Gospodine Đuriću, potpuno se slažem sa vama. Samo crno-bela slika srpske privrede gde biste vi uzeli sekiru i sve to isekli. Čini mi se da je to film koji smo već gledali.
Dakle, jesmo vodili socijalnu politiku. U Zakonu o javnim preduzećima piše da javna preduzeća mogu obavljati neke poslove koji ne moraju biti nužno profitabilni ukoliko je to od javnog interesa. Okej, ali smo sada preterali. Niža cena 30% nije nešto i kada se izračuna koliko je to sa čime smo mi mnogo pomogli, jednostavno u ovom momentu treba da idemo ka fazi izlaska iz ekonomske krize. Vi ste u pravu, to su uglavnom državna, velika preduzeća i sistemi koji nam trebaju, ali ne možemo da ostavimo Beograd da se smrzne, Novi Sad da se smrzne, domaćinstva da se smrznu. To ne možemo da uradimo. Moraćemo oko toga da se dogovorimo.
U pravu ste, rekao sam u delu ovog izlaganja da ćemo morati da podelimo ta preduzeća na ona kojima vredi pomagati, koja imaju tržište, tehnologiju, zaposlene i sve ostalo, jer ko će da im pomogne ako država neće? Da li nam trebaju ti ljudi, da li nam trebaju ta radna mesta? Ako imaju perspektivu, ako je to ekonomski utemeljeno, ako nije, to je kao priča o zakonu o bankrotstvu. Ako je neko potpuno pred bankrotom, ne treba ga održavati, nego treba sve učiniti da zakon po tom pitanju bude primenjen da slučajevi bankrota ili stečaja traju 60 dana, a ne šest godina, kao izvor pljačke i korupcije. Tu se slažemo. Mislim da to nije tako lako uraditi. Ne mogu toplane da plate ono što naplaćuju godinu dana u četiri meseca. To tehnički nije moguće.
Mislim da smo se dobro razumeli. Pitali ste za koje resurse, nemam sada vremena da se vratim na to. Dakle, imamo za sada kredite, imamo povećanje naplate, imamo uvođenje socijalne karte, imamo još neke mehanizme koji bi mogli da nas dovedu do povećane naplate, ali to je sve što možemo da uradimo. Ostalo ćemo morati zajednički da peglamo u dogovoru sa Vladom Republike Srbije.

Hvala, gospođo predsedavajuća.
Možda se mi ideološki razlikujemo i sigurno se ideološki razlikujemo, ali vas ponovo upozoravam, vi zastupate klasičan liberalni ili neoliberalni model, po kome kažete – sve je to crno-belo. Nije sve crno-belo. Slažem se da je jedan deo preduzeća odavno morao da završi sa stečajem, ali jedan deo preduzeća predstavlja zdravi deo srpske ekonomije.
Danas ima sigurno od 600 propalih privatizacija barem 60 ili 100 preduzeća koje bi vredelo oporaviti. Ali, ako ste vi neodlučni, ko će to da radi? Nema dovoljno stranih investicija. Nema dovoljno interesovanja za sve to. Onda to mora neko da radi. Nekog drugog osim države ne vidim.
Dalje, ta priča oko privatizacije, evo, imamo ovde gomilu privatizacija gde se nije mešala država, koje su preuzeli privatnici sami po sebi. Nekad za malo para, nekad namešteno, nekad su za kilo ribe ubijana preduzeća da bi ih neko kupio. Šta smo postigli?
Dakle, bio bih vrlo oprezan u tom pristupu da li država treba da pomaže. Oprezan iz dva razloga. Prvo je da se država ne meša. Ne mislim da "Srbijagas" remeti tržište. Daću vam i primer. Mi proizvodimo robu u "Azotari" po berzanskim cenama. Dok god imamo robu po berzanskim cenama, nema mešetara koji radi po cenama većim od berzanskih. To je prošla Vlada dobro procenila. Da nismo uzeli "Agroživ", kolika bi bila cena piletine i ko bi radio proizvodnju piletine i gde? Sigurno ne u Srbiji i ne po ovim cenama.
Neki se smeju tom izrazu "ekonomski patriotizam" i ja ga lično kao ekonomista ne prihvatam, ali moramo malo da mislimo i na sebe. Druga stvar, ozbiljno mislim da nema dovoljno interesa da se ovde sada, u vreme ekonomske krize, toliko ulaže. Ko će da pomogne tom narodu? Od čega će ti ljudi da žive? Moramo i o tome da mislimo. Da li to nešto košta državu? Da. Da li je to posao države? Da. Nisam siguran da država, ukoliko se drži tržišnog principa u rukovođenju tim preduzećima, remeti tržište. Naprotiv, postoje veoma dobri primeri državnog upravljanja gde država ne remeti tržište. Hvala.

Hvala.
Poštovani kolega, samo nekoliko stvari.
Nisu vam matematike baš dobre. Znači, kada kažete - milion ljudi koristi gas, niste u pravu.
(Dejan Mihajlov, s mesta: Po kom osnovu govorite?)
Pomenut sam.
Da li treba da kažem još nešto?
Dakle, matematika jednostavno nije dobra. Prvo, koristi milion ljudi koji su individualni potrošači, a šta je sa Beogradom, Novim Sadom, Zrenjaninom? Svi ti ljudi koriste jeftiniji gas. Prema tome, matematika vam nije dobra. Kompletna privreda je nažalost zbog zakonskog rešenja prešla tzv. javno snabdevanje, umesto da prodajemo po komercijalnim cenama. To je drugi problem u tome što ste vi to videli.
Treća stvar, baš zbog toga što su svi hipersenzitivni na nas Vojvođane, mi smo jako pazili da ono što finansiramo, finansiramo u celoj Srbiji i o tome mogu da vam dostavim izveštaj. Nemojte da sprovodite separatizam u prodaji gasa, ali je najveći broj potrošača i najveće količine gasa se potroše u Vojvodini i u Beogradu.
Što se tiče smanjenja troškova preduzeća, znači, učešće svih troškova "Srbijagasa", po svim osnovama, plate, donatorstva, sponzorstva, kupovina svega ostalog, je manje od tri dinara u ceni koja je sada 35, a trebalo bi da bude 47. Prema tome, ako možete svesti troškove preduzeća na nekih realnih pet do sedam posto, zavisno od toga kolika je cena gasa, mislim da to nije preveliko učešće svih troškova u "Srbijagasu", onih koje bi mogli nazvati potrošačkim troškovima. To nije preveliko. Da li to može da bude manji broj ljudi, da li može da se bolje uštedi, efikasnije radi, pa to uvek može, to firme bolje organizuju i rade od "Srbijagasa" i rade kontinuirano. Javno preduzeće može da radi ako treba i sa minusom ukoliko je to u javnom interesu.

Nisam se nasmejao građanima Srbije, nego vama kako ste vi razumeli stvar. Zaista ne znam, iz nečega morate da isplatite plate i samo sam rekao da su ukupni troškovi "Srbijagasa" u postojećoj ceni manji od tri dinara. To znači da je negde trošak preduzeća po ovoj ceni učestvovanja negde oko šest do sedam posto. Priznaćete da šest do sedam posto za troškove jednog takvog preduzeća koji ima 69 filijala, ima 1150 do 1200 zaposlenih, neće biti da je to tako veliko.
S druge strane, nisam precrtao nikakvo gasno čvorište u Nišu, i sada je gasno čvorište Niš. Neko je pobrkao tehnički, srpski sistem i južni tok. Južni tok nikada nije bio planiran da ide preko Niša. Znači, nikada nije planiran. Napravljen je čitav cirkus u Nišu i lagani su građani. Postojale su tri izlazne rute, a samo jedan ulazna. Zašto bi neko plaćao 300, 400 kilometara duži transport, pri tome govorim o Mađarima, Austrijancima, Italijanima i drugima, koji je iza nas. Svi hoće da plaćaju najkraću rutu sa najmanjim troškovima. Prema tome, postojeća tranša južnog toka je inženjerska trasa.
Što se tiče gasne elektrane u Nišu, nje trenutno u Nacionalnom planu razvoja energetike nema, ali smo mi tražili da se unese. Kod Niša i kod Paraćina, treba da bude 450 megavata i tamo toplotna energije ne može biti više od 100 do 150, jer Niš nema kapacitete za preuzimanje kogeneracija. Ako ste čitali u sredstvima javnih informisanja, bio sam vrlo precizan Novi Sad može da ide između 450 i 900 megavata električne snage plus 300 megavata ili 350 toplotne. Novi Beograd 450 megavata električne i 350 megavata toplotne i Pančevo za potrebe rafinerije može da ide od 200 do 450. Biće verovatno i Paraćin zbog zgodnog mesta i jer postoji investitor i biće Niš. Drugi gradovi u ovom trenutku baš nemaju uslova za preuzimanje i transport električne i toplotne energije. Tako da ako mene pitate Niš će biti rađen.

Javljam se po poslovniku, pošto je u pitanju netačno informisanje javnosti, od strane kolege Mihajlova.

Ne znam tačno, netačno informisanje javnosti, član 107.
Molim vas ako vi nalazite za shodno da tražite tačne podatke, zašto tako paušalno manipulišete? Prvo čime ste zbunili javnost, vi ste u tome ne sumnjivo vešti, ne radi se o kreditu za dugove, nego za tekuću likvidnost. Deo dugova će platiti potrošači iz naplate gasa koja zaostaje. Već sam naveo, 300 dana se plaća deo kasni, deo nerealne cene itd. Ako hoćete tačne podatke, slobodno recite, mi ćemo vam ih dostaviti.
Nije ni slučajno u pitanju nikakva cifra od milijardu i više, o čemu vi govorite. Trenutno zaduženje po svim osnovama je 630 miliona evra. Od toga 220 miliona su "over draftovi" i kratkoročna zaduženja, koja će se ispeglati sa postojećim kreditom.
Treća stvar, nije u pitanju potrošnja u ovoj godini. Lepo sam rekao da je to kompletan dug iz prošle i ove godine, za tekuću likvidnost. Trenutno duguju, recimo samo toplane, "Petrohemija", privrede itd. Uglavnom su u pitanju državna preduzeća, a ne privatna, kako vi pokušavate da spočitavate.
Zato bih molio, u informisanju javnosti, vi ste u delu stvari bili u pravu, to moram da kažem. Dakle, tu ima neselektivne socijalne politike koja je preskupa. O tome smo govorili, imate legitimno pravo da tražite od Vlade da se to zna. Nema potrebe da manipulišemo o tome, ne radi se o dugu ili o dugovima. Deo će otići i na taj način kao javni dug, jer to nije moguće ispeglati iz poslovanja, ali dobar deo će biti plaćen. To što ne možemo sada od toplane da naplatimo ni prošlu godinu, gde da nađemo pare da platimo isporučeni gas? Kojim čarobnim štapićem? Nema problema, da isključimo Beograd i nema grejanja.

Gospodine Mihajlov, ne sumnjam da ste vi veoma informisan čovek. Sve te podatke koje tražite imate na APR. Nisam dužan da ih držim na sajtu "Srbijagasa".
Tamo piše – povećanje broja zaposlenih u konsolidovanom bilansu su po osnovu preuzimanja supsidijara. U "Srbijagasu", su za četiri godine ovog menadžmenta zaposleno manje od 60 ljudi, a preuzeli smo i južni tok i Banatski dvor i osiguranje i sve ostalo što ide. Prema tome, dovoljno je da znate da čitate konsolidovani bilans. Ako ne znate, siguran sam da vaše kolege znaju. Ne radi se o nikavim hiljadama zaposlenih, nego kad se radi konsolidovani bilans onda su svi supsidijari tu. To je znači azotara i MSK i sve ono što je u sastavu "Srbijagasa". To je u kampanji pogrešno korišćen podatak.
Dakle, te podatke o kojima vi govorite, imate na APR i možete da ih pogledate. Jedino nemate tekuću, kratkoročnu zaduženost po "over draftovima", ali ste iskusan čovek i mogli ste, putem poverenika za javno informisanje, ili direktnim pismom, možda biste dobili odgovor. Da izboksujete podatke koje vam nije dala Vlada ili nije dao "Srbijagas", ako baš teramo mak na konac. Nisam siguran da tu situaciju, u kojoj niste bili objektivno dobro informisani kao poslanici, pokušate malo politički zloupotrebite.

Izvinjavam se, mora da sam slučajno pritisnuo, nisam imao nameru da se javim za repliku.

Poštovani predsedniče i poštovane kolege s obzirom na tok rasprave, želim da dam informaciju važnu za dalji rad Skupštine. Želim da vas obavestim da će i svi prijavljeni sa poslaničke liste SPS, PUPS i JS takođe odustati od diskusije, dakle, želimo da se zahvalimo svima koje su na konstruktivan način učestvovali u ovoj diskusiji i želimo da uvažimo predlog mandatara da ovo okončamo na jedan dobar način i za naše buduće odnose. Mi ćemo strpljivo zajedno sa našim koalicionim partnerima, nadam se predstavnicima opozicije sačekati kraj ove rasprave. Hvala vam.

Poštovane kolege, nisam hteo da se javljam kao izvestilac Odbora za odbranu i bezbednost, jer je sednica protekla dosta glatko i dobili ste izveštaj. Izričito sam se javio samo zbog nekoliko napomena.
Dakle, ovaj godišnji plan je zakonska obaveza, ali ponovo ukazujem na ulogu parlamenta. Ovakve odluke, o tome su ranije vođene velike polemike u našoj javnosti, u skladu sa Ustavom i zakonom, ne mogu se doneti bez odluke parlamenta, a parlament ne zaseda bez prisustva javnosti. I, dobro je da naša javnost apsolutno bude upućena u svaku upotrebu Vojske Srbije i drugih snaga odbrane, kako se ovde navodi, van granica naše zemlje, jer, objektivno gledano, bez obzira na ustanovljenje političke volje i na izvesnu pacifikaciju u odnosu, iz političkog ugla gledano, na to pitanje, mislim da danas, manje-više, ipak imamo saglasnost da su ovakvi aranžmani dobri za imidž Srbije, dobri za iskustvo koje mogu da steknu naši pripadnici oružanih snaga ili MUP-a, s jedne strane, a sa druge strane, mogu da budu vrlo bilateralno korisni.
Mislim da ovu činjenicu koristi koju imamo od angažmana u mirovnim misijama UN, uključujući i činjenicu da sada možemo da se priključimo mirovnim operacijama UN, ali smatramo da oko toga postoji, manje-više, politički konsenzus i u samoj Srbiji, dakle, tu vrstu koristi treba odvojiti od onih rasprava i onih, vrlo često, nažalost, i objektivnih primedbi koje se odnose na angažovanje međunarodnih snaga ili oblika prisustva međunarodne zajednice na Kosovu i Metohiji, koji ponekad nisu u skladu sa onim što bismo mi želeli tamo da vidimo ili nisu u skladu sa onim što bi bila dobra međunarodna norma.
Naravno da postoje, kada je u pitanju KiM, i vrlo pozitivni angažmani međunarodne zajednice i da sa pravom očekujemo da se pitanje trgovine organima baš u okviru Euleksa i angažovanja međunarodne zajednice, pa i EU, reši na pravi način. Mislim da u tome najzad imamo neke prave pomake. Dakle, to ne bih vezivao sa ovom odlukom.
Što se tiče, da tako kažem, količine angažmana, ovde je sigurno precizan podatak, to je 256 ljudi iz Vojske ili iz Ministarstva odbrane, pošto pretpostavljam da hirurzi i medicinski tehničari možda nisu svi iz Vojske Srbije, ne znam kako to ide. Jesu? Super! Ali, iz tipa angažmana misija i očekivanja tih ljudi možemo da vidimo da će oni sticati različita iskustva i mislim da je to za pripadnike Vojske Srbije veoma značajno.
Što se tiče MUP-a, vidimo da je u pitanju 11 pripadnika. Zašto sam nabrajao broj? Želim da istaknem jednu drugu činjenicu. Gospodin ministar Šutanovac je rekao koliko će to da nas košta, ja ću malo razložiti ovaj budžet koji je ovde predložen: ako mi kažemo da će za plate, dodatke i naknade zaposlenih, odnosno zarade biti izdvojeno 283 miliona dinara, moram da kažem da sam veoma zadovoljan. Jeste, mi imamo profesionalnu vojsku. Jeste, ne želimo da se tim pripadnicima ne daj bože nešto loše desi, ali je dobro da imaju pristojnu nadoknadu za ovakvu vrstu angažmana.
Iz druge dve cifre gde se govori o troškovima obuke i pripreme, 109 miliona, i troškove nabavke tehnike u ukupnom iznosu od 53 miliona, što zbirno čini, nekih, 160 miliona, vidimo da ti ljudi neće otići neopremljeni i neobučeni, što mislim da je važno istaći.
Ne bih dalje govorio jer bi sve ostalo bilo političko izoštravanje ugla, koji svaka stranka ili svaka poslanička grupa ima. Želim i lično da ocenim da ovo ima svoju, i političku i u bilateralnom smislu imidža, korisnost. Mislim da Ministarstvo odbrane i MUP vode računa prilikom izbora misije, a to se može videti i iz Predloga, dakle, da se nešto, ne daj bože, ne desi loše, ali ipak možemo da postignemo one ciljeve za koje smo zainteresovani. U tom smislu će Poslanička grupa SPS-JS podržati Predlog ove odluke. Hvala.

Poštovane kolege i koleginice, žao mi je što neke kolege vrlo emotivno i žestoko, ali ipak u cilju dnevno-političkih poena, diskutovali o ovom statutu.
Situacija je slična jučerašnjoj. Osvrnuću se malo i na neke kvalifikacije i etikete, uz jednu opasku, ne sada odmah, nego kasnije, da zaista moramo voditi računa da mi iz ove skupštine emitujemo i političke signale kompletnoj javnosti Srbije.
Reći ću ono što sam rekao i juče, da se ovde ipak stvara jedan komunikacijski ozbiljan šum. Oni koji gledaju ovaj prenos, a masovno se gleda, zato na njemu i insistiramo, pored političkog marketinga, da valjda i obavestimo javnost u Srbiji, oni su ipak hendikepirani.
Potpuno sam siguran da kvalifikacije, podržane nekakvom emotivnošću i glasnim iskazivanje političkog stava, ne jačaju argumente ni onih koji su za, ni onih koji su protiv akata koji su na dnevnom redu ove skupštine.
Dakle, šta je bila politička strategija SPS, i nije nova, ali i drugih stranaka? Ne želim samo nama da pripišem zaslugu za to. Suštinski, autonomija - da, država - ne.
Autonomija koja nema sadržaj i koja ne može u praksi da bude funkcionalna, ona je besmislena.
Zato obesmišljavanje nadležnosti AP Vojvodine, u stvari, uglavnom zagovaraju oni koji žele unitarno uređenu Srbiju, protiv čega nemam ništa, smatram da je Srbija i danas unitarno uređena država, ali ne treba da bude ni decentralizacije, ni autonomije, ni ekonomske regionalizacije Srbije, bez obzira na sve probleme sa kojima se danas srpsko društvo, pa i na nivou lokala, suočava.
Kada pitate bilo kog predsednika opštine, iz bilo koje stranke, da li mu treba imovina, da li želi municipalne menice, da li želi izvorne prihode, da li želi nadležnosti, a sve u svrhu boljeg života ljudi koji su ga tu postavili, izabrali da upravlja resursima, svako će vam reći - da.
Kada gledate evropsku praksu, kada gledate dobro rešene, pa i unitarne države dobro rešene, onda ćete videti da mi po onoj maksimi - koga zmija ujede, i guštera treba da se plaši, bojimo se tih manifestacionih oblika moguće državnosti, pa smo, zahvaljujući amandmanima SPS, skinuli i glavni grad, i Vojvodinu kao evropsku regiju itd, ali sam to gledao drugačije.
Kada smo podnosili te amandmane mi smo, u stvari, želeli da, shodno primedbama koje su bile prisutne u javnosti, povećamo politički kapacitet ovog dokumenta ili ovih dokumenata, kako bismo ubedili i naše druge kolege, oponente, da probaju da zajedno sa nama usvojimo i statut i zakon. Zašto?
Zato što je kao posledica usvajanja novog ustava i ustavnog zakona bila naša obaveza da jedno otvoreno političko pitanje, otvoreno na ovaj način od 2000. godine, nadam se, do današnjeg dana, a to je pitanje autonomije Vojvodine, prosto bude skinuto sa dnevnog reda. Jer na taj način uspostavljamo novi kvalitet i jačamo političku stabilnost u Srbiji.
Meni se čini da smo više skloni političkim rešenjima i ubiranju stranačkih poena, nego što smo spremni da na ozbiljan način razgovaramo o ozbiljnim, Ustavom naloženim, političkim projektima i programima.
Nekoliko stvari želim da ocenim, kada je ovaj statut u pitanju. Ne znam da li je neko želeo, time što je prvo doneo statut, da izvrši pritisak na donošenje i zakona i statuta, ili ko je koju igru već igrao, šta tačno znači pravno-tehnička redakcija i sve ostalo. Ali, želim da ocenim da je dobro što se ovaj posao završava i što će se on suštinski završti tamo gde mu je mesto, u Skupštini Republike Srbije.
Da je osnovni kvalitet ovog akta, mimo toga što su u pravno-tehničkoj redakciji ispravljene neke stvari koje je tražila i SPS, ali da se razumemo, da ona vladajuća većina koja donosi ovaj akt nije želela da to uradi, ne bi ponovo prošli amandmani SPS koje smo podnosili i u Skupštini Vojvodine. Dakle, oko ovoga je postignuta pristojna, u smislu broja glasova koje će dobiti ova dva dokumenta, većina u Skupštini Srbije.
Prema tome, tvrdim usvajanjem ovih akata povećavamo i stepen političke stabilnosti u Srbiji.
Želim još jednu stvar da ocenim, a kasnije ću pokušati da dokažem, da i ako je bilo autonomaški ili separatistički ili drugačije kvalifikovanih projekata, oni su poraženi. Njih ovde nema.
Možda je bilo namere. Znate šta, svaka rasprava o autonomiji, a naročito u socijalno napetim društvima, politički nestabilnim, ne bih voleo da tako kvalifikujem našu zemlju, uvek može ići u dva pravca. ka ukidanju autonomije ili ka eventualnom iskorišćenju autonomije za neku separaciju. Bitna je mera stvari.
Zato smo ukinuli i istorijske razloge, amandmanima SPS ili tehničkim popravkama, za postojanje autonomije Vojvodine. Ona postoji na osnovu Ustava Republike Srbije i nikako drugačije. Ne može da egzistira u političkom, državnom, pa i ekonomskom, socijalnom, kulturnom sistemu Srbije.
Dakle, samo tako, uz svo obilje političke raznolikosti i predloga sa kojima je išlo donošenje i zakona, molim vas, ovde kažemo o prenošenju nadležnosti, zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine.
Ono što je bitna stvar, u teorijskom i u praktičnom smislu, kako god hoćete, svugde autonomija ili regija, možda ih nije dobro izjednačiti, u svetu, tamo gde su dobro rešene, gde su funkcionalne, imaju supervizora.
To može biti skupština, može biti guverner, može biti ministarstvo ili neki drugi oblik, mi smo se opredelili, kada pažljivo pročitate i zakon i statut, supervizor svega onoga što u nadležnostima dobija AP Vojvodina je Vlada Republike Srbije.
Ako pričamo o ustavnosti i neustavnosti, naravno, legitimno je političko pravo svakog ko osporava ove dokumente da, po njemu, možda imaju ove ili one tendencije, ali konačnu priču o ustavnosti ili neustavnosti ovoga statuta, kao što je većina kolega najavila, koji su protiv ovih akata, daće Ustavni sud Republike Srbije.
To će biti konačna ocena. Moje pitanje je kako će se te iste političke stranke ponašati posle toga.
Okej, političke poene smo ubrali, obratili smo svom biračkom telu, manje smo ili više plašili ili nismo plašili Srbiju, neki su pokušali da dokažu da su bolji Srbi ili da nisu bolji Srbi od nekih drugih, mada ne vidim da su vojvođanski Srbi lošiji od bilo kojih drugih Srba.
Za mene je pitanje autonomije Vojvodine srpsko-srpsko pitanje, pa ne znam od koga bi se mi to otcepljivali. Nisu ovaj statut pisale nacionalne manjine, pa da imamo problem s takvim nečim ili slične stvari.
Nikada ne bih zanemario ni stvaralaštvo srpskih intelektualaca zapisano latiničnim pismom, iako je naše zvanično pismo ćirilica i po Ustavu svi to poštujemo. Nekoliko samo ocena.
Ako je bilo namere da postoje nekakvi autonomaški projekti, oni su ovde poraženi. Nema nikakvog govora o vraćanju u nekakvu novu 1974. godinu. Taj posao su socijalisti završili još 1988. godine i nema vraćanja više na to.
(Tomislav Nikolić, sa mesta: To su bili socijalisti.)
Veoma cenim vaše stavove, gospodine Nikoliću, i vi ste bili radikali, kada već želite da dobacujete.
Ono što je neodvojivi deo Srbije ne može biti nikakvim aktima i nikakvim referendumima izuzet iz Republike Srbije. Prema tome, ne vidim strah od tog referenduma.
Što se tiče 1974. godine, to sam već ocenio. Koristim malo smernice koje je dao naš lider Ivica Dačić, kome spočitavate da je hteo da dnevno-politički poentira.
Kada neko dobije ova ovlašćenja, sada želim da se obratim nama, Vojvođanima, pre svega vojvođanskoj administraciji sadašnjoj i budućoj, biće veoma važno kako će tim ovlašćenjima da upravlja, ili mogućnostima.
Nadam se da će vojvođanska politička elita dobro koristiti ove, pre svega, razvojne mogućnosti i da će Vlada Republike Srbije, i svaka buduća vlast u Srbiji, biti u stanju da konstatuje da od 153 nadležnosti, a preko 100 su samo prenete nadležnosti, ne treba uzimati Vojvodini nego da i Vojvodini, i svakome onome ko je u stanju da se regionalno organizuje, pre svega na ekonomskim principima, treba dati još, jer je to ekonomski, kulturno-politički, razvojno efikasnije nego centralizam sam po sebi, koji ne bi inače mogao sam po sebi da rešava narasle socijalne tenzije u našem društvu.
Što se tiče otvaranja predstavništva negde, molim vas, obratite pažnju da se predstavništva Vojvodine bilo gde, koja bi trebalo da budu u funkciji ekonomskih razvojnih projekata, mogu otvarati isključivo uz saglasnost Vlade Republike Srbije. Dakle, verovatno iz toga posledično sledi da neće moći da budu otvorena gde nekom padne na pamet, nego će biti otvorena uz saglasnost Vlade Republike Srbije, tamo gde to ima svrhe. Bila je velika priča o vojvođanskim upravnim okruzima. Pobrojano je da će biti osnovani u svim okružnim centrima, gde i danas funkcioniše Srbija. Zaista mislim da nikome neće pasti na pamet da proba da organizuje vojvođanske upravne okruge drugačije nego što to predviđa administrativno uređenje Republike Srbije kada su u pitanju okruzi.
Može se dati još jedna politička ocena da ovaj projekat ne može biti autonomaški, zato što priča o imovini i priča o finansijama u suštini tek treba da se otvori. Ne vidim zašto bi strah od tih stvari bio zadat unapred. Očigledno je da će Zakono o javnoj svojini Republike Srbije, kao što važi za sve opštine, kao što to važi za grad Beograd, važiti i za AP Vojvodinu.
Lično mislim, kada pročitate ovo vrlo pažljivo, da će kao imovina AP Vojvodine biti definisano samo ono što inače služi u ovom momentu u upravljanju organima AP Vojvodine, biće da to i nije tako mnogo. Prava decentralizacija treba da usledi tako što će ta prava, ta imovina, te mogućnosti biti spuštene na opštine i gradove u Srbiji.
Tako gledam pravu i doslednu decentralizaciju Republike Srbije, koja će sobom doneti i političku stabilnost, ali i istinske razvojne mogućnosti.
Šta bi se još moglo reći o Predlogu statuta? Činjenica jeste da je ovde ostala Vojvođanska akademija nauka i umetnosti i bojim se da će tu uslediti odgovarajuće ustavne tužbe, žalbe, šta li će već biti, pa neka se o tome raspravi.
Što se tiče Novog Sada kao glavnog grada, moram da kažem da ovde postoji taj zarez o kome se već raspravlja. Kaže se Novi Sad je glavni, pa zarez, administrativni centar Vojvodine. On po prirodi stvari jeste administrativni centar pokrajinskih organa, koji će vršiti ili obavljati sve prenete i sve izvorne nadležnosti.
Ovde se predviđa takođe izvesna uloga pokrajinskih organa kada su u pitanju lokalne samouprave, pa se nadam da nikome nije ideja, u negativnom smislu rečeno, možda to i nije tako, da Beograd zameni Novim Sadom. Nadam se da će taj proces decentralizacije ići u pozitivnom smislu, a da manifestni oblici nečega što bi moglo voditi ka državi neće biti ono o čemu ćemo i dalje raspravljati.
Ono što je bila dodatna primedba o nekakvoj mreži sudova, ili ne znam čemu, zaista ne vidim da ovde ima sudske, izvršne, zakonodavne vlasti. Ako je polaganje pravosudnog ispita ili državnog ispita, što mogu da nalože ili da organizuju pokrajinski organi, nešto što vodi sudsku ili zakonodavnu vlast, onda se bojim da su nam oči u strahu prevelike, čak i kada su namere dobre i kada nadilaze potrebe ubiranja dnevno-političkih poena.
Ono što možda zaista treba reći jeste da nema potrebe da plašimo Srbiju. Sve ovo što piše u ovom statutu i što je pozitivna praksa u drugim zemljama sveta treba preneti kod nas. Kako će to kod nas u praksi izgledati, da li će to zaista biti separatizam ili će to biti razvojna šansa, ljudi zavisi od političke elite Srbije ili opštine, ili grada ili, u krajnjoj liniji, Vojvodine.
Kako ćete vi koristiti te mogućnosti? Uvek možete da ih koristite dobro ili loše, zavisi ljudi od nas. Mi smo politička elita Srbije, mi koji sedimo u ovom parlamentu, oni koji sede u vojvođanskom parlamentu, oni koji su predstavnici naših partija na opštinskom ili gradskom nivou. Ne treba ukidati mogućnosti samo zato što se eventualno možemo teorijski plašiti njihovih posledica.
Prema tome, još jednom ću to da kažem, poslanička grupa SPS - JS, a koliko sam razumeo i naše kolege iz PUPS-a, podržaće ovaj Predlog statuta AP Vojvodine, odnosno stvorićemo uslove da se ovaj akt u vojvođanskoj skupštini ovako kako je sada redigovan i usvoji.

Poštovane kolege, politika koju vodi SPS je vrlo jednostavna i svima razumljiva: autonomija - da, država - ne. Meni će biti žao onih koji to ne razumeju.
Podsetiću vas da je projekat donošenja zakona i statuta AP Vojvodine posledica konsenzusom usvojenom Ustava RS, a moram da vam kažem, barem po pobrojanim, prenesenim ili izvornim nadležnostima, nisam našao ništa što u Ustavu ne piše.
Danas neke od tih stranaka spočitavaju SPS različite uloge. Samo dve stvari ću da kažem. Setite se 1978. godine i antiautonomaške revolucije. Teško da smo mi partija kojoj možete da spočitavate ono što ste rekli.
Što se tiče političke doslednosti ili nedoslednosti, od starta nam je bilo jasno da ovo pitanje ne treba da se rešava u parlamentu Vojvodine, pa smo zato i glasali za da to dođe tamo gde mu je i mesto, na parlament Srbije. Jer da smo dalje raspravljali u okviru, kako se to kaže, političkih snaga u Vojvodini, imali bi jednu raspravu koja bi dalje destabilizovala Srbiju i bila politički i marketinški zloupotrebljavana, kao što je to i danas slučaj.
Moram da vam kažem, kolege, da ste vi u jednoj prednosti, a da je javnost koja gleda ovaj skup prosto hendikepirana. Oni nemaju ni tekst ispred sebe, a javna rasprava koja je vođena preko tzv. sredstava javnog informisanja, pod patronatom pojedinih političkih stranaka i tzv. lobi grupa, ne govorim o stručnoj javnosti, dala je jedan ton ovoj raspravi da se radi o nekakvim dezintegracionim procesima i sličnim stvarima.
Kada bih bio gospodin Čanak, a neću previše da mu omalovažavam ovaj akt, rekao bih, komentarišući stavove SRS, koji kažu – vi ste, kaže, sprečili da se promeni Ustav Srbije sutra, jer ne mogu da se menjaju dostignute nadležnosti, odnosno dostignuta prava.
Od 153 prenesene nadležnosti, gospodo, u ovom statutu preko 100 su prenete nadležnosti, koje se u svakom momentu mogu povući. Ako neko ovde može da nađe tragove izvršne, sudske i zakonodavne vlasti, svaka mu čast. Ako je polaganje pravosudnog ispita ili državnog ispita obeležje pravosuđa, to tako ne gledam.
Podsetiću vas, kada je počela rasprava posle 2000. godine, naravno, na projekat akademika Fire, gde je bila predviđena i Narodna banka, i predsednik Vojvodine, i Vlada, i neposredni izbori i svakakva neka razna čuda. Ne mislim, za razliku od nekih kolega, da će ovo biti kraj rasprave o autonomiji i decentralizaciji u Srbiji.
Naprotiv, jedno vreme će se političke snage i strasti primiriti i ponovo ćemo početi da raspravljamo o ovome, jer Ustav, koji smo konsenzusom doneli, omogućuje i druge autonomije i druge, nadam se, ne političke regione, nego ekonomske regione, razvojne priče i onu pravu priču, a to je decentralizacija, gde vlast, imovina i sve ostalo treba da bude bliska, ljudi, građanima.
Ne možemo se definisati, a definisali smo se kao nacionalna država, to je okej, ali kao građanska država po pravima. Ako želite da to poštujemo, ne možemo napadati neke stvari koje ovde pišu. Ako nekome damo autonomiju, a ne želimo da joj damo nikakav sadržaj, onda je to najskuplja i najproblematičnija autonomija. Ona ništa ne donosi, a košta.
Ako govorite o autonomiji, ona mora imati neki sadržaj. Ponavljam, od 153 pobrojane nadležnosti, preko 100 su tzv. prenete, možete ih povući u svakom momentu, ljutio se neko ili ne.
U teorijskom smislu, za razliku od svih ostalih ranijih projekata ovog tipa, uvodi se nešto što ovde niko nije komentarisao, pa ni onaj ko je predlagač zakona, mislim na Vladu. Uvodi se supervizija državnog organa.
U ranijim projektima nije bilo supervizije u projektu autonomije. Sada je jasno da će Vlada RS, kroz svoje organe, u svakom segmentu prenetih nadležnosti imati superviziju i puno pravo da nešto dozvoli ili da nešto ne dozvoli.
Takođe, u najvećem broju nečega što bi moglo vući po pravima na nekakav navodni separatizam je u direktnoj nadležnosti Vlade RS i svuda se obavlja na zajedničkim osnovama, na zajednički način, sa zakonom koji važi na celoj teritoriji RS.
Ne želim da budem ili da sebi pripisujem ulogu, ili svojoj partiji, da smo jedini pametni, da jedini sve znamo i da smo jedini branioci nacionalnih interesa. Pretpostavljam da, kao partija, nosimo odgovarajuće istorijsko iskustvo i kao ljudi koji se bave politikom odgovarajuća lična iskustva i odgovarajuća znanja.
Kada govorimo danas, dakle, o ovom zakonu, možemo da kažemo da je on dobra mera koja je utvrđena upravo između onoga na čemu principijelno insistira SPS – autonomija da, državnost ne. Puna nadležnost države Srbije, oličena u mogućnostima Vlade Republike Srbije, za sve što i najvećim sumnjivcima može biti sumnjivo kada je u pitanju zaštita interesa Republike Srbije.
Nažalost, vreme koje imam na raspolaganju, a i hendikep onih koji gledaju ovaj prenos u kome, bojim se, prečesto želimo da postignemo samo dnevno-političke poene, te otud ne pričamo o ozbiljnim procesima, pa smo i proces kolege iz Šumadije, a čisto sumnjam da Šumadinac može biti nekakav separatista, o metropolizaciji i raseljavanju rubnih delova Srbije shvatili, recimo, pogrešno. To je ozbiljna priča.
Pojedine kolege ovde govore da se ljudi bore za život, bore se za egzistenciju, za preživljavanje svojih porodica, pa im to nije važno.
Samo ne razumem jednu stvar. Zašto Kragujevac ne treba da ima autoput, a Čačak treba? Da li je možda važno odakle je član Vlade? Dogod ova država ne bude funkcionisala po jasnim prioritetima, gde nije važno ko je ministar ili ko je predsednik, ili koliku ko ima lobističku moć, nego je bitno da li imamo konsenzus nacionalnog, ekonomskog, političkog, socijalno definisanog interesa, mi nećemo dobro funkcionisati. Dok stvari zavise od toga ko je negde, to može biti plus-minus 10% da zavisi od čoveka, ali globalno mora da zavisi od procesa koje mi želimo da podržimo.
Proces decentralizacije u Srbiji treba da prođe. Mislim da je to interes svake skupštine opštine, svakog grada, mislim da je to interes Srbije. Ako želimo na ovaj način, kao politička elita u Srbiji, a smatram da je parlament politička elita, jer oličava one koji žele da budu politička elita u Srbiji, pošto su neki elita po statusu a ne i po kvalitetu, onda zaista moramo da vodimo računa šta plasiramo javnosti.
Bojim se da deo ovih aktivnosti ima za cilj naredne izbore, na kojima nećemo razgovarati o kvalitetu života, političkoj stabilnosti u Srbiji, jer ni sami ne nudimo odgovarajuća rešenja u ekonomskom, pa ni političkom i socijalnom smislu, nego ćemo se baviti golom borbom za vlast na iracionalnim argumentima. Ponovo neće biti važno koliko imamo zaposlenih, koliko nezaposlenih, koliko fabrika radi, koliko ne radi. Da raspravljamo o tome šta je doneo proces privatizacije i slične stvari.
Ali, to nije tema, pa da me predsedavajuća ne bi opominjala u tom smislu, želim samo da kažem, dakle, sutra ću govoriti o statutu, tamo je bilo nešto više problema nego u samom zakonu.
Mislim da ova rešenja, ovako postavljena, sa poštovanjem Ustava, sa uvođenjem supervizije Vlade Republike Srbije, za sve što može biti, kolega, tvrdim da je ima, dakle, ovo je jako dobro što je uvedena puna nadležnost Vlade Republike Srbije svugde tamo gde nešto može biti sporno. To je mogao da bude možda i guverner, možda je mogla da bude i Skupština, možda je moglo da bude i ministarstvo.
Vidim da se Vlada Republike Srbije, kao predlagač, opredelila da to bude ona sama i smatram da je to dobro. Ne mislim da će bilo koja buduća vlada RS ili većina u njoj dozvoliti bilo šta, ovo samo govorim zbog građana koji sada ovo slušaju i gledaju, separatističko. Ne mislim da će to dozvoliti bilo koja partija koja ima stvarnu moć kroz broj glasova koje može da dobije na srpskom političkom tržištu.
Prema tome, ne želim previše da branim čak ni sopstvenu partiju. Mislim da smo se u tom patriotskom smislu sasvim dovoljno pokazali, jer ovde se spočitava i SPS da smo hteli neke marketinške poene. Moram da vam kažem da smo mi krajnje ozbiljno mislili i u dogovoru sa našim političkim partnerima podneli neke amandmane.
Sam tehnički proces se može sporiti, da li je trebalo u Skupštini Vojvodine uraditi ovako ili onako. Ali, mnogo manje političkih tenzija će proizvesti ovo rešenje, koje će dovesti da usvojimo dva usaglašena dokumenta, a to je ovaj zakon o prenošenju nadležnosti, odnosno o nadležnostima AP Vojvodine i statut AP Vojvodine, i da za jedan duži vremenski period, a što duži, to bolje, stavimo tačku na ovu vrstu rasprave, sve dok ne završimo pitanja decentralizacije Srbije, ali kroz proces koji neće ugroziti njenu političku stabilnost, da se to odnosi pre svega na skupštine opština i na gradove.
Samo još jedno pitanje je još ostalo ovde, a to će tek biti rešeno, to je da se do kraja definiše način finansiranja i da se do kraja definiše imovina.
Moram da vam kažem, ukoliko se ta imovina svede na ono što koriste trenutno postojeći organi AP Vojvodine i na delimična prava u oblasti šumarstva, vodoprivrede, bez pravog uticaja na urbanizam i na recimo autoput, kako to neko voli da kaže, pošto to sve ostaje državi, ne vidim da će usvajanje ovog zakona ili statuta kada dođe na dnevni red bilo čime ugroziti državu Srbiju kao takvu.

Poštovane kolege, možda i nije pametno ulaziti u polemiku sa kolegama iz SRS pošto mi nije poznat politički projekat koji su oni zagovarali a da je uspeo.
Malopre gospodin Martinović nije znao staroslovenski, kojim je govorio kolega iz Kragujevca, a obično sve zna i sve razume, pa mi to nije jasno.
Kolega Martinoviću, te pijačne replike koje imate, tu demagogiju koju prosipate, sa njom neću da polemišem. To što pričate, to je smešno. Šta ste vi sada rekli? Da li ste rekli meni, koji sam nosio pušku, koji sam učestvovao u antibirokratskoj revoluciji, koji sam odradio sve poslove koje mi je dala ova država, šta ste mi rekli, da sam njen neprijatelj, a da ste joj vi prijatelj? Da li to sugerišete? Po čemu?
Zašto ste vi to tako bogom dani, vi srpski radikali, ili vas plaše najnoviji rezultati koje je imala SPS na lokalnim izborima, pa ste rešili da i to povežete? Ne treba pustiti te socijaliste da se razmašu, mi kada dobijemo loptu u šesnaest metara, mi hoćemo da damo i gol. Neću više da polemišem s vama. Mi smo malo u rastu, vi malo u padu, ali to je priroda stvari.
Kolegi iz LDP-a hoću da kažem da nisam govorio o tome o čemu ste govorili vi. Možda ste me vi tako razumeli. Šta sam hteo da kažem? Da, glasali smo u vojvođanskom parlamentu da prođe onaj prvobitni Predlog statuta, sa osam amandmana koje smo imali. Tih osam amandmana su uglavnom bile stvari oko koje se javnost sporila.
Šta sam hteo da kažem? Nastavljati polemiku u Skupštini Vojvodine, gde taj akt ne može biti donet i ne može izgledati drugačije nego kako je tada izgledao, jer je tako mislila neka politička većina, bilo je besmisleno. Neka ide dalje, neka dođe u Skupštinu Republike Srbije jer mu je ovde mesto, jer će ovde biti usvojen ili odbačen kao politički projekat.
Očigledno je da će biti usvojen i očigledno je da ćemo i vi i ja glasati za njega, a to što se politički razlikujemo, bože moj, bogatstvo političkih različitosti.

Hvala, gospođo predsedavajuća.
Za ovaj set zakona, na neki način, Poslanička grupa SPS-JS se juče izjasnila i ne bih se vraćao na ovaj set vojnih zakona.
Zaista želim da podržim jednu stvar i nadam se da će poslanici o tome na vreme biti obaveštavani u punom kvalitetu kako bismmo mogli u punom kvalitetu da odlučimo, a to je upotreba naših snaga bilo gde van ove zemlje, bilo da se radi o lekarima ili profesionalnim vojnicima.
Ostalo, ono što mogu da konstatujem, pošto sam već sedam-osam godina, praktično, što kroz Komisiju za kontrolu službi bezbednosti, što kroz Odbor za odbranu i bezbednost, da sam bio upućen u sve ono što se dešavalo sa ovim setom zakona, da se neka zakonska rešenja provlače i od prethodne vlade, i od one tamo vlade, i ove aktuelne gospodina Mirka Cvetkovića. Možemo konstatovati da je ovaj set, tako da kažem, vojnih zakona, manje-više nešto o čemu smo i razgovarali i sa čime je imala prilike da se upozna i neka stručna javnost, opšta javnost, pretpostavljam i veliki broj poslanika pre nego što je ušlo u skupštinsku proceduru.
Ono o čemu želim posebno da govorim jeste Predlog zakona o VBA i VOA, iz više razloga. Prvo, iz nekoliko poseta tim ustanovama mogli smo konstatovati da su ti ljudi bili na granici toga da rade ilegalno i na granici zakona, jer nisu mogli da preduzimaju sve potrebne mere koje su u zakonu na dovoljan način bile uređene. Sa ovim zakonskim predlogom u potpunosti se definišu i mere, i načini, i postupci, i uređenost unutar službi i njihove nadležnosti i način finansiranja, i ono što nam se možda, na neki način, posebno sviđa, a to je način kontrole.
Može se ovde raspravljati da li je dobro da je Generalni inspektor neposredno podređen ministru odbrane ili bi to trebalo da bude drugačije pozicionirano, u svakom slučaju, kako je ovde precizirana uloga Generalnog inspektora ukoliko tu dobijemo kvalitetnog čoveka, a ovde je visoko postavljena lestvica, Generalni inspektor će zaista imati uvida u kontrolu i jedne i druge službe.
Takođe, treba pozdraviti, a prvi put je ovde uvedena institucija Unutrašnje kontrole, jeste da su ljudi koji su tu postavljeni, to može biti i neka vrsta i male kritike, direktno podređeni direktorima agencija, ali su zakonom obavezani da u slučaju bilo kakvih nezakonitosti moraju o tome da obaveste nadležni skupštinski odbor.
U tom smislu želim da ukažem na potrebu da i Savet za nacionalnu bezbednost i Vlada Republike Srbije, s obzirom na svoje nadležnosti, kada budu birali ove ljude, moraju da vode računa o integritetu tih ličnosti. Nije dovoljno da se piše da su to nestranačke ličnosti, pokazalo se u praksi da to nisu dovoljne garancije, nego to, pre svega, moraju biti ličnosti sa ličnim integritetom u punoj meri i sa adekvatnom stručnom spremom.
Druga karakteristika, koju bih želeo da istaknem, jeste da donošenjem ovog zakona može da se najzad krene u rad i u izradu pune forme i u punoj količini, da tako kažem, podzakonskih akata, jer u stvari ćemo jedino na taj način imati u punoj meri uređen rad Vojnoobaveštajne i Vojnobezbednosne agencije.
Treća karakteristika, koja se ovde može reći, jeste da su, na neki, način proširene čak i oblasti interesovanja Vojnobezbednosne agencije i Vojnoobaveštajne agencije, ali su promenjene okolnosti i spisak izazova sa kojima se suočavamo.
Dakle, nekom bi se učinilo da ovaj spisak poslova koji je ovde pobrojan ne mora nužno da obuhvati samo vojna lica, ali su izazovi koji su spregnuti sa terorizmom, kriminalom, pranjem novca, korupcijama itd, pa, to nisu samo vojni izazovi nego apsolutno imaju dodira i sa civilnim strukturama i dobro je što su, i u ovom zakonu o bezbednosnim agencijama i u ovim zakonima, te stvari na dobar način, u jasnoj strukturi od uloge Nacionalnog saveta za odbranu, uloge Vlade, ministra odbrane, načelnika Generalštaba, Bezbednosno informativne agencije, na neki način dobro urađene.
Prema tome, po mom shvatanju, a sedam godina se ozbiljno bavim ovim poslovima, ovo predstavlja ozbiljan napredak u unapređenju načina na koji će službe funkcionisati, tu mislim i na Biro za koordinaciju, kako i na Savet za nacionalnu bezbednost, i sviđa mi se kako je uređen način na koji bi službe trebalo između sebe da komuniciraju, iz prostog razloga što smo u relativno nedavnoj prošlosti mogli da primetimo da ponekad komunikacija između različitih bezbednosnih službi nije bila možda na odgovarajućem nivou.
Što se tiče civilne kontrole, ona je uređena onako kako smo očekivali. Postoji nadležni skupštinski odbor, postoje njegova ovlašćenja, postoji određena uloga drugih civilnih struktura i tu nemam šta posebno da dodam i da oduzmem, to je u skladu sa nekim normama sa kojima smo i ranije bili upoznati.
Ono što, takođe, možemo ovde da konstatujemo jeste način finansiranja, odnosno kako je ovde rečeno, da se oni finansiraju iz budžeta. Verovatno postoje neki drugi prihodi. O tome se ne treba i ne mora previše javno govoriti, ne govorim o nezakonitim prihodima.
Ono što ja želim da istaknem, kad pogledate finansijske izveštaje i kada vidite koliko zadataka te dve službe imaju pred sobom, a koliki je obim sredstava sa kojima su finansirane, a po, naročito, fondom sredstava sa kojima treba da budu opremljene, onda ćete videti da postoji, po mom shvatanju stvari, jednostavno, nedovoljan fond i to mnogo nedovoljan fond sredstava za rad tih službi.
U tehničkom smislu, kad se odnosi na operativu koju bi ove službe preduzimale, da tako kažem, prema trećim licima, organima, organizacijama, pojedincima, to je dosta dobro rešeno i ono što meni nije bilo novo, ali je novo u aktima koje sam ja pregledao, jasno je određeno pod kojim uslovima služba može da koristi imovinu i sredstva koja su vlasništvo Republike Srbije, eventualno kako može da koristi i imovinu pojedinaca i, ono što je meni bilo zanimljivo, kako može da koristi tehnička sredstva, recimo, u oblasti telekomunikacija, što im je zakonom, takođe, predviđeno na jasan način.
Naravno, uvek se može naći manjkavosti, uvek je rad ovih službi, na neki način, što njihovom zaslugom, što poslovima koje obavljaju, obavijen velom tajne, ali ovaj zakon kada bude donesen omogućava korak dalje. Nije savršen, ima ovde stvari koje bi mogle da budu možda i drugačije postavljene, ali u svakom slučaju, on omogućava da se krene u reformu ovih službi, omogućava transparentan uvid u njihov rad, a da pri tome ne umanjuje njihovu efikasnost, naprotiv.
Poštovane kolege, Poslanička grupa SPS-JS podržaće čitav ovaj set zakona, da se o njima ne izjašnjavam pojedinačno. Hvala. (Aplauz.)

Teško je ovde razdvojiti, bez obzira što smo mi spojili tačke dnevnog reda, celu priču treba posmatrati kao jedan set vojnih zakona i zaista moram da kažem, malo sam se i raspitivao u stručnim službama, ovo je jedan najveći set zakona koji je u poslednje vreme, pretpostavljam čak i od rata naovamo, došao u Skupštinu.
Naravno, kao i svi zakonski predlozi ima i dobrih strana, ima i nekih sitnih manjkavosti. Ja ću, gledajući da ne zadržim više vaše pažnje, ne pričam ovo zbog televizije nego zbog nas, obratiti pažnju na nekoliko stvari.
Pre svega, treba shvatiti da se donošenjem ovog seta zakona razrešava mnogo problema u funkcionisanju, kako vojske, tako i drugih bezbednosnih struktura, jer tek kao posledica ovih zakonskih rešenja, odnosno odluka, moguće je doneti druga podzakonska akta koja bi na jasan način, u skladu sa potrebom za reorganizaciju, reformu i demokratizaciju i Vojske i Službe bezbednosti, ali ne u cilju da nešto degradiramo nego da te potrebne službe, dakle, Vojsku i sistem odbrane u celini, i Vojnobezbednosnu agenciju i Vojnoobaveštajnu agenciju, učinimo spremnim i sposobnim za sve one izazove koji stoje pred nama. U tom smislu treba pozdraviti donošenje ovog seta zakonskih rešenja, ono na šta bih ukazao, to je prva stvar koju treba imati u vidu kada govorimo o ovim zakonskim rešenjima.
Druga stvar koju treba primetiti kada su ovi zakoni, odnosno ove odluke u pitanju, jeste da ono najzad, čini mi se, na pravi način, govori o novim bezbednosnim izazovima i na novi način postavlja moguću strategiju i nacionalne bezbednosti i državne bezbednosti i zakon o odbrani.
Danas ne možemo govoriti o tome da se patriotizam ili odbrana države svodi samo na pušku, ovde se najzad govori o nekim pravnim stvarima kao što su ekonomsko jačanje, kao što je jedinstvo države, odbrana njene teritorijalne celovitosti itd. Govori se o novim izazovima, što mislim da je važno posebno razmatrati.
Pre svega, sviđa mi se način na koji je tretirano pitanje intervencionizma.
Meni je drago da u jednom zvaničnom državnom dokumentu možemo da kažemo da postoji pitanje intervencionizma. Mi smo to pitanje dobro osetili na svojoj koži prilikom NATO agresije. Mogli smo da imamo primere intervencionizma i u Iraku. Ono što mi se, takođe, dopada ovde, govorimo o posledicama mogućeg intervencionizma.
Druga stvar, na koju treba obratiti pažnju, jeste ocena stepena ugroženosti naše zemlje od moguće vojne intervencije. Naravno, članstvo ili barem saradnja sa kolektivnim sistemima bezbednosti, o kojima se ovde govori, umanjuju taj stepen rizika, ali je jasno potcrtano, i to je ono što je ovde dobro urađeno, da situacija na Kosovu i Metohiji, da jedan deo naše teritorije, prosto, nije pod našom kontrolom, iako je pod jurisdikcijom UN, takođe, može predstavljati vojni i bezbednosni, a kako sam ja shvatio u nekom podtekstu i negde između redova, čak i mogući vojni konflikt.
Ovde se, na neki način, sugeriše da o jednoj takvoj opasnosti treba da vodi računa ne samo naša zemlja i naše oružane snage, nego i EU i druge moćne zemlje sveta, jer ono što se dešava na Kosovu i Metohiji, znamo svi kakve su praktično jedinstvene političke ocene u našoj zemlji, predstavlja izvor trajne opasnosti u ovom regionu.
Posebno je potcrtana mogućnost odbrane od terorizma. Takođe, mislim da i ta opasnost nije zanemarljiva, pogotovo ukoliko se u vidu imaju moguće razne ekstremističke grupe zasnovane na verskoj ili čak i nacionalnoj osnovi, kao i eventualne mogućnosti separatizma, a pri tome ovde se razrađuje pitanje koje se odnosi uglavnom na Kosovo i Metohiju, ali mislim da ne treba zaboraviti na eventualno moguće tenzije koje se mogu javiti u Raškoj oblasti i eventualno u Vojvodini.
Naravno, stepen tih tenzija nije toliki da bi one u ovom momentu mogle da budu stvar strategije i odbrane. Pre će biti da je to stvar bezbednosnih službi, ali i na to pitanje treba obratiti pažnju.
U tom smislu, mogu da dam jednu politički ocenu ovog dokumenta, recimo, mi znamo, postoji ovde i ocena ove skupštine, da Srbija treba da bude vojno neutralna.
S druge strane, postavlja se pitanje –da li mi i na koji način treba da idemo ka evroatlantskim integracijama i većina stranaka, koliko je meni poznato, to pitanje postavlja kao referendumsko pitanje.
Kako lično gledam na ovaj dokument? U njemu smo najzad, odnosno ove prve dve tačke dnevnog reda, dakle, strategija i odbrane i nacionalne bezbednosti, ako ništa drugo, barem pobrojali sva otvorena pitanja i sve izazove o kojima treba razmišljati.
Potpuno, čini mi se da su to imali u vidu i autori ovoga predloga, ove dve odluke, shvatamo da su pojedina pitanja u našem društvu potpuno otvorena.
Verovatno se ja ili neko drugi iz neke druge strane ne bismo složili oko svake rečenice, kada je u pitanju ocena oko Kosova i Metohije.
Verovatno se ne bismo složili oko evroatlatskih integracija, ali su svi izazovi pobrojani, a ona pitanja koja nije moguće, u političkom smislu, zatvoriti u ovoj skupštini, moguće je formirati neku većinu ili manjinu, ali nije moguće obezbediti jedinstvo oko tih pitanja. Zato i kažemo da su to referendumska pitanja.
Ta pitanja su u ovom dokumentu nužno ostala otvorena. I mislim da su oni koji su pisali ovaj dokument imali u vidu i trenutne odnose i u političkoj eliti Srbije, sve trenutne pritiske koje trpimo od međunarodne zajednice, kako zemalja NATO-a, zemalja EU, tako i nastojanje i Rusije ili možda nekih drugih zemalja koje žele, sve, na neki način, da nam pomognu. Jednostavno, ta pitanja smo ostavili u ovom momentu otvorena.
Mislim da je dobro što je to tako urađeno, jer smo sve izazove koje imamo pobrojali, na neke dali jasan odgovor, a ona pitanja koja su po meni i politička pitanja, a sigurno da je pitanje vojne neutralnosti i političko pitanje, kao i pitanje bezbednosti, kao što je pitanje eventualnih evrointegracija, čiji sam ja protivnik, takođe, otvoreno političko pitanje. Ali, to je bar konstatovano u ovom dokumentu.
U tom smislu, u smislu definisanja političkih pitanja, ovaj dokument mislim da može da bude, na ovaj način kako je postavljen, prihvatljiv. Iz toga možete izvesti i zaključak da će Poslanička grupa SPS - JS, ovakva dva dokumenta podržati.
Može se naravno govoriti o jednoj celini slike, o nekim rešenjima se može pojedinačno govoriti, ali mislim da je za jednu politički ocenu i za uvid u kvalitet ovog dokumenta, takođe, potrebno istaći da je bilo dovoljno vremena za javnu raspravu, po nama. Ono sa čime želim da izrazim zadovoljstvo jeste da to nisu pisale samo vojne strukture, jer je ovde u pitanju jedan zakon koji je po difoltu, u većini, da kažem, drugih zemalja, pre svega, na Zapadu – to nije pitanje vojnih struktura, ali koliko su nas obavestile naše kolege, dakle, prisutni ministar sa sve saradnicima, u pisanju ovih dokumenata, u njihovoj redakciji i pripremi, bila je uključena i akademska javnost i druge nevladine organizacije.
Ovde dolazimo na treću poentu cele priče. Mislim da ovaj set zakona, uključujući i ove dve odluke, na dobar način postavlja pitanje civilne kontrole, nadzore i nad Vojskom i nad službama bezbednosti i potrebnu subordinaciju i koordinaciju, od predsednika države, u svojstvu vrhovnog komandanta, Generalštaba, Vlade Republike Srbije, i svih onih ljudi koji treba da učestvuju u pitanjima nacionalne bezbednosti, odlučivanju po tim pitanjima i donošenju adekvatnih rešenja.
Što se tiče ovog uvodnog dela ja bih zastao tu. Prve dve odluke imaju dovoljno kvaliteta u sebi, sa svim otvorenim pitanjima koja u njima jesu ostala, da budu u ovom momentu, u ovoj fazi i političkih odnosa i strategijskih i strateških potreba Republike Srbije, prihvatljive. U tom smislu predlagači mogu očekivati podršku SPS – JS . Hvala. (Aplauz.)