Gospodine predsedniče, vi opet kršite Poslovnik. Nigde u Poslovniku nije predviđeno da se rasprava o više tačaka dnevnog reda može objedinjavati. Onda je besmisleno određivati 6 tačaka, ako će se voditi jedinstvena rasprava. To nigde u praksi savremenih parlamenata ne postoji. To postoji ovde, gde se provodi tiranija dosovske većine. Zašto ne ukinete potpuno raspravu? Čemu ta rasprava? Ukinite parlament. Šest tačaka dnevnog reda, jedinstvena rasprava, opet će svi samo po pet minuta i onda napadate opoziciju da vrši opstrukciju.Opoziciju koju ste sprečili da bude uopšte opozicija u pravom smislu reči.

Molim vas, vi ne možete da navedete član po kome može ovo da se radi što vi radite. Vi vršite restrikciju poslaničkih prava, a nemate pravno uporište za tu restrikciju ni u Ustavu, ni u zakonu, ni u Poslovniku. Sprečavate poslanike da govore o svim tačkama dnevnog reda tako što ih terate da o 6 tačaka samo jednom govore. Da li je to restrikcija poslaničkih prava? Jeste. Nemate uporište u Poslovniku za vršenje te restrikcije. Uporno je sprovodite. Sada od mene tražite da vam kažem po kom članu. Nema tog člana. Suština je u tome što vi ne možete ograničavati prava narodnih poslanika, ako to eventualno ograničenje nije unapred predviđeno. Nijedno pravo se ne može uskratiti narodnom poslaniku, osim ako je unapred predviđena mogućnost uskraćivanja. Predviđena je, nažalost, mogućnost uskraćivanja vremena trajanja učešća u raspravi, ali na ovaj način sprovođenja restriktivnih mera u pogledu poslaničkih prava nigde nije predviđeno.

Vi opet insistirate na nečemu što je besmisleno. Objedinjavanje rasprave po duhu Poslovnika najviše može za dve tačke dnevnog reda. Vi objedinjujete 6 ključnih tačaka. Na primer, podnosi pravosudni odbor predlog za više imenovanja sudija ili javnih tužilaca, pa, može logično da se predloži jedinstvena rasprava o svima, jer jedan će govoriti eventualno o jednom, drugi o drugom, ili ni o jednom neće niko. Vi za 6 ključnih zakona tražite da se vodi jedinstvena rasprava i naravno znam šta sledi. Sada sledi vaš predlog da svi  mogu samo jednom  da govore i to po pet minuta. To je rušenje duha Poslovnika. Spojite dve tačke dnevnog reda gde postoji logična veza. Ali, vi spajate nespojivo samo zato da biste formalizovali raspravu, da suštinske rasprave ne bi bilo.

Dame i gospodo narodni poslanici, veoma je interesantna kadrovska politika koju DOS vodi u sudovima, negativna kadrovska politika. DOS je u predizbornoj kampanji obećavao da će se boriti da za sudije i javne tužioce budu izabrani najbolji, najstručniji, najkvalifikovaniji, najnepodmitljiviji kadorivi itd. U praksi se dešava sve suprotno. U praksi DOS predlaže najgore. Videli smo po pitanju Leposave Karamarković. Najgoru ste izbarali za predsednika Vrhovnog suda i na prvom ispitu je već pao Vrhovni sud, na ispitu poštovanja Ustava i zakona. Sada slične predlažete. Predlažete za Okružnog javnog tužioca u Požarevcu, na primer, izvesnog Dimitra Krsteva. Direktno iz JUL-a, odmah u DOS. Evo ga ovde kako ispred Kolegijuma okružnog javnog tužilaštva u Požarevcu, predlaže da se prof. dr Mirjana Marković izabere za ženu decenije. Kako se taj čovek ponašao prema JUL-u, sada se ponaša prema vama, a vi prvog soma koji vam se upeca na udicu odmah prihvatate, jer boljih nemate u svojim redovima. (Glas iz sale: Stručan je.) Veoma je stručan, vidi se. Kao v.d. tužilac se bavio stranačkom politikom, i to na najgori mogući način, a sada vama na isti taj način služi. To je vaša kadrovska politika.
I prošli put ste birali slične, i to birate one koji su najviše korumpirani. Izabrali ste Vojkana Simića za predsednika Prvog ili Drugog opštinskog suda u Beogradu, a taj je umešan u velike malverzacije oko uvoza mercedesa. Uvoženi su mercedesi preko Mercedesovog predstavništva u Beogradu, zajedno su sarađivali Majer, direktor tog predstavništva i izvesni Slobodan Šarenac, direktor "Ineksa", koji ima akcije u tom predstavništvu, u toj firmi u Beogradu. Uvezeno je 200 vozila i carinjeni su kao medikament i farmaceutski materijal. Prodali su 45 a kad je izbila afera sve ostalo su morali da vrate nazad. Zatim, prodavali su, kao najkvalitetnije, mercedese kojima je falila oprema u vrednosti 18,5 hiljada maraka, imali su mnogo skrivenih mana i kao bofl roba bili namenjeni Kazahstanu.
Ovde su prodavani i znate, kada se ovde moćne firme razbacuju parama, kupuju onako nasumično, kada se otvori afera, onda sudovi zataškavaju, Vojkan Simić, sadašnji njegov zamenik Dragan Ćesarović, izvesna Biljana Radovanović, koja je Opštinskijavni tužilac u Četvrtom opštinskom tuži.aštvu, Bogdan Pajković, sudija, Gordana Milošević, Vladimir Ilić itd. Doduše, tog Vladimira Ilića ste jedinog smenili, a sve ove ostale ste zadržali. To je vaša kadrovska politika u sudovima.
Ono što je najgore bilo kod socijalista i julovaca vama je sada najbolje, na stranu što ste vratili mnoge koji su zbog kriminala ranije razrešeni. Sada ih vraćate, i u javna preduzeća ih vraćate, i u elektroprivredu i u naftnu industriju, svuda vraćate ono što je najgore i to je vaša uspešna kadrovska politika. Lepo bi bilo da objasnite za ovog Dimitra Krsteva kako će on sada da bude okružni javni tužilac u Požarevcu, a vi sada ne date Miri Marković ni da živi u Požarevcu. Najavili ste da će te je proterati i ona pobegla glavnom bez obzira, a ovog njenog koji je najviše tamo protažirao, koji je bio najveći poltron, sada unapređujete u javnog tužioca, umesto da postupite obratno. Proverite u sudskoj dokumentaciji u Požarevcu, proverite sve, pa ćete videti taj potpis.Proverite tamo pa iznesite podatke. Čujem da je bilo nekih ideja za anketne odbore, pa su brže-bolje povučene. Može i o ovome, a može i po pitanju Raške oblasti i ovog logora za obuku u Peći.
Prema tome, vaša kadrovska politika u sudovima je katastrofalna i mi ćemo imati sada gore sudove nego u Titovo vreme. Ovo što vi radite u pravosuđu može se meriti sa onim što je Tito radio do 1956. godine. Posle 1956. godine i Tito je vodio računa da se neke stvari, ako ništa, formalno usaglase sa pravnim normama, vodio je računa da se ta pravna norma poštuje i naravno dočekao da njegovi sledbenici iz DOS-a sada opet kreću od 1948. godine i od apsolutnog bezakonja, vladavine haosa, nasilja i slično.
Ova afera sa korumpiranim sudijama, mercedes afera je samo jedna od najupečatljivijih. Ima mnogo drugih na koje ćemo takođe ukazivati kada nam to prilike nalože. U ovom slučaju vi padate na ispitu, vaši sudovi ne funkcionišu, u vašim sudovima glavnu reč vode mnogo veći poltroni nego što su postojali u prethodnom periodu, mnogo veći poltroni od onih koji su nekada služili levičarskim partijama, a koje ste tako zdušno napadali. Valjda je trebalo da se prvo počiste poltroni iz pravosuđa, prodane duše, oni koje narod jednostavno naziva uvlakačima. Takvi se ne čiste iz sudova, takvi se unapređuju, takvi vode glavnu reč i nije slučajno što nam je pravni poredak pao u paramparčad. O ovome o čemu govorim imam brojunu dokumentaciju i o raznim parnicama koje su povodom toga vođene, o lažnim krivičnim prijavama, o svemu što je pratilo ovu mercedes aferu, u koju je doduše umešano mnogo sudija, koji su sada predstavnici DOS-ove politike, zakleti DOS-ovci, ljudi koji su spremni da svaki vaš nalog izvrše samo da bi ostali na tim funkcijama, da ih ne bi neko pozvao na odgovornost za ranije prljavštine.

Dame i gospodo narodni poslanici tačno je da je mnogo truloga u našem pravosuđu. I, ta trulež se decenijama nagomilavala. Tačna je konstatacija prethodnog DOS-ovskog poslanika da se sve trulo ne može preko noći eliminisati. Ali, to nije razloga da se ono što je najtrulije unapređuje.
Vi niste ni pokušali da ono trulo odstranite nego da najtrulije unapredite u pravosuđu. Drugo, jesam bio potpredsednik Vlade, ali trebalo bi da znate da vlada po Ustavu nema nikakvih ingerencija u pravosudnom sistemu.
Nadležna je samo Narodna skupština za imenovanje i razrešenje. Mi smo insistirali da se Dragan Arsić, zamenik javnog tužioca iz Zrenjanina razreši, jer je dokazano da je svojevoljno bio podmićen sa 100 hiljada maraka da se otcepi od SRS i ode sa Glamočaninom. Ali, ovde nije bilo većine da se to sprovede.
Mi smo jednu ministarku razrešili zato što je pokušala da izdejstvuje unapređenje svog rođenog brata sa funkcije sudije Opštinskog suda u Nišu na mesto sudije Okružnog suda. I, sad je ta bivša ministarka takođe u DOS-u, u stranici Vladana Batića. Jer sve najpokvarenije, sav najgori otpad odlazi u njegovu stranku, poput Aleksandra Stefanovića, koji je u Sarajevu kupio diplomu... (predsednik - gospodine Šešelj molim vas da pazite na rečnik i uvažavate ...) Molim?

Molim vas, moj rečnik je uredu, jer ja prvo iznesem argumente pa onda dam kvalifikaciju. Je li činjenica da je Rada Trajković razrešena sa funkcije ministra kada je ustanovljeno da je pokušala, zakulisno, da izdejstvuje unapređenje svoga brata. To je činjenica.
Kada se iznese tako teška činjenica onda sledi teška kvalifikacija, ali ta kvalifikacija ovde nije bitna. Bitan je DOS koji sve to prima u svoje redove, koji prima ono najgore iz drugih stranaka. Eto, Aleksandar Stefanović je kupio diplomu Farmaceutskog fakulteta u vreme rata u Sarajevu (glasovi - apotekar). Sada je farmaceut, magistar farmacije, pustite - nije to apotekar.
Znate, neko od tih Srba koji je bežao iz Sarajeva poneo blanko diplome i posle štancovao za hiljadu - dve maraka. Takav je kod nas izbačen a kod Vladana Batića on je ugledni član stranke i sada narodni poslanik. U sledećem mandatu će biti Petar Panić, verovatno, narodni poslanik ako Batić bude uopšte zastupljen u parlamentu, a mi smo ga izbacili zbog sklonosti kriminalu.
To je suština. Evo vam slučaja Rade Trajković. Vi sad ono što je najgore, vidite Vojkana Simića, Ćesarovića, sve koje sam malopre nabrajao - da im ne pominjem imena, čak sve ne mogu ni da zapamtim, ali imam uredno zapisano i dokumentovano - vi unapređujete, a oni su umešani u razne afere. Ljudi koji su oštećeni u tim aferama nisu mogli preko pravosudnog sistema da se izbore za svoja prava, pa im parnice traju po više godina, podnose se i krivične prijave protiv njih da bi ih uplašili i slično. Takva vam je kadrovska struktura sada, koju vi namećete srpskom pravosuđu. Ništa se nabolje nije promenilo. Stvari se nažalost menjaju nagore.

Replika.

Nekada je u ovoj Narodnoj skupštini bio popriličan broj lekara, a neki od njih su bili specijalisti za ovu staračku demenciju, kako se već to zove, da li zna neko da ne pogrešim izraz.

Znate, što se tiče promena Saveznog ustava, one su izvršene na ustavom propisan način. Ako nisu, onda je Vojislav Koštunica protivustavno izabran i on bi kao legalista trebalo odmah da podnese ostavku. Ako su ustavne promene bile nelegalne, onda i Koštunica je nelegalan. Drugo, treba znati, a ne izaći za ovu govornicu pa raditi one ružne stvari, te ružne stvari treba na drugom mestu da se rade. Vi ne znate ništa. Podneo sam 1997. godine krivičnu prijavu protiv Vladimira Ilića, zato što je proneverio novac od Opštinske izborne komisije. Tmušić je bio okružni javni tužilac, odbio mi je tu krivičnu prijavu i ja sam napao javno i Tmušića. Vladimira Ilića smo više puta potencirali ovde kao primer lošeg stanja u pravosuđu, ali mi nismo imali dovoljnu većinu u Skupštini da ga razrešimo, a ne može Vlada da razrešava tužioca. Prema tome, po pitanju Vladimira Ilića potpuno ste promašili, jer nemate pojma ni o čemu. Zato smo se izborili da se razreši Ivošević, zbog višestruke zloupotrebe sudijskog položaja. I Vučetić naravno, i on je zloupotrebljvao položaj sudije Ustavnog suda, na koji je došao voljom Miloševića i socijalista, po stranačkom osnovu, jer je propao na izborima kao stranački poslanički kandidat 1990. godine.
Boris Karaičić je tada bio mali, možda još sisao, pa ne pamti. Ali, ima ovde ljudi koji pamte. Kad je propao kao poslanički kandidat, ko ga je pobedio, da li Mićunović ili neko drugi, nije ni bitno, onda mu je uhlebije nađeno u Ustavnom sudu. Posle izvenog vremena, naravno, mislio je da brod tone, pa kao pacov izleteo na površinu i stranački se angažovao. Zbog toga je razrešen. Dakle, tamo gde se mogla postići većina, takve sudije su razrešavane. Tamo gde nije bilo moguća većina, nije bilo moguće razrešiti.
Mi smo najviše kopali da se razreši Dragan Arsić, zamenik javnog tužioca iz Zrenjanina, ali nikako nije moglo jer se prodao 94. godine za 100 hiljada maraka da bi socijalisti dobili većinu u Saveznom parlamentu. (Predsednik: Vreme.) Ne samo on, nego i Glamočanin, Dušan Bošković, njega sada ne pominjete, Radovan Vukčević i još neki.Njih je bilo 9 ili 7. Čović je ucenio Deretu, vaš Čović, potpredsednik Vlade, da će mu ukinuti knjižaru u legatu slikara Gvozdenovića, kako je bio jedan od najradikalnijih antikomunista. (Predsednik: gospodine Šešelj, ovo je replika, vreme je isteklo.) Tog Deretu, koji je socijalistima pretio da će mobilne telefone i pejdžere zameniti lisicama, Čović je ucenio da će mu zatvoriti knjižaru od koje živi on i njegova porodica, i tako ga ucenom naterao, kupio ga da glasa za socijaliste, da se odvoji iz SRS-a. Jeremiću iz Požarevca su dali i magisterij. Napisali su mu i magistarski rad, i takve stvari. Gde se to moglo ispraviti, ispravljeno je, gde nije, vi umesto sada da ispravite kad imate komotnu većinu, vi takve ljude zadržavate, jer taj Dragan Arsić iz Zrenjanina sada će služiti rado i vama, kao što Batiću služi Petar Panić. (Predsednik: Gospodine Šešelj, drugi put vas opominjem, ovo je replika, tri minuta, a sada smo u petom minutu.) Da li sam iskoristio dva minuta? (Predsednik: Iskoristili ste 4,47 minuta.) Što me niste na vreme upozorili, ne mogu svaki čas da gledam na sat.

Dame i gospodo narodni poslanici, tačno je da kandidat ne piše magisterij iz političkih razloga, ali Živoradu Jeremiću ovde u Narodnoj skupštini je pisan magistarski rad u organizaciji Dragana Tomića. Ovde su ljudi donosili delove, ovde je krojeno, ovde su daktilografkinje kucale, ovde je sve to skucano u oblik magistarskog rada, u ovoj zgradi Narodne skupštine. To je istina. To što ste vi bili član komisije u odbrani i što niste primetili da mu je neko drugi to radio, u to ja ne mogu da ulazim, ali je Jeremiću ovde u zgradi Narodne skupštine rađeno, imamo veliki broj svedoka, ovde u zgradi  Narodne skuštine, bio je to timski rad.

Dame i gospodo narodni poslanici, nikada od Titovog vremena nije bilo izraženije mešanje izvršne vlasti u rad pravosudnih organa nego sada u vreme DOS-ovske vladavine.
Malopre je Batić ovde tvrdio da nema nikakvog mešanja, a mi imamo stotine i stotine dokaza o kakvom intenzivnom mešanju je reč.
Evo, već je govoreno o slučaju hapšenja Slobodana Miloševića. Njega hapsi banda kriminalaca i ne uspeva. Dvojica su ranjena i ministri iz DOS-ove vlade kažu - ranjena dva policajca, ali ne smeju da im saopšte imena, jer uopšte nije reč o policajcima, nego pripadnicima DOS-ovske bande. Možda su im naknadno dali legitimacije DB-a. Nije ni to nemoguće.
Nije nemoguće da Vladan Batić celoj svojoj bandi, i Petru Paniću i Limunu i Staklenom, da svima da takve legitimacije DB-a ...

Reč je, pazite, jer su ljudi u ...

Čekajte, iznosim dokaze, gospodine predsedniče. Vi ste čuli za Staklenog. Upucao je Petra Panića sa osam metaka. Vratio se iz inostranstva. On je pobegao u inostranstvo u vreme prošle vlasti. Čim je DOS pobedio on se vratio, prijavio sudu i pušten je da se brani sa slobode.
Gde je to moguće? Objasnite mi. Za pokušaj ubistva, ispaljenih osam metaka u meso, brani se sa slobode. To može samo pod DOS-ovskom vlašću. A, Vladan Batić je u tim stvarima izuzetno sposoban. On je sada u stanju da uortači i Staklenog, koji je pokušao ubistvo, i Petra Panića, koji je bio žrtva tog pokušaja ubistva i jedva preživeo. To je u stanju Vladan Batić.
Vidite još, prilikom ovog napada bande na Miloševićevu rezidenciju, primećen je kombi koji je veoma sličan onome za koji očevici kažu da je učestvovao u otmici Ivana Stambolića. Američki helikopter je čekao na Drini. Šta je bilo zamišljeno - Milošević da se otme, prebaci Amerikancima, za jedan dan gotovo.
Ta akcija je ometena i sa ove govornice u Narodnoj skupštini i otporom Miloševićevih telohranitelja u samoj rezidenciji, i tek onda dolazi službena policija, tek onda se izdaju sudska rešenja o privođenju, o pokretanju istrage itd. Kada je ta banda napala nije bilo nijednog regularnog rešenja, nijednog regularnog naloga. To su činjenice.
Dalje, da li je laž to da je Zoran Đinđić u sredu, ne znam u kojim novinama beše, nemačke novine, nije bitno koji list, je li izjavio Zoran Đinđić da Miloševiću preti smrtna kazna? Je li Dušan Mihailović usred Beča to isto izjavio? Da li su to činjenice, da li to sme da kaže predsednik Vlade, da li to sme da kaže ministar unutrašnjih poslova? Da li iko iz izvršne vlasti sme da da takvu izjavu? Pogotovu što u krivičnoj prijavi nema elemenata za izricanje te kazne. Nešto što vi spremate tek u tajnosti vi unapred kukuričete o tome. Da li mi imamo pravni poredak? O kome god da je reč. Ili, drugi primer, o kome je malo pre ovde bilo govora.
Ismevao sam pravosuđe, a ne Stevan Lilić, dokazani plagijator, koji je mene tužio zato što sam otkrio njegov plagijat. I, sad je Stevan Lilić...

Molim vas, reč je o izboru nosilaca pravosudnih funkcija. U toj debati se vodi rasprava o nezavisnosti pravosuđa. Jer, u ovom slučaju očigledno se ugrožava nezavisnost pravosuđa, sudske grane vlasti. Ja sam kriv što je mene jedan plagijator tužio i naravno, u šta može taj proces da se pretvori nego u komediju.
Kaže Vladan Batić - da nije istina da se mešao u rad sudstva, da nije davao naloge. Dao je nalog Leposavi Karamarković, jel se tako zove, ne mogu više da im pamtim imena jer je reč o ljudima koji su najgorih moralnih karakteristika, znate, dao joj je nalog. U roku od pola sata ona je formirala sudsko veće u Vrhovnom sudu i sudsko veće je protivustavno i protivzakonito presudilo i u mom slučaju, iako je bilo očigledno to kršenje Ustava i zakona. Na čelu sudskog veća je bio Aleksandar Dončić, koji treba za koji dan da ide u penziju, ili ste mu obećali još dve godine da ostane, ili ste ga uplašili da ćete mu razotkriti neku aferu iz ranijeg perioda.
Vi ste, gospodine predsedniče, na jedan krajnje nekorektan način, kada nisam mogao da reagujem, rekli da sam ja bivši profesor pravnog fakulteta. To nije istina. Ja sam i sada profesor Pravnog fakulteta jer rešenje o mom izboru niko živ nije ukinuo, pa čak ni minstar prosvete Gašo Knežević, jer u pijanstvu ili gluposti on je ukinuo prethodni akt, pripremni akt. Trebalo bi bar Vladan Batić da zna šta je prethodni akt, akt koji ne proizvodi pravno dejstvo, koji nema pravnu snagu. To je ukinuo, kao kad bi Ustavni sud ukinuo nacrt zakona, a ne sam zakon objavljen u "Službenom glasniku". To je suština vaše vlasti. Sve vam je tako u pravosuđu. Gnušaju se časni ljudi među sudijama, časni ljudi među tužiocima, jer ni ranije, kada je bilo mnogo zloupotreba u pravosuđu, nisu imali ovakvu presiju, nisu imali ovakvu instrumentalizaciju. Od 1956. godine ovakve instrumentalizacije u pravosudnom sistemu nije bilo. Sada je imaju.

Gospodine predsedniče, ovde su netačno interpretirane moje reči, vrlo ću kratko, pola minuta, samo da Vladan Batić objasni ...