Dame i gospodo narodni poslanici, rasprava o ovakvim pitanjima uvek je problematična i uvek ima neki politički aspekt koji se nikako ne sme zanemariti.
Upravo zbog tog političkog aspekta mi, na primer, u prošlom mandatu nismo ni bili u stanju, niti smo se baš mnogo trudili u Vladi Republike Srbije, da izgradimo jedan ozbiljan zakonski projekat o platama državnih funkcionera, izabranih, imenovanih lica, zaposlenih u državnim i javnim službama itd.
Bila je jedna inicijativa na osnovu predloga grupe poslanika iz raznih partija. Mislim da ih je bilo iz svih partija iz prošlog mandata. To je prošlo u Skupštini, ali je posle u javnosti izazvalo buru negodovanja, pa je zakon, ubrzo, bio povučen.
Zakon koji je pred nama mnogo je sličan tom zakonu od koga je Skupština odustala i posle burnog javnog reagovanja ga ukinula. Zašto?
Zato što se do kraja precizno ne utvrđuju uslovi sticanja zarada i odgovornosti koje uslovljavaju visinu primanja. Ovaj zakon je rađen bez jasnog koncepta zato što je suviše velika prava dao Vladi. Vlada određuje koeficijent za sve zaposlene, bez obzira na princip podele vlasti. A, zatim, Vladi ostavlja potpuno odrešene ruke da uredbom uređuje kako će biti plaćeni u zdravstvu, školstvu i drugim javnim službama i Vlada ima slobodu da tamo zatečene nejednakosti zapravo prolongira ko zna do kada.
Ovi koeficijenti ovde ništa ne znače ako se ne zna konkretan novčani iznos. Zato bi ih trebalo vezati ili za najmanju platu u Srbiji, ili za prosečnu platu u Srbiji. A, onda, neko ko je radio ovaj zakonski projekat ofrlje je naređao nosioce državnih funkcija ne vodeći računa kako da ih postavi i kakve razlike među njima da napravi.
Pa, onda je na pijedestal postavio predsednika Republike sa koeficijentom 15. Kao predsednik Republike zaslužuje 50% veću platu od ministra. Po kom osnovu baš toliko? Predsednik Republike je na čelu izvršne vlasti pre svega. On je u formalnom smislu i šef države. Ali je čelnik izvršne vlasti. Njegova plata ne bi smela da bude veća od plate predsednika Narodne skupštine, predsednika Vrhovnog i Ustavnog suda.
Dakle, mora da se smanji bar za tri indeksna poena, na 12 ili ako treba malo više od njih da ima, za pola poena, ne više od toga nikako.
Drugo, kada je reč o konkretnim nosiocima funkcija, znate, najradije bih ostavio bez plate i gospodina Maršićanina, Milana Milutinovića, a pogotovu Zorana Đinđića, jer on ima toliko para od duvana da mu plata i ne treba. Ali, ovde moramo govoriti o suštini, a ne ad personam.
Kada raspravljamo o ovom zakonu ne smeju da nas interesuju konkretne ličnosti koje obavljaju određenu funkciju. Nikako. Moraju se izjednačiti primanja tri čelna funkcionera tri grane vlasti. Predsednik Narodne skupštine, šef države, može i predsednik Vlade zajedno sa njim, znači predsednik Republike, predsednik Vlade, i predsednik Vrhovnog i Ustavnog suda.
Ne sme sudska vlast da se odvaja i ja ni Leposavi Karamarković nikakvu platu ne bih isplaćivao, ali ne polazim od toga da je ona danas privremeno predsednik Vrhovnog suda, nego da će jednog dana tu sigurno doći ozbiljan, častan pravnik, sposoban da obavlja taj posao.
Zbog toga se ovako zalažem - na vreme da se naprave ti omeri.
Dalje, pomeranje je nužno za sve ostale funkcionere. Ne sme se praviti velika razlika između predsednika Vlade i ministara jer je predsednik Vlade u našem ustavnom sistemu premijer, što znači prvi među jednakima. Predsednik Vlade nema nijedno ovlašćenje veće od bilo kog ministra u Vladi, osim da predloži listu ministara Narodnoj skupštini na usvajanje.
Ništa drugo on nema više od ostalih ministara. On je prvi među jednakima i to treba da se vidi u ovom zakonu.
Ovde se nagoveštava da će se jadnim ljudima koji su već dobili regres za ovu godinu taj regres oduzimati. To ne može retroaktivno. Onaj ko je po prošlom zakonu primio regres, taj regres više ne možete da mu oduzimate. Ali, izgleda možete, jer nemamo Ustavnog suda.
Ono što je najveći problem ovog zakonskog projekta je ovlašćenje Vladi da određuje koeficijent za primanja pripadnika i zakonodavne i sudske vlasti. To Vlada i ne može da radi. Ovaj zakon bi samim tim bio protivustavan. Očigledno protivustavan. Vlada ne sme da se meša u ingerencije sudske vlasti niti sudska vlast sme da bude zavisna od izvršne vlasti.
Ako Vlada određuje plate sudijama, one su već pod kontrolom Vlade. Ako vlada određuje plate poslanicima, oni su pod kontrolom Vlade. Naravno, nas poslanike je teško kontrolisati. Vi to ne možete nikako. Ali zato su sudije u mnogo težem položaju. Mora se po uzoru na druge razvijene demokratije napraviti sasvim suprotan mehanizam, po kome bi sudska vlast imala autonomiju u pogledu određivanja plata.
Naravno te plate bi bile opet u zavisnosti od kvalifikacija, i zavisno od mesta i uloge u sistemu sudske vlasti. To mora da se uredi. Bilo bi krajnje pogrešno usvajati ovakav zakon. I, taj zakon mora da sadrži jasno određenje koliki su to platni razredi u skladu sa onim što se predviđa za izabrane i imenovane državne funkcionere.

A vi izglasaste to skraćenje. Nisam znao. Evo, sada završavam.
Dakle, mora jasno i pregledno biti za sve zaposlene u prosveti, za sve zaposlene u zdravstvu, i u drugim javnim službama šta to znači. Onako kako je ministrima, sudijama i poslanicima određeno ovim zakonom mora biti određeno svim drugim zaposlenim u javnim službama, da nam se ne desi da ministar ima veću platu od rektora univerziteta, što je besmislica svoje vrste.
Znate, ni u jednoj državi na svetu ministar nema veću platu od rektora državnog univerziteta. Na privatnim nas ne interesuje. Ali, ne može da ima veću od rektora državnog univerziteta.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo drugo javljanje iskoristiću da kažem svoje mišljenje povodom namere predlagača zakona da pod apsolutnom kontrolom drži lokalnu samoupravu, kada je reč o platama zaposlenih u lokalnoj samoupravi. Vi koji ste se neprekidno zalagali za sasvim drugačiji koncept lokalne samouprave, ne biste smeli ni da pomislite da izglasate ovakav zakon. Jer, trebalo je da ga uporedite i sa Evropskom poveljom o lokalnoj samoupravi na kojoj ste toliko insistirali.

Vlada je ovde sebi dozvolila da opštine deli na one do 60.000 stanovnika i one preko. Po osnovnom principu lokalne samouprave, koji danas pretežno prihvata ustavno - pravna i politička teorija kao jedno od vrhunskih demokratskih dostignuća, Vlada u ovo pitanje ne sme da se meša. Vlada ovo pitanje mora potpuno da prepusti samoj lokalnoj samoupravi, odnosno, u našem slučaju, skupštinama opština i skupštinama gradova.

Vlada može da uradi samo jednu stvar, da odredi omer najnižih i najviših plata. Ne u konkretnoj visini, nego samo omer. Na primer, da predsednik opštine može da ima platu četiri puta veću od najniže, od plate spremačice (ili pet puta veću). To je drugo pitanje. To bi zakonom moglo da se propiše. Ostalo mora da se poveri lokalnoj samoupravi. A, ne lokalnoj samoupravi da se propisuju plate i još da se jedinice lokalne samouprave ponižavaju, ako nemaju npr. 60.000 stanovnika. Ako vi mislite da je pametnije imati lokalne samouprave sa 100 ili više hiljada stanovnika, ili one od 60, ili one ispod 60.000 stanovnika, onda nekim drugim zakonom treba da izvršimo preraspodelu, odnosno preraspodelu lokalnih autonomija u Srbiji, da odredimo neki novi broj, granice među njima kako bi sve bile ujednačene.

Postoji nešto što se zove prirodni razvoj lokalne samouprave i što sprečava da sve lokalne samouprave budu identične po broju stanovnika, po odnosu gradskog i seoskog stanovništva, po tome koliko su ekonomski razvijene, ekološki zaštićene, koliko im je razvijena infrastruktura itd... Nema tog stručnjaka koji na nivou Srbije može da izjednači, sa ovakvog aspekta, sve lokalne samouprave. Ali, s druge strane, ne treba im oduzimati nešto što je njihovo izvorno autonomno pravo, a to pravo podrazumeva da same određuju plate zaposlenih na svojoj teritoriji, odnosno u organima lokalne samouprave.

Centralna vlast ne treba u to da se meša, pogotovu u to pitanje ne može da im se meša izvršna vlast. Jer, izvršna vlast već ima toliku kontrolu u raspolaganju budžetom, sprovođenju budžetskih stavki koje je u formi zakona izglasala Skupština, ali o konkretnoj distribuciji novca odlučuje Vlada, Ministarstvo finansija. Ministarstvo finansija nekada može da uspori priliv jednoj lokalnoj samoupravi, a da ubrza drugoj, itd. To je ono što spada u red diskrecionih prava ministra finansija, a može i te kako da se zloupotrebljava.

U ovom slučaju, ako je Skupština zakonom odredila kolika će biti godišnja primanja jedne lokalne samouprave, onda ne sme da se meša u to kako će ona konkretno da raspoređuje ta pitanja, osim u osnovnim okvirima. Osnovni okviri u sferi plata su omeri između najveće i najniže plate. Ništa drugo.

U skladu s tim, trebalo bi zakon preraditi u svim ostalim odredbama. Ovakav, u celosti, jednostavno ne može da opstane. Ne može ni jedna njegova odredba da opstane. Ili će Vlada i nadležno ministarstvo da naprave jedan ozbiljan sveobuhvatan, konkretan zakon koji bi jednom, za duži niz godina rešio pitanje plata zaposlenih u državnoj upravi, u državnim službama, u državnim organima uopšte, ili da ne menjamo ovo postojeće stanje. Jer, ni sada nisu toliko loši zakoni i pravilnici, koliko su niski iznosi konkretnih plata koje se primaju. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici,  zaista sam prijatno iznenađen da poslanici Srpske radikalne stranke imaju mnogo veće plate od poslanika Socijalističke partije. Izgleda da DOS-ovska većina nas iz nekog razloga mnogo više uvažava. Vi razmislite zbog čega , pa možda i vi zaslužite veće plate.
Drugo, čudim se kako su vaše plate tako male. Ovde treba imati u vidu o kojim državnim organima je reč. Kao što je predsednik Vlade prvi među jednakima, među ministrima, tako je predsednik Narodne skupštine prvi među poslanicima. Predsednik Narodne skupštine, osim što predsedava, ima veoma malo posebnih ovlašćenja koja ga razlikuju od narodnih poslanika i zato tu razlike ne smeju da budu ovolike kolike su zakonom.
Nisam se zbog toga treći put javio za reč da iskoristim svoje pravo, nego zbog nečega što je ovde mnogo važnije. Tvorci ovog zakonskog projekta nisu ni pokušali da napokon srede stanje u zdravstvu, školstvu i drugim javnim službama. Šta znači srediti to stanje? To znači pre svega izgraditi kasifikacionu lestvicu svih zaposlenih u javnim službama, da se tačno zna. Primarijus u Beogradu mora da ima istu platu kao primarijus u Vranju, da upravnik ambulante na Senjaku mora da ima istu platu kao upravnik ambulante u Blacu.
To je suština i tada ćete imati mnogo bolju situaciju kadrova u Srbiji, a sada imamo situaciju da su zaposleni u Beogradu na određenim mestima, ne svuda, nije to opšte pravilo, mnogo bolje plaćeni nego zaposleni na istim radnim mestima u unutrašnjosti. Ovakvim zakonom to bi trebalo izbeći, pa da onda čovek iz Beograda bude motivisan da ode u Blace ili u Vlasotince da tamo radi, prima istu platu kao u Beogradu, a tamo mu je jeftinija hrana, jeftiniji stan, jeftinije ovo, jeftinije ono. Zbog toga bi ovakva odredba imala smisla.
Do sada ni jedna vlada nije bila u stanju da to uradi. Neka buduća bi morala, a ne verujem da će ova da sačini zakonski projekat po kome bi se izjednačili zaposleni u raznim javnim službama. Od Drugog svetskog rata naovamo ko je bio najugroženiji? Najugroženiji su prosvetni radnici i železničari. To je činjenica. Železnica je javna služba po definiciji, a kako je ovde definisana uopšte me ne interesuje, ali bez nje država ne može da funkcioniše i to je ono što je bitno. U statusnom pitanju između železnice i pošte nema nikakve razlike.
Šta je tu bitno? Bitno je izjednačiti zaposlene u svim službama na osnovu njihove kvalifikacije, sposobnosti, značaja radnog mesta itd. To je šansa da se popravi stanje zaposlenih u prosveti i druge šanse nema. To što im Gašo Knežević s vremena na vreme da prazno obećanje, pa ne ispuni ili im se malo poveća bod, pa onda inflacija to uništi, to nije sistemsko rešenje.
Sistemsko rešenje je uvođenje kategorije državnih službenika. Zaposleni u državnoj službi su državni službenici. Može ih biti 20 kategorija, od spremačice do ministra. U tih 20 kategorija svako ima svoje određeno mesto, u zdravstvu, u školstvu i u kulturnim delatnostima koje su u državnom vlasništvu, odnosno koje su državna obaveza i koje država finansira iz budžeta. Sve što se finansira iz budžeta na identičan način da se reguliše. To bi bio jedan reformski zahvat.
Ne verujem da ste vi u stanju da krenete u taj reformski zahvat, ali ja ga ovde iznosim kao zalaganje Srpske radikalne stranke, pa neka bar javnost o tome razmišlja. Do sada mi nismo bili u prilici da izvedemo takav reformski zahvat. Na žalost nikada nismo bili sami na vlasti da možemo to da uradimo, niti smo raspolagali parlamentarnom većinom, ali od kada postoji naša stranka za to se zalažemo.
Tu, u javnim službama, teško je procenjivati konkretan radni učinak.

Nije to proizvodnja za mašinom, pa se zna koliko ko. Ne možete prosvetnog radnika plaćati po komadu, jer đak nije komad, student nije komad. Tamo treba plaćati suštinski njegov posao, pa makar on taj svoj posao obavljao pred pet ili 10 đaka ili ga obavljao pred učionicom u kojoj je 40 đaka. On obavlja isti posao, identičan posao i čak ima iste radne napore, držao predavanja ili ispitivao, a lakše je ispitivati nego držati predavanja. On to radi u okviru svog radnog časa i nedeljno ima 20 časova koje drži i to je njegova radna norma. Zašto on da ispašta svojom niskom platom zato što ima malo đaka u razredu, zato što je natalitet u mnogim krajevima Srbije pao, a naš je interes da imamo škole i u malim selima gde je veoma mali natalitet. To moramo da postignemo i to bi bio jedan reformski zahvat.

To bi bio jedan suštinski reformski zahvat koji, na žalost, sa vaše strane ne možemo očekivati. Nećete imati vremena, sve i da želite tako nešto da uradite.

Dame i gospodo narodni poslanici, veoma je dobro kada predsednik Vlade kaže pred parlamentom da će njegova vlada izbegavati bilo kakvu aferu, bilo kakvu kompromitaciju, da će se okanuti kriminala i korupcije.
Međutim, Vlada je za ovih nekoliko meseci već toliko ogrezla u korupciji i kriminalu i raznim aferama da je neverovatno što danas predsednik Vlade nije podneo ostavku. Ovde predsednik Vlade od parlamenta traži da se smeni njegov potpredsednik, zbog navodne seksualne afere, koja može biti veoma smešna, tragikomična čak, ali nikako nije dovoljno ozbiljna da bi dolikovala za raspravu u ovom parlamentu.
Bilo je za očekivati da će predsednik Vlade otvoriti ovde pitanja afere za otimanjem Fabrike "Galenika". To je izvršio njegov ministar pravde Vladan Batić i predao je Milanu Paniću, da bi naknadno bilo utvrđeno da je ...

O tome i govorim.

Ovo je po svojoj prirodi rasprava o poverenju Vladi. Kada predsednik Vlade traži smenu potpredsednika to je rasprava o poverenju Vladi, jer je on predložio tog potpredsednika.

Znam vrlo dobro da je vama cilj da napravite po svaku cenu incident kako bi se ova rasprava, za vas veoma neugodna, prekratila. Vi mene opet možete da odstranite iz parlamenta, jer vam je to izgleda jedini način da se obračunate sa srpskim radikalima.
Govorim o Vladi i o motivima podnošenja ovog zahteva za razrešenje potpredsednika Vlade koji su nečuveni u dosadašnjoj parlamentarnoj tradiciji Srbije. Govorim o motivima predsednika Vlade. Predsednik Vlade traži razrešenje Vuka Obradovića a ne traži razrešenje Vladana Batića. Da odmerimo težinu i jedne i druge afere, sve da je tačno ono što se pripisuje Vuku Obradoviću.
Molim vas, kakvo je to upozorenje i kakva je to opomena. Šta to znači? Što niste naredili obezbeđenju da me spreči da uđem u parlament? To bi vam bilo jednostavnije.
Dalje, ta afera nije bila dovoljna. Ima druga seksualna afera u Vladi. Taj Vladan Batić je svoju ljubavnicu, advokaticu Oliveru Jevtić postavio za upravnika zatvora u Sremskoj Mitrovici. (Glasovi - tema.) Ni to nije dovoljno.
Nije dovoljno Zoranu Đinđiću što je on sam umešan u mnoge afere, i domaća i svetska štampa već uveliko o tome pišu. Zoran Đinđić je u aferi sa Stankom Subotićem - Canetom, šefom balkanske duvanske mafije. O tome sva svetska štampa piše, a svedoci, očevici i učesnici se već likvidiraju. Krenulo je od Crne Gore, samo je pitanje dana kada će to da se radi po Srbiji. Avionom Stanka Subotića Zoran Đinđić putuje službeno u inistranstvo.

Na dnevnom redu je predlog predsednika Vlade da se razreši dužnosti Vuk Obradović.

Ja o tome govorim. Upravo o tome govorim, ali znam šta ste vi smislili, vi biste hteli da Đinđić ostane čist, nedotaknut ovom raspravom, jednostavno, aklamacijom da uklonite jednog čoveka, i mislite - svi se tragovi mogu sakriti pod tepih. Ne mogu se sakriti tragovi pod tepih.

Hoćete da me odstranite sa ove sednice, jer je dugačak dnevni red. Hteli biste da prekratite raspravu i o drugim zakonima. Kažite to otvoreno, jasno je to valjda javnosti Srbije. Štitite na taj način Zorana Đinđića, blokirali ste sve medije u Srbiji. Ni preko jednog medija opozicija ne može da se oglasi. Sada zabranite i ovde u parlamentu da se govori o Vladi i njenom predsedniku. Zašto nije otvoreno pitanje, ja to postavljam, Zoranu Đinđiću, povodom njegovog predloga da se razreši Vuk Obradović, zašto nije postavljeno pitanje Gaša Kneževića i njegovih afera, od alkohola, do prodaje ispita, ucenjivanja studenata itd.?

Sve su to pitanja koja bi ovaj parlament trebalo da raspravi. I ključno pitanje - zašto Zoran Đinđić nije podneo predlog da se razreši Dušan Mihajlović, koji je izmislio aferu sa hladnjačom i leševima? To je pitanje trebalo pokrenuti, a ne to da li je Vuk Obradović nekome nudio da im se usne spoje. Znate, potcenjuje Vlada, potcenjuje premijer, a i vi potcenjujete, kao predsednik Narodne skupštine, ovaj parlament. Nije mi krivo zbog parlamenta. Potcenjujete srpski narod, potcenjujete građane Srbije, potcenjujete srpsku javnost takvim postupcima.

Vi možete meni da izreknete stotinu opomena, spreman sam i na vaše kuršume, ni to nije daleko, ali, dok imam daha, ja ću da govorim i da raskrinkavam sve vaše kriminalne afere. Ovde pokušavate da zamaglite oči javnosti jednom izmišljenom aferom, da bi vam lakše prošle ove stvarne, kriminalne afere, na koje se uopšte ne osvrćete. Mislite da to može da se gurne pod tepih.

Zašto predsednik Vlade, umesto pitanja Vuka Obradovića, nije postavio pitanje svog faktičkog zamenika, Vladimira Popovića - Bebe, danas glavnog živog kriminalca u Srbiji? To je trebalo raspraviti. Zašto se ne postavi pitanje ministra unutrašnjih poslova, Dušana Mihajlovića, koji je do 15. maja obećao ostavku, ako se ne rasvetli otmica Milorada Miškovića. Ni do danas nije podneo ostavku. Drže, doduše, neke ljude u zatvoru, jedan od njih, tzv. Vlada Japanac, koji je sproveo otmicu Miškovića i otimačinu od pet do osam miliona maraka, je kum braće Burgija, koji su najbliži saradnici Zorana Đinđića.

Možete vi mene da upozoravate do mile volje.  Na dnevnom redu je predlog Zorana Đinđića da se razreši Vuk Obradović. Govorim o motivima Zorana Đinđića i vi nemate prava da me sprečavate da govorim o njegovim motivima, koji su stvorili ovakav predlog. Vi nemate pravo.
Ovo su motivi Zorana Đinđića da spreči Komisiju, kojom je predsedavao Vuk Obradović, da svoj posao izvede do kraja. Komisija taj posao ne može da izvede do kraja ukoliko ne ispita ulogu svih aktera raznih kriminalnih afera u poslednjih 10-15 godina. Ne mogu u te afere biti umešani samo neki ljudi iz starog režima, jer su umešani i mnogi iz sadašnjeg režima.
Ne može nijedna afera iz prošlosti da se do kraja istraži, što je bio zadatak ove komisije, a da se istovremeno ne istraži afera sa firmom "Lutra", čiji je vlasnik Dušan Mihajlović. Ta firma "Lutra" je dobijala pare iz primarne emisije, po zvaničnom kursu. Nedavno je dobio milion maraka iz Fonda za razvoj Srbije, kredit za trgovačku firmu.
Koja zemlja na svetu na taj način kreditira trgovinu? To su motivi Zorana Đinđića - treba odmah politički likvidirati prvoga koji se suprotstavi, prvoga koji nešto otkrije, prvoga koji na nešto ukaže, da bi se dao primer svim ostalim da moraju da ćute, da ne talasaju, da ne proizvode probleme njegovoj vladi, jer njegov je cilj da zagospodari Srbijom u celosti.
Već je preuzeo monopol na trgovinu naftom, kompletan monopol, nafta se isključivo uvozi preko Hrvatske, i tu je umešan Stanko Subotić - Cane. Sada preuzima monopol nad cigaretama. Sve je to smešno, znate, ali zato se jednog dana sigurno odgovara. Vi meni niste mogli da nađete nikakav kriminal, a ja znam mnogo o vašem kriminalu, i za to se sigurno odgovara. Nema te države u svetu gde bi Vladan Batić mogao da prođe nekažnjeno, posle slučaja "Galenike".
Vi danas imate komotnu većinu u parlamentu da smenite Vuka Obradovića. Vi ste ga postavili, vi ga smenjujte. To je vaša stvar, to se mene, na kraju krajeva, ne tiče. Ali, vi pred Srbijom ne možete da sakrijete istinu, a istina je za vas porazna. Ova vlada nosi primat u kriminalizaciji Srbije, kao nijedna iz prošlosti, i ova vlada, umesto da vodi borbu protiv kriminala, podstiče kriminal. I ranije je bilo mnogo kriminala.

Da li mi računate ono što ste me prekidali?

A zašto mi to ne računate?