Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Miletić Mihajlović

Miletić Mihajlović

Socijalistička partija Srbije

Govori

Evo, završavam.
Socijalistička partija Srbije smatra da onih pet principa oko kojih je izabrana Vlada nisu dovoljna garancija za političku koegzistenciju koja je danas potrebna Srbiji. Naravno, o nekim drugim aspektima imaću prilike, zajedno sa poslanicima SPS-a, da kažem nešto prilikom iznošenja i predlaganja amandmana.
Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, poštovani narodni poslanici, svakako da je tema koju danas imamo na dnevnom redu veoma značajna, jer je reč zapravo o jednom velikom, svetskom problemu, koji je po svom obimu i svojim posledicama zapravo veliki ekološki problem, a to je globalno zagrevanje i razaranje ozonskog omotača koji ima vrlo teške posledice po ono što je život na zemlji.
Savremena civilizacija, očigledno, u celini uzev manjka u ekološkoj svesti o onome što je značenje i očuvanje životne sredine, u kojoj se odvija život kao jedan od najvećih fenomena u onome što nazivamo univerzum.
Elementarno je da se u svakom uređenom društvu poštuju određene norme i pravila, a isto tako elementarno je i neizostavno je da se poštuju zakoni prirode, čiji je ljudska vrsta deo.
Ma koliko nauka napredovala, a ona će sve više napredovati, čovek ničim, pa ni njome, neće moći da nadjača prirodu, da bude iznad nje. On samo može, poštujući njene zakone i uz njenu saglasnost, da iskoristi njene ograničene mogućnosti.
Posle svega čini se da je dosadašnji postignuti civilizacijski nivo u obrnutoj srazmeri sa uvažavanjem i odnosom prema prirodi, što vodi neslavnom epilogu - uništenju za ljudske pojmove i iskustvo najlepše oaze u univerzumu.
U obrazloženju Predloga zakona o potvrđivanju Kjoto protokola uz Okvirnu konvenciju UN o promeni klime date su činjenice u prilog njenog usvajanja, sa kojima se SPS u principu saglašava.
Zapravo, u programu SPS-a i te kako se zalažemo za zdravu životnu sredinu, što između ostalog podrazumeva i podsticanje čistih tehnologija i takozvanog mehanizma čistog razvoja koji je ovde dat u Kjoto protokolu, što podrazumeva naravno i korišćenje obnovljivih izvora energije, što treba da bude orijentacija i budućnost, kao i poboljšanje principa energetske efikasnosti.
Svakako da je značajno, i to za našu zemlju, da ovim stičemo pravo na finansijsku podršku kao zemlja u razvoju, kojim će se ostvariti mnogi ekonomski, socijalni, ekološki i drugi ciljevi održivog razvoja o kome smo ovde mi čuli od gospodina ministra i drugih predstavnika stranka.
Takođe, jasno je da ratifikacijom Kjoto Protokola se našoj zemlji daje mogućnost da, u okviru svojih mogućnosti, doprinese globalnom smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte, a implementacijom ovog protokola sigurno će pomoći u smanjenju zagađenja vazduha u mnogim industrijskim zonama u mnogim gradovima i sredinama Srbije.
Naravno, ovo ne znači da ne treba dobro razmisliti o onome o čemu se ovde čulo malopre od prethodnog diskutanta, gospodina Krasića, da mi zakone koje danas imamo u Srbiji, a koji regulišu ovu materiju ne primenjujemo; ili ako oni nisu precizni ili dovoljni, zašto nismo činili na usvajanju ili dopuni takvih zakona.
Smatram da usvajanjem Kjoto protokola u celini uzev ima neku svoju deklarativnu funkciju, a da ćemo zapravo, uzimajući u obzir da mi nemamo neke obaveze prema ovome čemu ćemo pristupiti, i dalje ostati u istoj praksi, sa istim problemima što se tiče očuvanja životne sredine u Srbiji, sa mnogim problemima s kojima su suočeni građani i Pančeva, i Šapca i drugih gradova.
Sa političke tačke gledišta ova ratifikacija značajna je u smislu međunarodne afirmacije. Mi se sa tim slažemo. Jer, time pokazujemo jedan kapacitet da možemo imati ravnopravne i one prave partnerske odnose sa međunarodnom zajednicom.
Takođe, stajemo u red zemalja koje poštuju prave vrednosti i standarde, a što je pretpostavka budućim integracijama o kojima ovde često govorimo.
Međutim, u obrazloženju ovog zakona nigde ni reči nema o problemu opstruiranja i protivljenja primeni Kjoto protokola i Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o promeni klime od strane nekih supersila.
Ovo je veoma značajno pitanje kojim se treba baviti, jer u protivnom, kao nemi i nemoćni posmatrači, bićemo svedoci totalnog sunovrata ljudskog uma i propasti civilizacije.
Reč je o jednoj politici koja jedno govori, a drugo radi i koju, nažalost, mi kao država u ovom trenutku vrlo često i sledimo.
Reč je o politici Sjedinjenih Američkih Država prema pitanju globalnog zagrevanja. Novembra 2001. godine održani su pregovori Svetske trgovinske organizacije u Kataru.
Uzgred budi rečeno, tamo je predsedavajući govorio, odnosno domaćin, da 80% stanovništva koristi 15% svetskih resursa, a da 20% stanovništva koristi 85% istih, što ima veze sa ovom temom o kojoj danas pričamo.
U isto vreme, u Marakešu su u toku bili pregovori o najsvežijim temama vezanim za klimatske promene.
Opšte je poznato da je cilj Kjoto protokola, bio i jeste, da se ograniče emisije šest gasova koji proizvode efekat staklene bašte.
Ishod razgovora u Marakešu nije ni izbliza ispunio zahteve Pokreta za zaštitu životne sredine, kao i Međunarodne komisije za klimatske promene, koja je još 1990. godine predlagala da se do 2012. godine za 60% smanje emisije izazvane efektom staklene bašte.
Čak da se Kjoto protokol i u potpunosti ispuni, ispoštuje, doprineće samo za 5,2% smanjenju emisije, odlažući zagrevanje za svega 6 godina.
Od 39 zemalja učesnica Kjoto protokola iz 1997. godine, bilo je prisutno 38 zemalja. Zemlja koja je izašla iz sporazuma je SAD.
Uprkos činjenici da SAD samo sa 5% od ukupne svetske populacije, proizvode na svetskom tržištu jednu četvrtinu gasova koji uzrokuju efekat staklene bašte, znači 11 puta više nego Kina, 20 puta više nego Indija, 300 puta više nego Mozambik, uprkos tome, SAD tvrde da Kjoto protokol nije fer, pošto izuzima zemlje u razvoju i deluje protivno američkim ekonomskim interesima.
Umesto da stane razme uz rame sa ostalim zemljama, kao što su tražile nakon napada 11. septembra 2001. godine prilikom rušenja kula bliznakinja, Amerika se upustila...
(Predsedavajući: Gospodine Mihajloviću, koristite i drugih 10 minuta. Hvala.)
Da... u dalju pojačanu eksploataciju fosilnih goriva, što će povećati emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte za procenjenih 35%.
Nacionalna energetska politika Džordža Buša pretpostavlja između 1300 i 1900 termoelektrana, zakonske olakšice za lokacije termoelektrana i rafinerija, otvaranje delova nacionalnog arktičkog rezervata prirode za eksploataciju gasa i nafte, smanjenje izvora obnovljenih goriva za 27%, smanjenje federalnih investicija za sprovođenje mera energetske efikasnosti. Znači, suprotno intencijama savremene civilizacije koja brine o ovom pitanju.
Otvoreno se govori da Džordž Buš ovakvom politikom vraća svoje usluge koje su činile kompanije koje su podržale njegovu kampanju kada je bio izabran; znači, mnogim kompanijama koje se bave naftom, ugljem, gasom i opremom. Ove veze i usluge sigurno imaju veze sa povlačenjem Amerike iz Kjoto protokola, ali one predstavljaju i način života koji je nemoguće voditi bez posledica na ljude u ostalim delovima planete. Objašnjavajući razloge za napuštanje Kjoto protokola, Džordž Buš je rekao da je rastućoj populaciji, znači, Amerikancima, potrebno više energije za grejanje, više energije za rashlađivanje kuća i više goriva za vožnju automobilom.
Gospodin Buš je imao nameru da ovu izjavu predstavi kao činjenicu za Ameriku, ali ona je pre svega buduća predstava o načinu života, što znači - da zagrejemo svoje kuće, pre nego što obučemo jedan sloj odeće, da rashladimo svoje kuće pre nego da otvorimo prozor, jer ako se otvori prozor, džaba, već je velika vrućina - jer su oni doprineli toj stvari, da još više goriva proizvedemo i to pre svega fosilnih. Jer, to mi da iskoristimo, pre nego drugi, pre nego da smanjimo potrošnju ili da se prevezemo na drugi način.
Znači, postoji jedna zemlja koja ima moć da nametne svoje lokalno viđenje dobrog načina života na ostatak sveta i u tom moći zasenjuje sve zemlje, pa naravno i našu zemlju.
Amerika, kako kažu neki teoretičari, nije samo usamljena supersila. Ona je postala definišuća sila celog sveta. Amerika definiše šta je to demokratija, šta je to pravda, šta je sloboda, šta su ljudska prava, šta je multikultura, koji su teroristi, koji su to fundamentalisti, šta je zlo.
Amerika definiše i to kako treba voditi JU es stil u Smederevu i pri tome činiti zagađenja koja doprinose povećanim oboljenjima karcinoma i astme kod dece, ne mareći za očuvanje životne sredine, namećući svoj način života i onoga što je način ostvarivanja profita - bez ikakve pomisli da treba čuvati životnu sredinu, čiji smo sastavni deo ne samo mi, nego i oni.
Reč je zaista o jednoj svesti gde nije samo u pitanju da manjka ekološka svest, već manjka razum. Jer, danas je samo važno dobro živeti, ostvariti samo što veći profit, a šta će biti sutra - može i propast sveta.
Takođe, Amerika definiše, na primer, da u ratnim sukobima može da se koristi municija sa osiromašenim uranijumom. To je učinjeno i prilikom agresije na SRJ, naročito na Kosovu, 1999. godine.
Ta upotreba uranijuma u municiji u to vreme može da se svede u ravan onoga što su dve bombe bačene na Hirošimu, znači, sa takvim mutagenim dejstvom, teratogenim dejstvom i drugim vrstama. Naravno, to ide na druži rok, jer posledice radioaktivnosti se ne ispoljavaju trenutno već u budućnosti, kroz generacije i generacije ostavljaće ono što ne valja i to će se tek videti. Ostatak sveta, uključujući Evropu, jednostavno mora da se povinuje ovim definicijama i da prati američko vođstvo.
Šta još može bolje da ilustruje ovu imperatorsku moć nego ono što se trenutno dešava, figurativno rečeno, da lokalni jezik Amerikanaca postane globalna gramatika. Pokušaj definisanja globalizma, kao višeslojnog i složenog procesa i koordinirane multilateralne akcije, u interesu svih nacija i građana sveta, daleko je zaista od stvarnosti.
Sada znamo da je jednostrana odluka Amerike da se povuče iz Kjoto protokola o emisiji gasova koji izazivaju efekat staklene bašte mnogo značajnija za globalnu klimu nego svi multilateralni dogovori koji su učinjeni od strane drugih zemalja.
Međutim, životna sredina ne mora biti nužno žrtva globalizacije, kao što je to sada slučaj. Ona može biti oruđe globalizacije na način da se lokalne ideje zaštite životne sredine globalizuju i tako pretvore u opšte ideje. Za to treba imati snage, treba imati argumenata, treba poštovati zakone i treba ići tim pravcem. Tako da ono što je lokalno pozitivno u Srbiji, može da bude globalno kao ideja i kao cilj celog sveta, primera radi, ono što je Zlatibor, ono što su Divčibare, ono što je Kopaonik, ono što je Petrovac na Mlavi sa svojom okolinom, ono što je Srbija u najvećem delu.
Međutim, pitanje je da li možemo ostvariti jednu takvu zamisao sa odnosom prema prirodi, koja danas nije ispoštovana i nije uvažavana u meri kako ona zaslužuje i kako je potrebno zarad života danas u Srbiji i zarad budućih generacija.
Postavlja se pitanje zašto mi ovde govorimo, pored onoga što jeste i sa čim se saglašavamo da je dobro u Kjoto protokolu itd, i zbog čega je potrebno da pristupimo Kjoto protokolu, zašto se bavimo pitanjem Amerike itd.
Ima zaista mnogo razloga, od činjenice da se globalizacijom čini dobro samo malom broju, pre svega američkih građana, do činjenice da uskim gledanjem u svim stvarima na ovoj planeti vide samo sebe, na svom putu ostvarivanja apsolutne moći i dominacije, a koristeći mnoge svoje pomoćnike i sluge koje plaćaju.
Zašto je potrebno da se čuje glas ostalih, zašto o tome pričamo? Potrebno je da se o ovome razgovara na ovakav način. U svim parlamentima, u svim zemljama treba da svoj glas podignu i svi intelektualci, naravno oni koji nisu potkupljeni, potrebno je da akademije nauka, svet nauka, kaže svoju misao i na takav način jednom snagom argumenta sa najvišeg mesta, i intelektualnog i formalnog, učini se pritisak na takve supersile, koje gledaju jednostrano i koje idu stranputicom i krivim putem.
Prema tome, o tom pitanju bi trebalo svakako više razgovarati jer je to zapravo suština problema. Najmanji je problem da Republika Srbija potpiše Kjoto protokol uz ovu okvirnu konvenciju i time smo mi formalno ili na papiru zadovoljili određene zahteve, ispunili smo određene zahteve međunarodne zajednice, a da se zapravo i ovim Kjoto protokolom dalje manipuliše i stiče ono što je samo u interesu drugih zemalja, a na štetu Srbije. Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, dame i gospodo poslanici, na ovo što je govorio gospodin Pivac, mogu samo ponovo da kažem da je do 2000. godine u industrijskoj zoni u mnogim gradovima i ujutru i posle završetka posla na hiljade ljudi dolazilo i odlazilo sa posla. Danas, nažalost, u nekim gradovima može da se kaže - puškom može da se bije i ne možete da vidite nekoga, figurativno rečeno.
Što se tiče Požarevca, tada je bila moćna industrija, naravno koja je bila osakaćena pod sankcijama međunarodnim, kojima ste i vi na neki način doprineli, ali radila je Fabrika MIP, mesna industrija najperspektivnija u zemlji u toj oblasti, Voće produkt, Stižanka, Morava, Centar za živinarstvo, najbolji u bivšoj Jugoslaviji, Minel Kostolac, Ćeba tekstilna industrija, završni radovi, mlekara, Zanatservis itd.
Sada da vas pitam, gde vam je sedište Elektrodistribucije za istočnu i centralnu Srbiju? Da li treba da bude u Požarevcu, gde se proizvodi struja, ili u Kragujevcu?
Izvinjavam se što moram da gradiram, nemam ništa protiv Kragujevca. Za vreme Slobodana Miloševića i za vreme bivše vlasti znao se neki red i gde šta treba da bude.
U Petrovcu na Mlavi takođe imamo osakaćenu privredu i posle 2000. godine imamo puste fabričke krugove bez radnika. ''Borac'', koji je nekada bio primer u oblasti poljoprivredne proizvodnje, koji je imao i pekaru, i hladnjaču, i fabriku kandiranog voća, koji je osvajao najbolja i najveća priznanja na Novosadskom sajmu, ostao je bez radnika, bez ičega, i to sve posle 2000. godine. Kakva je privatizacija učinjena posle 2000. godine? To je pravi odgovor na to o čemu vi govorite.
Što se tiče Slobodana Miloševića, želim da vam kažem da vi iz Požarevca i mi iz Braničevskog okruga, a i šire, i cela Srbija, nećemo imati takvog čoveka koji je znao i umeo da brani srpske interese, interese naše države i svega onoga što je čovek u Srbiji.
Zahvaljujući Slobodanu Miloševiću Požarevac je dobio mnogo i u infrastrukturi i u mnogim oblastima. On i dan-danas kao mrtav brani Srbiju onim što je Rezolucija 1244, on i danas kao mrtav doprinosi privredi Požarevca jer reke i mnogi ljudi dolaze da posete njegov grob.
Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pred sobom imamo Evropsku povelju o lokalnoj samoupravi i, kako neko reče, šta je to što mi u dosadašnjem periodu nismo primenjivali iz te povelje.
Svakako da je praksa različita u proteklom periodu, ali ako postoji takav dokument koji tretira i obrađuje takvu važnu oblast, na jednom širem prostoru, i to pre svega na evropskom, kojem mi težimo, onda je to potrebno doneti i ratifikovati, i da to bude garancija zapravo za primenjivanje takvih standarda kada je reč o materiji koja se tiče lokalne samouprave.
Mi smo imali različitu praksu u proteklom periodu, a i o tome ću nešto reći. Jasno je da povelja precizira da lokalna samouprava, a i praksa u mnogim zemljama je pokazala, treba da ima i ima jaku autonomnu poziciju u vršenju javnih poslova.
Ona se uzima i tretira se kao ravnopravni učesnik u vršenju vlasti, u jasno definisanim okvirima. Po našem ranijem Ustavu, lokalna samouprava smatrala se ravnopravnim partnerom sa centralnom vlašću i to je veoma značajno.
Naravno, i sadašnji Ustav ostavlja dovoljno mesta u procesu decentralizacije, da se lokalna samouprava uvažava, da dobije svoje ingerencije, što u praksi nije baš uvek tako.
Mi smo u proteklom periodu našeg višestranačja imali različite primere ignorisanja, potcenjivanja i disciplinovanja, da tako kažem, lokalne od strane državne vlasti.
Ako je u pojedinim slučajevima toga bilo i pre 2000. godine, jer vi ćete reći da je toga bilo i o tome neću da polemišem, podsećam vas da je toga bilo svakako posle 2000. godine i to u izobilju.
Takav odnos i tretiranje lokalne samouprave Evropska povelja svakako ne podrazumeva i ne ide u prilog uspostavljanju novog sistema vrednosti, o kome se ovde često priča, a koji se nakaradno shvata, ali to je druga tema o kojoj drugi put treba pričati.
Nadam se da posle ratifikovanja ove povelje možemo očekivati da neće dolaziti do grubog kršenja ingerencija i legitimnosti lokalnih skupština, i to slobodnim subjektivnim tumačenjem njihovih odluka, posle kojih su u mnogim opštinama uvedene privremene mere. Često se ovim činom vršilo prekrajanje narodne volje na izborima u korist volje vladajućih partija, vladajućih struktura centralne vlasti.
Takvih postupanja prema lokalnoj samoupravi bilo je naročito u vreme prve nazovidemokratske vlade u Srbiji posle 2000. godine, kada je u priličnom broju opština došlo do otimanja lokalne vlasti uvođenjem privremenih mera po tehnologiji kriznih štabova.
Moja opština Petrovac na Mlavi je doživela tu sudbinu, da na jedan nezakonit način, baš po principu kriznih štabova je izgubila legitimitet svog rada, koji je dobijen na Skupštini, i uvedene su privremene mere, bez održavanja Skupštine, čisto zbrajanjem broja odbornika na jednoj i drugoj strani, na osnovu nekakvih izjava.
Toga je bilo i u prošloj godini, pa i u vreme izborne kampanje. I da pomenem taj atak na opštinu Požarevac, koji se sprovodio po svaku cenu, samo zato što to nije po volji onih koji na globalnom planu danas vladaju. I dalje se preti Požarevcu, što mislim da nema smisla, o tome ćemo ovde čuti, verujem, neke prave argumente.
Dalje, u vezi sa ovim, u članu 4. stav 4. ove povelje, a koji će biti sa naše strane odabran i notifikovan, kaže se: "Ovlašćenja data lokalnoj vlasti će, po pravilu, biti potpuna i ekskluzivna. Ona ne smeju biti narušavana ili ograničena drugom centralnom ili regionalnom vlašću, osim u skladu sa zakonom".
Apostrofiranjem ovog stava iz Evropske povelje upozoravam na pogrešno shvatanje demokratskih principa, na ekstremnost u načinu shvatanja vršenja vlasti. Naime, u vreme kampanje, a brzo ćemo biti opet suočeni sa jednom takvom retorikom u vreme lokalnih izbora, mi smo imali i siguran sam da ćemo imati obraćanje vladajućih struktura sa republičkog nivoa našim biračima i obično to ide tako.
Ako glasate za političke opcije na lokalu koje nisu u Republici na vlasti, nećete kasnije dobiti ni dinar, nijednu investiciju, sva vrata biće vam zatvorena itd. To je jedna bahatost. To je jedno silništvo koje zaista nema smisla. Da ironija bude veća, to se već sedam godina čuje kao politički adut u vreme izbornih kampanja za lokalne samouprave i to iz stranaka miljea demokratske provenijencije. Naravno da to nema nikakve veze sa demokratijom i sa demokratskim principima.
Dalje, u toku pogađanja i velike igre oko sastavljanja nove vlade u minut do dvanaest i oko podele vlasti, na šta se to zapravo svelo, u prethodnim pregovorima osvanula je jednog dana i vest dana - nulti princip. Mislim da je to najveća sramota u političkom životu Srbije, da se licitira sa onim što je lokalna samouprava, sa onim što je volja građana na lokalu.
Da podsetim, na lokalu se ne vodi neka visoka politika, tamo se zastupaju interesi građana, tamo su u pitanju komunalni problemi i mislim da zastupanje nultog principa u trenutku pogađanja i licitiranja oko Vlade je zaista iživljavanje i sadizam prema narodu i prema biračima
Dakle, tu se traži da se u ogledalu globalne vlasti ogleda i ono što je lokalna samouprava itd. Ovakvim pretnjama, svakako i ovakvim ponašanjem u odnosu na lokalnu samoupravu, samo se pokazuje da politička elita koja vodi ovu Srbiju još nije dorasla mnogim stvarima, pa naravno ni u onome što treba da bude poštovanje ne naroda koji glasa, već i ostalih segmenata vlasti.
Lokalna samouprava nije za potcenjivanje i ona mora da ima svoju težinu, mora biti mnogo više uvažavana u narednom periodu u svim segmentima odlučivanja, i u momentu donošenja budžeta i u drugim prilikama.
Inače, ovakve pretnje i korišćenje takvih aduta svakako da podsećaju na diskriminaciju po onome što je različito političko pripadanje, što je naravno zabranjeno i po samom Ustavu.
Dakle, SPS će se svakako založiti, odnosno glasaće za usvajanje jedne ovakve povelje, u nadi i u očekivanju da će se svi uzeti pameti i da ćemo jedan takav dokumenat poštovati svi zajedno, a naročito dužnost je vladajućih struktura da poštuju ovu povelju, kako bi lokalna samouprava zaista imala ono svoje pravno mesto kakvo savremena demokratija podrazumeva danas. Zahvaljujem.
Gospodine predsedniče, gospodine ministre, poštovani narodni poslanici, ovo pitanje je veoma značajno i govori samo o onome kakav je prilaz i način razmišljanja kada govorimo o takvoj jednoj bitnoj suštinskoj stvari. Samo polazište da treba osloboditi od poreza na dodatu vrednost jedan deo naše populacije ili jedan sloj ljudi koji uzgaja decu govori o načinu razmišljanja onih koji su u vlasti. Jedan pozitivan prilaz toj stvari govorio bi, zapravo, da se razmišlja suštinski o budućnosti ove zemlje. Međutim, naravno toga nema.
Dakle, samo bih rekao jednu stvar koju smo čuli ovde, gospodine ministre od vas, da se pomeranje ili usvajanje ovakvih amandmana, veoma važnih, ne uklapa u ono što je fiskalni kapacitet već usvojenog Zakona o budžetu, što govori o tome da smo mi onda promašili redosled razmatranja svega ovoga.
Zapravo, onda je trebalo raspravljati o zakonima, odnosno amandmanima koji podupiru Zakon o budžetu, a sada se postavlja pitanje uopšte koja je svrha razmatranja ovih amandmana ako oni ne mogu da se promene, odnosno ne može da se usvoje u ovakvoj jednoj formi jer to ne dozvoljava fiskalni kapacitet već usvojenog zakona. Taj redosled razmatranja je trebalo drugačije da se postavi, što je svakako bio posao i predlagača ali i predsednika Skupštine.
(Predsednik: Vreme.)
Još samo na kraju da dodam, nepreciznost amandmana govori protiv toga da ga treba usvajati, ali zašto onda postoje podzakonski akti koje može Vlada da donese kao što su uredbe, normativi, zaključci itd.
Prema tome, sve se može uraditi ako se želi ono što je potrebno. Samo da završim, mogao sam da koristim i Poslovnik.
Mislim da nije korektno ovde od strane vladajuće koalicije, odnosno nekih poslanika da se govori o opstrukciji, o demagogiji, o anahronoj priči kada je reč o ovakvim amandmanima koji se tiču dece, koji se tiču budućnosti Srbije, jer to zapravo govori o njima ako na takav način protivureče.
Kada su socijalisti bili na vlasti u industrijskoj zoni u Požarevcu je bilo 5.000 ljudi koji su svakog jutra išli na posao i 5.000 ljudi koji su se vraćali sa posla, a danas ih ima oko 500 za vreme te, nazovidemokratske vlasti, o kojoj je govorio gospodin Matić iz DSS. Zahvaljujem.
Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, poštovani građani Srbije, kao i ostali članovi Poslaničkog kluba SPS-a, takođe, smatram da je zaista neprimereno da na sednici koja je tako brzo sazvana raspravljamo na ovakav način o tako obimnom materijalu, o šest zakona i, u okviru Predloga zakona o budžetu, pet odluka.
Sve mi to liči na mitskog razbojnika i silnika Prokursta, koji je u svoju postelju pakovao putnike namernike, ali tako što je svakome našao meru testerom ako su duži od kreveta, ili ih je teglio svojim spravama da bi bili u dužini kreveta.
Dakle, imam utisak da je ovaj budžet partijski, ili stranački, odnosno po meri vladajućih stranaka, i da će zadovoljiti političke potrebe, pre svega, u korist onih sredina gde oni vladaju i u lokalnim samoupravama.
Budžet države trebalo bi da oličava jednakost svih građana, jer je reč o raspodeli narodnih para. Takođe, na donacije imaju pravo svi ljudi, svi građani, i ne pripadaju posebno nekoj strukturi u vlasti. Zato bi valjalo da se na osnovu jasno definisanih instrumenata i kriterijuma izvrši raspodela u budžetu.
Naravno, ti instrumenti i ta procedura raspodele postoji i ona je formalizovana kroz pojedine zakone, samo je pitanje kako se ti zakoni primenjuju i ko odlučuje o takvoj raspodeli. Odlučuju oni koji su previše moćni i zato se dešava, prilikom dolaska nekih ministara u neke sredine, da olako kažu - daću vam deset miliona dinara, ili - izgradiću vam taj i taj objekat, kao da je to njegov lični čin i dobra volja, a nije reč o upotrebi narodnih para.
Ako Vlada pretenduje da bude demokratska, ako pretenduje da bude tolerantna, ako pretenduje da bude jednaka prema svim građanima i prema svim sredinama, ako insistira na regionalnom razvoju Srbije, jer imamo veliku opasnost u Srbiji, naime, populacija ogromnog prostora i Srbija ne može da bude samo Beograd, već i neki drugi centri, drugi regioni, imamo, čak, i ministarstvo koje se bavi pitanjem regionalnog razvoja, onda mora da prestane diskriminacija u onome što je podela para i u onome što je raspodela.
Bojim se da budžet nije jasno definisao tu raspodelu i da ostavlja mogućnost za subjektivni pristup prilikom trošenja tih para.
Kada je reč o Nacionalnom investicionom fondu, imamo visok procenat nerealizovanih ugovora koji su zaključeni u određenim sredinama, imamo i slučajeve da su realizovani projekti, ali nisu plaćeni.
Kroz Nacionalni investicioni fond se daje mogućnost da se subjektivno pristupi u daljim projektima. Kroz Zakon o ministarstvima i kroz Nacionalni investicioni fond, mi smo dobili pojedine ministre koji se čine bogovima, koji narodnim parama mogu sve.
U Razdelu 2. prikazuje se finansiranje predsednika Republike.
U obrazloženju se vidi, iza reči - Narodna kancelarija, koja stoji kao instrument u funkcionisanju predsednika Republike, verovatno sa njegovim kabinetom, da u okviru dodatnih prihoda imamo donaciju od inostranih zemalja i donaciju od međunarodnih organizacija. Doduše, to su zaista minorna sredstva, od ukupno 750.000 dinara, ali je važno da postoji ta pozicija.
Bojim se da kroz tu poziciju imamo dotok većeg novca od inostranih zemalja i međunarodnih organizacija, a ja bih više bio za to da se ta važna institucija u vlasti Srbije isključivo finansira od narodnih para, od građana Republike Srbije, a ne od donacija i tuđih centara moći, koji mogu u određenom, ključnom, momentu da učine nefunkcionalnom tu instituciju predsednika Republike ili takvom da ona ne služi Srbiji i građanima.
Ostaje kao jedno pitanje, koje sam mogao i kroz Poslovnik da postavim, pitanje u vezi sa Zakonom o rudarstvu. Kroz taj zakon su definisane naknade od prihoda, od jedan do 5% za mineralne sirovine, a u članu 16a ovog zakona kaže se da od ubranih sredstava, 50% sredstava ulazi u prihod opštine, a 50% u prihod Republike Srbije.
Nisam video, dozvoljavam da možda i grešim, da li su u prihodnu stranu ovog budžeta uračunata ta sredstva od naknada koje se dobijaju na ime korišćenja mineralnih sirovina.
Ovo pitam iz dva razloga. Prvo, ako se da odgovor - nađite odakle bi se određena stavka uvećala, evo odakle; to je, po proceni nekih ljudi, oko 70 ili 80 miliona evra.
Drugo, pitam zato što dolazim iz Petrovca na Mlavi gde se eksploatiše sirovina građevinskog materijala, kamen za asfaltiranje širom Srbije, tako da se na hiljade tona, čak i dnevno, prevozi putevima, regionalnim putevima, koji se urušavaju, koji se zbog velikog tereta oštećuju. Na drugoj strani, veoma se loše održavaju, pa imamo štetu.
Drugo pitanje se odnosi na fondove, zdravstveni fond, gde se kaže da se taj novi nivo, odnosno planirani rast prihoda u Fondu za obavezno zdravstveno osiguranje, zasniva na pretpostavci da će se bitnije pojačati fiskalna disciplina.
Zatim, na pretpostavci da će se na višem nivou nego prošle godine izvršiti naplata doprinosa zdravstvenog osiguranja delatnosti poljoprivrednika.
Činjenica je da u Srbiji nemamo zavidan nivo naplate ovih doprinosa, zbog loše ekonomske situacije i moći delatnika i poljoprivrednika u Srbiji, zbog zapostavljene poljoprivrede, zbog nelojalne konkurencije u oblasti samostalnih delatnosti, gde imamo veliki broj kineskih građana koji nelojalno konkurišu našim ljudima i građanima koji se bave tim poslovima.
Prisutni su veliki dugovi. Veliki dug kod velikog broja samostalnih delatnika i poljoprivrednika sprečava ih da se leče i koriste zdravstveno osiguranje. Od njih se zahteva vezano plaćanje duga i za penziono i invalidsko osiguranje i za zdravstveno osiguranje, plaćanje doprinosa za zdravstveno osiguranje i doprinosa za PIO.
Zašto bi neko plaćao unazad doprinos za zdravstveno osiguranje ako nije koristio to osiguranje? Znači, građane koji nisu plaćali zdravstveno osiguranje treba osloboditi tog duga. Samim tim, oni nisu to ni koristili, a za penziono osiguranje treba da plate ako žele da sutra koriste to svoje pravo.
Gospodine ministre, ovo je pitanje koje veoma često i svakodnevno postavlja veliki broj građana u svim sredinama, koji su suočeni s ovom problematikom. Ako treba to pitanje da formalizujem na drugi način, hoću, ali smatram da sam bio veoma jasan i ovom prilikom.
Završavam. Rekao bih da su ovde upotrebljene reči da je budžet u priličnoj meri transparentan. Ne bi se reklo. U nekim delovima je on veoma maglovit. Ostavlja širok prostor za subjektivni prilaz i za iskazivanje velike političke moći, što utiče i na političko opredeljivanje, a samim tim i na diskriminaciju stanovništva po političkoj osnovi.
Voleo bih da nisam u pravu. Voleo bih da Vlada bude pravedna prema svim svojim građanima, prema svim sredinama, bez obzira na to ko je u vlasti u lokalnim samoupravama. Živi bili, pa ćemo imati prilike da i to vidimo, kakva će biti praksa.
Na kraju, želim da kažem da Socijalistička partija Srbije, odnosno njeni poslanici neće glasati za ovaj budžet i za ove zakone, kao ni za finansijske planove koje ste ovde dali.
Zahvaljujem.
Gospodine predsedniče, dame i gospodo poslanici, zaista mi nije jasno koja je racionalnost našeg zasedanja, višesatnog, ceo dan, a da se tome ne vidi ni svrha ni krajnji cilj, a da pri tome vladajuća koalicija svojim ponašanjem i odnosom tome doprinosi, mislim da tome doprinosi i sam predsedavajući, odnosno predsednik Skupštine.
Reklamiram povredu Poslovnika, član 83, a to je učinjeno još jutros, gde se kaže da u predlog dnevnog reda sednice Narodne skupštine mogu se uvrstite one tačke koje su unapred pripremljene u skladu sa zakonom, što će reći sa Ustavnim zakonom.
Kada je reč o tome, imali smo prvu sednicu novoizabranog sastava Narodne skupštine, koja je završila posao konstituisanja Skupštine, izbora Vlada i usvajanja Zakona o ministarstvima, odnosno usvajanje Zakona o ministarstvima dok se ne izabere Vlada.
Posle toga, član 5. Ustavnog zakona govori o tome tačno šta dolazi na dnevni red. Mislim da bi to razumeli i đaci prvaci, a ne oni koji vode ovu skupštinu i koji su zaduženi za predlaganje dnevnog reda. Da ne čitam koji su to zakoni, u članu 5. u prvom delu to piše.
Sledeća stvar koja je prioritetna i koja mora po redosledu stvari da se završi jeste i nalazi se u članu 9. Ustavnog zakona: izbor odnosno imenovanje sudija Ustavnog suda izvršiće se najkasnije do kraja Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine. To nismo ispoštovali.
Bili smo dužni da to ispoštujemo, tim pre što sve zakone koje donosimo, pa i ovaj zakon o Vladi koji je danas na dnevnom redu, zahteva i upotrebu Ustavnog suda i u pojedinim članovima se pojavljuje potreba za pokretanje postupka ocene ustavnosti i zakonitosti, recimo u Zakona o Vladi.
Mi donosimo zakon o Vladi, koji je mrtvo slovo na papiru jer ne može Ustavni sud da oceni njegovu ustavnost, odnosno zakonitost u datom trenutku, u pogledu onoga što je primena zakona odnosno opštih akata teritorijalnih lokalnih jedinica itd.
Još jedna povreda Poslovnika, poštovani gospodine predsedniče, to je član 98. stav 3, gde vi kažete da vi niste ocenili da treba da se prekine rad Narodne skupštine, a ovde kaže: predsednik Narodne skupštine prekida rad Narodne skupštine i u drugim slučajevima ako to Narodna skupština zaključi.
Dozvolite, prvo Narodna skupština zaključuje da li treba vi da prekinete ili ne prekinete rad. Mislim da se ne pitate vi o tome, već Narodna skupština, a vi postupate po zaključku Narodne skupštine da li treba sednicu prekinuti ili ne. Zahvaljujem.
Poštovano predsedništvo, dame i gospodo poslanici, zaista bih voleo da sada kandidat za predsednika Narodne skupštine, gospodin Oliver Dulić, ispuni u onom delu njegovo obećanje da vodi ovu skupštinu na korektan način, da mu svi budu jednaki i da se sa uvažavanjem odnosi prema svim poslaničkim grupama i prema svim poslanicima, kako bi iskreno i predano radili na pitanjima koja su na dnevnom redu. Svakako, njegova bi pomoć bila značajna. To bih vrlo voleo.

Nažalost, u ovom trenutku zabrinut sam da će to biti vrlo teško ostvareno, uzimajući u obzir da i on pripada onome što jesu podele u Srbiji i da je svojim delanjem, političkim radom doprineo jednoj takvoj podeli, jednoj takvoj raspolućenosti Srbije i da je teško ono napred što sam rekao da se može ostvariti.

Dakle, u kontekstu naših srpskih podela, a čini se da smo mi sudbinski predodređeni za tako nešto, gotovo je nemoguće iz takve jedne zle sudbine izaći, jer sasvim je jasno, svemoćni politički centri moći modeliraju svet i neprekidno pothranjuju i produbljuju naše razlike i čine naše podele.

Činjenica je da je gospodin Dulić bio član "Otpora", organizacije koja je finansirana sa Zapada, ne daje dobru preporuku za ovo što će trebati ovde na čelu Skupštine da se čini. Uzimajući u obzir povodljivost nekih značajnih političkih subjekata u našoj zemlji, dakle njihovu potrebu da svoju savremenost, svoju proevropsku orijentaciju, svoju političku izuzetnost i ekskluzivnost iskažu kroz naglašenu servilnost u odnosu na kreatore novog sveta, istina je da se država Srbija razgrađuje, odnosno razgrađuje se njen potencijal koji je danas i te kako potreban.

Dakle, naše podele se diriguju i neprekidno se pothranjuju, one se produbljuju i nisu u interesu srpskog naroda i njenih građana, i nisu u interesu srpske države. Sigurno je da je to u interesu globalnih ciljeva, onih moćnika koji to trasiraju i podgrejavaju.

Jasno je da je u takvoj jednoj podeli, koja je na sceni danas i koja se bezočno produbljava i diriguje sa strane, a ovde se izvršava, veoma teško odbraniti Kosovo i Metohiju i lakše ga je uzeti. To su interesi onih koji ovde kreiraju političku sliku i kretanja u Srbiji.

Ali, valjda je u interesu države Srbije i njenih građana da, kao odgovorni ljudi, definišemo ono što su nacionalni prioriteti, da pokažemo svetu da smo oko toga složni i saglasni. Samo je potrebno bar minimum tih prioriteta da definišemo i da zajedničkim snagama prionemo u jedan pokušaj realizacije tih prioriteta.

Ne mislite, gospodo, valjda da ste vi, koji ste iz tzv. miljea demokratske provenijencije dovoljni sami sebi i dovoljni ovoj Srbiji da rešite sve probleme koji su na dnevnom redu, da odbranite subjektivitet i celovitost Republike Srbije, da odbranite Kosovo i Metohiju, bez onoga što je potencijal u onoj drugoj polovini Srbije, koju vi nikako ne prihvatate, a kojoj, zapravo, doprinosite da jednim delom i ona bude na drugoj strani isključiva, što je štetno za Srbiju.

Čini se čak da ni u okviru vladajuće koalicije ne postoji definisan redosled prioriteta. Mi imamo za neke da je to Kosovo i Metohija pre svega, zapravo jedinstvena i celovita Srbija, u čijem sastavu je Kosovo i Metohija u EU.

A na drugoj strani u okviru vladajuće koalicije, a to smo imali prvi dan posle formiranja Vlade, da je aktuelni ministar inostranih poslova Vuk Jeremić evropskim zvaničnicima izjavio da je najvažniji prioritet ulazak u EU, dakle, i ono otprilike što se ovde govori o Oliveru Duliću, ako je to tačno.

Na takav način mi imamo da se šalje poruka svetu, da EU za Srbiju – da, pa makar i Srbija ostala u granicama utvrđenim Berlinskim kongresom iz 1878. godine, a to je Srbija bez Kosova i Metohije, bez Raške i bez Vojvodine, to je prioritet, ta Srbija da bude.

Ne možete Srbiju da uvedete u evropske integracije celovitu bez onoga što je jedno saglasje, jedan konsenzus u smislu upotrebe svih snaga, sve energije i celokupnog potencijala intelektualnog, političkog itd. Ovde se ponašamo kao da postoje dve zaraćene strane i mi smo najveći neprijatelji jedni drugima. Drugih neprijatelja nema van granica ove zemlje. Baš zato Srbiji je potrebno da mobiliše sve snage, sve potencijale, jer tada neće moći da nas razvlače, da nas tako komadaju. Na pomen ideje o formiranju vlade nacionalnog jedinstva ili koncentracione vlade, što bi išlo u prilog ovome o čemu sam govorio, kao da je izrečena i učinjena najgora jeres na ovom svetu.

Postavljam pitanje, dobro, ako je formirana vlada u okviru tzv. bloka, neka je, to je pravo te većine da preuzme odgovornost. Ali, zašto nije moglo da se učini bar mobilisanje i drugih snaga u okviru parlamenta, znači u jednom temelju Srbije, a parlament jeste svakako temelj i osnova onoga što su institucije u Srbiji, da bar tu imamo mobilizaciju svih snaga i svih potencijala, i svakako da bi toj vladi bilo lakše u onome za šta se zalaže.

(Predsedavajući: Vreme, gospodine Mihajloviću.)

Mi iz SPS iz tih razloga ne želimo da glasamo za Olivera Dulića, ne zato što postoje neki lični razlozi, rekao sam na početku da bih vrlo voleo da nisam u pravu za neke stvari, ali sve ovo nije preporuka za njega.

PRVA SEDNICA

13-05-2007

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, naš cilj, cilj SPS nije da saplićemo Srbiju i nismo to činili nikada. Međutim, mi se nalazimo pred veoma važnim pitanjima i to u minut do 12, i tek što smo konstituisali, ne do kraja, ovu skupštinu, vraćamo se na početak. Tek predstoji izbor Vlade u ustavnom roku.
Da je bilo malo odgovornosti i nekog sklada između onoga što se govorilo u izbornoj kampanji, pod gromoglasnim sloganima kao što su - Srbija ne može da čeka, Srbiji se žuri, ili Srbiji je već danas bolje, i da je to bilo iskreno rečeno mi bismo odavno imali konstituisanu Narodnu skupštinu i izabranu Vladu.
Jasno da je takva kampanja, sa takvim sloganima i sa takvom navodnom istinom, sa kojom su stranke išle, bila u dubokom raskoraku sa onim što je interes Srbije i što su interesi građana.
Čini mi se da vi iz tzv. demokratskog bloka opstruišete rad ove Narodne skupštine i izbor Vlade, jer da ste bili malo praktični, onda biste istrpeli Tomu Nikolića za predsednika Narodne skupštine, izabrali bi Vladu, a onda izvolte menjajte ga ako imate za to razloga.
Ovako dovodite u pitanje, zamarate javnost i građane Srbije i stavljate pod znak pitanja sve što je interes građana i interes Srbije u ovom veoma teškom trenutku. Očigledno da su ovde stranački interesi, lični interesi i interesi onih centara moći sa zapada važniji od interesa Srbije i važniji od interesa građana.
Jedno pitanje se nameće i za SRS, kada je činila dogovore sa DSS-om oko većine u Narodnoj skupštini, za njeno konstituisanje, zašto nisu uslovili i pravljenje većine za Vladu, koja spasava nacionalne interese ove zemlje i njenih građana. Zašto u tom trenutku niste preuzeli odgovornost i sa reči da pređete na dela?
Imamo danas ovde za ovom govornicom, u ovoj skupštini, zaista jednu neizmernu političku isključivost jednih ili drugih. Svaka isključivost bilo koje vrste i sa bilo koje strane da dolazi ona je sama po sebi sumnjiva. Ne odražava duh demokratičnosti kojim želite sebe da predstavite. Takva isključivost svojstvena je onima koji su, nazovidemokrate.
Neka javnost prosudi, pošto se Skupština prenosi, ko je kakav demokrata i ko kakav demokratski i bilo koji kapacitet ima danas na političkoj sceni Srbije. Ovim dolazimo zapravo do zle sudbine duboke srpske podeljenosti koja postoji od davnina u Srbiji. Ovim se ovo samo produbljuje i nigde kraja tome nema. Čini se da je takva podeljenost svakako u interesu zapadnih centara moći, ona se odatle trasira, neguje i usmerava, sa daljine rukovodi razorenom Srbijom, koja ne može da iznađe svoj put, da odbrani svoj nacionalni i državni interes i prioritet.
Jasno je da ti koji se bave na takav način nama to čine iz svojih interesa, ne iz interesa i ljubavi prema Srbiji. Ovde možemo još i govoriti o tome zašto mi ono malo što imamo u sebi i pameti i morala, i od onoga što jeste svakako neosporno ljubav, ali svakako različita na način kako svako to razume, prema svojoj zemlji, prema onome što jeste naš narod, ne iznađemo bar minimum onoga što je zajedničko u interesu odbrane nacionalnih interesa naše zemlje onda kada je to najpotrebnije.
Zar mislite da je svako za sebe najviše pametan i najviše moćan da odbrani interese zemlje? Mislim da jedino iz nekog minimuma zajedništva možemo izvući ono što je dobro za Srbiju.
Ne bih govorio o onome o čemu se ovde često govori, o nekim umišljenim sistemima vrednosti, jer ako bi smo se u to upustili, onda bi zaista razgolitili i takav jedan koncept koji se ovde pojavljuje.
Dakle, mi nećemo glasati za smenu Tomislava Nikolića iz principijelnih razloga, i ne samo iz tih razloga, nego zato što poštujemo jedan dogovor i imamo jednu doslednu politiku. Ali smo spremni da uvek glasamo za ona pitanja i za ona rešenja koja su u interesu Srbije, jer smo državotvorna stranka, bez obzira sa čije strane dolazi. Takav jedan naš stav i ponašanje govori o nama, a ono što vi činite svakako da govori o vama. Hvala vam.