Dobro, kolega Đurišiću, pošto ste tražili neka objašnjenja, zaboleće vas ruka od tog Poslovnika.

Kao što ste videli, sve vlade od 2008. godine su se zaduživale po osnovu tekuće likvidnosti „Srbijagasa“. Ako vas baš interesuju kamatne stope, ove su povoljnije i jeste ovo transparentnije zapisano. Ranije smo prikazivali samo ugovore.

Ja samo želim da vam kažem da je socijalna politika, koja je vođena kroz „Srbijagas“ kao skriveni fiskalni deficit Vlade Republike Srbije, počela 2008. godine.

Kada bismo danas gledali bilanse „Srbijagasa“, bez ovih zaduženja banaka, nama privreda, građani, toplane i ostali duguju milijardu i 300 miliona evra. Realno gledano, od preduzeća u restrukturiranju, a to su ta radna mesta za koja se često borimo, zavisno od toga da li smo vlast ili opozicija, objektivno neće biti sve naplativa potraživanja i zato postoji plan, i ja ću nekoliko reči da kažem o tome, da se izvrši finansijsko restrukturiranje „Srbijagasa“ i da se „Srbijagas“, u skladu sa novim Zakonom o energetici, isto tako restrukturira, odnosno upodobi, podeli po energetskim delatnostima.

Ja sam pogledao ovaj zakon i razumem nestrpljenje kolega. U stvari, ovo briše se, ne treba da se uzme zaduženje za „Srbijagas“ nikako, ali, izvinite, mi i nemamo sa čim da platimo ruski gas, a preuzeli smo obavezu ove godine 100 miliona zato što nam toplane u ovom momentu duguju 150 miliona evra i zato što će taj dug do kraja grejne sezone rasti.

Ukoliko biste gledali garancije koje „Srbijagas“ može da uzme od škola, bolnica, preduzeća u restrukturiranju, ne mogu da daju nikakve garancije. Ili, ako hoćete od socijalnih ustanova, krenite redom, državnih ustanova, su obične menice, kao i toplane što nam daju.

Vi znate da izdavanje menice bez pokrića je krivično delo. Odmah možemo da uhapsimo preko hiljadu direktora škola, bolnica i svega ostalog zato što su se deca grejala, zato što su se gradovi grejali, zato što se vodila neka socijalna politika koja je preskupa.

Ova Vlada je jednostavno napravila jedan plan u saradnji sa „Srbijagasom“ i ja sada želim da ga izložim gde sa ovom preskupom socijalnom politikom mora da se prestane. Reći ću vam situaciju sa „Petrohemijom“. To nije nikakva tajna. Duguje 250 miliona „Srbijagasu“, duguje 250 miliona NIS-u. Plate su dva miliona evra na mesečnom nivou.

Bolje bi bilo da smo umesto vođenja skupe socijalne politike, koja je počela 2008. godine, te pare potrošili da razvijamo ta ista industrijska postrojenja. Gospodo iz DS, bili smo zajedno u Vladi, nismo donosili takve odluke. Bilo je jednostavnije pustiti da nešto izlazi kroz prozor ili kroz dimnjak nego se opredeliti za korporativne garancije recimo zajedno sa NIS, pa bismo sa tih 500 miliona duga prema „Srbijagasu“ i prema NIS-u i 300 miliona prema državi, tamo gde je „Petrohemija“ napravili Katar, odnosno napravili bi preduzeće koje bi bilo profitabilno. Jednostavno, nismo tako radili. Opredeljivali smo se da čuvamo ta radna mesta. Preskupo. Da su ti radnici dve godine otišli na godišnji odmor, a da smo napravili fabriku polipropilena ili polietilena, koja nam treba da napravimo sada uspešan ciklus, ti radnici bi koštali 50 miliona, a mi smo potrošili 250 samo iz „Srbijagasa“ i 250 miliona iz NIS-a. Znači, ne može dalje tako.

Ako hoćemo da sutra bude snabdeven Banatski dvor, vama da biste ga napunili, doduše, imam dobre vesti, gospodine ministre, u narednom kvartalu će gas biti 340 dolara, u onom sledećem 275. Prema tome, ima i dobrih vesti i u toj sferi. Sa rusima su svi aranžmani potvrđeni u smislu fleksibilnosti isporuka. Ja moram da vam kažem da su nam otpisali, zahvaljujući razgovorima premijera i predsednika, 60 miliona evra kamata po osnovu ne preuzetog gasa i po osnovu finansijskog zaduženja, dakle, klasičnih kamata.

Šta mi sada želimo? Mi želimo da od 1. januara nema više novih zaduženja za „Srbijagas“. Šta to znači? To znači da gas mora da bude plaćen, a to neće ići tako lako. Jedno vreme će nam trebati jedan finansijski amortizer uz količine gasa koje imamo u Banatskom dvoru jer neće moći sve, na primer, toplane da plate gas jer mi isporučujemo njima gas četiri meseca, a oni kod potrošača naplaćuju celu godinu. Dakle, moraćemo nekako da napravimo takvu finansijsku likvidnost „Srbijagasa“ koja će omogućiti da mi to sve izdržimo dok ne uhvatimo korak sa toplanama i dok se ne završi priča oko restrukturiranja javnih preduzeća u restrukturiranju.

Šta je dalje važno da se kaže oko ovoga? Pitali ste ovde za dolare zašto smo se zaduživali. Ne verujem da će FED podizati kamatne stope više nego što će to raditi Evropska centralna banka, naprotiv, ali oko toga možemo da pričamo koliko god hoćete.

Šta je još važno? Ono što želim da saopštim i vama kao poslanicima, nemoguće je i da „Srbijagas“ bude najnezaštićeniji poverilac na svetu. Prema tome, i mi ćemo uvesti bankarske garancije. S druge strane, mi moramo deo duga da vratimo. Oko 600 miliona evra je samo razlika u prethodne četiri godine za isporučeni gas u nerealnoj ceni. Dve stotine miliona evra je dato za kapital koji je pozajmljen po ovim kreditnim osnovama. To mora da se prekine. Prema tome, nisu ove pare uzete, kao što kolege hoće da kažu, bezrazložno ili da bi ih neko potrošio za nekakve plate ili bilo šta. Naprotiv, cena transporta gasa na srpskom sistemu i međunarodni deo mora da poraste na dva dinara da bi bila realna. Sa tih dva dinara ćemo, kako smo se i dogovorili, gospodine ministre, vraćati 60 miliona evra obaveze „Srbijagasa“ na godišnjem nivou.

Takođe, mrežarine na osnovu procenjene imovine treba da donesu prihod negde oko četiri milijarde, čime će se održati deo investicionih ciklusa i još ćemo poraditi na tome da uprosečimo cenu gasa sa ostalim distributerima.

Govorim o tome da će „Srbijagas“ kao kompanija najzad, koliko god to delovalo nepopularno, izaći iz dežurnog krivca i za budžet i za naslovne strane novina, i biti efikasno vođena kompanija koja će pomoći da se deficit u budžetu vodi u skladu sa onim što je dogovoreno sa MMF-om.

Prema tome, možemo mi, ja ću se javljati po amandmanima ako treba, nikakav problem nije, moramo da shvatimo jednu stvar, ukoliko želimo da restrukturiramo tu kompaniju, ukoliko želimo da zaštitimo naše tržište da ono ne bude ni špekulativno, ni nestabilno, u smislu snabdevanja gasa, nama je nužno ovih 200 miliona da bi pomogli i toplanama i školama i bolnicama, i preduzećima u restrukturiranju, dok ne nađu strateškog partnera. Recimo, ubrzo treba da počne da radi „Železara“. Ona troši trenutno oko četiri miliona gasa mesečno, ne može da ga plati. Moramo da izdržimo još toliko da ne bi sva ta preduzeća jednostavno propala.

Molim kolege, koliko god da je to interesantno u ovo vampirsko doba, ovde nema ništa drugo osim popisa banaka i kamata. Stvarno su, što kaže kolega Babić, pošteno popisane i date kamate i kamatne stope su prosečno manje.

Ako je cilj sama priča zašto je u dolarima, tako je bilo predviđeno. Ako sada gledate kako će se ponašati, znači, mi već sada znamo da će Evropska banka morati da emituje dodatne količine novca. Ne znamo kako će se kretati sam euribor, verovatno neće ići nešto mnogo gore, znači u smislu povećanja, ali ni FED neće štampati novac, jer im to ne treba.

Prema tome, nije nikakva velika greška, što smo se zadužili u dolarima. Zašto? Zato što mi taj gas inače plaćamo u dolarima, a većina naših kredita je indeksirana u evrima. Prema tome, ovde je stvar čista.

Još nešto da vam kažem, verovatno ćemo u narednom periodu, ukoliko nam to odobri Ministarstvo finansija, da bi stvari bile čiste prema „Srbijagasu“, jer su nama gubici po osnovu kursnih razlika negde oko 150 miliona evra, deo koji se odnosi na plaćanje gasa, treba razmisliti da počnemo i mi da fakturišemo u dolarima. Jer, te depresijacije dinara, dolara i evra, su za tri godine su napravili 150 miliona duga kada je u pitanju „Srbijagas“. Tako izgleda kratka slika.

Ukoliko želimo da ispunimo dogovor sa Vladom Republike Srbije ove mere koje sam sada naveo moraju se poštovati, a ovaj kredit treba da nam posluži kao finansijski amortizer da bismo iduću godinu do kraja godine zaista izašli na zelenu granu. Hvala na pažnji.

Svejedno, ili da koristim još onih sedam minuta što mi je ostalo? Ali, objašnjenje…

Samo želim da objasnim pitanje koje je postavio kolega. Znate šta, kada pregovarate sa bankama i kad prikažete preduzeće koje već duguje 600, 700, 800 miliona evra, bez obzira na državnu garanciju, to se smatra visokom izloženošću.

Moram da vam kažem da smo mi, da bismo došli do ovog kredita od 200 miliona, faktički morali da radimo iz dva puta, kako bih to rekao, jer na prvom konkursu neke banke su imale političke uslove, tipa da uvedemo sankcije Rusiji i slične stvari. Otuda smo razgovarali sa „Intezom“ dva puta, da se skinu ti uslovi tipa uvođenja sankcija Rusiji i slične stvari. Kolege iz Vlade koje su učestvovale u tim pregovorima znaju o čemu se radi.

Prema tome, s obzirom na to koliko je „Srbijagas“ u smislu duga, bez obzira na državnu garanciju, izložen prema bankama, ja tvrdim da su ovi krediti ispregovarani sa odličnim uslovima, možete ih zvati i transparentnim i u ovim uslovima teško da prema „Srbijagasu“ možemo ići sa boljim kamatnim stopama. Jednostavno je to tako. Pregovaralo se najbolje što se moglo. I ja se nadam da ovaj odgovor zadovoljava razliku i u kamatama, jer banke različito postupaju. Već su dosta izložene te iste banke koje su tu upisane sa kreditima, naročito „Inteza“, prema „Srbijagasu“.

Ponavljam, nismo oštećeni, jer mi inače plaćamo gas u dolari. Šta god da smo uradili suma novca bi bila ista, kao što vidite otvara se…

… prema Narodnoj banci.

Dakle, gospodine Đurišiću, sve to što čitate su krosborderi. Ceo bankarski sistem Srbije sada da izvrnete naopako ne biste mogli da nađete te pare kod jedne banke i da ih tako ispregovarate. To što imate, vi to čitate kao posrednik, to uopšte nije neuobičajen bankarski posao, niti smo ga dobili po značajno većoj kamatnoj stopi. Banke pozajmljuju bankama. Dakle, radi se tu o nekom ko se može tako postaviti, ali to jednostavno nije neuobičajen bankarski posao. Jednostavno, naše banke nemaju potencijal da u ovom momentu naročito ukoliko se radi o dolarima, da toliko nađete onoga što mi zovemo domaće banke, da izbace to na tržište. Prema tome, ne sumnjajte da se ovde radi o bilo čemu što je neuobičajeni bankarski posao koji je svetska praksa. Nismo to izmislili mi u Srbiji. hvala.

Moram da kažem da sam veoma iznenađen, ranije smo slušali druge diskusije na tu temu.

Imam jedno pitanje za kolegu, ako on na to želi da odgovori. Da li vi smatrate da mi treba da se smrznemo u toku ove godine, jer ako ne budemo platili gas, šta treba da uradimo. Isto što je Putin uradio, zavrnemo ventil. Da li hoćete da to uradimo u školama, bolnicama, preduzećima, socijalnim ustanovama, kome?

Dajte molim vas kad već, ja razumem opoziciono delovanje, ali hajde da vidimo o čemu pričamo. Vrlo jasno smo rekli, znači, imamo plan kako ćemo „Srbijagas“ finansijski da restrukturiramo, dao sam čak i detalje. Imamo deo kojim ćemo pomagati Vladi da smanjuje deficit, deo svojih obaveza vratiti. Znate šta je alternativa tome, da onih 600 miliona koje su potrošači povukli kao nerealnu cenu, to su pravila Agencije za energetiku prenesemo na kupca. Pa, koliko će onda biti taj gas dok se tih 600 miliona ne skupi i u kom periodu? Jel u periodu otplate bankarskih kredita?

Prema tome, ja vas molim, ja mislim da smo mi 45% zaduženja prošli za vreme prošle i pretprošle Vlade. Mislim da ćemo morati da idemo i do nekih 70% da bi se uspostavila finansijska ravnoteža troškova razduženja i svega. To smo javno saopštili. Ako je cilj cele ove priče, samo da izađemo sa opozicionim stavovima i da kažemo – mi smo zato da se briše i da se više ne zadužujemo, ja molim da se onda još jednom razmisli šta je alternativa. Alternativa je ili da se svi ti troškovi koji su ranije vođeni kao socijalna politika prenesu na kupca, a druga alternativa je da država kroz ovaj finansijski amortizer i omogućavanje jedno godinu dana „Srbijagasu“ daha, zaista dođemo da dođemo do toga da to bude profitabilna kompanija, onako kako to od nas Vlada Republike Srbije traži.

Prema tome, bez tog zaduženja, to nije moguće sprovesti. Alternativa ovome jeste da nemamo gasa i da ne možemo da napunimo Banatski Dvor.

Čisto da svi znate oko ovog razmišljanja, pa Banatski Dvor je bio napunjen do kraja. Svi ugovori sa ruskim partnerima su na vreme napravljeni. Kod nas je problem ovde što ovaj kredit treba da posluži, da presečemo dalju praksu vođenja socijalne politike kroz „Srbijagas“. Bez tih sredstava, bez obezbeđivanja realne tekuće likvidnosti, uključujući u to i punjenje Banatskog Dvora u toku leta, mi to ne  možemo da restrukturiramo „Srbijagas“ i da sve to odradimo ukoliko nemamo ova sredstva.

Prema tome, samo bih molio da ne zamenjujemo teze. Dakle, vrlo jasno se zadužujemo i na vreme smo razmišljali o mogućem ukrajinskom scenariju, jer smo napunili Banatski Dvor i napravili sa kolegama iz okruženja Mola i drugih mađarskih trgovaca, recimo, alternativu u slučaju da dođe do ukrajinskog scenarija. Podsećam vas na 2009. godinu kada je bio zabranjen gas. Koliko smo bili spremni da ga platimo.

Prema tome, energetska budućnost, odnosno bezbednost zemlje se plaća i mislim da se ovom preskupom socijalnom politikom u „Srbijagasu “, da prekinemo i ova sredstva su namenjena tome. Ako ćemo da pričamo o bruto bilansima onda možemo da se uključimo i u to koliko smo se kad zadužili nije problem. Ovde pričamo o tome zašto uzimamo konkretno ovih 200 miliona. Namena je vrlo jasna sa detaljnim planom usaglašeni i sa Vladom Republike Srbije. Hvala vam.

Samo da ne bude ovde nikakvog nesporazuma. Dogovor u Vladi Republike Srbije, sa kojim sam se ja lično složio, ne radi se ni o kakvom međusobnom nepoverenju i jeste da taj novac može biti korišćen isključivo za plaćanje gasa.

Dakle, mi moramo u decembru da povučemo prvih 100 miliona, a ostalo ćemo povlačiti u tranšama po dogovoru koji smo vrlo precizno potpisali u memorandumu koji je potpisan zajedno sa GASPROM-om.

Znači, pošto mi prvih 6 meseci ne moramo da povlačimo novac od banaka , ostatak moramo da držimo negde i nema zgodnijeg mesta od NBS, niti ima razloga za neko nepoverenje.

Dakle, ovo trošenje novca osim prvih 100 miliona, koje će biti uplaćene odmah, biće isplaćivane po memorandumu u smislu razduženja i kupovine gasa, koji je pre dve nedelje potpisan u Ministarstvu energetike, sa predstavnicima GASPROMA, a o detaljima je upoznato Ministarstvo finansija i mi smo se dogovorili da nijedan jedini cent od tog novca, ne može biti potrošen ni za šta drugo, ni za kakve investicije, kapekse, plate, kupovinu bilo čega, nego isključivo za obezbeđivanje gasa, odnosno za plaćanje gasa.

Prema tome, nema nikakvog nepoverenja i to je dogovor koji smo napravili i on je po meni veoma kvalitetan.

Vlada treba da zna kako će biti potrošeno tih 200 miliona, baš zbog visine zaduženosti, o kojoj govorimo.

Samo da dam dodatno obaveštenje. Zato sam se javio. Zašto je hitno? Danas je 25. Mi faktički imamo četvrtak i petak, posle toga će teško koja banka da radi.

Mi u naredna dva dana treba da povučemo 200 miliona dolara, jer su ovi ugovori važeći, faktički i mora da se završi posao u toku ove godine. Prema tome u naredna dva dana mi treba da završimo čitav ovaj posao. To je razlog zašto ovde zaista postoji realno opravdanje da stupa na snagu momentom objavljivanja, jel mi sa bankama moramo praktično u roku od 48 časova da taj novac povučemo, jer vam niko neće raditi 29. i 30. decembra i vršiti dolarske plasmane u Srbiji, to sam potpuno siguran. To je obrazloženje zašto ovde postoji zaista osnovana mogućnost i potreba da to stupi na snagu danom donošenja, odnosno danom objavljivanja.

Hvala poštovani predsedavajući. Pokušaću da se ne držim uobičajenog tempa u ovoj priči i nadam se da ovo neće biti vojvođanski dijalog. Vidim da se svi trude i predstavljaju, a mi Vojvođani volimo da budemo svoji, volimo da budemo kulturni, volimo da imamo poseban mentalitet, ali nažalost i drugi misle isto tako da to i njima pripada.
Nadam se da neću izazvati replike, ali ću početi sa mojom omiljenom poslovicom na mađarskom da bih polemisao pre svega, biću slobodan da kažem, sa mojim političkim prijateljima, gospodinom Pastorom kome se beskrajno zahvaljujem što nas je tamo u Vojvodini ujedinio kad nismo mogli mi Srbi, onda su nam pomogli Mađari. Zaista vam se iskreno zahvaljujem. (Poslanik izgovara poslovicu na mađarskom). Ta poslovica glasi: Biti ili ne biti pitanje je sad. Nismo mi na tom nivou priče sad.
Znate kako, jako dugo se vodi polemika u Srbiji, kada ste već pričali o oktroisanosti, o položaju Vojvodine. Bila je oktroisana i 1974. i kralj nas je pre toga oktroisao. Bila je oktroisana i 1990. u kojoj smo i mi učestvovali socijalisti. Bila je oktroisana i 2006. godine jer smo mi vodili neke od partija koje su i sada učestvovale s nama ovde, a učestvovaće i dalje. Borbu protiv ovog ustava gde smo zahvaljujući malim ucenama u pretprošlom sazivu republičke Skupštine u stvari dobili najviše ovlašćenja koje je Vojvodina ikada imala, izuzimajući toliko željenu 1974. godinu, a glasali smo protiv tog Ustava. Neću polemisati sa političkim opcijama, ali niko nam nije kriv što u sastavu kada je DS bila dominantna i u ovom parlamentu, a naročito u Vojvodini i falili su i socijalisti, u tome sam i ja učestvovao kao Vojvođanin, i Nenad Čanak kao Vojvođanin, nema Bojana Pajtića kao Vojvođanina, i vi gospodine Pastor, pa smo malo pritisli ovu skupštinsku većinu da nam da malo više. To je istina.
Nažalost oni koji su bili dominantni u pisanju prethodnog statuta su preterali u dve stvari, u tome kako je statut napisan i drugo kako su koristili one nadležnosti koje su Vojvodini pripale. Pričam o Fondu za razvoj, pričam o Fondu za zdravstvo, Fondu za kapitalna ulaganja, o svemu ostalom što smo mi sami upropastili. Dobro je što se ovde ponovo govori o tome, sad ćemo raditi drugačije.
Podsetiću vas da smo mi i 2002. godine imali dva koncepta. Koncept akademika Fire koji je čini mi se zastupala LSV, a to je Vojvodina republika i koncept koji je zagovarao jedan mekši pristup, koji su zagovarali DS i SPS. Sada ako hoćemo da koristimo te mentalne i kulturološke, a rekao bih pre svega ekonomske i regionalne prednosti Srbije, onda moramo da budemo pametniji i mudriji.
Koji je to razlog da mi ne verujemo Republici Srbiji? Mi kažemo da smo oktroisali ovaj ustav. Znate šta, ako pogledate šta su odredbe koje postoje u zakonima i važe za celu Republiku Srbiju, dakle i za Rašku oblast, a važe i za Vojvodinu, a to je upotreba jezika, pisma, prava manjina itd. Zašto mi ne verujemo Republici Srbiji da to mogu biti i prenete nadležnosti?
Ja sam potpuno siguran da će i posle novog Ustava Republike Srbije, a mora ga biti, Statut AP Vojvodine počinjati na osnovu Ustava Republike Srbije. Ovde greše oni koji koriste rečenicu – Vojvodina je sastavi deo Republike Srbije.
Piše vam i u predlogu, Vojvodina je neotuđivi deo Republike Srbije. Dajte da ta pitanja skinemo sa dnevnog reda. Autonomija nije decentralizacija. Decentralizacija je ono što ćemo dati opštinama. Ako govorimo o decentralizaciji u Srbiji, treba govoriti isključivo o ekonomskoj decentralizaciji, jer će to omogućiti ravnomerni regionalni razvoj.
Pogledajte kada se desi nevolja, kao što se desilo u Srbiji, kako se ljudi ujedine, kako su spremni da nam pomognu i oni iz susednih zemalja, nama okružujući, sa kojima se možda svađamo, a šta nas stvarno svađa? Svađa nas politika. Svaki rat makar bio i politički, samo je nastavak politike drugim sredstvima.
Prema tome, u rešavanju onih prava, a to je da živimo pristojno, ja i dalje tvrdim da nema razlike između nezaposlenog Srbina i Mađara i gladnog Muslimana i gladnog hrišćanina, kako god hoćete. Ako to treba da rešimo, to treba da rešavamo jedinstveno na teritoriji cele Republike Srbije.
Šta nije bilo dobro u prethodnom statutu koji smo čekali jednu godinu, jedan mesec i 15 dana? Pre svega, politička nesloga. Nije bilo spremnosti, nije bilo političke volje da se dođe do ovoga do čega smo danas došli.
Dakle, kada se dobro analizira ovaj Predlog statuta na koji mi danas treba da damo saglasnost, tvrdim da mi i jednu nadležnost AP Vojvodine ne umanjujemo.
Da vam opišem svoj položaj, neće mi zameriti moje kolege iz poslaničke grupe, a moj kolega Miša Petronijević je upravo ušao, on je vodeći beogradski centralista, pa kaže, ne mogu da te slušam, neće valjda nas da zastupa autonomaš, naravno u najboljem smislu te reči.
Imamo mi vojvođanski Srbi, ali i vojvođanski Mađari i Rusini, i Slovaci i svi ostali mnogo tradicije u tom životu ili suživotu, jedni sa drugima, što znamo jako dobro da čuvamo.
Mnogo godina je srpska istorija, tradicija i kultura, čuvana u Vojvodini. Mi to jako dobro znamo da branimo.
Vi, gospodine Pastor, izvinite što vam se lično obraćam, jako dobro znate kako izgleda mađarski parlament. Mađarska je svojevremeno bila imperija, ala kada uđete u mađarski parlament, tamo su narodne nošnje i običaji svih naroda koji su ikada bili u sastavu Austrougarske ili Ugarske imperije. Čak i pogrešne stvari su opisane, koje istorijski nisu bile dobre po interes mađarskog naroda u tom parlamentu. I to vrlo slikovito.
Mi smo morali da nađemo kompromis oko toga da li ćemo koristiti ove novoevropske simbole sa ove tri zvezdice i ovom zastavom koju smo razvukli, malom srpskom, a nekim nacionalistima, o.k. Srem, Banat i Bačka, a gde vam je Baranja, nedaj bože da se vratimo na te priče i ne vidim razloga da koristimo tradicionalne simbole. Čega se mi tu stidimo?
Nadam se, kao što su ovde zajedno postavljeni ovi novi, jer je to plod političkih kompromisa, da će istovremeno na jednak način kada donesete odluku o upotrebi tih simbola biti korišćeni i tradicionalni i onda ćemo valjda svi biti zadovoljni.
Ako smo igde imali dobar primer kako se rešavaju međunacionalni odnosi, onda je to bilo u to vreme, ja ću biti slobodan da kažem, rizikovaću da me optuže kada je postojala Austrougarska imperija, ne mislim na one pritiske, nego na poštovanje civilizacijskih normi. Kada govorimo o izmenama Ustava, neće taj Ustav nama rešiti ekonomske probleme. Pisaćemo ga valjda na osnovu najboljih evropskih normi.
Još jednu stvar želim da kažem da je dobro i loše. Jako je dobro, ja sam razmišljao, da li da budem eksplicitno protiv ovog – etničke zajednice, ali neka bude i – nacionalne manjine, što je normalno za Evropu, neka budu – etničke zajednice, što je bila intencija ovde i neka imaju sva prava po Zakonu o etničkim zajednicama koja proističu i nikakav problem ja tu ne vidim.
Neko se potrudio da uvede prizvuk dvodomnosti vojvođanske Skupštine. Mislim da je dobro što toga u ovom Statutu više nema.
Ne vidim potrebu pošto je to isključiva nadležnost Republike i po Ustavu da dalje razgovaramo o Vojvođanskoj akademiji nauka i umetnosti. Ako bih pogledao biografije tih akademika, nikada se ne bih složio da sa njima formiram akademiju, a meni se čini da bi i SANU morala da bude malo više uključena u politički i naučni život, nego što je to danas slučaj, jer su to ljudi koji žive za nauku, koji imaju svoj personaliti, svoju reč.
Smatram da nam je SANU i njeno odeljenje u Novom Sadu, sasvim dovoljno.
Samo jedan primer da navedem. još jednu stvar politički da prokomentarišem, mi smo imali vlast kada je trebalo doneti Zakon o finansiranju, Zakon o imovini i Zakon o pokrajinskim službenicima.
Gospodine Čanak, ja ću vas veoma pažljivo slušati. Ja sam i prošli put glasao zajedno sa vama. Ja bih vam zaista dao „Oskara“.
Izvinjavam se, predsednice, što sam se neposredno obraćao kolegi poslaniku, morali ste da me opomenete.

Sam sam sebe opomenuo. Još jednu stvar želim da komentarišem, ako gledamo ozbiljno ustavnu materiju, zaista je Statut AP Vojvodine, podzakonski akt i on ne može da uređuje neke stvari koje su u ranijem Statutu bile prisvojene. Veoma mi je drago iako nemam tu informaciju, a morao bih da imam, i voleo bih da je podelimo sa svima, ukoliko postoji dogovor između SVM i SNS o tome da se pišu ova tri zakona, Zakon o finansiranju, Zakon o imovini, a možemo i o prenetim nadležnostima, možemo i o pokrajinskim službenicima, kako god hoćete.
To su samo neke od primedbi koje sam imao, jer ja sam shvatio da ne bi trebalo da pravimo polemiku.
Mislim da treba, a to je stvar pokrajinske Skupštine, da razmislimo i o promeni izbornog sistema, ali pošto nije tema samog Statuta, ja ću to samo reći, jer mislim da on treba da bude proporcionalan i naravno da uvažava sve manjine kao što je to slučaj i na republičkom nivou.
Druga stvar koja mi se veoma sviđa jeste što ne glumimo nikakav parlamentarni sistem.
Skupština Vojvodine koja će predstavljati nas, vojvođane, ma koje vere, kulture ili već kako raspoređeni bili, je glavni organ. Ona se o svemu pita.
Ja ću glasati, kao i moja poslanička grupa za ovo, ali smatram da je mnogo bolje bilo da je ostalo Izvršno veće AP, nije strašna tema, ali Vlada vlada, Pokrajinska vlada, ali Vlada vlada. Neki su skloni, naročito kada imaju većinu da to zloupotrebe.
Da smo imali ovakvu diskusiju kakvu ste vi, predsedniče, nametnuli i vodili u parlamentu, ne bi toliko dugo trajale ove rasprave koje mi danas imamo.
Ja sam namerno rekao da ponekad kod mene u poslaničkoj grupi, kada nešto pričamo o Vojvodini ili tražimo, ovi kažu – i ti si autonomaš. Nisam autonomaš, ja sam lokal patriota i učestvovao sam, na žalost, u većini ratova koje je Srbija neuspešno vodila, a sada ću da učestvujem u svim ovim mirovima koje ćemo da stvaramo.
Dakle, bilo bi još ponešto da se kaže. Ja sam ovo namerno istakao. Ne glumim ovde nikakvu vladu, i to je dobro. Ovde nema opoziva Vlade, nema ništa slično što ima u republičkom Ustavu, može da da ostavku i predsednik vlade vojvođanske, neće pasti Vlada, možemo da razrešimo nekog ministra, to ne znači ništa strašno.
Ali, pozdravljam što su ostale određene nadležnosti, ja mogu i da ih čitam, ali mislim da je to u ovom momentu možda pretenciozno, gde se govori šta ćemo mi sve uređivati. Šta mi se sviđa? Sviđa mi se što svaka od tih stavki na kraju kaže – na osnovu zakona. To znači da ćemo se najzad potruditi da autonomiju Vojvodine, ne samo u budućem Ustavu, nego u aktuelnoj zakonskoj praksi, koju se nadam zajednički sprovoditi, ova ogromna koaliciona većina koja postoji danas u Skupštini Republike Srbije i koja je uz vaše kompletno prisustvo, kao rukovodstva vojvođanskog parlamenta, pokazala da će imati drugačiji odnos prema tzv. vojvođanskom pitanju. Ja ne volim tu reč jer „vojvođansko pitanje“ kao takvo ne postoji. Ali, slažem se da neke stvari mi Vojvođani treba da uradimo.
Drago mi je što je ostalo mnogo nadležnosti. Neke će biti prenete. Nadam se da buduće izvršno veće ili buduća pokrajinska vlada će učiniti više od toga da danas imamo, zavisno koji kriterijum primenjujete, od 11 do 17 nerazvijenih opština u Vojvodini. Nadam se da će prosek plata u Vojvodini biti veći nego u Republici, što sada nije slučaj. Nadam se da će nezaposlenost biti manja nego u Republici, što sada nije slučaj.
Želim da kažem da će u svim političkim procesima koji znače civilizacijski, zakonski, ustavni, kakav god hoćete, a pre svega ekonomski i kulturni razvoj Vojvodine, postojati politička podrška Socijalističke partije Srbije. Ali, nikada neće postojati podrška koja podrazumeva da Vojvodina nije neotuđivi deo Republike Srbije.
Imao bih još mnogo toga da pričam, ali sam shvatio da postoji prećutna politička saglasnost, ako je 100 od 120 vojvođanskih poslanika glasalo za ovo, da nema potrebe da širimo diskusiju. Nisam želeo nikoga da isprovociram, više sam govorio iz nekog svog, lokalnog, vojvođanskog ugla, nego što sam imao ideju da se pravim preterano pametan. Ovo je sasvim dovoljan okvir da u okviru Republike Srbije, ako smo dobro organizovani u vojvođanskoj skupštini, možemo da zadovoljimo sve svoje interese i potrebe – i manjinske, i većinske i kakve god hoćete. Zahvaljujem vam.

Poštovane kolege, dosta toga je rečeno i ja ću gledati da se ne ponavljam. Ono što ću prvo da kažem jeste da će poslanička grupa SPS podržati još jedan korak Skupštine i još jedan korak Vlade Republike Srbije, nije bitno u kom sastavu, da se najveći posleratni energetski projekat u Srbiji, a to je "Južni tok", izgradi kako treba. Eventualno možda možemo da poredimo gradnju Đerdapa infrastrukturno sa ovim, ali mislim da će posledice "Južnog toka" biti veoma značajne i veoma velike. Dakle, SPS će to da podrži, ko i do sad što smo sve vreme podržavali.
Danas vidim mnogo više političkog konsenzusa po ovom pitanju, nego što je to bilo ranijih godina, i to me raduje. Čak i u sredstvima javnog informisanja, od ove nove Vlade, postoji mnogo manji komunikacijski šum u razumevanju šta je to "Južni tok" i šta su njegove posledice. Gledaću da se ne ponavljam, ali neke stvari moram da kažem i pričaću možda malo šire nego što ste vi očekivali.
Da, preduzeće je 51/49, ali kad smo mi pregovarali o "Južnom toku", za razliku od NIS postoje u Ugovoru o "Južnom toku" dve stranice, oni to zovu "razglašenija", što znači da ruski partner ne može ništa da uradi a da se o tome ne saglasi "Srbijagas", odnosno Vlada Republike Srbije. Jeste 51/49, jeste to nasleđeno i jeste da nije odgovornost ove Vlade, ali oni mogu da potroše 250 hiljada evra i tu staju. Za sve ostalo moraju da se saglase partneri u projektu.
Da li smo pregovarali dobro ili loše? Mogli smo bolje da prođemo i oko NIS i tu je i ministarka u pravu i Vlada je tu u pravu. NIS-na i naftna renta, kada gledate profit NIS, on uglavnom potiče od eksploatacije onoga iz zemlje, a ne iz tržišnih okolnosti i slično, ali to nije moja tema. Onda bi mogli da konstatujemo da je loše i što su gasna nalazišta umesto u "Srbijagasu" ostala u NIS. Ali, kada govorimo o "Južnom toku", "Južni tok" će Srbiju postaviti u poziciju zaista energetskog čvorišta. Znači, 40 milijardi metara kubnih će ići kroz Srbiju, gas za Hrvatsku iz "Južnog toka" će ići za Srbiju, gas za Republiku Srpsku će ići iz Srbije, za BiH Federaciju, uradićemo interkonekciju prema Bugarskoj i uradićemo interkonekciju prema Rumuniji.
Šta je još važno razumeti? Gas, osim toga što ima ekološku karakteristiku, to nije samo energent da ga spaljujemo u toplanama i da se grejemo, gas je bazna sirovina za mnogo toga u hemijskoj procesnoj industriji. Primer je "Metanolsko-sirćetni kombinat" i "Azotara Pančevo", a možda sutra još neka postrojenja.
Dalje, ono što je važno i gde mislim da će biti velika trka u regionu, jer Rusi znaju šta rade, ponudiće izgradnju gasnih centrala. Već je to radio Čermak u Hrvatskoj. Već je to nudila Republika Srpska. Već hoće Federacija BiH da radi jednu kod Tuzle, a mi u Srbiji, barem po nekom mom viđenju, trebalo bi da radimo barem četiri.
Dakle, ovo nije samo milijardu i 700 miliona evra za "Južni tok" i nije samo ventil u Srbiji, kao što priča neki srpski nacionalista, jer taj ventil mi nećemo kontrolisati, ovo je ogromna razvojna šansa. Dodajte tome "Koridor 10", "Koridor 11", dodajte tome "Koridor 7" – Dunav, i šta ćete dobiti? To je ključ ove priče. Tu je korist ove priče. Dobićete infrastrukturu uz povoljnu poresku politiku Vlade Republike Srbije, koja je već prisutna. Malo se ne slažem sa ovim davanjem para samo strancima, ali nema veze, neka bude i ta povoljnost. To će u stvari biti prilika da se Srbija reindustrijalizuje. Nema napred u Srbiji ukoliko Srbiju ne dovedemo do reindustrijalizacije.
Dakle, ovo što je rekla i ministarka Mihajlović - velika energetska sigurnost, imamo novi pravac, značajno pojeftinjenje transportnih troškova, bar tri puta će biti manje nego kroz Mađarsku, tako smo barem uzeli u bankabilnosti projekta, bezbednost u smislu da ne može Ukrajina da nas ucenjuje, činjenica da Srbija može da izgradi do pet milijardi metara kubnih podzemnih skladišta gasa, a vi znate da bi gasovod radio u tehničkom smislu. Sada ovde kada se pominje da li su početi radovi na "Južnom toku" – pa, Banatski Dvor je prvi objekat "Južnog toka" u Srbiji. Kasnije ću zbog javnosti nabrojati šta se sve radi.
Dakle, možemo da konkurišemo primatu mađarskih skladišta. To da li se oni svađaju između sebe, to nije toliko važno. Dakle, možemo da imamo i skladišta i gasne centrale i hemijsku-procesnu industriju i veliki priliv kapitala u tim investicijama u naredne tri-četiri godine. Ja tako gledam na projekat "Južni tok".
Možemo mi da dajemo još detalja koliko god hoćete, ali pred nama su i važna pitanja. To je kolega Markićević pokrenuo, a i ministarstvo na čelu sa profesorkom Zoranom Mihajlović se dobro bori. To je pitanje cene gasa. Sistemska stvar, a to je da se tržište barem po zakonu uredi, odnosno liberalizuje, je već urađena. Ali, mi nemamo pravu konkurenciju. Svi izvori gasa koji trenutno mogu da dođu do Srbije su u stvari ruski izvori. Teško da mi možemo da kupimo na spotu, pa da to tek tako dođe, možda neke manje količine da intervenišemo. Teško da možemo da svopujemo sa zapadnih berza u Mađarskoj, nemamo ni toliko para. Gas iz srednje Azije, kao što znate, za sada može da dođe samo ruskim transportnim sistemima.
Velika priča i komunikacijski šum u srpskim novinama je tzv. "Šel gas" ili "Slancovi gas", to je to što su sad Amerikanci izmislili tehnologiju i svi se nadaju da će sada Amerika da postavlja brodovima gas u Evropu i cene gasa će strašno da padnu, kao što su pričala gospoda iz LDP. Neće tako biti. Prvo, Srbija mora da posmatra šta se danas dešava u svetu. Dolar jeste vodeća valuta, ali nije jedina. Postoje i zemlje BRIKS-a, rastuće ekonomije – Brazil, Rusija, Indija, Kina. Rusija je diverzifikovala svoje prihode budžeta, ne samo na zapadnu Evropu, nego i gradi gasovode za Kinu i naftovode za Kinu. Smanjuje pritisak na svoj Sibir gde su resursi, što znači da Rusija više neće biti tako jednostavno zainteresovana da tek tako iz bratskih odnosa prodaje gas ovde. Da li će se Amerikanci ili oni koji dobiju tehnologiju da proizvode šel gas pojaviti kao eksporteri? Na kratak i na srednji rok sigurno neće.
S druge strane, ako posmatramo globalne tokove danas u ekonomiji, nisam siguran da će bogate zapadne zemlje tek tako, samo zbor tuče sa Rusijom, hteti da budu eksporteri jeftinog gasa jer i oni imaju potrebu da u globalnoj utakmici njihovi energenti budu jeftini, da bi njihova privreda bila konkurentna.
Ovo nisam ispričao zato što to ne znaju poslanici ili zato što ne razumeju ljudi koji se stručno bave time. U našoj javnosti je ogroman pritisak na svaki posao sa Rusijom. Ozbiljne lobi grupe radi protiv toga. Za Nabuko smo znali da neće biti. Nema ni južnog koridora, koji je takođe projekat EU. Ja sam Srbin, nisam Rus, ali biram racionalno. U perspektivi, treba očekivati, ne mislim uopšte da će tu biti bratskih odnosa, nego gledam gde ima kapitala. Treba ga tražiti u Rusiji, treba ga tražiti u Kini i treba ga tražiti u arapskim zemljama, odnosno u njihovim bankarskim sistemima. Mogu da vam kažem, biće kredita i sa zapada, ali će teško biti srpskoj privredi, ovakva kakva jeste, nekonkurentna, ako je uopšte imamo, da izađe tek tako na prezasićeno zapadno tržište. Ovo što mi danas pričamo niko danas nije spomenuo. To je specijalni trgovinski sporazum sa Rusijom. Niko ga ne ruši. Koliko je naša privreda u stanju da konkuriše na jednom vrlo probirljivom tržištu? To su pitanja na koja mi moramo da odgovorimo.
Dakle, vraćam se na temu samog "Južnog toka". Ovde je bilo pitanje da li ćemo isplatiti svakog čoveka kroz čiju parcelu se prođe. Ovde imam i mape. Ako neko hoće, mogu da ih učinim dostupnim, ona je sigurno i u Ministarstvu. Minimalno će biti, nema čak ni zgrada, ni salaša nema tamo. To je privremena eksproprijacija. Neće moći da bude građevinsko zemljište tu gde prođe gasovod, pošto to nigde nije slučaj. U Beogradu mora da radi na 16 bara, a ne na velikom pritisku, da bi mogao da bude u gradu. Ovo će biti gasovod sa 100 bara, sa satelitskim nadzorom, koji će imati pored sebe kontrolu najsavremeniju, ali jako malo će biti narušeno od onoga što bi bila nečija dedovina i imovina. Odgovorno vam kažem – imamo taj projekat ovde i ocenu rentabilnosti, sva sredstva će biti pronađena, na vreme uplaćena i niko neće ostati oštećen. Nigde gde smo do sada radili bilo šta na ovu temu, niko nije oštećen.
Zašto mora ovako? Ne vidim da smo, osim brzine, narušili bilo šta u postojećem zakonodavstvu ili u pravima vlasnika imovine. Mora da ide brzo. Daću vam primer. Kada je trebalo da prodamo srpsku fabriku stakla, dve godine smo rešavali imovinsko-pravne odnose. "Banatski dvor", kada smo dobili nalog da ga napravimo i napunimo, to smo uradili za osam meseci, a dve godine smo ga uknjižavali. Sada kada smo radili obilaznicu autoputa gore kod Novog Sada, E-75, opet je bila ista priča, gasovod-naftovod-produktovod, još nismo rešili ni arheologe, ni eksproprijaciju. Ne možete tako uraditi projekat, gde treba samo locirati u narednih godinu dana 350 hiljada tona cevi prečnika metar i po. Znate li vi koji je to logistički, u saobraćajnom smislu i u bezbednosnom smislu, izazov da se to locira, da se čuva, da neko ne zareže cev koja će da radi na tom pritisku, da se preveze, da on može tri cevi na kamion, da on može brodovima da dođe.
Trenutno su u toku, kada je u pitanju "Južni tok", tzv. završnica oko, hoću da odgovorim na pitanje za koje sam najviše ja odgovoran – kada će da počne "Južni tok"? Dao sam informaciju da će biti 20. oktobra, verovali su mi i u Ministarstvu i u Vladi i predsednik Republike, ali meni su rekli da počnemo 20. decembra. Mi zaista možemo da počnemo negde na kompresorskoj stanici. Mislim da će 28-og doći direktor Gasprom Aleksej Miler, ako to potvrde kabineti predsednika Republike i predsednika Vlade. Možda će to biti prilika da nešto simbolično počnemo. O ovoj godini pričamo. Ne brinite se vi, neće to biti iduće godine, ove godine, 28. će se sve to završiti.
Do kraja marta meseca mi ćemo raditi na tzv dugim tenderima i oni će biti raspisani. To su kompersorske stanice i cevi. Do juna meseca, a mi smo već snimili u Srbijagasu mogućnosti građevinske operative. Imamo džentlmenski sporazum koji mora biti podveden pod sve ono što podrazumevaju međunarodni standardi i da naše firme konkurišu, da sve što od usluga ili daj bože od opreme, ali od opreme nema mnogo šta, što mogu da urade srpske firme u okviru ovog projekta, urade srpske firme.
Od milijardu i 700 miliona, ovde sam sebi izračunao, pošto su mi neki slali i poruke, do 30%, to je 510 miliona keš uloga, toliko treba da damo mi i Gasprom, od prilike po pola, 51%- 49%. To znači da Srbijagas u naredne dve godine treba da da 250 miliona otprilike kao svoj ulog. Ostalih milijardu i 190 miliona, koliko ostaje, biće kredit za koji smo već dobili potvrdu ruskih banaka da će ih finansirati. Očekujemo i potvrde nekih zapadnih banaka. Dakle, finansirati u celosti. Projekti će se isplatiti za 25 godina. Početna cifra koju će ubirati Vlada Republike Srbije, po osnovu taksi, oko 120 miliona dolara, u punom kapacitetu oko 200, stopa povraćaja je 8%. Na 40 milijardi to je tri koma nešto milijarde kubnih metara gasa i preduzeće bi, recimo, to zajedničko trebalo da zaradi negde 500 miliona evra za narednih deset godina.
Napravio sam jedno malo poređenje, o kojem ćemo možda neki drugi put pričati. Mi smo na socijalnu politiku, koja je bila neselektivna, potrošili nekih 800 miliona dolara. Koliko smo pomogli privredi, koliko smo pomogli domaćinstvima, ne znam. Da li je to bilo selektivno ili neselektivno, to ćemo videti kada dođu ove socijalne karte, koliko smo neopravdano trošili na takve stvari. Mnogo nam je preduzeća, nažalost, otišlo u restrukturiranje, a i dalje da bi čuvali radna mesta moramo da im dajemo gas. Dakle, jedna socijalna politika koja na dugi rok nije održiva. Ako smo potrošili 800 miliona dolara za ovih prethodnih pet godina i ukoliko se budemo držali dogovora da nema dodatnog zaduživanja, Ministarstvo finansija, i ako uspemo da uspostavimo tržišne okolnosti, to će koštati otprilike toliko državu. To znači da ćemo za četiri godine sve ono što smo ispustili kroz dimnjak ili dali za održavanja nepostojećih radnih mesta ili loše privatizovanih firmi, isplatiti kroz projekat "Južni tok". Samo od taksi.
Možda to poređenje i nije nešto. Kada se bude radio "Južni tok", biće osam deonica. Smatra se da deonicu od 50 kilometara, dobro opremljeno preduzeće sa 650 radnika može da opremi, da uredi za šest meseci, pod uslovom da je dobra logistika. Znači, biće angažovano, zavisno od načina kako budemo radili, da li u jednoj godini ili u dve godine, najmanje dve hiljade ljudi, a možda i tri, četiri hiljade, kada se gleda posredno.
Na kraju, po projektu kako imamo, u "Južnom toku", kao firmi kao takvoj, radiće negde oko 500 ljudi. Samo hoću da kažem, videćemo šta će se isposlovati za vreme posete, taman još toliko vremena imam, da je trenutno urađeno predinvesticiono istraživanje, da je negde oko četiri hiljade ljudi kroz čije parcele treba da prođemo, već smo ih obišli, uplatili neki sitan novac da se prođe kroz njihovu parcelu, da se vidi da li su to voćke, voćnjaci, da vidimo koliko će to da košta u perspektivi. Dakle, preko četiri hiljade parcela je već urađeno, pa će tek uslediti eksproprijacija. Izrađen je generalni projekat, dobijeni su pozitivni zaključci srpske Državne revizorske komisije na studiju opravdanosti, generalni projekat. Gasprom i Srbijagas su zajednički utvrdili plan mera za obezbeđivanje uslova za donošenje konačne investicione odluke u 2012. godini za izgradnju gasovoda "Južni tok" na teritoriji Republike Srbije, što smo faktički uradili.
Potpisani su ugovori o izradi tehničke dokumentacije, izvođeni kompleksi inženjerskih istraživanja, raščišćavanje teritorije na mestu izvođenja inženjerskih istraživanja ekskluzivnih predmeta, pripremi prostornog plana područja posebne namene koji je takođe urađen i usvojen od strane Vlade Republike Srbije, rešavanje imovinsko-pravnih pitanja.
Hoću da vam kažem, da izuzimajući deminiranje sve ostale poslove obavljaju srpske firme. Izrađen je usaglašeni dokument o osnovama projektovanja i iskreno se nadam da će Konzorcijum GIPR ispred specijalne zgrade "Srbijagas" dobiti i projektovanje "Južnog toka", tako vodimo razgovore. Sproveden je javni uvid, znači donet je taj posebni plan koji nam treba, izrađen je i utvrđen plan ne za realizaciju projekta "Južni tok" na teritoriji Republike Srbije za period 2013. do 2016. godine, kada će sve biti gotovo.
Inače, želim da vam kažem da će jedino na teritoriji Srbije biti dve kompresorske stanice, odnosno na dva mesta će se skidati gas. Jedna će biti kod Paraćina, druga će biti na gori Grču-gospođinci. Trenutno se radi na tome da se razradi dodatni plan da to ide uz onaj autoput od Niša, dole prema KiM i eventualno da razmislimo da li ima potencijala da se ide i prema Makedoniji.
Sada da vam ne bih čitao dalje, samo sam želeo da vam kažem nešto. Ako vas neko pita da li se radi na projektu "Južni tok" u Srbiji? Da, radi se veoma ozbiljno uz punu podršku Vlade Republike Srbije, uz punu podršku Ministarstva obezbeđene su državne garancije, komunikacija sa ruskim partnerima je dobra.
Pitanje cene gasa će biti ozbiljno pitanje i pošto mi je ostalo još deset sekundi, samo želim da kažem, mislim da ćemo uskoro potpisati dogovor gde ćemo se sa "Jugorosgasom" vratiti na partnerske odnose 50 – 50 posto. Očekujem da će prilikom posete generalnog direktora "Gasproma" biti potpisani dugoročni ugovori. Želim da vam kažem da smo trenutno na arbitraži u Cirihu sa FGSZ, to je mađarski transporter koji je neopravdano naplaćivao visoke troškove.
Očekujem smanjenje troškova i kroz Mađarsku i nadam se da ćemo uz inicijative koje će na tom planu pregovora i bilateralnim drugačije pokrenuti Vlada Republike Srbije, imati rešena i ova pitanja koja su do sada kao takva vrlo često u javnosti bili meta i način na koji se napadao "Srbijagas", ponekad politika Vlade Republike Srbije, ali u suštini sve što je trebalo da se radi sa Rusima, sve je bilo sporno. Tržište je liberalizovano, svi koji imaju viškove gasa, dobro došli su u Srbiju.
Izvinjavam se, gospodine predsedniče, što sam uzeo dva minuta više. Hvala.

Odgovor je u stvari dala ministarka. Ja sam vojvođanski Srbin, isto takođe lokal-patriota, ali ne volim ove rasprave o Vojvodini ili Nišu, gde se razlikujemo.
Da se razumemo, gasne centrale tako velikog kapaciteta, ja ne znam odakle vama to niti da sam ja to rekao, jer nikada nisam video ni u jednom zvaničnom dokumentu Republike Srbije da je neko napravio takvu raspodelu gasnih centrala. Ako ćemo je praviti kogenerativnog tipa, ovako kako jeste jedini i ispravan pristup, za sada uslovi za preuzimanje toplotne energije imaju samo Beograd i Novi Sad, i logično je da se tamo grade i postoje mogućnosti da se gas dovede. Niš mora još uvek da poradi na količini toplotne energije koja može da se uzme. Dalje, treba uzeti i osobinu transportnog sistema EPS, jer moramo da vodimo računa i o tome. Pretpostavljam da će negde u središtu Srbije, možda kod Paraćina biti građena jedna gasna centrala, pošto su one vrlo fleksibilne, mogu da peglaju pikove i tako dalje i ukoliko se održi obećanje, ali ja nisam hteo da polemišem sa gospodinom Jovanovićem, ukoliko se potpišu gasne centrale, da se grade ovde, a biće trka u regionu, ponovo vam kažem, onda ćete moći da ih gradite samo ako imate specijalne isporuke gasa, a to znači, gas koji je po znatnoj nižoj ceni, odnosno gas gde možete da proizvedete električnu energiju po tržišnoj ceni.
Srbija tu ima odlične pretpostavke, baš zbog ovog strateškog sporazuma i mislim da bi to uradili tako. Prema tome, ja samo kolegi hoću da kažem – ja ne znam odakle su ti podaci. Pretpostavljam da će u stvari lokacija gasnih centrala, opredeljenje snage i svega ostalog, u stvari biti pre svega posao Ministarstva energetike, eventualnih strateških partnera i na kraju će o tome odluku doneti Vlada Republike Srbije. Prema tome, to što ste pročitali jednostavno nije tako.
Što se tiče trase, ja sam bio u Nišu svojevremeno i pokušao sam da objasnim ljudima, ova trasa koja je sada isprojektovana je tehnička trasa, jer da biste vi prodali gasovod, mora da se složi i Hrvat i Bosanac i Mađar i Italijan i Austrijanac. Niko neće da plaća dužu trasu transporta, jer se to praktično plaća po kilometru. Druga trasa u Srbiji nije ni bila moguća. Ono što smo izvukli je maksimalna dužina trase inženjerski tehnički u Srbiji. Hvala.

Samo da ne bude sporno, Niš može sutra da napravi gasnu centralu od 450 megavata plus 150 kogeneraciju, što se tiče količine gasa koja može da stigne do grada Niša. Prema tome, Niš uopšte nije oštećen.
Osim toga, "Južni tok" kad se uradi, kompresorska stanica će biti kod Paraćina. Količina gasa kojom će moći da raspolaže grad Niš, ukoliko imamo mogućnosti da tamo napravimo industriju ili gasnu centralu, biće više nego dovoljna. Znači, već danas postoje svi uslovi da se u Nišu uradi gasna centrala onako kako je predviđeno.
Inače, možda ste dobili neku prezentaciju nekoga iz "Srbijagasa". "Srbijagas", mi smo se skoro doregistrovali i za proizvodnju električne energije i u ovom momentu zvaničan papir "Srbijagasa" o tome ne postoji. Mi imamo nameru da to predložimo, ali ministarstvu. Pre svega, treba Vlada da donese odgovarajuću strategiju i da znamo kakve ćemo imati uslove. Možda je neko radio neku prezentaciju, ali u Novom Sadu već postoji termoelektrana, toplana, postoji manji kapacitet u Zrenjaninu i u principu, ja bih iskoristio te kapacitete samo kada ima problem sa količinom električne energije.
Prema tome, dosta je kompleksno to pitanje, ali da ne bi moji prijatelji iz Niša ostali uskraćeni za odgovor, Niš i u ovom momentu ima količine gasa sa kojima može da napravi gasnu centralu.

Poštovane kolege, pokušaću, iako nisam ovlašćeni predstavnik Vlade nego poslanik, da odgovorim. Zahvaljujem se, gospodinu Đurići, na spisku pitanja na koja bi trebalo obavestiti srpsku javnost. Moram da vam kažem da ću se potruditi da krajnje koncizno pokušam neke stvari da kažem. Moj utisak je da, i pored dobre namere svih kolega poslanika, ubeđen sam, iz sredstava javnih informisanja, po pitanju snabdevanja gasom i rada "Srbijagasa" i saradnje sa Rusijom, što je ovde neko centralno pitanje, postoji mnogo komunikacijskog šuma, naravno, ima i realnih problema.
"Srbijagas" je ovu godinu, kao i prethodne dve, tri, startovao je sa zagarantovanim minusom. Šta to znači? Cena je bila negde oko 30% niža od realne. Ako znamo da ćemo prodati 2,5 milijardi metara kubnih, a prodajete ih 10 dinara ispod cene, što se podvodi pod vođenje socijalne politike, jer je o toj ceni odlučivala Vlada Republike Srbije, a ne Agencija za energetiku, kako bi trebalo da bude do nove godine. Imali smo zagarantovani gubitak od 25 milijardi dinara. Kada to prevedete na evre, to je 200 miliona evra zagarantovanog gubitka. Tu menadžment "Srbijagasa" ne može da uradi ništa.
S druge strane, nama se u proseku fakture plaćaju na 300. Uzmete kurs pre 300 dana i kurs danas, to je 10% - 15% ponovo gubitka na supstanci novčanog preduzeća. Sledeća stvar – sve ove kredite koje spominje gospodin Đurić, koji su uzimani da bi se održala tekuća likvidnost, oni takođe koštaju. To je takođe minus u kasni "Srbijagasa".
Treba reći još jednu činjenicu koja je važna za razumevanje. Jeste, u ovom momentu, biće još jedna kreditna linija od 170 miliona evra. Ovih 190 miliona evra, gospodine Đuriću, o kojima sada razgovaramo su iz budžeta iz 2011. godine, jer nismo stigli da povučemo kredite u Srbiji. Kada su izbori, Srbija stoji, nije bilo ni sednica Vlade, ni sednica parlamenta i sada raspravljamo o dugu nastalom u 2011. godini. Za ovu godinu je dug od nekih 170 miliona evra i to će, videli po rebalansu budžeta, biti takođe do kraja godine. Ili, ukoliko ne budemo mogli da stignemo da završimo proceduru, moraće biti preneta u narednu godinu.
Matematika tih gubitaka je, pod znacima navoda, apsolutno tačna. Može svaki ekonomski pripravnik sa prve godine srednje škole da to izračuna. Druga je stvar da li smo trebali da vodimo takvu politiku. Treća stvar koju treba da razumete, u ovom momentu "Srbijagasu" se još uvek više duguje nego što "Srbijagas" duguje. Samo toplane su dužne 150 miliona evra od prošle grejne sezone, a vi znate kako rade toplane. One se naplaćuju cele godine. Je li tako? Gas troše četiri do četiri i po meseca. Da li je neko mislio da će toplane platiti gas u novembru, decembru, januaru, februaru i martu u punom iznosu? Nema šanse. Cena grejanja je po gradovima niža od cene koju bi zahtevali postojeći energetski neefikasni sistemi grejanja u Srbiji.
Zašto to sugerešem? To je jedno vrzino kolo. Kada bi "Srbijagas" mogao da naplati sva svoja potraživanja, od privrede – 400 miliona, od toplana – 150 miliona, od građana, distributivnih sistema, škola, bolnica, najjednostavnije, u svim zemljama u tranziciji je u jednom momentu učinjeno ovo što je sada sugerisalo Ministarstvo finansija. Moramo da prestanemo da trošimo tako pare. Hajde da probamo to da uporedimo tih 200 miliona ove godine, a biće i više, kada se uračunaju kursne razlike, to je autoput od Subotice do Novog Sada, to su dva ili tri mosta na Savi ili Dunavu u Beogradu, to su tri mosta u Novom Sadu. Mogli biste sada naći matematičkih poređenja za izgradnju i za investiciju koliko hoćete. To je više od tranši koje smo preuzimali od MMF.
Koliko je prosečna porodica sada uštedela para zbog niže cene gasa? Oko 100 evra godišnje. Ima 300 hiljada potrošača gasa, to je 300 hiljada individualnih porodica i svakoj smo uštedeli po 100 evra. Za toliko smo subvencionisali cenu gasa. Kada to prevedete na račun "Srbijagasa", to treba platiti. Sami saberite koliko je to. Samo to je 30 miliona evra minusa. Odložena naplata nas je koštala 15 miliona evra. Da sada ne bih davao dalje primere, suština priče mora biti sledeća. Ukoliko Vlada Republike Srbije zaista želi da se ovako vođenje socijalne politike za koju sam i ranije, podsetiću vas, govorio da je ono po malo predimenzionirano, da previše para trošimo, a efekti na domaćinstva i na privredu su mali. Treba uraditi nekoliko stvari. Treba izraditi socijalnu kartu da ne pomažemo i bogatima i siromašnima.
U privredi, koja najviše duguje, za razliku od uglednih stranih investitora, recimo iz NIS-a ili nekih drugih kompanija, kada tražite neku bankarsku garanciju svi hoće da vas streljaju jer se podrazumeva da kao javno preduzeće ne možete da tražite bankarske garancije. U jednom momentu sam u šali rekao da "Srbijagas" može to sve da naplati, da blokiramo sva preduzeća, a to je otprilike pola srpske privrede, pa ako privreda preživi preživi, ako ne preživi šta da radimo. Da direktore priteramo da se odgovornije ponašaju prema javnom kapitalu možemo da podnesemo krivične prijave za izdavanje menica bez pokrića pa ćemo uhapsiti jedno 50 direktora škola, sve direktore toplana, dobar deo predsednika lokalnih samouprava koje troše gas. To je dobra priča o korupciji.
Mi se nalazimo u jednoj vrlo teškoj situaciji u kojoj moramo da se dogovorimo sa Vladom RS, pričam o "Srbijagasu", kako će se gas dalje plaćati. Ima ideja i rešenja – od 1. januara agencija utvrđuje cenu. Neka se radi po zakonu i metodologiji. Neka cena bude realna. Socijalna karta da se zna za koje siromašne se plaća. Tu čak postoji tehnički sistem. Nama se isplati, verujte mi, kao i EPS-u da svugde gde su siromašni potrošači, da kažem ljudi koji imaju od socijalnog neku kartu ili od lokalne samouprave zamenimo ona brojila i stavimo brojila koja će biti neka vrsta vaučera. To košta 50 evra, a gubici koje imamo po osnovu takvih isporuka daleko prevazilaze na godišnjem nivou nešto što neće biti plaćeno, pa će svako dobiti jednu karticu u svojoj socijalnoj ustanovi, lokalnoj samoupravi ili "Srbijagasu" pa to stavi kao u svaki mobilni telefon i troši koliko ima. Ako hoće više mora otići po vaučer kod svog distributera i navesti da će trošiti više od toga. Tako će se zavesti red.
U privredi ne možemo prestati da subvencionišemo privredu u smislu potrošnje gasa, ali moramo da razdvojimo privredu kojoj ima smisla davati jeftinu električnu energiju, jeftin gas. Zašto? Jer tamo ima nekih radnih mesta koja zaista imaju proizvod, zaista imaju tržište i zaista imaju neku perspektivu, pa i ako država potroši nešto para zadržaće ta radna mesta, i vratiće se sutra, prekosutra. Mnoga od tih preduzeća koja su u restrukturiranju državnom paskom da bi se održala radna mesta nemaju perspektivu. Mislim da je to bacanje para kroz prozor. To je treći predlog kako mislim da treba da se uradi.
Četvrta stvar koja je bila važna u poslovanju "Srbijagasa" jesu supsidijari. To su te firme koje "Srbijagas" preuzima zbog dugova. Tu smo relativno efikasno zaštitili kapital za razliku od nekih drugih primera u privatizaciji, ali smo sada došli u situaciju da smo sada očistili imovinsko-pravne bilanse. Trebali bi da idemo u investicije. Dobar deo novca "Srbijagas" može da naplati prodajom imovine.
Molio bih da se saslušamo ukoliko to gospodi iz DSS nije problem. Kada već imate primedbu onda slušajte.
Šta je suština? Dobar deo te imovine koja bi propala da smo radili privatizacije kako se to uobičajeno radi danas leži u potencijalu investicija u azotari koja već ima obezbeđene investicije, investicija u metanatsko-sirćetnom kombinatu. Nadam se da ćemo to uraditi i u "Petrohemiji", kao i u "Agroživu". Negde oko 200 miliona evra smo uspeli da zaštitimo samo kroz imovinu. Ukoliko se te investicije dovedu do kraja kroz dogovorene investicione cikluse gde nam ne treba pomoć Vlade RS, jer nismo budžetski potrošači u tom smislu, "Srbijagas" bi dobar deo tog gubitka mogao da nadoknadi iz tih supsidijara. To je takođe bilo jedno od krupnih pitanja ovde, da li to budžet pomaže aktivnosti "Srbijagasa" u drugim privrednim subjektima? Ne, ranije smo dat novac firmama na taj način koliko je to bilo moguće zaštitili. Evo vam primer "Srpske fabrike stakla". Sve smo naplatili što smo isporučili gasa. Zaradili smo čak dva miliona evra. Čak smo i NIS-u pomogli da otplati svoja potraživanja. Fabriku smo prodali za 35 miliona evra, plus 10 miliona za otplatu bankama i Fondu za razvoj plus devet miliona socijalni program i 22 miliona obavezujućih investicija i da ukoliko novi vlasnik za dve godine to ne uradi vrati fabriku državi Srbiji. Prethodna je bila privatizovana za 100.000. Nismo dozvolili to propadanje državnog kapitala.
Da li je to nešto koštalo "Srbijagas"? Reći ću vam da jeste. "Agroživ" je plaćen 11 miliona i 300 hiljada evra. Samo brend "Agroživa" danas se procenjuje, gde smo zaštitili naše tržište od slovenačkih i hrvatskih firmi, na 25 miliona evra. Moramo da se dogovorimo sa Vladom da preduzeća koja su bila loše privatizovana moraju da uđu u investicioni ciklus. Za taj investicioni ciklus neko mora da garantuje ili da mi uđemo u investicije kao javno preduzeće, što je velika rasprava da li javni kapital, odnosno državni kapital treba da bude nosilac investicija, mislim da to uopšte nije pitanje, naravno da treba da bude, ili treba da nađemo kroz džentvenčere neke nove strateške partnere. Ne bih se dalje udubljivao u to.
Što se tiče cene gasa sa Rusima, Nemačka i mi smo do 2010. godine, do Severnog toga imali praktično istu ili sličnu cenu. Mogu da vam dostavim to ukoliko želite. Kada je formiran Severni tok oni imaju dugoročne ugovore na 10 godina, 15 ili 20 godina, a mi gas kupujemo, kupovali smo kvartalno, godišnje. Naravno da su drugi uslovi ugovora. Računam da ćemo do početka decembra meseca potpisati dugoročni ugovor i očekujem, ne mogu da obećam, za sada smo skinuli cenu za sada u pregovorima sa 490 na 420 dolara za hiljadu kubika gasa, ne znam da li će tako biti, rizikujem da to početno u naftnoj formuli P0 svedemo na 360. To bi značilo da bi gas morao da poskupi negde oko 10% za potrošače koji to plaćaju u dinarima, ako postignemo tu cenu, a ako ne moraćemo kako je rečeno u Vladi da pređemo na berzansku cenu koja jeste.
Oko kupovine gasa apsolutno garantujem da imamo klasu cene u regionu, čak i nešto bolju, ali nismo mogli da imamo dugoročne ugovore jer nismo imali skladište. Dugoročni ugovor podrazumeva da svaki dan kupujete iste količine gasa, pa ga skladištite, pa ga u svoj sistem isporučujete kada vam odgovara veća ili manja količina. To do sada nismo mogli da uradimo.
Podsetiću vas da je menadžment "Srbijagasa" završio projekat star 31 godinu, a to je "Banatski dvor", gde danas imamo skladište i da možemo da napravimo prave ugovore o snabdevanju "Srbijagasa" i da garantujemo energetsku vrednost Srbiji po tom pitanju. To sugeriše i sledeći odgovor – nama nisu problem količina gasa u snabdevanju gasom. Nama je problem da li imamo novca da isporučeni gas platimo. Ako se to radi sa 30% nerealnom cenom na domaćem tržištu, onda je gospodin Đurić potpuno u pravu. Neće gas platiti potrošači, platiće ga svi građani iz budžeta. Ako ga plaćaju građani iz budžeta, naravno da će biti manje za školu, manje za bolnicu, manje za sudiju, manje za popa, nemam pojma, za sport, za šta god hoćete jer, potpuno ste u pravu, to morati da bude javni dug.
Ne mogu godišnje poslovanje sa 30% minusa plus kursne razlike da nadoknadim nikakvim profitom "Srbijagasa" na tržištu, a bojim se i nikakvim dugoročnim prenošenjem tog duga, što bi po zakonu bilo moguće, na potrošače, jer je cifra jednostavno prevelika. Upravu ste, deo toga će morati da bude javni dug i planiram da uskoro počnemo razgovore sa Vladom RS oko toga šta će od tog minusa kroz vođenje socijalne politike biti deo koji će morati da plati "Srbijagas", a šta će biti deo koji će morati da plati Vlada RS. Već iduće godine stižu prvi anuiteti iz ranijih zaduženja za otplatu i tu ćemo verovatno morati da imamo neku vrstu pomoći budžeta.
Gde su resursi? Resursi su da se nešto poveća cena gasa, odnosno da se svede na realnu cenu i da se tu uz pomoć Agencije za energetiku i resornog Ministarstva finansija drži pod kontrolom da ta cena bude realna a naplata najmanje preko 90% uz socijalnu kartu i sve ostale mere koje možemo da imamo.
Od 2015. godine država će po osnovu južnog toka, čija će izgradnja u Srbiji početi do kraja decembra, imati najmanje 200 miliona evra za takse plus profit "Srbijagasa" na osnovu tih projekata pa ćemo nekako od 2015. godine u narednih tri do pet godina verovatno biti u prilici da sve ono što zaradimo po osnovu taksi u južnom toku vratimo ovo što smo sada pojeli u vreme ekonomske krize. Postoje resursi. Slažem se sa vama da je do sada finansijska politika "Srbijagasa" bila loša. U kom smislu? Prvo smo se kratkoročno zaduživali kod banaka, išli na overdraftove i kratkoročne pozajmice, što je najskuplje, tu se slažemo, jer nismo bili u stanju da se dogovorimo da budžetiramo minus koji će nastati u "Srbijagasu" na početku godine i da uzmemo jeftinije dugoročne kredite. Nadam se da će ta praksa, to bi bilo dobro za "Srbijagas", biti zaustavljena.
Još nešto hoću da vam kažem, mislim da bi bilo dobro, sada tu imamo podršku i aktuelnog saziva Vlade Republike Srbije, zaustavili smo investicioni ciklus "Srbijagasa". Mi smo ukupno u prethodne četiri godine investirali 180 miliona evra, bez Južnog toka, u Banatski Dvor, u distribucije, u magistralne gasovode. Sada imamo garanciju u budžetu koja neće biti finansijski teret "Srbijagasa", niti države Srbije iz prostog razloga zato što se radi o komercijalnim projektima koji će biti visokoprofitabilni.
Imam još jedno pitanje, "Srbijagas" ima fantastične mogućnosti iz tog strateškog partnerstva sa "Gaspromom", dođu u izgradnju gasnih elektrana, dve do četiri do 450 megavata, verovatno plus kogeneracija od 200 do 300 megavata u zavisnosti od toga da li je Beograd ili Novi Sad. Zašto bismo mi to ispustili zato što smo vodili socijalnu politiku? Ne, prirodni monopoli ne treba da budu privatizovani. Oni u svakoj zemlji u tranziciji, a možemo da navedemo primer Češke, Poljske, Mađarske, koji su to prodali, pa sada država to kupuje. Dakle, prirodni monopoli treba da ostanu u vlasništvu države. Ko će biti trejderi, ko će biti prodavci na našem tržištu? Naše tržište je liberalizovano. Svaka kompanija koja ima interes neka dođe.
Vraćam se ponovo na ugovore. Očekujemo pojeftinjenje cena iz ugovora. Šta je dobro u ugovorima sa ruskom stranom? Nikada nismo platili penale. Radimo milijardu dolara posla godišnje sa isporukama ruskog gasa, a bankarska garancija je 15 miliona evra. Nađite mi sličan primer u trgovini gasom u Evropi. Ne postoji. Dakle, mi smo stvarno tu imali razumevanje sa ruske strane. Po novom dugoročnom ugovoru oni traže primenu istog onog što imaju prema Nemačkoj, ali bojim se da će to biti dosta nepovoljno za tržište i potrošače u Srbiji. To nije baš tako jednostavno. Daću vam primer, 2009. godine da smo platili penale za poručeni a nepovučeni gas, bilo bi 200 miliona dolara. Nemačka je te godine platila dve milijarde evra. Turska je prošle godine platila milijardu evra. To su penali. Transportuj ili plati, uzmi ili plati.
Trenutno smo u sporu oko transporta gasa u Mađarskoj, na arbitraži u Cirihu. Pokušavamo da smanjimo transportne troškove i da obezbedimo druge uslove za transport srpskog gasa kroz Mađarsku, što bi trebalo da pojeftini cenu gasa.
Prema tome, ima tu još momenata o kojima bi trebalo da razgovaramo. Molim da shvatimo da je gas deo energetskog bilansa Republike Srbije. Zamislite scenario u kome je prošle godine da nije bilo gasa iz koga se proizvodila struja u onakvoj hidrometeorološkoj situaciji u kakvoj poziciji bi bio EPS. I 2009. i 2010. i 2011. godine smo dobili nalog i mi i toplane da grejemo stanove da bi bila manja potrošnja električne energije, da se građani ne bi dogrevali na električnu energiju, da bi bila manja potrošnja u sistemu EPS. Zamislite sada da izbijete gas kao deo energetskog bilansa. Mislite li da EPS može da proizvede toliko struje? Da li je jeftinija struja od uvoza gasa? Reći ću vam – nije. Da li će to platiti EPS ili "Srbijagas", svejedno je.
Dakle, mi moramo da se ponašamo energetski racionalno. Mi nemamo toliko uglja, ni toliko drva, ni toliko alternativnih izvora energije da bi mogli da budemo neoprezni prema bilansu, kada je u pitanju gas, i oko socijalne politike. Molim vas da shvatite, mi smo do sada izdržali velike udare. Nemojte sa jedne strane, a to je vrlo čest slučaj, kada cena gasa treba da ide gore, svi se bunimo u sredstvima javnih informisanja, novinari, političari, Vlada, svi se bune. Kada dođemo do toga da treba da se uzme kredit i da se plati nerealna cena, opet se svi bunimo.
Hajde da se dogovorimo, za "Srbijagas", da bi prestalo njegovo propadanje, mora da bude realna cena, mora da se nastavi investicioni ciklus i mora da postoji strateško partnerstvo sa Rusijom, jer su druga strateška partnerstva u ovom momentu nerealna kada je u pitanju tržište Srbije i da nekako probamo da tu matricu postavimo iskrenije, otvorenije, a ne samo da je podvodimo pod ono što želimo politički da poručimo. Hvala vam.