Poštovana potpredsednice, poštovana ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, dakle, pred nama su dva zakona, Zakon o otpisu kamate na dospele obaveze po osnovu određenih poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje i Predlog zakona o mirovanju i otpisu duga po osnovu doprinosa za zdravstveno osiguranje. SPS-JS će svakako podržati donošenje ova dva zakona.
Iz mnogo razloga država je, odnosno ceo sistem je zapao u blokadu, a sa druge strane, građani, znači, fizička lica, pravna lica, zaglibili su u velike dugove koji su nepremostivi i sve to blokira normalno funkcionisanje sfere socijalne zaštite i zdravstvene zaštite. Gotovo da je takva pozicija da je nemoguće dalje ići u ovom pravcu bez preduzimanja nekih mera, jer punjenje ovih fondova dolazi pod znak pitanja. To uzima maha, a sa druge strane obesmišljava se bilo koji način naplate ovog duga i dospelih kamata. Prosto je nemoguće to izvesti.
Dakle, ovim prvim zakonom o otpisu kamate na dospele obaveze po osnovu javnih prihoda, podrazumeva se oslobađanje kamate na poreze, i to, njih osam i na dva doprinosa. Donošenjem ovog zakona o oslobađanju kamate stvara se pravni osnov i mogućnost otpisa obračunate, a neplaćene kamate na obaveze po osnovu određenih javnih prihoda. Ovim se stvara uslov za oživljavanje privrede i preduzetništva, rasterećenjem privrede, preduzetnika i fizičkih lica, što će doprineti novom zamahu njihove delatnosti, a sa druge strane, ostvarivanje prava na otpis kamate uslovljava se izmirivanjem duga, što će svakako doprineti i dati mogućnost punjenju ovih fondova za svoje svrhe.
Prilikom prijavljivanja za ostvarivanje prava za otpis kamate, kao i u ovom drugom zakonu o mirovanju i otpisu duga po osnovu doprinosa za zdravstveno osiguranje, zakonom je predviđeno da se priloži određena dokumentacija kojom su obveznici u obavezi da dokumentuju da li ostvaruju prava koja proizilaze iz zakona. Tu se kaže da sadržinu i obrazac zahteva bliže uređuje ministar nadležan za poslove finansija.
Mislim da bi trebalo sadržinu takvog obrasca upotpuniti onom dokumentacijom i onim podacima iz kojih će se videti da li je dolazilo do zloupotrebe određenih subjekata, odnosno obveznika doprinosa ili poreza, znači, mogli su da plate svoje obaveze, ali im je veća korist bila da to ne čine.
Sada dolazimo do onog moralnog pitanja u odnosu na one koji su to redovno činili. Znači, morao bi da se iznađe mehanizam bar za buduće vreme, da ne dođe do zloupotreba, odnosno do načina kontrolisanja ovih obveznika doprinosa i poreza u odnosu na ono što treba da čine.
Kada je reč o Predlogu zakona o mirovanju i otpisu duga po osnovu doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje, treba naglasiti da je donošenje ovog zakona svakako nužno i neophodno. Mi na terenu imamo mnogo ljudi, mnogo građana, njihovih porodica, članova porodica koji ne mogu da koriste osnovnu zdravstvenu zaštitu, ne mogu da overe knjižice, a ne postoji nikakav izgled da izađu iz jednog takvog problema i da to ubuduće reše bez donošenja ovog zakona.
Neplaćanjem doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje, od strane obveznika doprinosa, onemogućena je zdravstvena zaštita, a sa druge strane fondovi se ne pune. Veliki dugovi su nastali i do 31. decembra 2006. godine, kada su doprinosi za obavezno zdravstveno osiguranje i za PIO plaćeni vezano, zajedno, tako da su oni koji su želeli da uplaćuju za zdravstvenu zaštitu bili onemogućeni, jer su bili u obavezi da plaćaju i doprinose za PIO.
U svakom slučaju, od 1. januara 2007. godine, kada su ove obaveze odvojene, pokazalo se da je to mnogo bolje rešenje. Mislim da bi trebalo razmišljati o izmenama i dopunama, recimo, Zakona o zdravstvenom osiguranju, jer ovaj koji je donet decembra 2005. godine pokazuje mnoge manjkavosti koje neće doprineti rešavanju nastalih problema, a koje mi sada pokušavamo da rešimo donošenjem ovog predloženog zakona.
Primenom Zakona o zdravstvenom osiguranju, zaduženja za plaćanje doprinosa vrše se na porodicu, a recimo, u Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju imamo kategoriju domaćinstva. Jedno domaćinstvo, po važećim odredbama Zakona o zdravstvenom osiguranju, može imati po nekoliko porodica, tri ili četiri i da svaka dobije zaduženje u visini od 22.246,32 dinara.
Kao kriterijum za raščlanjavanje domaćinstva u porodice uzete su godine starosti članova domaćinstva, odnosno porodica, a ne platežna, odnosno ekonomska moć, tako da imamo situaciju da jedno višečlano domaćinstvo, a koje po normama može da bude jedna porodica koja je ekonomski dobrostojeća, da ne kažem bogato, plaća jedno zaduženje, a ono koje ima više punoletne dece, po tri-četiri zaduženja, iako je reč o porodici koja je materijalno jako lošeg statusa i stanja.
Takođe, nije iskristalisana pozicija nezaposlenih lica koja su bez posla, a žive na selu i plaćaju osiguranje kao nosioci porodice. Na primer, roditelji imaju nešto malo zemlje, plaćaju jedno zaduženje, a njihova ćerka je lekar, živi na selu, bez posla je i ona dobija drugo zaduženje kao poljoprivrednik.
Valjalo bi razmišljati da se zaduženja, ako bi došlo do izmene, a mislim da to treba analizirati i sagledati, koliko je realno moguće da funkcioniše jedan postojeći zakon sa ovim rešenjima, ali bi valjalo razmišljati da se zaduženje u okviru porodice vrši po članu domaćinstva i da se odredi mera, da li 2.000, 3.000, 4.000, nisam u stanju da licitiram, niti da predlažem cifre, to je stručna stvar, stvar jedne analize.
U svakom slučaju, takvo rešenje bi omogućilo realniji zahvat ovih obaveza i veći obuhvat onih ljudi koji žele da se osiguraju, odnosno koji treba da budu osigurani. Ovakav postojeći način dovodi do blokade. Imamo jedno nepravedno zaduživanje i onda neminovno dolazimo do nefunkcionisanja čitavog sistema.
Ima slučajeva da se članovi porodice silom prilika nalaze na različitim adresama stanovanja, te da ih zakon tretira kao dve porodice. A da ne govorim o tome da u poreskim upravama, gde još nije završen proces razvrstavanja porodica i definisanja koje su to porodice u okviru jednog domaćinstva, tu su mnogi problemi.
Primena čak i ovog zakona koji je sada na dnevnom redu, odnosno ovih zakona neće biti u mogućnosti da se otpočne zbog nepripremljenosti onih koji to treba da sprovedu. Takođe, treba skrenuti pažnju na to da osnovnom zdravstvenom zaštitom nisu pokrivene sve kategorije stanovništva, na primer, diplomirani studenti, postdiplomci ili nezaposleni koji ne primaju naknadu sa tržišta rada, a to je veliki broj porodica koje čak imaju i decu, mnogi od njih, tako da ni deca nemaju zdravstveno osiguranje.
Imamo velikih problema, a jedan od tih je i da poslodavci kao obveznici plaćanja doprinosa ne vrše to ili vrše čak obustave u nekim slučajevima, a ne uplaćuju doprinose za zdravstveno osiguranje.
Zato mora da se ustanovi jedna kontrola u smislu izvršavanja svojih obaveza.
Veliki broj građana je prepušten sam sebi, na milost i nemilost shvatanju pojedinaca, odnosno poslodavaca koji to olako odbacuju ili na jedan pogrešan način tretiraju ono što je njihova obaveza.
Trebalo bi kao humano društvo svakako da utvrdimo da je zdravlje ljudi prioritet i da je to osnovna kategorija koja pretpostavlja sve ono što nadalje dolazi i iz toga proizilazi. Uočeni problemi su i previsoke participacije koje proizvode izuzetno lošu zdravstvenu zaštitu stanovništva, jer mnogi građani nisu u stanju da plaćaju lekove, preglede, čak i deca nemaju besplatne lekove, plaćaju se mnogi antibiotici. Visoke su participacije za lekove, za aparate za astmu, takođe, naplaćuju se usluge stomatologa, ni zubne proteze nisu besplatne za decu itd.
Dakle, to su sve problemi koji su sada u jednoj drugoj sferi o kojoj bi valjalo razmišljati i, naravno, rešenja koja su zakonski regulisana. Taj zakon i takva rešenja su doneta ovde u Narodnoj skupštini i ja nikoga ne okrivljujem zbog toga. To je rešenje neke ranije Skupštine.
Međutim, moramo da menjamo te zakone. Praksa i život su pokazali mnoge manjkavosti ovih rešenja. Mislim da će se nerešavanjem ovih problema vrlo brzo obesmisliti donošenje ovakva dva zakona koja su pred nama. Jer, oni jesu, na prvi pogled, ova dva zakona, prihvatljivi, jeste da obećavaju rešavanje nastalih problema, rešavaju probleme građana, rešavaju probleme sistema, ali neće imati dugoročni uticaj ako iz osnova ne promenimo neka zakonska rešenja koja se tiču sfere zdravstvene zaštite, PIO, socijalne zaštite itd.
Trebalo bi razmisliti i izvršiti opet stručnu analizu o pomeranju rokova datih u Predlogu zakona. Dakle, ovo kada govorim i kada uzimam u razmatranje kao mogućnost, ne tvrdim decidno da je to tako, ali da li će veći efekat i veća korist u smislu ostvarivanja onoga što je namera zakona, što se traži i očekuje, da te rokove pomerimo, recimo, kada je reč o zakonu o mirovanju duga i otpisu duga po osnovu doprinosa za zdravstveno osiguranje, i da to ne bude period od 1. januara 2008. godine do 1. januara 2011. godine...
Molim? Zapravo, izvinjavam se, hvala vam, poštovana ministarka.
Znači, reč je o dugu od ranije, da ne bude 31. decembar 2007. godine već da bude 31.12.2008. godine i da to mirovanje bude do 31. decembra 2012. godine.
Zašto razmišljamo mi iz SPS o tome? Zbog toga što u međuvremenu, evo, već ističe ova godina, već je ova godina dala svoj efekat u smislu zaduženja obveznika doprinosa, u velikoj meri, a pogotovo je to sporno u onim kategorijama fizičkih lica, npr. pre svega poljoprivrednika ili samostalnih delatnosti itd.
Dakle, pitanje je samo da li država tu gubi. Korisnije je za državu, uslovno, tako da kažem, hoću reći za fondove, da to ostane kako je stavljeno u Predlogu zakona ili je ipak korisnije i za fondove ali, pre svega, za građane, odnosno za obveznike doprinosa da ove rokove pomerimo.
Dakle, SPS, u svakom slučaju, podržaće ova dva zakona. Mislimo da su neophodnost i da imaju svoj smisao i da će dati svoj efekat na dve strane, i u onome što je interes građana i što je interes sistema koji reguliše ovu materiju. Ovi zakoni će svakako biti kratkog daha ako ne regulišemo i ne doteramo zakone koji regulišu ova pitanja, a to je, pre svega, Zakon o zdravstvenom osiguranju, Zakon o socijalnoj zaštiti, o PIO osiguranju. Zahvaljujem.