Da Vladan Batić objasni kako taj "Stakleni" nije u zatvoru, pokušaj ubistva, osam metaka u telu.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovlašćeni zastupnik ili predstavnik Vlade na ovom zasedanju povodom ove tačke dnevnog reda je ministar finansija i ekonomije Božidar Đelić. Ukoliko je on sprečen, to može da uradi neki drugi član Vlade. Tu nema nikakvih problema. Svaki ministar. U ranijoj praksi, ukoliko nema ministra iz tog resora, čak su govorili i potpredsednici Vlade, koji su u tom resoru u samoj Vladi predsednici nadležnog odbora. Nije uopšte neophodno da Božidar Đelić govori o ovom zakonu. Ako on smatra da treba da govori, može da govori, ima pravo, ovlašćen je u ime Vlade da govori. Kao što Vlada može da ovlasti i ministra zdravlja da govori o ovom zakonu, ako smatra da je on kompetentan ili bilo kog drugog ministra, ali ne može državnog činovnika da govori parlamentu o tom zakonu. U izvršnoj vlasti svi su državni činovnici, osim članova Vlade, osim ministara. Oni su funkcioneri, njih je Skupština izabrala. Oni mogu da se obraćaju Skupštini povodom posla koji obavljaju.
Ovo više nije stvar preglasavanja hoćemo li Peru, Žiku ili Đoku. Ovde ima nešto što može i nešto što ne može. Ono što ne može, ne može vašim glasanjem da preraste u "može". To je suština.
Možemo da vodimo raspravu o predlogu ovog zakona bez ministra ili kada ministar stigne da se obrati Skupštini. Ministar može u svakom trenutku da se javi za reč. Možemo ovu tačku da pomerimo za kraj sednice, a možemo i da proglasimo pauzu i da čekamo da ministar stigne sa aerodroma, dok prođe magla.
Dakle, to su naše mogućnosti, da raspravu vodimo bez ovlašćenog zastupnika Vlade, predstavnika Vlade ili da čekamo da on dođe ili da Vlada odredi nekog drugog iz reda svojih članova, a njeni članovi su samo ministri.

Imam nešto važno. Po Poslovniku.

Da li mi sada dajete reč?

Ovo je bilo veoma važno, gospodine predsedniče, a pošto naš Poslovnik o radu Narodne skupštine insistira pre svega na zakonitosti, u Zakonu o Vladi Republike Srbije član 12. stav 1, na sednicama Narodne skupštine i njenih radnih tela Vladu predstavljaju predsednik i drugi članovi Vlade. Dakle, nema nikog osim članova Vlade da ovde predstavlja. Znam da gospodin Dejan Popović voli da izađe za ovu govornicu, a otkada je sa ove govornice kao član Predsedništva CK Saveza komunista Srbije 1990. godine govorio, nije se ovde pojavljivao. Da je on kompetentan da zastupa ovaj zakon, on bi bio ministar, a ne Đelićev zamenik ili pomoćnik. Nama treba Đelić ili neki drugi ministar, uključujući predsednika i potpredsednika Vlade. Nema razloga da više o tome raspravljamo.

Po Poslovniku.

Gospodine predsedniče, vi ne možete staviti na glasanje nešto što je protivno Poslovniku ili zakonu. Na glasanje može da se stavi samo nešto što je u skladu sa Poslovnikom ili zakonom. Ovde bi vašim glasanjem trebalo da se menja zakon, a Narodna skupština može da menja zakon, ali po posebnoj proceduri, a ne kada god kome padne na pamet. Hajde, sada nam se ne sviđa zakon, da glasanjem promenimo, to ne može. Možete da menjate ovaj zakon i da kažete, sledeći put Dejan Popović može da zastupa zakone u Narodnoj skupštini, ali da to unesete u zakon, zakon prođe odgovarajuću proceduru, proglasi se, objavi se u Službenom glasniku itd. Dok se to ne uradi, ništa što nije u skladu sa Poslovnikom ili zakonom ne može da se stavi na glasanje. Dovoljno je što ste vi konstatovali da nešto ne može po Poslovniku, pa o tome nema šta da se glasa.

Gospodine predsedniče, Poslovnikom je propisano kako radi i odlučuje Narodna skupština. Vi ste tu, kao predsednik Narodne skupštine, prvi koji daje izvesno tumačenje Poslovnika. Kad vi kažete da nije po Poslovniku, sve dok neko ne ospori, nema šta da se glasa. Tek kod osporavanja ili suprotnih tumačenja dolazi do glasanja. Skupština daje autentično tumačenje Poslovnika. Ali, kad vi unapred kažete da nešto nije u skladu sa Poslovnikom i svi ćute, niko ne osporava, nema različitih mišljenja, nema sukboljenih stavova, onada nema šta da se glasa. Rekli ste - nije po Poslovniku. Niko vas ne osporava, svi se slažu da to ne bi bilo po Poslovniku. O čemu onda se glasa? Kakav je tek problem, svi misle da nije po Poslovniku, a većina izglasa da jeste. Znate, to je onda ismejavanje Narodne skupštine. Ovde je dovoljno da vas niko ne osporava u stavu da ovo nije po Poslovniku, i onda nema šta da se glasa.

Dame i gospodo narodni poslanici, slušajući ministra Đelića, koji je upravo stigao iz Francuske, čovek bi pomislio da smo mi zapadnim investitorima toliko interesantni i toliko privlačni, kao da smo negde po izlazima u ulici Sen Deni u Parizu ili ne daj Bože u Bulonjskoj šumi. Međutim, iza tih njegovih slatkih reči krije se sumorna i surova stvarnost.
Da je DOS uspeo da unese u zemlju šest milijardi dolara, koje je obećao u predizbornoj kampanji, ovakav zakon bi imao smisla, da firme dobiju kredite, da ti krediti budu vezani sa dobrim programom, da budu obavezane na vraćanje i ko se snađe s parama snađe se, a ko se ne snađe i zaslužuje da propadne.
Međutim, ovakav zakon se donosi u uslovima u kojima malo koja naša firma zdravo posluje. Ukoliko se ovaj zakon usvoji, imaćemo više od pola miliona novih radnika bez posla odjednom. Zašto?
Zato što ogroman broj firmi u našoj zemlji radnicima isplaćuje minimalne plate, tzv. minimalce, pa i to neredovno, sa velikim zakašnjenjima. Država se dosetila da tim firmama olakša delovanje da ne bi propale, da bi bile potpuno zatvorene, pa je uvela jedan deo plate lišen bilo kakvih fiskalnih obaveza prema budžetu. Koji je to deo plate?
To je tzv. topli obrok, koji je sada negde do 1.000 dinara, pare za prevoz u gradskom saobraćaju i regres za godišnji odmor, koji je oko 4.000 dinara na godišnjem nivou neoporezovan. To je bilo nešto što je radnicima obezbeđivalo za veknu hleba i litar mleka dnevno po članu domaćinstva, malo, premalo, ali je ipak nešto bilo.
Sada Vlada ovim zakonom ukida i regres za godišnji odmor, ukida bonove za topli obrok, ukida i prevoz. Kako ukida? Ukida tako što propisuje porez i na ta davanja. One firme koje i do sada nisu mogle ni minimalac da isplate, neće ubuduće moći ni topli obrok ni regres da isplaćuju, kao ni prevoz.
Ništa neće moći. Nije cilj ministru Đeliću da se osposobe naše fabrike, kako bi pod što povoljnijim uslovima bile privatizovane, kako bi eventualno bile prodate stranim investitorima. Njegov je cilj da uništi sve naše fabrike, pa da se one ne prodaju kao firme, kao fabrike u pravom smislu reči, sa zaposlenim radnicima, stručnjacima, nego eventualno da se budzašto prodaju fabričke hale, neka preostala mašina i nešto slično. Taj projekat privatizacije iskusila je Rusija, Poljska, pa u izvesnoj meri čak i Mađarska, s tim što je Mađarska tako čvrsto u nemačkoj orbiti da su Nemci mogli malo više da odreše kesu, da ne bi imala ova vrsta privatizacije tako teške posledice kao u Rusiji. Ali i tamo su fabrike prodavane budzašto i pretvarane u skladišta za stranu robu, a radnici ostajali bez posla. Sa tim iskustvom se susrela i Rumunija i Bugarska i mnoge druge istočno-evropske države u tzv. tranziciji.
Takvu praksu nama nameće ministar Đelić. Iz njegovog koncepta ništa u Srbiji ne može da ozdravi. Zapravo može. Može da ozdravi priroda, ako nestanu ljudi. Nauka je dokazala da tamo gde prestanu da žive ljudi, naglo ozdravi priroda. Ako je cilj ministru Đeliću da nam sve livade budu čiste, sve reke čiste, sve planine čiste, da vazduh bude besprekoran, on će ovim zakonom to da postigne. Ali, u Srbiji neće biti Srba, neće biti ni ostalih građana Srbije, jer neće imati od čega da žive. To je suština ovog zakona.
Ovaj i ostali poreski zakoni, koji su donošeni na prošloj sednici Narodne skupštine i koji treba da budu doneseni na ovoj, sračunati su na to da dotuku srpsku privredu, a ne da je oporave. Neki od tih zakona su nekad i protivustavni. Nekada je ovde Vlada podmetnula Narodnoj skupštini da se donesu zakoni, koji uopšte nisu u nadležnosti federalne jedinice, nego savezne države, ali te zakone je nemoguće osporavati pred Ustavnim sudom, pošto Ustavni sud jednostavno ne postoji.
Vi možete sada da se smejete do mile volje, ali sutra će ti gladni radnici, koji definitivno ostanu bez posla, doći pred Parlament. Ovde u Vladi Srbije imate Dragana Milovanovića, bivšeg sindikalnog lidera, kako se zvala ta organizacija, Asocijacija nezavisnih sindikata Srbije. Dok je bio šef tog sindikata, on se borio za radnička prava, napadao Vladu, kritikovao, tražio više plate i regrese i topli obrok i sve ostalo. A sada, kada je postao ministar, sada ga više radnici ne interesuju, sada traži otpuštanje, stečaj, likvidaciju svih fabrika, koje su kako tako, čak veštačkim disanjem održavane u životu. Najlakše je bilo te fabrike uništiti, ukinuti. Vi ste se odlučili da to uradite. Ministar Đelić poukida sve te bolesne fabrike, spakuje kofere, opet na avion. On je kao ptica, čas u Beogradu, čas u Parizu. On kao ptica leti, a ovde će narod kao ptica da jede, zrno tamo, zrno ovamo. To je sličnost između ministra Đelića i naroda.
Mi zbog toga upozoravamo javnost, da su ovakvi zakoni pogubni. Ne može se iz suve drenovine cediti voda. Naša privreda je danas kao suva drenovina. Naravno, ima monopolskih firmi, koje su se obogatile, ima privatnih firmi koje su dobijale velike kredite iz primarne emisije i tako dalje. Ali, to je suviše mali procenat i firme, koje uspešno posluju, uglavnom imaju veoma mali broj zaposlenih radnika. To treba imati u vidu. Firme, čiji radnici žive na minimalcu, obično su firme sa velikim brojem zaposlenih. Njih ima oko 500, ali nijedna nema ispod 1.000 zaposlenih radnika, skoro nijedna. U tome je problem. Sada ti radnici, koji su bar mesečno dobijali minimalac, plus topli obrok, prevoz, 1.500 do 2.000 dinara, neće moći ni to da dobiju, jer čim firma mora na taj iznos da plati porez, ona prepolovi ukupan iznos koji može da podeli. Nije firma izbegavala da plaća porez, nego nije imala od čega da plaća porez. A vi niste u stanju,da ste doneli tih šest milijardi dolara, moglo bi, pa da se kaže - evo, svi dobijaju projekte, svi dobijaju kredite, pa se snađite, ko se snađe uspeće, ko se ne snađe, propašće. Nijedna od ovih firmi bez kredita ne može da se oporavi, a vi nemate od čega da dajete kredite.
Šta se sada dešava? (Negodovanje poslanika u sali.) Vi koji dobacujete, trebalo bi da izađete za govornicu pa da ukrstimo argumente. Najlakše je negodovati i ništa ne znati. Ti, koji ništa ne znaš, samo dobacuješ. Evo, DOS-ovska ženska mreža se pobunila, evo saradnici ministra Batića šire famu o meni da svakoj ljubavnici dodeljujem stan, pa ako ima neka bez stana, neka se javi slobodno, pravim spisak (smeh u sali), imam još jedno 400 - 500 stanova da podelim, pa da vidimo.
Dame i gospodo, zante, ja se ovde često šalim, ali ovde je đavo odneo šalu. Nema ovde mnogo mesta za šalu, jer privreda propade potpuno. I još jedna stvar. Kada je ovde Vlada birana, predsednik Vlade je potencirao tri - četiri firme koje mu najviše smetaju. Jedna od njih je bila "Delta". Evo, malo pre je kidnapovan vlasnik te firme Mišković. Pozivam gospodina Kasu, kao potpredsednika Vlade zaduženog za bezbednost da nam razjasni ovde šta se to dešava. Predsednik Vlade prozove nekog i taj odjednom nestade. Sada će možda i Karić da nestane, njih ima mnogo, pa jedan po jedan, ili ćete sve odjednom, ne znam. Može li u onaj vaš kombi da stane više Karića, pa ko je još na redu. Nemam razloga da branim ni jednog, ni drugog, ni trećeg, ali ovo nije smešno. Ne samo da se dešavaju iste stvari kao ranije, nego je mnogo teže i mnogo gore.

Dame i gospodo narodni poslanici, mene iznenađuje što ministar Đelić postavlja pitanje i traži objašnjenje od onih koji su krivi za proteklih 10 ili 50 godina ili ko zna koliko. Oni koji su krivi za sadašnje stanje u privredi, oni su odgovarali na septembarskim izborima i zato su pali sa vlasti. Sada ste vi došli i sada je na delu vaših obećanih 6 milijardi dolara, to je strana pomoć, američka pomoć. Od tih para nema ništa.
Vi ste bacili oko na dve stvari. Vi ste bacili oko na topli obrok, koji je do sada bio potpuno neoporezovan, i vi ste bacili oko na regres za godišnji odmor. Vi biste i od to malo para da otmete, da zahvatite, da iz toga punite budžet, a posledica će biti što više niko neće da isplaćuje topli obrok i što više niko neće da isplaćuje regres kada vaš zakon stupi na snagu. To je suština.
Kada vi niste mogli da se odreknete te jedne hiljadarke po zaposlenom, pa da kažete - eto, tih hiljadu dinara toplog obroka nećemo nikako oporezivati, neka to isplaćuje svako ko može, a onda ćemo ovo ostalo da oporezujemo. Vi hoćete sve, vi vadite crno ispod nokta. To je suština. Zašto niste ostavili tih hiljadu dinara neoporezovano, a to je zato što vam je to još jedina šansa da nešto ščepate. Kada ščepate, neće biti ni toga. Zašto niste, neka ministar odgovori, zar je to bilo toliko teško da se ostavi stavka topli obrok bez poreza i doprinosa. Mislite da neko za ovaj regres od četiri hiljade dinara ide na letovanje. Ne, vi letujete po Grčkoj, po Tunisu i ko zna gde sve letujete. Vi ne idete od tog regresa na letovanje.
Da, ne idete vi. U Irak nisam išao na letovanje, već službeno. Sledeći put mogu da povedem i nekoga od DOS-ove ženske mreže, pošto su tamo plavuše na ceni. (Poslanici sa mesta dobacuju: I ti si plavuša.)
Tamo gde ne dajete ni mogućnost... Aleksandra, da li je nešto smešno? Nisam čuo šta je smešno. DOS-u još jedino smeta ofanziva, a pošto nema argumenata, ima smeh, a meni odgovara i smeh, ali nemojte mi uračunati to vreme.
Trebalo bi to da objasni ministar. Zašto ta poslednja hiljadarka mora da se oporezuje, zašto taj regres za godišnji odmor od četiri hiljade godišnje baš mora da se oporezuje? Ministar opet demogoški nastupa, kaže - neće biti posle penzija. Ako je sav vaš socijalni program da se penzijski fond obnovi tako što ćete oporezovati topli obrok i tako što ćete oporezovati regres za godišnji odmor, onda nema ništa od vašeg penzijskog fonda. Ako vi niste na drugi način u stanju da popunite penzijski fond ministre, možda vas još taj zamenik ili pomoćnik Dejan Popović nije obavestio, ali on je kreirao ovde ekonomsku i finansijsku politiku koju vi sada napadate, kao istaknuti funkcioner Saveza komunista, pa posle ekspert Socijalističke partije, pa se njemu obratite za greške iz prethodnog perioda, a ako niste obavešteni, kod nas je ukupna masa penzija za 15% veća od ukupne mase plata, pa ako mislite da se doprinosima i porezima iz plata mogu isplaćivati penzije, onda strašno grešite.
Vi ste neobavešten čovek. Nema mogućnosti nikakve. . . Šta, opet se pobunila ženska mreža? Imam stanova koliko god vam treba, samo se malo smirite. Ako vi mislite da je moguće ovim porezima skupiti dovoljno para, porezima iz plata, iz toplog obroka, iz regresa, da se isplate redovno penzije, onda strašno grešite. Nije moguće isplaćivati iz toga penzije, nije ni proteklih 7, 8 godina sigurno. Samo 700, 800 miliona maraka od prodaje Telekoma otišlo je bespovratno u penzijski fond. Samo od toga. To je Dušan Mihajlović prodavao, on je tada bio u Vladi Srbije, a ja sam bio u opoziciji.
Nemojte da mi pripisujete, imam ja dovoljno onoga zašto sam kriv. Nemojte mi pripisivati ono zašta nisam. Jedan sam od krivaca što ste vi DOS-ovci došli na vlast, nisam bio dovoljno ubedljiv da narodu objasnim blagovremeno ko ste i kakvi ste.

Dame i gospodo, već sam mislio da vas poštedim mog trećeg javljanja po ovoj tački dnevnog reda, ali pošto je ministar zdravlja ovako inspirativno govorio, jednostavno nisam  mogao da odolim.
Obrene Joksimoviću, kada su srpski radikali 1998. godine ušli u Vladu Srbije, već je fond za zdravstvo bio potpuno prazan. Dakle, nismo ga mi ispraznili, nego je godinama pre toga bio ispražnjen. Ispražnjen je u vreme dok je Nebojša Čović bio visoki, jedan od najviših funkcionera Socijalističke partije, dok je on žario i palio po Beogradu i Srbiji, dok je on sticao vilu na Košutnjaku i dok je sa svojom firmom sklapao nepovoljne ugovore sa državnim firmama i isporučivao vojsci pokvarene konzerve. Sve je to povezano.
Kada je reč o fiskalnim prihodima i o fiskalnoj potrošnji to vam je po sistemu spojenih sudova. Ne možete vi u jednoj oblasti da imate zdravu politiku i pun fond, a u ostalima da imate bolesnu politiku i prazne fondove. Čim vi zglajzate u jednom fondu, u jendoj oblasti, to vam se po sistemu spojenih posuda proširi na sve ostale. Dakle, ovde su koreni mnogo dublji nego što to vama izgleda, nego što biste vi to hteli u javnosti da predstavite. Uostalom, Nova demokratija je bila u Vladi Srbije od 1994. do 1998. godine, kada su najveći problemi nastali i u zdravstvu, u penzijskom osiguranju i u školstvu, a Nebojša Čović je bio stegonoša vladajuće politike u vreme najveće, stravične operacije, inflacija na kub, koja je upropastila Srbiju, inflacije koja je počela naivno, pa onda bila programirana i zato je zovemo "operacijom inflacija" i na kraju smo postali svetski rekorderi.
Kada smo pokušali da obaramo socijalističku vladu, Nebojša Čović je bio jedan od onih koji su tu vladu najžustrije branili, a sada je vama neposredni pretpostavljeni taj isti Nebojša Čović. On je vama, Obrene Joksimoviću, ministre zdravlja, potpredsednik Vlade i vi njemu treba da referišete po raznim pitanjima. On treba da vam daje sugestije kako ćete ovo rešiti, kako ono rešiti. Nije ovaj narod naivan. Ovaj narod pamti mnoge stvari. Pamtiće i vama DOS-ovcima onih šest milijardi obećanih para iz inostranstva. Vi ste tu narod obmanuli i sada svi znaju da nema ništa od 6 milijardi, a udarili ste namet na vilajet. Neko je u toku rasprave pomenuo Turke. Pod Turcima je bilo mnogo lakše. Turcima su se plaćala 2 poreza, trećina i desetina. Trećina je 33%, desetina je 10% i to je ukupno 43% i pored toga više ničeg nije bilo.Ovo što vi uvodite mnogo je gore od turskih poreza.

Gospodine Joksimoviću, kad god je Nebojša Čović bio u vlasti mi srpski radikali smo bili u opoziciji. Niko više kriminalih afera Nebojše Čovića nije raskrinkao od nas. Još 1995. i 1996. godine nabrajali smo mu redom sve kriminalne afere, pa objavljivali u našim novinama, u listu "Velika Srbija", pa te novine reklamirali na Studiju B, pa je to bio osnovni motiv što je Nebojša Čović oteo Studio B, u kome je već bila gotovo završena privatizacija i podržavio ga.  Tada smo zajedno mi radikali, sa Đinđićem i Koštunicom, demonstrirali pred zgradom Studija B protiv Nebojše Čovića. Žustro smo branili Studio B od Nebojše Čovića.
Sada isti taj Nebojša Čović, za čije sve kriminalne afere znamo, predstavlja jednog od najviših funkcionera Vlade države Srbije. I kako vi mene onda možete ubediti u ispravnost vaše politike i iskrenost vaših namera. Da nemate Nebojšu Čovića i ljude poput njega u vašoj vladi možda bi se imali po neki argument. Doveli Đelića, niko ga ne zna i da ne znam Dejana Popovića, mislio bih da je Đelić neki ekspert, ali pošto znam Dejana Popovića, koji je njegov zamenik, znam da ni Đelić nije nešto naročito, jer ne bi uzeo Dejana Popovića. Tako vam je i sa Nebojšom Čovićem. Tek ćete sa njim glavobolje velike imati.
Što se tiče srpskih radikala, kod nas je sve transparentno, vi DOS-ovci volite taj izraz da se upotrebi. Kod nas je sve čisto. Mi smo odbili 1993. godine da uđemo u Vladu sa socijalistima, ali smo rekli - pružićemo vam šansu, pa posle tri meseca postavili pitanje poverenja toj vladi, pa im dali još tri meseca i onda krenuli u obaranje, kada je vlada zakazala i pokazala se lošom.
Ušli smo 1998. godine, kada je zapretila opasnost od vašeg dolaska na vlast pod američkim nadzorom. Cilj je bio da se spreči vaš dolazak na vlast i krivi smo pred srpskim narodom što vas nismo uspešno sprečili. To je naša krivica, a vi ćete videti kako ćete isplivati sa vladom u kojoj je između ostalog i Nebojša Čović.
To ćete vi da vidite, jer ko je sa Nebojšom Čovićem tikve sadio o glavu su mu se razbijale. Evo, sad kad počne suđenje Jezdimiru Vasiljeviću biće to prilika da se sagleda uloga Nebojše Čovića iz onog vremena kada je reketirao tzv. privatne banke.
Vi napadate režim da je kriv za te banke. Jeste, režim je kriv, ali ko je ispred režima uzimao direktno pare - Nebojša Čović. Pa, kao vratio posle 200.000 maraka. Bilo ih je još koji su uzimali, ali ti koji su uzimali više nisu na vlasti, pa znate, nemam volje ni da ih napadam. Napadam samo one koji su na vlasti i na vrhuncu snage. Ne mogu sablju da krvavim nad onim koga ste ili već uhapsili ili mu pretite hapšenjem ili ga progonite ili mora da se sakriva u mišju rupu.
Napadam samo one koji su na vrhuncu moći i uticaja, koji glume da imaju autoritet, pa da vidimo koliki je taj autoritet.

Dame i gospodo narodni poslanici, sistuacija u poljoprivredi je pola veka pogoršavana. Kada je počelo pogoršavanje? Odmah posle Drugog svetskog rata, kada su otac i stric Dragana Veselinova čupali seljacima brkove i nasilno ih terali u zadruge. Otac i stric sadašnjeg ministra poljoprivrede, a Marijan Rističević je iz njegove stranke. (Glas sa mesta: I Čovićev deda.) Možda je bio i Čovićev deda, ali to ne znam i to što ne znam, ne govorim, za razliku od vas DOS-ovaca. Ali, Čović je bio tu negde sigurno, vi to znate.
Zatim, dolazi ovaj period sankcija, blokade, rasturanja prethodne Jugoslavije itd. Ono što su uradili otac i stric, to posle radi Dragan Veselinov u izdajničkom taboru. Oni su uništavali seljake, a ovaj je pokušao da dotuče srpsku naciju. Sa svim neprijateljima srpskog naroda oni su pristajali, sa svim, i pomagali im zdušno protiv Srbije i Jugoslavije. I evo, i sada taj isti Marijan Rističević i njegov šef Dragan Veselinov sve rade da dotuku Srbiju. Ova njihova autonomaška projekcija je svima jasna i opšte poznata. Njen je cilj Vojvodina republika i nezavisnost Vojvodine. A koja je moralna potka te politike, videlo se u prošlom mandatu, kada je Dragan Veselinov, na jedan krajnje podmukao način, obmanuo Nenada Čanka, da bi ga izbacio iz Narodne skupštine i da bi ovog čoveka, koji govori o avetima, ubacio u Skupštinu. Ovaj čovek se verovatno prepoznaje negde u ogledalu. On govori o zabranama stranaka.
Naravno, svaki onaj koji nema argumenata, pribegava topuzu. Pošto DOS nema nikakvih argumenata, on je najčešće spreman da se lati topuza. Vi, DOS-ovci, koji se zalažete za ovakvu poresku politiku, zaboravljate da su u vašim redovima našli utočište najveći utajivači poreza. Evo jedan od njih, zove se Miodrag Kostić, on je finansijski direktor Demokratske stranke i kum Nenada Čanka. On duguje 1.400.000 dinara poreza, a neće da plati, jer je pod zaštitom DOS-a, Republičke uprave javnih prihoda, filijale Novi Sad itd.
Ne znam, Gordana Čomić je izbegla da da svoje javno mišljenje o ovom slučaju. Ona je saopštila da nije stvar Demokratske stranke da se o tome izjašnjava. O tome će državni organi. Državni organi su DOS-ovski, a oni ćute. Znači, tamo gde je neko član DOS-a, može do mile volje, do guše da uđe u kriminal. Ako nije član DOS-a ili nije spreman da se naknadno učlani i plati izvestan reket, njemu preti zatvor, likvidacija i mnoge neprijatne stvari. Sada mi je jasno, čudio sam se što je 95% JUL-ovaca preko noći prešlo u DOS.

Završavam, budite strpljivi, još deset sekundi. A vidim i svi oni, koji su u SPS-u bili poznati po kriminalnim radnjama, preko noći su u DOS-u. Kao, uvek su oni bili za DOS, samo su se do sada vešto prikrivali.

Prvo se javljam po Poslovniku, a posle po amandmanu. Po članu 28. Poslovnika, gospodine predsedniče vi ste i dalje veoma neobjektivni i pristrasni u vođenju ovih sednica. Nikada se nije desilo da prekinete poslanika DOS-a ako se udaljava od dnevnog reda. Ovde sprečavate poslanika da iznese obrazloženje koje je pripremio  za svoj amandman. Juče je to bilo u  još drastičnijoj formi. Mene ste ometali dok sam iznosio ono što sadrži moje pisano obrazloženje na amandman. Vi ste sebi juče dozvolili da optužite SRS da smo odgovorni što smo podržavali Slobodana Miloševića i bili sa njim u Vladi. Jeste, mi smo zbog toga odgovorni, gospodine predsedniče. Zašto vi to govorite sa te pozicije?

Uostalom, mi smo odgovorni što smo bili u Vladi sa Slobodanom Miloševićem. Ali, Demokratska stranka Srbije i Vojislav Koštunica su odgovorni što je Nenad Čanak postao predsednik Skupštine Vojvodine, što je Zoran Đinđić predsednik Vlade Srbije, što je Gašo Knežević ministar prosvete...

(Predsednik: Gde je tu Poslovnik, gospodine Šešelj?)

... što je Vladan Batić ministar pravde, što je Goran Svilanović ministar inostranih poslova, pa šta je gore - biti u koaliciji sa socijalistima i Miloševićem ili biti u koaliciji sa Čankom, Đinđićem, Batićem, Svilanovićem, Gašom Kneževićem i ostalima.

Molim vas, kažite šta je gore.