Dame i gospodo narodni poslanici, možda ovaj amandman nije najspretnije napravljen, ali njegova suština je u tome što mora da se nađe neki orijentir, neki pokazatelj, neki kriterij, neko merilo za osnovicu. To ne sme biti prepušteno ničijoj subjektivnoj volji. To mora biti neki kriterij koji je u skladu sa prosečnom ili minimalnom platom, na primer u privredi, ili nečim drugim. To predlagač zakona mora da istraži i da vidi šta bi bilo najpogodnije, a da mi ovde raspravimo da li je to baš najpogodnije.
Onima koji ne znaju šta je to parlamentarizam, moram neke stvari da objasnim, čisto kao redovni profesor Pravnog fakulteta. A, mnogi studenti su me zamolili, pošto mi DOS-ovci ne daju već šest meseci da držim predavanja na fakultetu, pa ponekad moram ovde pošto se ovo prenosi.

Šta ja nisam?

A, šta ste vi?

U bilo kom smislu.

Imate li neku profesiju?

Nemojte sa takvim neumesnim upadicama da mi intervenišete dok govorim.

Govorim o temi. Ovde je započeta ta tema, a kada je započeta, vi niste intervenisali.

Uloga parlamenta je da koči Vladu.

O tome upravo i vodimo raspravu. To je suština ovog amandmana. Moramo da kontrolišemo Vladu, a ne Vlada nas.
Svaka vlada na svetu misli da je najbolja. Ona misli da najispravnije postupa. Parlament postoji da bi Vladu sprečavao, da bi je kočio, da bi je svaki put udarao po glavi kad ona misli da je najbolja i da najispravnije postupa. To je suština parlamenta.
Zato Vlada i predstavnici vladine većine ne smeju bez elementarnog znanja da osporavaju ustavnu ulogu parlamenta. Nas je narod ovde poslao, nas srpske radikale pre svega, da baražnoj vatri, političkoj vatri, izlažemo svaki vladin predlog. Nekad su nam argumenti više ubedljivi, nekad nešto manje, ali su uvek ubedljivi, i da bi javnost videla gde su slabosti vladinih projekata. Mi smo ovde u parlamentu pokazali da uvek imamo više strpljenja od parlamentarne većine da raspravljamo o zakonima, da ih dovodimo u pitanje ili da predložimo nešto što je bolje od onog što Vlada predloži.
Vama je dosadio parlament, sad Vlada može da predloži raspuštanje parlamenta. To je način na koji Vlada ima mogućnost kontrole parlamenta. Kad god joj se ne sviđa parlament ...

Zašto malopre niste izricali opomenu Čedomiru Jovanoviću?

Kada je Čedomir Jovanović izašao za govornicu pakazao je da amandman nije ni čitao, niti ga razumeo. On je govorio kao da je u toku načelna rasprava, a vi se na takav način ponašate na tom mestu da nema presedana u parlamentarnoj istoriji Srbije tome što vi radite.

Neću da pišem žalbu, nego ću da kažem pred celom javnošću da ste još od vremena kralja Milana najgori predsednik srpskog parlamenta.

Gospodine Maršićanin, vi nemate pravo sa tog mesta da polemišete sa narodnim poslanicima. Možete da se javite za reč, da izađete za govornicu i da onda polemišete. Tako ne možete da polemišete.
Ako ima nešto sa čime se ne slažete u izlaganju narodnih poslanika, čak ako ima nešto što nije povoljno ili netačno, tu je nadležan ministar, pa neka to ispravlja, ali vi nemate pravo da se tako ponašate. Ali, uostalom, to vam nije prvi put, to ne govorim zbog vas jer znam da se ne možete popraviti, to ovde naglašavam zbog javnosti.

Dame i gospodo narodni poslanici, iako ni ovaj amandman nije u potpunosti usaglašen sa Ustavom, i on bi bio podnošljiviji od odredbe da Vlada utvrđuje osnovicu. Ne bi valjalo da to radi samostalno Administrativni odbor, ali da Administrativni odbor predloži Skupštini tekst zakona, to bi već moglo.
Po ovom pitanju, ako ima iznošenja lažnih vesti i uznemiravanja javnosti, onda to radi Vlada, a ne parlament, i neprimereno je na takav način sputavati diskusiju, kao što je to uradio predsednik Narodne skupštine, po ovom amandmanu.
Šta se iz ovoga vidi, šta je osnovni problem? Osnovni problem su omeri. Da je Vlada pametnije postupila i da je Vlada imala čiste namere, onda bi predložila jedan jasan, kako Vlada i njeni ministri kažu, transparentan zakon, pa bi rekla - ministar ima platu kao rektor univerziteta, ili generalni direktor Kliničkog centra, zamenik ministra ima kao dekan fakulteta, pomoćnik ministra ima kao redovni profesor, ili kao direktor doma zdravlja itd. To su pravi omeri. Profesor srednje škole ima platu kao savetnik u Vladi, to je otprilike njihov rang. To je trebalo da uradite.
Mi smo pokušavali, ali sam ministar je rekao, ili šef poslaničke grupe DOS-a, već tri godine ovo pitanje nije uopšte razrešeno. Muka je velika razrešiti ovo pitanje, ali način na koji vi to pokušavate je najgori mogući. Vi Vladi ostavljate odrešene ruke da žari i pali i u zdravstvu, i u školstvu, i u svim drugim javnim službama. Preko kolena razrešiti ovako kao što je Batić, to je najlakše, i Vlada onda mešetari svuda, po svakom pitanju.
Valjda je naš zajednički cilj da imamo jedan zakon, koji, kad se donese, može da važi 20-30 godina, koji će biti neprikosnoven svojim kvalitetom. Vi očigledno ne želite takav zakon. Vi želite odrešene ruke za Vladu, i vi želite još veći haos.
Ako želite zaista da se ovo pitanje jednom definitivno reši, na principima kojima bi svi morali da budu zadovoljni, jer im se s pravnog aspekta ne bi moglo ni opepeliti, onda da se temeljito pravi takav zakon i da ga prave stručnjaci, da ga prave ljudi koji se razumeju u taj posao, a ne ovako - odokativno, koliko kome treba, ili koliko Vlada misli da zaslužuje. Ovo je najgora moguća varijanta i zato je bolje da povučete zakon.

Ovaj amandman bi trebalo prihvatiti iz više razloga. Zašto su čak tri poslanika Srpske radikalne stranke na ovome insistirali, Gordana Pop-Lazić, Dragan Čolić i Veroljub Arsić? Zato što je Vlada u projektu zakona nagovestila platne razrede, a uopšte te platne razrede nije razradila. Niko živ ne zna šta znači njen pojam platnih razreda.
Ako se zaista uvedu platni razredi, oni se mogu uvesti samo za sve kategorije zaposlenih u državnoj upravi i javnim službama, jedinstveno. Ako se to uradi, onda mora postojati neki korektiv između najnižih i najviših zarada. Naravno da će spremačica bez stručne spreme imati mnogo nižu platu od zaposlenog u državnoj upravi na najvišoj funkciji. Topli obrok i regres za godišnji odmor je upravo ta korekcija. Onome ko ima najvišu platu, topli obrok i regres kao muva na medveda. Znači, obračuna mu se u bruto platu, a da on to i ne oseti. Ako se onome ko ima najnižu platu, topli obrok i regres obračunaju u osnovicu, onda to njega zaista teško pogađa. Topli obrok i regres su uvek isplaćivani linearno i taj korektiv, koji popravlja položaj najniže plaćenih kategorija zaposlenih radnika u odnosu na one najbolje plaćene, trebalo bi iz ovog razloga da ostane van ove osnovice, kako bi zaista delovao u praksi. To je suština. I tako će onaj sa najnižom platom da jedva sastavlja kraj sa krajem, ili odavno već ne može da sastavlja. Sad mu još tu njegovu platnu osnovicu opteretite obračunavanjem regresa i toplog obroka. Bolje ga odmah ubijte, da ne razmišlja kako će decu da prehrani.
Ovo je veoma ozbiljan amandman. Izgleda da ovde niko nema spremnosti da razmišlja o ozbiljnosti amandmana. Niti je onaj ko je pisao ovaj zakonski projekat uopšte razmišljao. Vi ste tako olako prihvatili Maršićaninov amandman, pre svega Vlada Srbije, iako je bio i nestručan i nekompetentan, a kada je reč o stručnim i kompetentnim amandmanima kao što je ovaj, uopšte nećete da mislite o njima.