo biste nam pomogli da je ovaj akt, koji je Skupštini dostavljen 28. juna 2007. godine, skrivan u skupštinskoj službi do danas, dostavljen poslanicima na vreme, jer bismo na taj način mogli mnogo kvalitetnije da raspravljamo, a o tome kada dobijem reč, o tome kako je Narodna banka i o tome kako je guverner Narodne banke, gospodin Jelašić, u stvari obavljao svoj posao.

Poštovane kolege, gospodin Albijanić mi je uzeo deset sekundi na ispravljanje mikrofona, čisto da znate.
(Predsedavajući: Gospodine Bajatoviću, izvinjavam se, ponavljamo.)
Vi ste iz G17, u redu je. Šalim se, izvinjavam se za ovu opasku.
Hteo sam da počnem sa tim, kad čovek ovde dnevnopolitički govori, mogao bi da kaže - možda i nisam čovek, ja sam socijalista, nije ni važno.
Kad ovde čovek dnevnopolitički govori, onda bi trebalo za ovom govornicom da kaže sledeću stvar, što se vi bavite tom biografijom gospodina budućeg guvernera Narodne banke Srbije, i bivšeg guvernera, jer da je čovek napisao šta je sve radio ne bi se njime bavila Skupština nego verovatno Dragan Jočić. Prema tome, nije logično da tu piše sve šta je radio. Pa, zato što je ministar unutrašnjih poslova, ako neko ne zna.
S druge strane, opet narod kaže, zašto mu tražite sve te radove. Da biste bili ekspert veoma je važno da pre toga ništa niste radili i da imate, recimo, završen neki kurs. Pa, dobro, kursadžije ili tako nešto.
Ali, neću tako da govorim, postoji jedna mnogo ozbiljnija stvar. Mislim da je gospodin Jelašić, bez obzira što je učestvovao u mnogim stvarima, u stvari samo figura. Centralno pitanje, gospodo poslanici i gospođe poslanice, jeste čiji je kandidat Radovan Jelašić za guvernera Narodne banke? Vlade Republike Srbije? Nije.
Prošao je proceduru na Odboru za finansije, ali niko ozbiljan neće da ga brani. Gospoda iz G17 PLUS su ga branili, ali on je rekao da nije njihov član. Čiji je kandidat Jelašić? Jelašić je kandidat MMF za guvernera NBS.
Izvinjavam se gospodi iz vladajuće stranke što ne mogu da razdvojim ovde ulogu G17 od ostalih. Mene ne interesuje da li je njih ucenjivao Mlađan Dinkić ili ih nije ucenjivao.
Metodologija njihovog dogovaranja je očigledna. Kao što je svima poznata poslovica - možeš kako hoćeš, samo ne možeš dokle hoćeš.
Šta je danas MMF? MMF je danas jedna finansijski nesolventna institucija, koja je praktično proterana iz svih država, ponavljam, iz svih država u kojima je sprovodila tranzicione procese.
Gde god je radio MMF, tamo su reforme propale, gospodo. Onih koji su pobegli od uloge Međunarodnog fonda u svojoj državi, na primer Slovenija, ne daj bože da spominjemo Kinu jer se ne možemo meriti, ti imaju uspešnu i privatizaciju, i tranziciju, i uspešnu privredu danas.
Postoji jedno poslaničko pitanje koje bih hteo da postavim u okviru ovog svog izlaganja, a jeste - da li u NB zaista sede ljudi koji su predstavnici MMF u bilo kojoj formi? Mene interesuje da li ova nezavisna institucija vodi onu politiku koja odgovara Srbiji ili ne vodi onu politiku koja odgovara Srbiji. Prema tome, od toga treba poći.
Na osnovu Vašingtonskog sporazuma, šta je politika koju zagovara MMF? Liberalizacija, stabilizacija, privatizacija? O lopovskoj, burazerskoj ili već, ne znam kakvim sve imenima krštenoj, ili kakvim epitetima pridodavanim, privatizaciji svi smo ovde pričali. Ne samo što je ona socijalno nepravedna, nego je bila i ekonomski neefikasna i stvarno je stvorila elitu bogatih ljudi, za koje se postavlja pitanje da li oni mogu, treba da budu ekonomska elita Srbije.
Što se tiče stabilizacije, a kasnije ću pričati kako građani razumeju domete rada NBS, tačno je da je evro stabilan, ali je isto tačno da je evro potcenjen. Šta je istina? Istina je da danas u Srbiji zaista preveliku ulogu ima uvoznički lobi.
Nema ozbiljnog ekonomiste, nema veze kome i kojoj školi ekonomskoj pripada, koji vam neće reći da je u Srbiji stimulisan uvoz a destimulisan izvoz. Je li to ono što mi hoćemo? Ako ćete se braniti inflacijom u Miloševićevo vreme, teško da će vas građani razumeti.
Građani razumeju da projekat privatizacije i stabilizacije ima za rezultat milion nezaposlenih, da Srbija nije ekonomski efikasno društvo, da imamo 1,4 miliona penzionera koje vlast posmatra kao trošak. Hoćete dalje da pričamo o tome šta građani razumeju iz izveštaja koje vi podnosite u procentima, ciframa i gde se mi poredimo sa svetom, a daleko smo od sveta i po kulturi, i po tehnologiji i po proizvodima, a bojim se i po kvalitetu političke elite.
Prema tome, gospodo iz vlasti, pre svega se obraćam vama, ovde je teško razdvojiti da li je ovo rešenje gospode iz G17 ili vi svi ovo prihvatate.
Ako ćete sa 126 glasova ovo da prihvatite, onda morate prihvatiti i odgovornost za jedan takav potez.
Dalje, nikako ne mogu da se složim oko reformi bankarskog sistema. Neću ponavljati argumente koje su ovde dali neki drugi, ali ću izneti jednu tvrdnju. U ovu zemlju su, zahvaljujući malom cenzusu od pet miliona dolara, ušle samo one banke koje su se dogovorile sa vlašću. Tačno je iznela gospođa Jorgovanka Tabaković da su one izašle na 800 miliona evra.
Ali, šta to znači? To znači da nema ozbiljnih banaka. To znači da su formirani balkanski oligopoli. To znači da je NBS centralizovala bankarske poslove. To znači da će previše dugo vremena bankarske stope biti jako velike za privredu, a naročito za poljoprivredu potpuno destimulativne.
Jasno je zašto su oni išli na stanovništvo. Stanovništvo je željno svega. Dugo godina je vladalo ratno stanje. Posle toga DOS, narod osiromašio, opljačkan, sve je to u redu, ali sa čime ćemo pokrenuti privredu. Ova banka ne radi prema privredi.
Vi morate imati mehanizam da utičete na razbijanje bankarskih oligopola. To ne možete NIP, za koji se nadam da će biti razvojni a ne politički, a već sad sumnjam da će biti razvojni. To morate tako što imate domaće banke.
Šta je urađeno sa domaćim bankama. Ne samo što su na nakaradan i na krajnje sumnjiv način oterane u stečaj, a bilo bi zanimljivo da se pogledaju bilansni papiri tih banaka, nego je uništen mehanizam kojim bi naša država, ukoliko bi te banke bile u njenom posedu, mogla da utiče na kamatne stope.
Zaista se postavlja jedno pitanje i želeo bih da bude postavljeno i kao poslaničko. da li je tačno da, recimo, približno ovome, u Beogradskoj banci danas na računu postoji 11 milijardi dinara, da sa njim raspolaže neki pojedinac, po zahtevu ministra finansija ili nekog drugog ministra. Jedanaest milijardi dinara su jako velike pare za našu privredu, a voleo bih da se isto zna za bivšu Investicionu banku, pa i Jugobanku, Beobanku, kako god hoćete, da ne brojimo sve te banke.
Molim vas, neka to bude poslaničko pitanje. Možda ljudi zaista imaju odgovor zašto su te četiri banke upropašćene. Da li je moguće da sedam godina nije završen postupak stečaja ili je pre toga moguća politička volja da država prosto nema mehanizam, jer na taj način oni koji to rade imaju jasno objašnjenje zašto ne mogu na dobar način da intervenišu na finansijskom tržištu i da pomognu pre svega domaću privredu.
Isto se odnosi i na stepen zaštite domaće proizvodnje, ali pošto to u ovom momentu nije tema, zaista se postavlja pitanje da prilikom primene ovih preporuka koje dolaze iz EU mi možemo da zaštitimo, recimo, našeg poljoprivrednog proizvođača koji je izložen dampiranim proizvodima iz EU.
Ovde se postavlja i sledeće pitanje - zašto neke banke, poput Siti banke, Dojče banke, Frankfurtske banke, pa i neke dobre ruske banke, ne mogu da dobiju licencu? Zato što bi time bio poništen dogovor srpskih oligarha, političkih moćnika, od kojih mnogi sede u Vladi Republike Srbije, i malih banaka, da im ne spominjem imena, jer nemate kome drugom da se obratite, o bankarskim oligopolima, zato su kamatne stope u Srbiji tako visoke.
Moram da kažem i da sam veoma zadovoljan što ovde neki, koji su prodali ideje 5. oktobra ili ih izneverili, kako god hoće, danas jedni o drugima jako lepo pričaju, kako su to lopovi, kako su to kriminalci, kako su to međusobno suprotstavljene strane, iznose jedni o drugima prljav veš. Isto tako, hoću da pitam...
tako je, gospodine Todoroviću, zato sam i tražio da ovde sedi zapisničar iz Specijalnog suda i da postupa po službenoj dužnosti.
Recimo, samo jedan primer, zaista ne bih da vređam ženu, možda ona super radi, ali viceguverner se zove Ana Gligorijević, filolog. Molim vas, vodi samo tri sektora u NBS - Sektor za devizne poslove, međunarodnu saradnju, poslove trezora. Inače, od finansijske struke ima završen kurs u Vašingtonu, Institut MMF-a, tehnika finansijske analize i planiranja.
(Zoran Krasić, sa mesta: Na kom jeziku?)
To bi bilo na engleskom, gospodine Krasiću.
Inače, postoji jedna opravdana sumnja, kao što je bio slučaj i sa CEFTA-om, da je najvažnije da vi poznajete engleski ili možda neki drugi međunarodni jezik, iz prostog razloga što, šta se onda dešava - stigne vam ono što treba da uradite, vi to prevedete na srpski i saopštite našoj dragoj javnosti sve što treba.
Da ne bih i svojim kolegama uzimao previše vremena, nužno je što pre doneti zakon o Narodnoj banci, promeniti ova ovlašćenja guvernera, hitno da se napravi restitucija domaćeg bankarskog sistema. Oni su, naime, i Komercijalnu banku počeli da rasprodaju, o Vojvođanskoj banci neću ni da govorim, koja je trebalo da ostane da radi, sve one banke koje su bile domaće i trebalo da ostanu, oni su ih takođe privatizovali. Prema tome, nema mehanizma.
Mora se, gospodo, što pre napraviti domaća razvojna banka, sa pristojnim kapitalom, koja će uticati ne samo na kamatne stope, nego biti državni mehanizam za regulisanje kamatnih stopa u celini.
Imam jedan predlog za gospodina Jelašića. Pitali su me novinari - šta biste vi preporučili gospodinu Jelašiću, kada bude izabran, da uradi? Zaista imam preporuku - neka da ostavku.

Hvala, gospodine predsedavajući. Javio sam se samo u vezi sa tim pošto me je gospođa ili gospođica Momirov loše interpretirala.
Dakle, nije sporno ko je predložio Jelašića u formalno-pravnom smislu. Nije meni sporan ni član Ustava, ni procedura u Skupštini, ni hitna procedura, ni što sam jutros dobio izveštaj Narodne banke, ništa to nije sporno. Postavio sam suštinsko političko pitanje i voleo bih da me ubedite da nisam u pravu.
Po mom shvatanju, Jelašić nije kandidat ni Vlade, ni Odbora, ni G17; on je kandidat MMF-a. Izneo sam razloge zašto Srbija treba da izađe iz te pozicije. Svugde, iz Poljske, iz kompletne Južne Amerike, iz svih zemalja u Evropi iz tranzicije MMF je proteran.
Sede još samo po kancelarijama u delu Vlade i u Narodnoj banci. To je moj politički stav, o tome imam informacije i ako bude trebalo, hajde da ukrstimo koplja oko toga.
Molim vas, procedura jeste ispoštovana u smislu da smo do kandidata došli u nekoj predloženoj proceduri, ali je politički krajnje sumnjivo kako smo do kandidata došli.

Poštovane kolege poslanici, onoliko koliko sam uspeo da pratim raspravu o ovom veoma načelnom i dosta širokom zakonu o sprečavanju nereda na sportskim manifestacijama, nisam mogao, odnosno ne mogu da se otmem utisku da je prvo trebalo da razmislimo o tome u čemu je razlika između ustaša i Hrvata ili o nekim sličnim temama koje su ovde pokretane, jer bismo mogli neke stvari da opredelimo.
Moram da kažem da je gospodin ministar Jočić s pravom izašao za ovu govornicu i rekao da zakon treba precizirati, ali ne samo u članu koji je on citirao, i to na koji način, sa kojom se to temom izazivaju sve te mržnje i oblici obračuna sa manjinama, većinama i svima ostalim, jer ovde više niko to ne može da razlikuje.
Zamislite da imamo anglosaksonsko pravo, mogli bismo da ga uvezemo, to bi bila dobra poruka nekome, iz SAD-a, i da imate porotu sastavljenu od članova nevladinih organizacija, kao najuglednijih, nekih, izvinjavam se, ne mislim, pri tome, na ''Kolo srpskih sestara'', koje niko ne spominje, ili, recimo, na ''Maticu srpsku'', staru 100-200 godina, šta će to nama, imamo mi babe-narikače, e, zamislite da su vam one u poroti i da neko dođe da tuži nekog od ovih navijača. Dođe Jočić, sve u uniformi, zajedno s onim njegovim mučenicima, jer kad god je utakmica u Novom Sadu, to je kao opsadno stanje, ljudi rade po 12, po 16 sati, mrze i ministra Jočića, i Bajatovića, poslanika, i Nadu Kolundžiju, i Koštunicu, i Tadića, sve mrzi zato što mora da radi 16 sati zbog nekih koje smo mi ovde nazvali nacionalistima itd., a najmanje huliganima. Zamislite takvu porotu. Pa, ne bi bilo nijednog slobodnog navijača u Srbiji.
A zašto su ti mladi ljudi takvi? Zašto se jedna sociološka grupa, koja ima svoje osobenosti, koja se naziva ''navijači nekog kluba'', tako ponaša? Šta to tera te mlade ljude, osim toga što su nezaposleni i što moraju da plaćaju visoke školarine, o tome ne bih dalje da govorim, da se tako ponašaju?
Pa, najmanje tri krize obeležavaju današnji život u Srbiji, pa i život tih mladih ljudi i njihovih roditelja. To je državna kriza, socijalna kriza i nacionalna frustracija.
Da li je normalno, a ja tvrdim da jeste, i za mene 40-godišnjaka, a kamoli za nekog 18-godišnjaka, kome napadaju identitet, kome napadaju državu, kome napadaju veru, kome napadaju kulturu, gde se njegovim predsednicima, državnicima, oficirima sudi u Hagu 10 puta više nego ostalima, i sve ostalo što možemo da kažemo. Taj mladi čovek mora negde da eksplodira.
Neću dalje da objašnjavam. Mi imamo zakon kojim hoćemo da nateramo ministra Jočića i sve one moje prijatelje, drugare i ostale, kako ih mi ovde zovemo, meni ružno zvuči - žandarme, to su ljudi koji obavljaju svoj posao i koji ne mogu drugačije da se ponašaju nego onako kako to predviđa pravilnik i situacija u kojoj se nalaze, na topuz i silu.
Problematiku koju danas razmatra ovaj parlament, po mom mišljenju, krajnje je neozbiljno razmatrati samo kroz primenu ovog zakona i samo kroz kaznene mere. Neće Ministarstvo unutrašnjih poslova primenom sile rešiti sve probleme koji se javljaju na našim stadionima. To je jasno svakome ko želi da se ozbiljno pozabavi ovom problematikom.
Ono što je, možda, dobro u ovom zakonu, iako Poslanička grupa SPS-a neće glasati za njega, jeste odnos prema organizatorima priredbe. Ti organizatori, ne samo kroz trgovinu fudbalerima, nego i kroz ostvarenje političkog uticaja, naročito u lokalnim sredinama, ostvaruju visoke profite i imaju, navodno, veliki ugled, iako mnogi od njih imaju, zaista, kriminalne dosijee i manipulišu tim mladim ljudima. Njih treba udariti i po ušima i po džepu i njih - u ''buvaru''.
Možda nije loše razmisliti o praksi koja nije predviđena ovim zakonom, možda nije demokratska, možda nije ni slobodarska, ni slobodoumna, ali da u ''buvaru'' odu oni koji organizuju to na tim stadionima.
Uostalom, znate na kojim utakmicama se dešavaju te stvari. Dešavaju se, nažalost, samo na međunarodnim utakmicama. Najviše su kažnjeni navijači ''Partizana'', kojima je pukla uprava, očigledno ne zbog toga, zbog 25 kazni od 30 utakmica smo imali problem. Znači, ta uprava nije bila dovoljno dobra da vodi klub. Inače sam partizanovac, da vam kažem samo, nisam zvezdaš.
A što, mene nije sramota, većina je zvezdaša, nije nikakav problem.
Znači, potpuno se slažem s ovom intencijom, iako nećemo glasati za zakon, da se još više pooštre kaznene odredbe za organizatore priredbi. Ne može MUP sam to da nosi.
Sledeća sekvenca bi bila škola u koju ti mladi ljudi idu, ali profesori, s ovim platama i ovako kako su sedam godina naučeni, teško da će nam nešto pomoći. Porodica - u kojoj treba da imate pet-šest prosečnih plata, a nemate u srpskoj porodici, prosečno, toliko članova, da biste mogli da obezbedite tih 600, 700, 800, a neki kažu i hiljadu evra danas u Srbiji, koliko je potrebno, s ovim poslednjim poskupljenjima, za pristojan život, pod uslovom da ste zdravi i pod uslovom da nemate nikakve posebne prohteve.
Ne bih trošio više vreme, rekli su mi da imam još sedam minuta, da ne bude da mi iz SPS-a želimo da držimo neko posebno predavanje.
Dakle, gospodo, nije sve na MUP-u i nije sve u zakonu. Kazne za organizatore treba pooštriti i treba shvatiti jednu stvar, ne rešava se ova problematika samo donošenjem zakona. Svi smo mi odgovorni, i roditelji u kući, koji ne mogu mnogo da urade, a pre svega društvo.
Nešto moram da kažem, ne mogu da zamislim situaciju u kojoj je sramota otići u Zagreb i vikati "Srbija, Srbija", zato što navijaš za reprezentaciju Srbije. Ne mogu da zamislim da će da pobedi logika i pritisak u kontrolisanim sredstvima javnog informisanja, u kojima će nevladine organizacije pomoći da se ugasi i ono malo buntovnog identiteta koji žele da izraze pripadnici srpskog naroda u Srbiji, makar kroz usklike svojim timovima, iako su fanovi nekih ljudi, i kličući "Srbija, Srbija" ili "Zvezda", "Partizan", tj. da treba toga da se stidimo. Bojim se da odbranu identiteta srpskog naroda danas mnogo bolje sprovode ti buntovni klinci nego neki koji danas predstavljaju, ne svi, vladajuću političku elitu u Srbiji.
Najbolji način da završite posao s nekom zemljom i s nekom nacijom je, a to će vam reći sve knjige koje tretiraju, ne volim taj radikalski rečnik, ali to je tako, okupaciju, da uništite identitet. Još ako imate petu kolonu, veoma lepo.
Nemojte da nas brane ti klinci na tim utakmicama, hajde da na njih utičemo na jedan drugačiji način, tako što će biti škole, tako što će biti posla, tako što njihovi roditelji, sa 55 godina, neće uz par hiljada maraka, marka je bila čudo Božije, evra, biti isplaćeni i biti bez posla, da nikome nisu potrebni. Jer, taj mladi čovek, pošto ne može da se školuje, ne može da dobije posao, mora da ide da navija.
Kao odgovorna politička elita, treba o tome, gospodo, odnosno drugovi ili, ako hoćete, kolege i koleginice poslanici, po mom shvatanju stvari, tako da razmišljamo.
Hvala.

Gospodine Albijaniću, prihvatam, shvatio sam vaše izvinjenje.
(Predsedavajući: Nisam se izvinio. Mene je zamolio Žarko Obradović.)
Hvala, gospodine Albijaniću. Jedna mala digresija, ukoliko mi predsedavajući dozvoli, možda ne bi bilo loše da obojimo levu i desnu stranu, kako reče kolega Dragan Vujadinović iz DS, ali povodom jednog drugog predloga ako mi predsedavajući dozvoli.
Ne bi bilo loše da ovde sedi, dok mi izlažemo, jedan zapisničar iz Ministarstva unutrašnjih poslova i jedno ovlašćeno lice iz UBOPOK-a, ili ne znam već odakle, koje bi moglo odmah nakon izlaganja poslanika, pošto mi ovde svašta pričamo a ministarstva ne reaguju, da odmah napiše adekvatnim istražnim sudijama nalog i da se o tome redovno obaveštava Skupština.
Znam da narodni poslanici nisu nadležni za hapšenje, nisu nadležni za istrage, ne mešam te tri vrste vlasti, sudsku, zakonodavnu i izvršnu, ali je veoma interesantno da se ovde mnogo toga iznosi a da reakcije povodom toga nema. Doduše, znam da poslanici ne mogu biti kažnjeni za reči izrečene za ovom govornicom, ali verovatno moralno odgovaramo. Nije moguće da se iznose ovakve tvrdnje, a da još od 5. oktobra, osim onog ministra koji je zgazio članicu SPS-a na semaforu, nijedan drugi ministar nije morao da podnese ostavku, a novine su pune afera.
Pošto je ovde bilo govora i o raznim ideološkim aspektima i o svemu ostalom, ako ćemo barem delom govoriti ozbiljno o ovom sporazumu CEFTA, možda bi trebalo malo da pogledamo i u istoriju. Kada je organizovan Kritski samit lidera zemalja zapadnog Balkana Srbija je "dobila po ušima" zato što je nameravala da stvori zonu slobodne trgovine, ali tako što će se o njoj dogovoriti zemlje zapadnog Balkana. Svi se sećate šta je bilo posle Kritskog samita, ne govorim o akterima itd.
Danas imamo taj sporazum proširen za jednu ili dve zemlje, koji kasni verovatno zato što je kasnila prevodilačka služba. Zašto to kažem? Pa, potpuno sam siguran da proevropskoj orijentaciji ove vlade ili one pre nje, i one pre nje, odgovara jedan ovakav sporazum, ali ga prevodioci nisu na vreme preveli. Niti ga je naša vlada pisala, niti smo se mi oko njega nešto mnogo bunili, nešto smo se naizgled usaglašavali na nekim turističkim putovanjima, bar ja sam to tako shvatio, i potpuno sam siguran, gospodo poslanici i gospođe ili drugarice poslanice, da je za kašnjenje sporazuma CEFTA kriva prevodilačka služba.
Dalje, ono što ovaj sporazum čini, ni da ga potpišeš, ni da ga ne potpišeš, jer nije nama problem da treba da se ide u Evropsku uniju, jeste stanje naše privrede. Oni koji brane ovaj sporazum, s tim što ja ne želim da ga napadam, to je dobar signal Evropi, mi šaljemo gomilu dobrih signala Evropi i ona nama isto tako odgovara, a naročito sad... Znači, nije problem, ovo stupa na snagu 2010. godine, mi treba ovo da usvojimo, pa ako nam se ne bude svidelo mi ćemo iz toga možda, uz pomoć neke druge vlasti, izaći kao što to čini Bosna i Hercegovina. Ali, problem je što ovde traje već osam godina proces privatizacije srpske privrede okarakterisan kao burazerski, pljačkaški, dogovorni, kako god hoćete.
Ono što je nama socijalistima bitno jesu dve stavke. Prvo, da je taj proces bio socijalno nepravedan i, ono što smeta sporazumu CEFTA da bude u potpunosti u funkciji interesa Srbije, ekonomski neefikasan.
Nije problem da Srbija bude ekonomski, intelektualni ili ne znam kakav drugi lider u regionu.
Jedan od najozbiljnijih problema jeste što je ova privatizacija bila ekonomski neefikasna. Ona nije dovela ni do uvođenja novih tehnologija, ni do novog zapošljavanja, ni do efikasnog menadžmenta, ni do svežeg kapitala, ni do novih proizvoda. Sa čim ćemo mi da idemo u Evropu?
Ne zaboravite, evropski proizvodi će ovde dolaziti i bez ono malo carinskih ograničenja što smo do sada imali. Svih nekoliko prethodnih vlada imale su dobru volju da primene preporuke Evropske unije. Preporuke nisu obavezujuće, ali spadaju u slanje dobrih signala. Tako smo ostavili poljoprivredu i neke grane naše industrije nezaštićene.
Mislim da nije moguće obezbediti da srpska poljoprivreda opstane ako je izložena dampingovanim proizvodima iz Evrope, a da pri tome ova vlada nije u stanju da obezbedi nikakve subvencije.
Dakle, tu je problem. Ovde je Srbija razapeta između potrebe da potpiše CEFTA sporazum i da time pošalje dobar signal i toga da li srpska privreda, srpsko društvo i politički odnosi u Vladi Republike Srbije, koji su potpuno nestabilni, mogu da podnesu primenu jednog takvog sporazuma, sve uz prisustvo tajkuna i uz očigledne interese uvozničkog lobija.
Poštovani kolega Dragan ovde reče da bi kamate kad se ponderišu bile 50% niže. Zašto se gospodin Dinkić, koji je trenutno odsutan, ne potrudi, zajedno sa ovim čuvenim guvernerom Jelašićem, da ukine oligopole banaka? Jelašić, ne vi, gospodine Krasiću.
Gospodin Jelašić i gospodin Dinkić koji je odsutan. Ako bi se ukinuli oligopoli banaka i ako bi garancije za poslovanje tih banaka ovde bile zaista njihove bankarske centrale, a ne pet miliona dolara kapitala, onda bi i tržište novca u Srbiji, uz sve rizike koji navodno ovde postoje, a ulažu se milijarde, valjda bilo drugačije.
Dakle, da skratim ovu celu priču, nije problem, gospodo poslanici, u CEFTA sporazumu, problem je što za prethodnih osam godina, već je žargon da kažemo - demokratske vlasti, Srbija nije pripremljena, ni njena privreda, nažalost ni njeno društvo, ni stanje svesti kod prosečnog čoveka u Srbiji, ni njegov ekonomski status i ono što je najvažnije, nije pripremljena odgovorna politička elita, nego u Srbiji vlada neodgovorna politička elita.
To će biti problem za primenu CEFTA sporazuma i zato će, ako uopšte dođe do primene ovog sporazuma, posledice po srpsku ekonomiju i po standard srpskog radnika biti loše.
Mi treba da ovaj sporazum možda i izglasamo. Videćemo.
Ali, u svakom slučaju, ovde treba da otvorimo raspravu ne o 100 dana vlade, koja se vodi na RTS i na još ponekom mediju, nego da li Srbija ima strategiju o ulasku u evropske integracije, pri čemu je moguće zaštititi naše nacionalne i ekonomske interese, ili ćemo sve raditi po preporukama, ponekad očigledno loše prevedenim sa engleskog, nemačkog ili nekog drugog jezika.
U tome i jeste spor, potpuno sam siguran, između onih koji danas u ovom parlamentu čine poslaničku većinu i misle da sa 126 glasova mogu šta hoće i onih koji su heterogeni, nisu iz istih političkih opcija, ali koji bi da Srbija ide u te integracije, ali onim tokom i na onaj način koji bi više odgovarao Srbiji.
Meni je potpuno jasno, gospodine Milivojeviću, da je Srbija geografski u Evropi, da je Srbija mentalno u Evropi, ali naša vlast je u južnoj Africi, lopovi, lažovi i kriminalci. Možda vam više odgovara da tako pričam.
(Predsedavajući: Molim vas, gospodine Bajatoviću, nemojte tako da se izražavate.)
Ako vi imate neke lepše izraze za te pojave ja ću ih rado koristiti. Nisam znao za druge izraze.
Dakle, mada ja to pričam zbog vladajuće koalicije, vidim da me ljudi ne razumeju, možda im je lakše da ovako pričam. Kad govorim o neodgovornoj političkoj eliti oni mi se smeju. Kad kažem lažovi, lopovi i kriminalci oni bi da ih drugačije zovem. Pa, ne znam. Ne kažem da je svako. Uvek ima poštenog sveta, uvek ima dobronamernih ljudi, ali ajmo da pričamo o nečemu drugom.
Dakle, ovde bi trebalo da bude cilj da u ovom parlamentu postoji mogućnost da zaista otvorimo poštenu priču o tome da li treba da se uvek prebrojavamo na 126 glasova, da li nama trebaju ideološke priče, pa je G 17 za Amerikance, DSS i DS za Evropljane, radikali za Rusiju, SPS i za Rusiju i za Evropu?
Da li mislite da će to negde da odvede Srbiju? Neće, gospodo. Srbija je imala dobre istorijske rezultate samo kad je imala dobar i jasan link i prema Istoku i prema Zapadu. Za nas, koji bi trebalo da budemo najbolji deo ove neodgovorne političke elite, to je ne ideološko nego pitanje na koji način će se najbolje zaštititi interesi Srbije.
Da se vratim na ono što treba da bude poenta CEFTA sporazuma. Srbija ne treba da bude protiv bilo kakvih integracija, ali naša vlast mora da vodi računa da naše društvo, naša privreda, naših milion i 400 hiljada penzionera, naših milion nezaposlenih... Naši tajkuni, koji su slučajno, odnosno namerno, uz pomoć vlasti, došli do ove sume novca i neadekvatno upravljaju njim, nisu u stanju da iznesu teret primene jednog ovakvog sporazuma.
Uostalom, žao mi je što nemam više vremena, ali se može, to bi mogao moj kolega Milan Nikolić da pokaže, videti da u nekim oblastima privredne razmene trenutno bolje stojimo u odnosima sa Evropom nego što ćemo stajati onog momenta kad budemo morali da primenimo sporazum CEFTA.
Izvinjavam se, gospodine Albijaniću, što sam produžio. Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, javljam se vezano za član Poslovnika koji govori o tome da svako ko je za ovom govornicom trebalo bi, a to nam nije baš neka praksa, da govori o tački dnevnog reda. To valjda važi i za gospodina ministra.
Inače, lično mislim da mu ova intervencija nije trebala i da ćemo je mi naravno zloupotrebiti kao zli opozicioni poslanici, jer nije red da se za ovom govornicom objašnjava kandidatura gospodina Miloša Bugarina.
O njemu neću govoriti u onom smislu u kom su govorili članovi SRS, neka svako dokazuje kvalitet svoje ličnosti i svojih rezultata, iako se ovde pojavljuju različite priče. Ali, hoću nešto drugo da vam kažem, naime, nije dobro da se u poslove privredne komore meša politika na onaj način kako je to očigledno pri izboru novog predsednika privredne komore slučaj.
Privredna komora treba da se reformiše, treba nam novi zakon o privrednim komorama i komora mora da izađe na tržište, gospodo. Privredna komora treba da bude u funkciji privrede, njenog razvoja, stvaranja opšteg ambijenta i da prosto pruža usluge privredi. Danas je privredna komora još uvek pomalo na državnim jaslama, još uvek je u funkciji politike i to nije dobro.
Vi, gospodine ministre, znate da postoje određene procedure kako se kandiduje predsednik privredne komore i nije kandidat jedino gospodin Miloš Bugarin, nego je čini mi se i gospodin Toplica Spasojević, gospodin Dragan Lukač iz Novog Sada.
Sve ovo pričam zato što sam i sam član upravnog odbora Regionalne privredne komore u Novom Sadu, koja je najbolja po rezultatima u Srbiji, i prosto hoću da odbranim pravo privredne komore da bira svog čoveka.
Po meni lično bi najbolje bilo da to bude čovek iz komore, iz prostog razloga što treba isključiti uticaj lobističkih grupa, jer nije završen proces privatizacije, ostalo je još 1.200 firmi, a vi znate da se u taj proces svi mešaju.
Prema tome, jedna molba i javnosti i onima koji slušaju, a i vama iz Vlade Republike Srbije, dajte da se otkanimo takvog upliva u izbor predsednika privredne komore, da se manemo takvog upliva u privredu gde politika treba da odlučuje o mnogo čemu, posebno u procesu privatizacije, nego da pustimo da to budu ekonomski efikasni procesi, a sam izbor predsednika privredne komore da ostavimo privrednicima.
Uostalom najavljena je jedna druga opasnost, da bez obzira ko bude izabran za predsednika privredne komore sada, u septembru i oktobru će biti izbori gde će možda tajkuni poslati svoje predstavnike u Privredu komoru Srbije, a onda ćemo i tu instituciju, po meni veoma potrebnu srpskoj državi i srpskoj privredi, u stvari staviti u funkciju nekih negativni procesa, pre svega kada je u pitanju privatizacija i kada je u pitanju ekonomska efikasnost srpske privrede.
Prema tome, gospodine ministre, vama kritika, nemojte se na ovaj način uključivati u polemiku sa poslanicima, to nije dobro ni za vas ni za nas, ni za opšti utisak o ovoj skupštini i Vladi Republike Srbije.

Član 104, stav 1. i stav 2.
Gospodine Vučićeviću, ili kako se već zovete, iz Nove Srbije, mnogo je lepo što ste počeli vi iz vlasti da se javljate za ovu govornicu, ali želim da vam kažem da ste politički nekorektni kada je u pitanju SPS i njeni poslanici, a uz to ste i nezahvalni, što govori o vama kao o nekom velikom političaru. Ne možete na ovaj način da se obraćate poslaniku SPS Rajku Baraliću i poslaničkoj grupi SPS.
SPS je podržao tri i po godine manjinsku vladu Vojislava Koštunice i omogućio da donesete 200 reformskih zakona koji se manje-više primenjuju zbog toga što vi u kontinuitetu u Srbiji vladate osam godina. Morali ste da tražite pomoć SPS zato što vi nemate slogu između sebe i to pokazujete i u ovoj vladi.
Kako vas nije sramota, čiji period vladavine vi spominjete, na koji način govorite o tome? Šta ste to sve zaboravili? Nemam ništa protiv da u ovoj skupštini jednom sednemo da sve raspravimo ko je i kako vladao. Neću da spominjem sve ove kriminale nastale u periodu nastale posle 2000. godine, osim jednog: kriminala koji je činio Velja Ilić, kao ministar. Neka izađe da vidimo koja je to ministarska afera....
(Predsedavajući: Gospodine Bajatoviću, ne možete tako paušalno da ocenjujete rad nekog ministra.)
Gospodine Albijaniću, može, gospodin ministar Ilić nije narodni poslanik. Dajte mi član Poslovnika koji govori o tome da ne možemo da govorimo o ministrima. Možemo.
(Predsedavajući: Ne možete da upotrebljavate takvu terminologiju.)
Možemo, možemo, gospodine Albijaniću, a vi me tužite.
Dosta je bilo paušalnih ocena vladajuće koalicije. Je l' vi mislite da je SRS jedina stranka koja može da vam opstruiše sednice? Nije. Vi na političku korektnost SPS, zbog nepismenih političkih pojedinaca prisutnih u ovom parlamentu, pljujete. Možemo i mi da se ponašamo drugačije, ali ne možete tako da govorite o nama.
Postavljam poslaničko pitanje. Hoću da mi ministar unutrašnjih poslova odgovori sve o aferi uvoza lokomotiva, sve o putnoj mafiji, hoću da znam količine asfalta koje su ugrađene, gde je asfalt tanji, gde je deblji, gde je ukradeno dva-tri santimetra s jedne i sa druge strane, koliko je ugrađeno šljunka.
I ono što vas najviše boli, želim kao poslanik da dobijem finansijski izveštaj o radu Ministarstva za kapitalne investicije do detalja. Pa ako baš hoćete da razgovaramo o svemu tome i da se pravdate ko je kako vladao, pošto ste vi aktuelni, prvo da raspravimo o vama, a onda nemam ništa protiv da raspravljamo i o nama.
Savetujem dam da budete mnogo dobri sa SPS, imate jednu američku stranku u Vladi, možda ćemo vam trebati.