Trebalo bi da me slušate, interesantno je.  Šta još ovde ne sme da se desi? Bez obzira koliko je ovo protivustavno, na šta sam vam skrenuo pažnju, znate, mnogi su koristili kredite iz primarne emisije pod veoma povoljnim uslovima kao izvesnu privilegiju, mnogi su dolazili do deviza iz saveznih deviznih rezervi,  deviznih rezervi Narodne banke Jugoslavije po kursu, u vreme kada je realna vrednost tih deviza bila 2, 3, 4 puta viša.
Prvo, po tom pitanju se slažem da mora da se provede detaljna istraga i da se utvrdi ko je kada dobio, u kom vremenskom periodu. Ne može - otkad je Milošević došao na vlast, kao što biste vi želeli, pa da još naslikate Miloševića na ovom zakonu. Nego, u proteklih 20 godina, što je apsolutna zastarelost. Ili, ako pravni propisi nalažu neki uži vremenski rok zastarelosti, onda u tom roku zastarelost. Ne zaboravite, po saveznom Zakonu o obligacijama, sve obaveze zastarevaju za tri godine.
Vi ste nedavno izglasali (mi smo bili protiv), Zakon o porezima, gde ako neko kasni tri godine u plaćanju poreza, poreske obaveze mu se otpisuju. Ministar Đelić je ovde izašao sa tim zakonskim projektom. Vi sad otpisujete sve poreske obaveze starije od tri godine, a ovamo uvodite nove poreske obaveze stare 12 godina, od kada je Milošević prvi put izabran za predsednika. Nema smisla, Miloševića ste strpali u zatvor, a i dalje donosite zakone koji su isključivo protiv njega upereni. Nema to smisla.
Što se tiče novca iz rezervi Narodne banke, deviza, prvo morate da vidite koje su firme i pojedinci u pitanju. Mora se napraviti registar. Pa, društvene firme. Mnogo je društvenih firmi opravdano dobilo taj novac, a pogotovo državnih. Nekada je elektroprivreda dobila da nabavi opremu, nekada naftna industrija, za interventni uvoz nafte i tako dalje. Ne možete vi sad tu kazniti sadašnjeg direktora, a bivšeg ne kazniti ili bivšeg guvernera i tako dalje, a nema krivičnog dela, opet je sve ostalo u državnim rukama.
Znači, kad je reč o državnim firmama, nema nikakvog osnova. Ne može država sama sebe da kažnjava. Kad država kažnjava državnu firmu na ovaj način, kažnjava sama sebe, jer je državna firma vlasništvo države. Ne mogu ja svog konja kazniti, mogu možda tako što ću ga udariti, ali ne mogu svome konju odseći nogu da bih ga kaznio, jer time kažnjavam i samog sebe. Ko mi je kriv što mi konj nema nogu. To je ta logika koju vi previđate.
Dakle, društvene i državne firme ne mogu doći u obzir. Mogu li privatne firme? Privatne firme koje su ulagale u proizvodnju pa dobijale kredite od Narodne banke Jugoslavije, ne bi mogle da dođu u obzir jer je sam guverner Avramović milijardu maraka kredita isplatio 1994. godine i tada prepolovio vrednost dinara. On je davao i privatnim i državnim firmama iz primarne emisije. Ako je išlo u proizvodnju i zaista se sada obavlja proizvodnja zahvaljujući tom kreditu, šta to sad znači. Pre sedam godina su dobili kredite, a vi ćete sad da im otimate ono što smatrate da bi trebalo da im otmete. Ne može.
Ako je neko kreditirao trgovinu, ako su privatnici dobijali za trgovinu, onda je to zaista krivično delo. Dobiti novac iz primarne emisije ili dobiti novac po kursu Narodne banke, zbog svojih trgovačkih ili sličnih transakcija, to je kriminal i to treba da dođe pod udar zakona, ali ne ovakvog, nego nekog mnogo pametnijeg.
Ima ovde još nekih odredaba koje jednostavno ne mogu da opstanu, koje ćete morati otimačinom da provedete. Šta to znači - čovek otkupi stan u skladu sa zakonom, nekada je to bilo nekoliko maraka, 50-100 maraka, koliko je to bilo 1993. Onaj ko je tada otkupljivao stan legalno dobijen u stanarsko pravo, otkupljivao je po zakonu. Zakon je propisao vrednost od 100 maraka, a plata je bila 2 marke i manje od 2 marke, ne možete vi sad dodatno da mu neku cenu odrežete. Ne možete vi danas da idete na pijacu da kupite jaje za jedan dinar, a sutra opet odete na pijacu i jaja poskupela, jaje pet dinara, i vas onaj prodavac da natera - dajte još četiri dinara, juče si mi kupio jaja po dinar. Gde je tu logika? Da li u Francuskoj postoji ta logika, Đeliću?
Kada je reč o privatizaciji, vi ste već jednom zajedno sa socijalistima vraćali privatizaciju u prvobitno stanje 1994. godine, čuvenim Đinđićevim zakonom. Hoćete li opet da vraćate u prvobitno stanje? Radnici su dobili akcije po prošlom zakonu, a vi biste sada da im to oporezujete, jer ako je neka bolja firma, dobili su zaista ozbiljnu vrednost i ajde sada da se plaća porez. Da im je neko rekao u vreme kad su kupovali akcije da će naknadno da plaćaju neki novi izmišljeni porez kojeg nema nigde na svetu, niko ne bi hteo da ulazi u proces privatizacije. Kako vi sada da ubedite nekog da ode u proces privatizacije? Napravite ovaj presedan - promeni se vlast do Nove godine - i mi po vašem zakonu tad počnemo da otimamo tim firmama koje su kupovale naša preduzeća u vreme vaše vlasti.
(Predsednik: vreme)
Može još deset minuta, drugo javljanje.
Kako se koja vlast smeni, tako se otimaju vile na Dedinju, tako se dovodi sve u prvobitno stanje, tako nova otimačina nastaje. Ne može taj zakon i iz tog razloga da opstane i ne može da bude u pravnom prometu.
Ovaj zakon predviđa čak kaznu za onoga ko ne prijavi, ili ne prijavi istinito, svoje obaveze prema ovim odredbama, da će mu se prinudno naplatiti novčana kazna u iznosu od dvostrukog do desetostrukog iznosa dugovanog poreza. Šta to znači sada? Kako to može da se provede? Kako može ova prekršajna odredba da ostane u ovom zakonu? Kako, kad ne odgovara uopšte drugim prekršajnim odredbama, pre svega Zakonu o prekršajima? Ovolika novčana kazna ne može da opstane. Ova novčana kazna je teža od smrtne kazne.
Dalje, kažete - poreski obveznik koji sam prijavi svoje obaveze po ovom zakonu, u startu ima popust od 35%. Šta to znači?
(Čedomir Jovanović: nema)
Kako nema? Govorim o projektu zakona, ne govorim o amandmanima Čede Jovanovića. Tek posle ćemo videti kakvi su amandmani. Vi ste ovde u zakonskom projektu to predvideli. Znači, neko ko ode i uredno prijavi svoje poreske obaveze, samim tim dobija 35% popusta. Ako je obaveza da se prijave poreski tereti, onda ne može postojati nagrada za nekoga ko izvrši svoju obavezu. Nagrada se daje onome ko nešto dobro uradi mimo obaveze. Nije morao, a uradio. Umesto onoga poreza koji vi predvidite, on plati dvostruko više. Tad može da dobije odlikovanje. Međutim, ovde ne možete nagrađivati nekoga ko je došao da obavi svoju dužnost. Ako usvojite zakon, ispada da je to dužnost.
Dalje, imate ovde obavezu poreskog obveznika da u roku od 30 dana od stupanja na snagu ovog zakona podnese poresku prijavu. Da li je zakon dovoljno jasan da bi se podnela poreska prijava? Znači li to da nekoliko stotina hiljada građana, koji su svojevremeno otkupili stanove, treba sad svi da podnose poreske obaveze, pa da im vi obračunate - ti treba da platiš još, ti ne treba.
Šta je bilo?
(Predsednik: Gospodine Šešelj, nemojte voditi dijalog. Nastavite.)
Vrlo je interesantan dijalog sa ovim vašim poslanicima koji ništa ne znaju i još se ponose time što ništa ne znaju. Znate, ovaj zakonski projekat je veoma inspirativan. To moram priznati. On će ostaviti traga i u pravnoj nauci, garantujem vam. Bio usvojen, ne bio, o ovome će se pravna nauka raspisati. Ovo je nešto što zaista zaslužuje maksimalno podrobnu analizu.
Što se tiče iznošenja deviza na osnovu avansnog plaćanja, pa neuvoza robe na osnovu tog iznošenja, to je krivično delo. Ne može tu neko da plati porez po ovom zakonu, a da ne odgovara za krivično delo. Krivično delo ima primat u odnosu na obaveze iz ovog zakona. Ono što je krivično delo, to mora da se stavi na tapet, pre primene bilo kog drugog zakona. To je suština. Prvo mora da bude kažnjen, pa onda samim tim sud dosuđuje da ima da vrati sve to što je oštetio državu. Ali, to mora biti posledica krivičnog gonjenja, krivične presude.
Dalje, ovde imate još jednu nebulozu - kad neko raspolaže državnim ili društvenim novcem, pa poveri, na primer, nekoj banci da ga plasira ili pošto nemate tu nikakve ograde, to se odnosi i na privatna pravna lica i na akcionarska društva i tako dalje.
Sada kažete, ako banka taj novac plasira po većoj kamati od one koju je priznala deponentu, da mora ta razlika da se nadoknađuje, i znate, onda bi sve banke propale. Banka ima svrhu postojanja tek onda kada od svojih klijenata i deponenata uzme novac uz određenu kamatu koju njima isplaćuje, pa taj novac onda isplaćuje po višoj kamati. Bilo je zloupotreba po nekom drugom osnovu. Sećam se situacije kada su razni ministri različitim bankama poveravali državni novac. Tu je moguća sumnja da je reč i o nekom ličnom interesu, ali to treba da se istraži, da se dokaže, a u budućnosti da se ispravi tako što će država koncentrisati sav svoj novac u jednoj ili nekoliko banaka, ali će se tačno znati u kojim bankama, a ne - kako se menja vlada, kako se menja vlast po opštinama - tako se menja i banka sa kojom posluje država. To je problem i taj problem treba, dakle, na drugi način rešavati.
Onda imate nenamensko korišćenje sredstava dodeljenih po osnovu dnevnica solidarnosti. Ako su te pare nenamenski korišćene, to je krivično delo. Mi znamo da je bilo takvih slučajeva, pogotovo u Kolubarskom okrugu, da su mnogi kojima kuće nisu srušene podigli nove kuće zahvaljujući tim parama. To je bilo još za vreme prošle vlasti stavljeno na papir. Nije doterano do kraja i može se raspravljati zbog čega nije. Takvih slučajeva ima i mora se krivično odgovarati.
Dalje, ima slučajeva da su korišćeni krediti u većem iznosu nego što su mogli da se dobiju, pogotovu oni polovni krediti vantržišnih banaka za određene namene, za kupovinu stanova, za izgradnju itd. Sve se to može utvrditi i to mora da dođe pod udar krivične odredbe i da se nadoknadi šteta državi. Sve je ovo što ste vi ovde naveli, a što je opravdano da se potegne kao problem, što je opravdano da se država obešteti. Može se provesti kroz postojeći krivični zakonik, kroz angažovanje suda, postupanje u skladu sa Zakonom o krivičnom postupku, dakle da se ne dira Ustav, da se ne dira pozitivno zakonodavstvo, već postojeće.
Ako vi mislite da možete na ovaj način provoditi pravičnost nauštrb pravde, onda se grdno varate. Znate, svaki moderan pravni poredak se zasniva na ustavnosti i zakonitosti. Ustavnost i zakonitost su objektivne kategorije koje se mogu dokazivati, a ovo za šta se vi zalažete kao za pravdu i pravičnost, prilično su subjektivne kategorije i teško se dokazuju, teško se podvode pod pravnu normu i to je problem. Ovaj zakon je trebalo da radi neki dobar pravnik, a ne neko ko je opterećen isključivo političkim interesima. Vi ste, ja to razumem, vlast koja voli presedane i uveli ste mnogo presedana, ali vodite računa da se ti presedani i vama jednog dana mogu razbijati o glavu. Presedani u pravu su veoma opasni i svako mora da ih se čuva i da ih se kloni. Onako kako vi sada postupate, tako će sutra neko postupati prema vama, a možda još gore, jer će se stalno zaoštravati odnosi, dok se ne dođe do streljanja.
Ovde treba lepo da povučete ovaj zakon, a da aktivirate tu komisiju koju ste formirali u Vladi Srbije i da ne smenjujete predsednika komisije kada god čačne nekoga od DOS-ovskih funkcionera, bio to Dušan Mihajlović ili neko drugi, da idete do kraja i da utvrdite da je taj i taj državni funkcioner dobio dva stana, dobio tri stana, dao sinu stan, dao ćerki stan itd. Svaka čast, sve ćemo to podržati. Taj i taj dobio od države stan, a već imao svoj stan. Ne prozivajte, jer znate dobro da izmišljate. Dakle, sve to može da se sprovede na osnovu postojećih zakona ako ta komisija bude radila objektivno, jer ove vaše norme, kvazinorme, uopšte nisu bitne. Bitan je registar svih onih koji su se ogrešili o zakon i tako se obogatili. To je važno.
Prvo da utvrdite sva imena, ni po babu, ni po stričevima, da se taj spisak objavi uz opisne konstatacije uradio to i to, tako i tako, jer i samo objavljivanje je veoma značajna sankcija, a onda da se ide od jednog do drugog prema težini slučajeva i da sud izriče odgovarajuće mere. Samo to može biti uspešno, samo to može biti poučno, samo to može biti korisno za državu. Ako vi vašu odokativnu pravdu budete ovako sprovodili - ministar Božidar Đelić predloži u Skupštini zakon, Skupština usvoji zakon, a onda zakon odokativno sprovodi ovaj njegov Aleksandar Radović, on onda pregovara, tebi ću odrezati ovoliko, tebi onoliko, pa će od jednog tražiti pare, od drugog će tražiti možda neke nekretnine, od trećeg će tražiti ko zna šta i imamo iskustava povodom ovih afera koje su krenule u Vladi.

Poslanička grupa SRS insistira da  vreme trajanja rasprave  po ovoj tački dnevnog reda bude maksimalno predviđeno Poslovnikom, jer je reč o velikom broju razrešenja.

Samo dajem predlog.

Ko nije predložio?

Niste me slušali, problem je neki sa vama, ne sa mnom. Rekao sam da vreme trajanja učešća u raspravi bude maksimalno vreme predviđeno Poslovnikom.

Vi insistirate. Prvo, ne moram da budem ni spretan, ni vispren, pošto ste vi moj dragoceni pomagač, a pošto mi već pomažete,  tražim da rasprava bude 20 minuta. A zašto - nisam otvorio raspravu, raspravu ću tek da otvorim kad  se javim za reč, nego naglašavam koji je razlog da rasprava traje duže. Verovatno se neće većina poslanika SRS javiti, ali mnogi će se javiti za reč, zato što se danas ovde raspravlja o velikom broju razrešenja nosilaca sudijskih i tužilačkih funkcija i o još većem broju imenovanja, i ne možemo za veoma kratko ili minimalno vreme da govorimo o svemu onome što se ovde kao problem pojavljuje, u pogledu razrešenja i imenovanja, pogotovu ako krenemo u pojedinačne slučajeve, na šta imamo pravo kao narodni poslanici.

Dame i gospodo narodni poslanici, predsednik Odbora je povodom ove tačke dnevnog reda morao Narodnu skupštinu da obavesti pismeno o svim pojedinačnim inicijativama. On to nije uradio. On je ovde samo rekao, bilo je još inicijativa koje su uzete u postupak i ništa više. Bio je dužan da iscrpno obavesti Narodnu skupštinu o kojim inicijativama je reč i do koje je faze stigao postupak. Poslanička grupa SRS-a podnela je Odboru zahtev za razrešenje Četvrtog opštinskog javnog tužioca Biljane Radovanović, zbog direktne umešanosti u međunarodnu aferu "Mercedes Benc". Sa njom zajedno su umešani i predsednik Prvog opštinskog suda Vojkan Simić i njegov zamenik Ćesarević i još određeni broj sudija. Dobili smo (iz sale braća Burgija), to za Burgiju pitajte Čedomira Jovanovića, nemojte mene više, kada već juče niste Đinđića. Ovi vaši iz DOS-a se javljaju povodom braće Burgije, ne znam zbog čega, sudije se javljaju, dobro, javljaće se tek sudije.
Ovde je Odbor izbegao da se upusti u tu aferu zapravo, iz nekog razloga članovi i predsednik Odbora beže od toga. Znam da je to veoma komplikovana stvar, ali veoma je važno da se to pitanje razreši i da ljudi koji su umešani u tu aferu ne obavljaju pravosudne funkcije. Drugo, ovde imamo povodom razrešenja sudija Ustavnog suda jedno neadekvatno obrazloženje. Odbor kaže, Ustavni sud Srbije je saglasno članu tom i tom Ustava obavestio Narodnu skupštinu da je Đuro Svorcan ispunio uslov za penziju. To nije istina. Zašto onda obmanjujete Narodnu skupštinu? Ne može Ustavni sud da obavesti Narodnu skupštinu, jer Ustavni sud ne postoji. Po Ustavu, Ustavni sud je kolektivni državni organ. Kolektivni državni organ postoji samo onda kada je na okupu potrebna većina njegovih članova. To bi značilo, kada bi se vas 120 ovde okupilo, da vi nekome saopštite, Narodna skupština sopštava to i to. Ne može Narodna skupština ništa da sopšti, dok nije na okupu 126 poslanika. Tako ni vas Ustavni sud nije mogao da obavesti. Mogla je sekretarica Ustavnog suda, mogla je spremačica Ustavnog suda, mogao je računovođa ili računopolagač Ustavnog suda da vas obavesti, ali Ustavni sud nije, a vi tendenciozno izbegavate da učinite ono što je potrebno, da bi Narodna skupština kompletirala Ustavni sud Srbije i da bi Srbija uopšte imala Ustavni sud.
Mi sve ovo što radimo, radimo u neustavnim uslovima, jer jedan veoma važan državni organ ne postoji, ne obavlja svoju funkciju. Dalje, ovde se nešto dešava u ovom predlogu za imenovanje, a što nije bilo, koliko mene sećanje služi od Drugog svetskog rata naovamo, a pogotovo nije moglo pre Drugog svetskog rata, jer je tada sudijska funkcija uživala mnogo veći, zasluženo mnogo veći ugled u društvu i nije bilo dozvoljeno ovakvo mešanje u njeno obavljanje, kakvo je postojalo posle Drugog svetskog rata, a koje ste vi nasledili.
Danas, da bi neko napredovao ili bio izabran za sudiju ili predsednika suda, mora bezuslovno da bude član neke DOS-ovske partije, a pre svega DHSS-a. Vidite, kakvo je obrazloženje za imenovanja nosilaca sudijskih funkcija. Kaže se, da su za sve kandidate pribavljena i mišljenja odgovarajućih organa i organizacija o njihovom ugledu za vršenje sudijske funkcije koju uživaju u sredini u kojoj žive i rade. To je Hiber učio dok je bio aktivista Saveza komunista, kada se takvo mišljenje i za napredovanje na fakultetu pribavljalo. On je uvek imao dobro mišljenje o sebi i tako je postepeno i napredovao na fakultetu. Ovo bi sada bar trebalo izbaciti iz opticaja. Možda postoji uporište i u Zakonu o sudovima koji mi odavno menjamo, ali vi ste obećali da ćete brzo krenuti sa inicijativama za izmenu raznih zakona, pa sada u tome mnogo kasnite.
U ranijem periodu se ne sećam slučaja da je neko istog dana promovisan za sudiju i izabran za predsednika suda. Evo, bira se za sudiju Okružnog suda u Valjevu Duško Đukanović sudija Opštinskog suda u Valjevu. Pod b) bira se za predsednika Okružnog suda u Valjevu Duško Đukanović, sudija Opštinskog suda u Valjevu.
Ovo je ponižavanje svih njegovih kolega u Okružnom sudu. Znate, možda je on zaslužio, ne znam čoveka, nikada o njemu ništa nisam čuo. Ne mogu da kažem ni da li je dobar ili je loš sudija. Ako je zaslužio da bude unapređen u sudiju višeg suda, još nije zaslužio da bude i predsednik okružnog suda. Nema toga ko može pravnike da ubedi da je taj zaista zaslužio da odmah bude i predsednik suda. To kod nekoga ko se iole razume u pravo, jednostavno ne može da prođe.
Imamo još takvih slučajeva. Imamo u Novom Sadu, bira se za sudiju Okružnog suda u Novom Sadu Sonja Brkić, sudija Opštinskog suda u Novom Sadu. To je pod a). Pod b), bira se za predsednika Okružnog suda u Novom Sadu Sonja Brkić, sudija Opštinskog suda u Novom Sadu. U Novom Sadu, koji ima toliko vrsnih sudija, pa to je neviđena sramota. Opet kažem, ne znam ništa ni o Sonji Brkić, ne mogu da kažem ni dobro ni loše. Ovde je bitan princip.
Imamo slučaj u Ivanjici. Bira se za sudiju Opštinskog suda u Ivanjici Božidar Glinkić, zamenik javnog tužioca Opštinskog javnog tužilaštva u Ivanjici. Onda pod b) bira se za predsednika Opštinskog suda u Ivanjici Božidar Glinkić, zamenik javnog tužioca Opštinskog javnog tužioca u Ivanjici. Ima li ovakvog presedana u ranijoj praksi? Ubeđen sam da ga nema ili su bili toliko retki da jednostavno ne mogu da se setim ni jednog.
Vidite, šta se još dešava. Milena Arežina se razrešava dužnosti sudije Privrednog suda u Beogradu. Zašto? Iz ideoloških razloga, u to sam ubeđen, ne mogu ništa o njoj da kažem, ni dobro ni loše. Znam da se svojski zalagala da se reši pitanje "Galenike"i da se uzurpirana "Galenika" vrati državi.
Tamo ste za predsednika Privrednog suda u Beogradu postavili izvesnog Kljajevića, koji je činio sve što je u njegovoj moći da naknadno verifikuje upad ovih Batićevih, naoružanih sa automatskim puškama, otimanje "Galenike" i predaju Milanu Paniću. Taj isti Kljajević je sada pokušao da uvede likvidacioni postupak u Poštansku štedionicu, bankarsku ustanovu koja je najbolje funkcionisala u Srbiji. Zašto? Zato što je trebalo da preotmete jedan veliki i pozamašni izvor novca. Time ste zadali težak udarac Poštanskoj štedionici kršeći Zakon o bankama, kršeći mnoge druge pozitivne propise.
Umesto da popravljate stanje u pravosuđu, a što ste obećali u predizibornoj kampanji. Slažem se da je ono zatečeno u prilično lošem stanju. Vi ste dodatno upropastili pravosuđe, loše stanje u pravosuđu doveli do nesagledivih razmera. U ovom slučaju nije se smelo ići zapravo ni na kakva postavljenja ili unapređenja, dok se ne promeni Zakon o pravosuđu i dok se ne sprovedu određeni kriteriji za koje smo se celu deceniju, a vi ste to brzo zaboravili, zajedno zalagali.
Što se tiče Srpske radikalne stranke, mi smo dve i po godine insistirali na novom zakonu o pravosuđu. Kod nas nije dobro ni definisana ustavna pozicija pravosuđa kao samostalne i relativno nezavisne grane vlasti. Vi umesto da definišete takvu poziciju pravosuđa, vi nas vraćate u komunistički totalitarni poredak, gde politbiro partije postavlja sudije, razrešava sudije, postavlja tužioce, razrešava tužioce. Ovde su samo ideološki kriteriji zastupljeni, a nikako nema kriterija stručnosti, sposobnosti, časti, poštenja itd.
Znam da se posrećilo sadašnjem ministru pravde Vladanu Batiću. Svi sudski procesi koje je ranije redom gubio, sada je u obnovljenom postupku i po vanrednim pravnim lekovima počeo da dobija. Trebalo bi da Odbor za pravosuđe upozori ministra pravde da Ministarstvo pravde nije vrhovni pravosudni organ u ovoj zemlji, kako to s vremena na vreme izgleda, pogotovo iz nastupa u javnosti ministra pravde. On misli da je on na čelu pravosudnog sistema i tako on diktira, a izvršavaju mu naloge i Leposava Karamarković, predsednik Vrhovnog suda, i svi drugi koji mu se klanjaju do zemlje.
(Predsednik: Molim vas da ne dobacujete, a vi, gospodine Šešelj, zaključite. Isteklo je vreme odavno.)
Dakle, sve te sudije, koje su bile i na platnom spisku raznih zapadnih nevladinih agencija, sada naglo napreduju, drže seminare i vrše obuku ostalih sudija, kako treba da prihvate mondijalističku ideologiju i kako treba da sude po direktnim nalozima izvršne vlasti, a u ovom slučaju pre svega Ministarstva pravde.

Dame i gospodo narodni poslanici, i ja sam sve do oktobra prošle godine mislio da ne može biti gora situacija u našem pravosuđu. Ali, sada smo se svi uverili da zaista može biti gora. Sada je još gora nego što je bila.
Gora je zato što je mnogo veći partijski i ideološki upliv u sudovima i zato što se izvršna vlast više meša u rad pravosuđa. Evo, imamo i konkretne dokaze za to mešanje. Kada je zakazivana ova sednica Narodne skupštine, dobili smo dnevni red koji je utvrdila Vlada.
Vlada je prekoračila svoje nadležnosti zbog 11. tačke. Vlada nije mogla da zahteva vanredno zasedanje Narodne skupštine i da stavi tačku dnevnog reda - Predlozi za razrešenje i imenovanje jednog broja nosilaca pravosudnih funkcija. To Vlada ne zna. To nije Vladu znao da nauči ni ministar pravde.
Vi ste zakazali ovo zasedanje, ali koliko se sećam dobili smo i potpise poslanika DOS-a. Znači, mogli ste da je zakažete i zbog toga nismo hteli da pravimo pitanje. Mislili smo - ne treba na svaku glupost reagovati, pa ni na glupost koju napravi Vlada. Ali, danas, Vlada se pojavljuje kao onaj ko traži izmenu dnevnog reda, da bi pravosudne funkcije došle na drugo mesto, umesto da to bude 84 poslanika vladajuće koalicije.
E, tu je dokaz kako vi gazite ustavni princip striktne odvojenosti tri grane vlasti. U ovom slučaju Vlada, koja nema nikakvih ingerencija, osim što je ministar pravde tehničko lice, kada ga obaveste da su upražnjene sudijske funkcije, raspisuje konkurs, i eventualno nosi konkurs u "Službeni glasnik", u određene dnevne listove itd. To je jedina njegova uloga. Ništa više (glasovi - usput kupi burek). I, usput kupi burek, može i to. E, to je ono što se tiče procedure, što dovodi u pitanje vaše ponašanje sa asepkta ustavnih principa.
Drugo, ovde neko reče, znamo mi dobro ko, da nije bilo nikakvih mešanja ministra pravde, to reče Vladan Batić, u rad pravosudnih organa. Pa, slušali smo, gledali smo na televiziji, čitali u novinama njegove javne izjave da će biti smenjeni svi nosioci pravosudnih funkcija, predsednici oružnih i opštinskih sudova itd. Nije valjda da je zaboravio šta je govorio.
To ministar pravde ni u jednoj demokratskoj zemlji na svetu ne može da kaže. Može da kaže samo tamo gde politbiro odlučuje i o pravosudnim funkcijama, u ovom slučaju politbiro DOS-a.
Slažem se da treba sve sudije koje su učestvovale u izbornim krađama i drugim malverzacijama izvesti na sud i kazniti u skladu sa zakonom. Ali, dok se neko ne kazni ne može da povlači druge posledice, kao da mu je kazna već pravosnažna. Izvršna vlast pretpostavlja koja će kazna biti, pa već kroz Skupštinu provodi tu kaznu, mada proces nije završen. To ne može.
I ako zaista iskreno želite da gonite sve sudije koje su se ogrešile, što onda pravite izuzetke. Nama nikada nisu zvanično saopšteni izborni rezultati sa saveznih i lokalnih izbora u septembru prošle godine. Savezni ustavni sud je tri puta donosio potpuno različite odluke. Još uvek funkcioniše taj Savezni ustavni sud. Zašto?
Zato što su pognuli šiju, služe vam, poslušni su i nemate vremena da se bavite tim pitanjem. Trebalo je valjda prvo dovesti u pitanje Savezni ustavni sud i sve sudije pozvati na odgovornost. Prekršili su Ustav, ne mogu više biti sudije. Ispunjeni su svi ustavni uslovi. Ovde vi jednostavno ne želite da Srbija ima ustavni sud. Potenciramo već 10 ili 15 puta sa ove govornice činjenicu da Srbija nema ustavni sud.
Ne izjašnjava se ni ministar pravde, ni predsednik Vlade, ne izjašnjava se predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe. Jednom nam je predsednik Skupštine obećao da će to biti za sledeću sednicu. Ovo je već treća sednica posle toga a od njegovog obećanja nema ništa.
Jasno je meni, po Ustavu, sudije Ustavnog suda predlaže Narodnoj skupštini predsednik Republike. Ali, naravno, predsednik Republike mora prethodno da konsultuje parlamentarnu većinu. E, gde je sad problem? U parlamentarnoj većini, koja ne želi da bude konsultovana mora da je konsultuje po prirodi stvari, jer mora da obezbedi većinu za izglasavanje u parlamentu - ili, u predsedniku Republike, koji to neće da uradi.
Ako predsednik Republike odbija da izvrši svoju ustavnu dužnost, onda treba njega staviti na tapet, pokrenuti inicijativu za smenu. Možda on ne može iz nekog razloga. Možda su ispunjeni ustavni uslovi da se proglasi da predsednik Republike, zbog toga i toga, ne može da ispunjava svoje dužnosti i da se raspišu novi izbori. Ali, ovo pitanje mora da se reši na Ustavom propisan način.
Ustav je tu krajnje jasan. Nema nikakvih pravnih praznina. Nije potrebno dodatno tumačenje, treba samo primeniti ustavne norme. Vi bežite od tih ustavnih normi, jer želite da i dalje donosite zakone, a onaj ko smatra da je zakon protivustavan nema gde da ga osporava. Vi bežite od tih ustavnih normi, jer želite da i dalje donosite zakone, a onaj ko smatra da je zakon protivustavan, nema gde da ga osporava.
Znači, vi ste uveli državu bezakonja. Znam da je ranije bilo velikih problema i pred Saveznim i pred Republičkim ustavnim sudom i da je tu dosta partijskih interesa protežirano, da je bilo ideoloških predrasuda itd, ali ova situacija koju ste vi proizveli je mnogo gora od prethodne. Mogli smo bar da javno osporavamo protivustavnu i protivzakonitu presudu Ustavnog suda. Mogli smo da je izvrgavamo ruglu, ako je došlo do nekog baš tako flagrantnog kršenja Ustava i zakona, a sada ne možemo ništa, jer kakav god vi zakon donesete, nema gde da se osporava, apsolutno nema gde.
Vi sada ne morate ni da donosite zakone. Objavite u novinama - od danas je propis to i to, i gotovo. Ne može niko da vam ospori pred Ustavnim sudom.
Ovde Vladan Batić, ministar pravde, tvrdi da nije bilo nikakvog mešanja u rad pravosudnih organa, iako smo izneli mnogo činjenica po tom pitanju, i kaže da nije bilo onakvih skandala kao u prethodnom periodu. Sada se dešavaju mnogo gori. Nikada se ranije nije desilo, ni pod Titom, da sudije Vrhovnog suda potvrde akt ministra prosvete, kojim se ukida pripremni akt nekog fakulteta. To nikada nije bilo. To se sada desilo, po direktnom nalogu ministra pravde i ministra prosvete. Sada se to desilo.
To je presedan koji ne pamti naše pravosuđe. To nije bilo ni kod kralja Milana, koji je bio poznat po tome što je rekao - oni koji su pobedili na izborima neće u parlament, nego oni koji su osvojili drugo mesto. Čak je i takvu samovolju provodio, ali u sudstvo se nije na ovaj način mešao.
A ko je postavio tu Leposavu Karamarković - postavi je Vladan Batić, naravno, i ona mu je zbog toga zahvalana. Ovde, kad je polagala zakletvu, tu se zaklela i na saradnju sa Vladanom Batićem. Pazite, sudija Vrhovnog suda ovde, u zgradi parlamenta, obećava da će sarađivati sa ministrom, umesto ponosno da stane, uspravno. Ko je ministar spram predsednika Vrhovnog suda? A ona skrušeno - sarađivaće sa gospodinom ministrom. I ona je, jadnica, pošto je u Engleskoj nisu naučili šta znači sudijska funkcija, nego su je učili samo kako da radi protiv svog naroda i države, i Leposava Karamarković je bila ubeđena da je ministar pravde viši organ od predsednika Vrhovnog suda. Sve nam je izokrenuto naopako. E, moramo te stvari, valjda, vratiti u ispravno stanje.
Ovde nema dobre volje da se to vrati u ispravno stanje. Vladan Batić kaže - ne poznaje ovoga, ne poznaje onoga. Dobro se sećam primera kada je ovde zasedao Savezni parlament, kada je ovde iznosio neke izmišljotine, neke nebuloze, pa mu ja odgovorim da mu je sve to Aleksandar Stefanović, njegov savetnik, podmetnuo, da mu je sve to on organizovao, Vladan Batić kaže - on i ne poznaje ko je Aleksandar Stefanović, ne poznaje tog čoveka, a u ovom mandatu Republičkog parlamenta, taj isti Aleksandar Stefanović njegov poslanik, poslanik Demohrišćanske, Munove, satanističke stranke, čiji je počasni predsednik Milan Panić.
E, toliko mi možemo verovati na reč Vladanu Batiću, kad se on zaklinje, čak se često i na boga poziva. Znate, satanisti se često u javnoj komunikaciji pozivaju na boga, jer oni boga ne poštuju, oni poštuju đavola, satanu, samo da im neko ne povredi onoga u koga se oni zaklinju, a to je satana, a u boga mogu lažno da se kunu do mile volje, jer oni to ne smatraju ničim nedozvoljenim. To je suština.

Molio bih vas, kad se nešto dogovarate sa socijalistima, vi DOS-ovci, pa vam oni glasaju za to što se dogovorite, nemojte onda u prarlamentu, kada nemate nikakav dokaz da su vam argumenti validni i verodostojini, kada nemate nikakav dokaz da ispravno postupate, da se pozivate - pa, i socijalisti su nam glasali.
Za vas je, evo danas, jedini dokaz da ste ispravno postupili po pitanju ovih izbora, i imenovanja i razrešenja - i socijalisti su na Odboru za to glasali. Koji je to dokaz? Razmislite, bre, malo, koji je to dokaz? To što su oni glasali za vaš predlog, nije nikakav argument, mogao je bilo ko drugi glasati. To nije argument po sebi.

Nisam vas dobro čuo, pošto su ovi mikrofoni ovde jaki, kad god  govorim, pa ne čujem vaš glas.

Poštovani narodni poslanici, zahvaljujući ministru pravde i predstavnicima skupštinskog Odbora za pravosuđe i upravu, napokon je u ovoj skupštini povedena ozbiljna debata o stanju u pravosudnom sistemu i ja im zbog toga odajem priznanje, ali pored tog priznanja njima treba izvesna poduka, pouka ili seminar. Sudijska funkcija i njeno obavljanje neprikosnoveni su samo u odnosu na izvršnu vlast, na Vladu i ministre i na predsednika Republike, naravno. U odnosu na političare nisu neprikosnoveni.
Mi političari, pogotovo mi iz opozicije, imamo i pravo i dužnost da kritikujemo rad funkcionera svih grana vlasti, parlamenta i izvršne vlasti, odnosno Vlade i pravosuđa. To je naše pravo i to je naša dužnost, to je naša uloga u političkom sistemu. Ne sme ministar da napada sudije, ne sme ministar da pritišće sudije, ne sme da im daje naloge, ne sme da se meša u rad suda, a mi političari iz opozicionih stranaka moramo svaki put da intervenišemo kada primetimo nezakonito ponašanje bilo kog nosioca sudske funkcije. To napokon treba da naučite i da se prema tome ponašate.
Vi ste gospodine predsedniče, malopre upozoravali Tomislava Nikolića i mene, umesto da upozorite službenicu Ministarstva pravde koja dobacuje narodnim poslanicima i pravi neke neugodne grimase. Ona to nikako ne sme. Za nju su narodni poslanici neprikosnoveni i nema šta sa njima da razgovara, ukoliko oni ne zatraže neku komunikaciju. Ona je ovde činovnik i tako treba da se ponaša.
U ovom pravosudnom sistemu potrebni su radikalni rezovi. Oni se ne mogu vršiti na ovaj način na koji to radi Odbor za pravosuđe. Odbor za pravosuđe bi ovde u Narodnoj skupštini trebalo da bude glavni, osnovni inicijator svih razrešenja i svih imenovanja. Svi znamo da to nije tako i svi znamo da taj posao zapravo obavlja Ministarstvo pravde.
Što bi inače službenice Ministarstva pravde sedele na ovoj sednici? Njihovo prisustvo je najveći dokaz koliko se Ministarstvo pravde meša u rad pravosudnog sistema. Ovde je trebalo da budu, valjda, savetnici Vrhovnog suda, nekih okružnih sudova ili Republičkog javnog tužilaštva, da oni uzmu odgovarajuće beleške ili da predsedniku Odbora za pravosuđe daju odgovarajuće podatke ako njemu na brzinu zatrebaju ti podaci, a ne službenici Ministarstva pravde. Njihovo je da se staraju da zgrada suda ima grejanje, da u zatvorima ima hrane, da sudije prime platu itd., a ne da se mešaju u kadrovsku politiku. Ovde, po ovom predlogu, imamo ogromno mešanje u kadrovsku politiku. Da ste vi zaista hteli da se u pravosudnom sistemu zavede red i da se sudije i tužioci koji ne obavljaju svoj posao u skladu sa zakonom, razreše, a da se imenuju oni koji su časni, sposobni, odgovorni, pošteni i koji rade bez ideološkog upliva, mi bismo na svim ovim predlozima imali sasvim druga imena.
Zašto npr. Dragoru Hiberu kao predsedniku Odbora nije palo na pamet da predloži Narodnoj skupštini da se razreši zamenik javnog tužioca iz Zrenjanina, Dragan Arsić? Dokazano je da je primio 100.000 maraka svojevremeno da izda Srpsku radikalnu stranku i da ode sa Glamočaninom. O tome je Glamočanin svedočio. Vi ste došli do tih dokaza, a međutim nema inicijative da se smeni Dragan Arsić. Mi smo to ranije znali i govorili u javnosti, nismo imali tako potkrepljene dokaze, a vi ih sada imate. Zašto nisu izašli sa predlogom da se se taj Arsić smeni sa funkcije zamenika javnog tužioca.
Ima takvih koje treba što pre menjati, ali vi ne radite po tom aršinu. Za Arežinu je raniji ministar podneo inicijativu, Janković. I to treba da znate. Batić nastavlja stopama Jankovića. Zašto Janković? Zato što mu se zamerila Arežina stavom oko "Galenike". Znam za neke druge slučajeve gde Arežina nije ispravno postupala, znam i za to, ali u slučaju "Galenike" jeste, i tu je poremetila neke planove Jankoviću. Janković je pokrenuo, pre dolaska Vladana Batića na ovu funkciju, inicijativu da se razreši funkcije predsednika još 9. oktobra, kada je mislio da zaigra i on na vašu kartu, ali ne znam zašto mu nije uspelo i zašto ga nema sada među vašim poslanicima ovde, jer su mnogi JUL-ovci prešli onako kolektivno u DOS.
U ovom slučaju bi najpametnije bilo da se storniraju sva razrešenja i sva imenovanja, osim onih najhitnijih, dok se ne donese novi zakon o sudovima i sudijama. Taj zakon je ranije bio u pripremi, u prošlom mandatu. Prvu verziju smo vratili, nismo bili sa njom zadovoljni baš mi, srpski radikali. Onda je izbio rat i do druge verzije nikada nije ni došlo.
Naš pravosudni sistem mora da se konstituiše striktno u skladu sa ustavnim principom nezavisnosti sudstva, odnosno striktne razdvojenosti sve tri grane vlasti. Naravno, iako su tri grane vlasti ravnopravne, zakonodavna, izvršna i sudska, zakonodavna je malo ravnopravnija i zakonodavnoj mogu da odgovaraju i pripadnici sudske i pripadnici izvršne vlasti, u pogledu zakonitog obavljanja svog posla. Skupština može da obori Vladu, Skupština može da razreši nosioce sudijskih funkcija, ali između Vlade i suda ne sme da bude nikakve veze, osim što je Vlada dužna da materijalno potpomaže sudove i da im sa materijalne strane omogući obavljanje sudijske funkcije, a ne da se postavlja iznad sudova. Mi imamo čitav niz primera. Te primere su mnogi do sada ovde pominjali, pa ću ja navesti neke.
Na primer, oko ovih aktuelnih političkih hapšenja - sudije su tu pokazale da nisu nimalo nezavisne u odnosu na izvršnu vlast. Oni hapse po nalozima. Milošević je uhapšen isključivo po nalogu izvršne vlasti, postupak se dirigovano vodi protiv njega. Ljudi koji su se zatekli u Miloševićevoj rezidenciji isto tako. Dragoljub Milanović je uhapšen (ne znam ima li još nešto drugo za njega) pod optužbom da je on kriv za pogibiju ljudi u zgradi državne televizije, što je neverovatno. Kada je Vrhovni sud doneo rešenje o njegovom puštanju na slobodu, vi iz dosovskih partija ste javnost ispametili vašim zahtevima da se ponovo hapsi. To je bio politički pritisak na sudstvo, a evo sada opet pokušaja. Ja neću da ulazim ni u kakvu drugu njegovu krivicu, samo znam da on nije kriv za pogibiju u zgradi državne televizije. Ne može za to da odgovara, a vi, sa druge strane, ovde onoga ko je naredio bombardovanje primate sa svim počastima.
Imamo dosta drugih primera. Imamo tu i mešanje izvršne vlasti, obavljanje pravosudnih funkcija. Pogledajte ponašanje Dušana Mihajlovića. Pogledajte, on govori da policija vodi istragu. Ljudi, on neprekidno govori da policija vodi istragu, a istragu može da vodi samo sud. Policija se bavi prikupljanjem podataka, informativnim razgovorima. Policajac nije istražni sudija, istragu vodi samo istražni sudija, a on daje saopštenja. Istražne radnje vodi policija samo po nalogu istražnog sudije i ne mogu se istražne radnje voditi po nalogu ministra unutrašnjih poslova. Ali, vi to ne znate. Što ne naučite?
Treba da naučite i trebalo bi neko iz Vlade jednom da se izjasni, možda Vladan Batić, kao ministar pravde, možda je on najkompetentniji, kako može Vrhovni sud da potvrdi ministrovu odluku o ukidanju pripremnog akta? Pripremni akt je kao Nacrt zakona, kojeg bi Ustavni sud ukinuo. To se desilo u pravosudnom sistemu pod rukovodstvom Leposave Karamarković, a vi se i dalje zaklinjete u njenu stručnost, u njenu objektivnost. Ona nije stručna, ali jeste poslušna. Vi ste afirmisali ponovo taj princip poslušnosti u pravosuđu. Od vas strepe sve sudije, svi tužioci, nikada tolikog straha nije bilo u sudovima. Ja se često družim sa sudijama, sa tužiocima, sa advokatima, već dvadeset godina sam neprekidno po raznim sudovima. Možda je i Vladan Batić bio antikomunista, ali to se nigde nije znalo i nigde se nije čulo. Stalno sam bio po tim sudovima. Znate, bilo je raznih situacija po tim sudovima, ali ovolikog straha kakav sada vlada u pravosudnom sistemu, nikada nije bilo.

Sudije i tužioci kao da se boje da će ih neko streljati ako nešto ne izvrše ili urade.

Čuo sam, čuo sam.

Ja sam upravo izbrojao i u sali je prisutno 109 poslanika. Upravo mi je poslanik DOS-a izvukao karticu.

Dame i gospodo narodni poslanici, stari filozofi od Aristotela, Platona, pa kažu čak još negde od Talesa, preko Dekarta, Kanta, do Ničea i Šopenhauera, smatrali su da izgled čovekov, crte lica, pogled,  otkrivaju dušu i karakter. To moderna nauka još nije opovrgla. Čak su moderni naučnici teorijom o tzv. "halo efektu" te stvari pokušali da razjasne i dokazali su da te stare teorije imaju i te kakvo uporište.
Kada čovek vidi jednog Ćirkovića, onda ne treba ni da ga sluša, sve mu je jasno. Iz tog čoveka prosto izbija zlo, mržnja, najgore karakterne osobine.
Malopre smo pitali iz koje je on DOS-ovske stranke, niko ne želi da prizna da on pripada njegovoj stranci. I on da nešto govori o srpskim radikalima.... Kaže taj Ćirković da i ne sluša narodne poslanike dok govore, jer nema šta pametno da čuje. Jadni Ćirković. I da čuje nešto pametno, on ništa ne bi razumeo.