Ne može Vladi argument za ovakvu odredbu da bude kontračinjenica da Savezni zakon o preduzećima sasvim suprotno propisuje. Vlada konstatuje da Savezni zakon o preduzećima propisuje jedno i to joj je argument da ona postupi sasvim kontra tome. To ne može.
Ima zaista mnogo direktora koji su opljačkali svoja preduzeća u društvenom i državnom sektoru i koji su se usput obogatili. Evo, ovaj Miodrag Savićević, na primer. On ima bogatstvo koje vredi oko 20 miliona maraka, a kažu i više od toga. On to na pošten način nije mogao da stekne. Pođimo od njega. Evo, on je tu kod vas u DOS-u, funkcioner DOS-a. Ali, da bi on odgovarao mora da se dokaže konkretna krivica. Ja sam lično, intimno ubeđen da je on, na primer, sve to pokrao. Ali, to moje ubeđenje ne znači ništa na sudu ako ja ne donesem i konkretne dokaze - tog dana je ukrao to, tog dana to. I onaj drugi primer o kome sam malopre pokušao da govorim, pošto je reč o sličnom amandmanu, o istom članu i istom stavu zakona.
Kada je Vlada Srbije u onom pretprošlom mandatu, kada je Dušan Mihajlović bio u toj vladi sa svojom Novom demokratijom, oni su četiri godine bili u toj vladi, kada je raspoređivao novac od prodaje 49% "Telekoma". Oko 800 miliona maraka je otišlo za penzije, a jedan deo iz tih para je isplaćivan i u vreme kada smo mi bili u Vladi. Ostatak para je raspoređivan na ime kredita preduzećima u državnom i javnom sektoru. Tad su direktori firmi koje su podnele zahtev za kredit iz Fonda za razvoj, pozvani u Vladu. Morali su da potpišu svoje lične garancije da će svojom ličnom imovinom da odgovaraju za vraćanje kredita, pa i to nije bilo dovoljno da sva preduzeća vrate kredit. Jer, kad veliko preduzeće u društvenom sektoru nema pare za plate i kad radnici izađu na ulicu, onda nema prečeg posla od obezbeđivanja plata. To ste i vi videli u nekoliko slučajeva. Bože zdravlja, tek ćete videti kako izgleda. Kad više hiljada radnika nema pare za plate, nema onda govora o razvojnim projektima, nema onda govora o investicijama. Ne može neko, ko je morao da isplati plate iz tih para jer nije imao iz kojih drugih, da sada odgovara i svojom imovinom, pogotovo ako to nije neka naročita imovina, nego onako prosečno stečena za čitav radni vek. To je jedna od dubokih nepravdi koju sadrži ovaj vaš zakonski projekat.
Zato, bolje bi bilo da ga povučete i da još jednom razmislite dok niste napravili neviđeni haos. Ja znam kakav će biti taj haos. Neki, pojedinačno ili grupno, iz DOS-a već trljaju ruke. Sada će mnogi morati da ih vuku za rukav, da im se umiljavaju, da im se dodvoravaju, da mole, da moljakaju da im se smanje obaveze, da im se otpišu obaveze itd, a ministar Đelić zna, na praksi zemalja iz kojih dolazi, da to sve ima svoju cenu. Otpiši mu tamo milion maraka, on će tebi dati 100 hiljada. Otpiši mu 10 miliona, daće ti dva miliona itd. To je na Zapadu institucionalizovano već. Ali, na Zapadu se ne dešava kao ovako masovna pojava, kakva će biti ovde, ako se usvoji ovakav zakon.
Korupciju je kao veliko zlo u svetskim razmerama teško savladati, ali ovaj zakon nije zakon protiv korupcije. Ovo je zakon koji institucionalizuje korupciju u neviđenom obliku na balkanskim prostorima. Ništa što je ranije postojalo u pravnom poretku nije više potpomagalo korupciju koliko će odredbe ovog zakona, jer su svi sada na milost i nemilost ministru Đeliću i onom Aleksandru Radoviću. Šta njih dvojica tog dana odluče, kakve volje budu ili kakav bude njihov halo efekat kada se pojavi onaj koji treba da dođe eventualno pod udar zakona, tako će mu biti. To moderan pravni poredak ne može da podnese.

Vrlo rado bih podržao amandman narodnog poslanika Pal Šandora, jer je on popravio sadržaj teksta odredbe predmetnog zakona objasnivši podrobnije šta znači srodnik u odnosu na član porodice. Samo je Pal Šandor propustio još jedan element koji bi se po ovoj logici morao obuhvatiti, a to je element prijatelja. Kakva je razlika između srodnika i prijatelja kome je neko pribavio imovinsku korist? Jutros je Čedomir Jovanović, čini mi se, govorio o tome da svako ima prava nekome nešto da pokloni i tu se plati porez 3% vrednosti, 5%, nije bitno. Niti volim da primam poklone, niti volim da dajem poklone i prema tome, nije bitno, 5%. Neko ko legalno dobije poklon morao bi i on po ovoj logici da bude podveden pod ovaj zakon.
Da pokušam na jedan konkretan primer da ukažem. Svi znate za Dragoljuba Markovića vlasnika firme "Krmivoprodukt". On voli svojim prijateljima da poklanja i on recimo pokloni Đinđiću kuću u Banovcima, pokloni Čedi Jovanoviću trkaćeg konja itd. Dragoljub Marković mora doći pod udar ovog zakona, jer se njega sećamo još iz vremena Agrobanke, kada je uzeo ogromne kredite, ona hiper inflacija obezvredila, on se obogatio, banka propala. On mora doći pod udar i on kaže, kada dođe kod ministra Đelića, jeste, kaže - tada sam pribavio ogromnu korist, ali to nisam sve sačuvao. Deo sam potrošio i to sada ne može više niko da nađe, deo drži moja porodica, a deo sam poklonio prijateljima. Đelić uzme ovaj zakon, prelista, ovde se ništa ne odnosi na prijatelje, prijatelji dobili poklone, uživaju u tim poklonima, platili su porez, jer poznajem ljude i ne verujem da bi oni nešto primili, a da ne plate porez, bože sačuvaj. Kako onda u tom slučaju?
Gde su ovde prijatelji koji su dobili skupocene poklone od ljudi na koje se primenjuje zakon? Takvih ima mnogo u Srbiji. Što ste to propustili? O prijateljicama da ne govorim, nećemo više. Nemojte više, i ona jedna seksualna afera nam je dozlogrdila, nemojte više da to otvaramo. Načelno govorimo o prijateljima. Ima li ministar Đelić odgovor na ovo pitanje? Šta sa prijateljima ljudi koji dolaze pod udar zakona, koji su dobili velike poklone, ogromne poklone, platili porez na poklon i sada lepo uživaju u tim poklonima? Kako oni da se podvedu pod ovaj zakon kada to ministar Đelić nije predvideo ni jednom odredbom.

Gospođo Čomić, ovo je rasprava o pojedinostima. Ovde se raspravlja isključivo o amandmanima narodnih poslanika. Još ni jednom se nije desilo da date pravo narodnom poslaniku da replicira onome ko govori o njegovom amandmanu. Sada ste to uradili. Pogotovu što ste videli sami da nema nikakve ironije u mom izlaganju jer ja sam podržao amandman Pal Šandora i tražio proširenje. Moja kritika je bila što taj amandman nije bio i širi, što samo srodnici, a ne i prijatelji, ako se može dokazati da su prijatelji dobili enormne poklone, ogromne skupocene poklone i tu nije bilo nikakvog ironisanja.
Tu ste trebali da intervenišete. Ako će poslanici imati ubuduće pravo da odgovaraju šefovima poslaničkih grupa u raspravi o amandmanima, onda to pravo treba da ima svaki poslanik, a ne samo jedan jedini. Ovo je presedan koji ste napravili i sada očekujem, posle ovog presedana, da svaki poslanik, kada šefovi poslaničkih grupa završe svoje izlaganje, ima pravo da im odgovori jer svi oni govore o njegovom amandmanu. Nisam govorio o Pal Šandoru, već o onome što je Pal Šandor napisao u svom amandmanu.

Pošto su u članu 3. taksativno nabrojani svi slučajevi koji dolaze u obzir za primenu ovog zakona, neki slučajevi mogu biti utvrđeni na osnovu službene evidencije Narodne banke ili nekog drugog državnog organa. Međutim, tu postoje slučajevi koji se ne mogu utvrditi na taj način. Na primer, kod izrade nekih reprezentativnih objekata, eksluzivnih i tako dalje. Šta onda tu primeniti? Tu se procenjuje zatečeno bogatstvo, titulara i njegovih srodnika, a ispuštaju se prijatelji, koji su se takođe omastili nekom protivpravnom radnjom i tako dalje, ali ono što je najgore, ovim zakonom se kažnjavaju ljudi koji su sticali, nekada protivpravno, nekada pravno, najviše pravno po ovom zakonu ili u onoj sivoj zoni, pa skupljali na gomilu, pa se to vidi iz nekog dokaza, ogromne kuće, više kuća, letnjikovaca, vikendica, besnih kola i tako dalje.
Ali, kako onda podvesti pod ovaj zakon one koji su bili hedonisti po prirodi pa su radije te pare spiskali u kockarnicama u Monte Karlu ili u nekim drugim eksluzivnim mestima, one koji su sebi davali oduška po kafanama, koji su voleli sladak život i tako dalje. Znači, sama činjenica da se ovaj problem sa terena krivičnog prava prebacuje na teren poreskog zakona, čitav niz slučajeva ostavlja neobuhvaćenim ovim zakonom, iako bi po načelu pravde i pravičnosti morali svi biti obuhvaćeni. Ako se krene suprotnim putem, ako se krene krivičnom istragom u svim slučajevima protivpravnog ponašanja i sticanja materijalne koristi, onda odgovara i onaj ko je na vreme spiskao svoju imovinu.
A, po ovom zakonu odgovara samo onaj ko je privatno bio štedljiv pa čuvao. E, sad, vi vidite, vi advokati pogotovu, gde je to pravednije i gde je to sa aspekta pravnog poretka normalnije da se podvede pod udar zakona.
Da li tamo gde je neko, doduše, koristio razne pogodnosti pa skupljao na gomilu ili tamo gde je neko koristeći razne pogodnosti rasipao se do mile volje.

Amandman narodnih poslanika Nataše Jovanović i Slbodana Janjića je veoma ozbiljan i trebalo bi o tom amandmanu  razmisliti, treba ga prvo shvatiti, a ne smejati se povodom tog amandmana.
Zašto- zato što je član 6. prepun raznih nebuloza. Onaj ko je pisao ovaj zakon, članom 6. pokazuje da nema pojma o Zakonu o porodičnim odnosima i nema pojma o Zakonu o nasleđivanju. Vidite, ako se ne prihvati ovaj amandman, šta znači stav 2. člana 6.
On kaže: "Jednokratni porez kao solidarni jemac duguje fizičko lice koje je član domaćinstva poreskog obveznika."Ogromna većina vas koji ste spremni da glasate za ovaj zakon nema pojma šta je to solidarni jemac. Trebalo bi prvo to da sebi razjasnite. Solidarni jemac odgovara svojom kompletnom imovinom za onoga kome jemči zbog nečega, po nekom osnovu. Vidite sada, šta može ova zakonska odredba da proizvede u praksi. Na primer, da se sin odrekne preko novina oca, da žena odmah podnese zahtev za razvod braka, vidite još jedan slučaj iz prakse o kome su potpredsednik Žarko Korać i njegov ministar Đelić morali blagovremeno da razmišljaju.
Ja ću samo navesti primer dva brata od kojih je jedan direktor velikog društvenog preduzeća, kao i ovaj koji je predviđen stavom 3. člana 5. Za svoje preduzeće on je na sve strane pribavljao korist, iz primarne emisije, kupujući devize po kursu, iz Fonda za razvoj, na sve moguće načine koje taj zakon predviđa. Njegovo preduzeće delilo je to radnicima, išlo je u loše projekte, pare su propale itd. Sada Đelić tog direktora koji je možda već u penziji poziva na odgovornost, a on jadan možda nije nikada ništa posebno u životu stekao, a sada živi od te penzije, crkavice koja pritiče s vremena na vreme. A, živi sa bratom u istoj kući, brat se bogato oženio. Žena je donela ogroman miraz, mercedes, a ovo pričam da bi vam primer bio što upečatljiviji. Sada ministar Đelić kaže ovom bratu koji je bio direktor, ti si dužan toliko i toliko, ako ti nemaš te pare kao solidarni jemac, tvoj brat sa kojim zajedno živiš u istoj kući mora da plati.
Gde je tu logika? Eto opet ta dva DOS-ovska advokata, zašto nešto ne kažu o tome, da vidimo kako oni kao advokati, mogu nekada i dlaku na četvoro da pocepaju, kako oni gledaju na ovo, na ovu odredbu da mora solidarno da odgovara i najbliži srodnik, član domaćinstva, po kojoj osnovi, član porodice i njegovog brata žena mora solidarno, i bratova deca. Po kojoj osnovi? Vi znate, i tazbina, ko zna dokle to ide, ne mogu sve ni da čitam ovde. E sad, šta to sada znači? Umesto da se vodi krivični postupak protiv onoga ko se ogrešio o zakon, pa da se unutar krivičnog postupka prvo utvrdi da je on ukrao, pa kad se utvrdi da je ukrao, da se utvrdi gde je otišao taj novac koji je ukrao. Da se tačno identifikuje kod koga je, pa onda i taj kod koga je ukradeni novac mora pare da vrati. Kao što onaj ko kupi ukraden auto, mora da vrati auto, to logika nalaže. Pravnička logika. Ovde se ništa ne ispituje. Ovde je dovoljno da je neko kao direktor društvenog preduzeća uzeo pare iz Fonda za razvoj, iz primarne emisije, uzeo devize po kursu, te devize spiskala njegova firma, a sada po članu 6. moraju njegovi srodnici da odgovaraju.
Gde je tu osnov? Nemam ja ništa protiv ako je neko ukrao pare, pa to predao svom srodniku ili ukrao neku nekretninu i usvojio nezakonito nekretninu, pa preneo na svog srodnika, da srodnik mora da vrati to što je oteto, to što je ukradeno. Ne može srodnik da bude odgovoran za trenutak lakomislenosti svog rođaka...
(Predsedavajuća: Pet minuta i deset sekundi.)
... čak to u ono vreme nije bila lakomislenost, bio je uobičajeni manir ponašanja. On se borio za svoje društveno preduzeće, da tamo radnicima bude bolje, a ovamo sada njegovi srodnici moraju da odgovaraju, ni luk jeo, ni luk mirisao. Hajde, ako ima neko da objasni pravnu...
(Predsedavajuća: Pet minuta i trideset sekundi.)
... odredbe, možda vam i glasamo za zakon.

Ovo što je govorio ministar Đelić, odnosi se na stav 1. ja sam govorio o stavu 2. gde  je reč o solidarnim jemcima. Nije solidarni jemac čovek koji je imao koristi od protivpravnog ili sličnog ponašanja. On je solidarni jemac samom činjenicom srodstva po ovom zakonu. To je problem. Ako niste tako mislili, nađite pravnika pa da vam ispravno formuliše onošto ste mislili. Gledam samo ono što ste vi napisali, ono što ste mislili mene ne interesuje. Ovde je reč o solidarnom jemstvu, solidarno jemstvo nije nastalo na osnovu uživanja koristi iz neke radnje, nego samim statusom, činjenicom srodstva.

Tačka 5. na koju se odnosi ovaj amandman loše je formulisana, ali ja moram priznati da je i amandman još lošiji. U tački 5. stoji, razvedeni supružnici, a u amandmanu se predlaže da to bude razvedeni bračni drugovi. Niko ovde ne razmišlja kada je došlo do razvoda. Možda se neko razveo još pre 10 ili 20 godina, mora da ostane sa razvedenim supružnikom pod istim krovom, jer ne mogu da podele stan i zbog same činjenice da žive u istoj kući, u istom stanu, nedokazivo je sada ko je član domaćinstva, a ko nije, ako je isti stan. Nekada i ručaju zajedno, možda su u prijateljskim odnosima, možda imaju decu, ima i takvih slučajeva. Žive skoro potpuno normalno kao muž i žena, ali samo u jednom pogledu nisu  muž i žena. Znate, ima i takvih slučajeva.  Ovaj amandman je koristan, samo zato što ukazuje  na još jedan mogući slučaj u praksi, o kome vi niste razmišljali, a koji može proizvesti izuzetno loše posledice za nekoga ko apsolutno nikakve odgovornosti nema.
Nekada je čovek bliži sa svojom kućnom pomoćnicom nego sa razvedenom ženom koja je ostala da živi pod istim krovom. Jednostavno, to je stvar koju ne može ni ministar finansija, ni direktor Republičke uprave javnih prihoda jasno da razgraniči. Ovo je nešto što se eventualno može samo sudski utvrđivati. A, kod njih nema ni kontradiktornosti postupka, ni ništa. Jednostavno, njima privode ljude i ko im zađe u kancelariju, mrak ga proguta. Niti se vodi službeni zapisnik, niti mu advokat prisustvuje, niti ima bilo kakve mogućnosti da se suprotstavi samovolji izvršne vlasti.

Ovo je zaista strašno da i tazbina dolazi pod udar zakona. Na primer neko od ovih koji bi objektivno mogli dogovarati zbog izvesnih protivzakonitih radnji i pribavljanja protivpravne koristi kada su se ženili možda su darovali tazbini i sada, ako je to bilo sve u skladu sa zakonom, tazbina treba da vraća poklon. Šta u slučaju ako je tast dao miraz uz ćerku kada je ćerku udavao, a sada još mora da odgovara po ovom zakonu za zetove poslovne poduhvate, uslovno rečeno ako je zet na primer bio direktor društvenog preduzeća, pa raspolagao u korist svojih radnika novcem iz primarne emisije.
Sada njegov tast, koji je svojevremeno udavao ćerku za zeta direktora, smatrajući da će tako ćerku dobro uhlebiti, odjednom mora da odgovara za zetove poslovne poduhvate. Možda tast i da odgovara, ali zašto svastika da odgovara? Neka ministar Đelić i potpredsednik Vlade Žarko Korać odgovore pred javnošću zašto svastika da odgovara. U našoj književnosti od Branislava Nušića i "svastikinog buta" nije bilo ovako grotesknih zakonskih odredbi i nije bilo ovakvog ismevanja pravnog poretka. Objasnite zašto svastika da odgovara, pa možda nas ubedite da vam glasamo za zakon.

Amandman Božidara Vujića se odnosi na član 7, koji je takođe krajnje groteskan i ne bi smeo da ostane u pravnom prometu. Vidite šta govori član 7: ako je pravno lice ostvarilo ekstra profit, pa posle prestalo da postoji, likvidirano, njegov bivši osnivač sada odgovara po ovom zakonu i snosi posledice. Pravna lica se i formiraju da građani pojedinci ne bi neograničeno odgovarali za svoje poslovne poduhvate. Odgovornost se prenese na pravno lice i odgovara se od imovine pravnog lica, da ne bi čovek za svaki poslovni promašaj rizikovao celokupnu svoju imovinu.
Zašto bi inače čovek pojedinac formirao preduzeće i zašto ne bi samostalno poslovao? To je razlog da ne bi do kraja odgovarao za posledice poslovanja. On kao pojedinac odgovara dalje samo za eventualna krivična dela. Ako mu firma propadne i ode u likvidaciju, vodi se likvidacioni postupak, utvrđuje se likvidaciona masa, to je sve zakon precizno odredio i kada se likvidira firma on više nizašta ne odgovara. Firma je i likvidirana zato što je on onoliko koliko je odlučio da rizikuje već rizikovao i žrtvovao i izgubio.
On je tačno odredio svoju imovinu. Ima na primer 100.000 maraka i kaže - 50.000 maraka čuvam za rezervu, za svoju kuću, za svoju porodicu, a 50.000 maraka ulažem u firmu, u preduzeće, u pravno lice. To mu propadne, firma propadne na tržištu, pretrpi gubitke i on ostane bez firme, ostane bez tih 50.000 maraka. Možda je firma imala još neke dugove i on ne odgovara za te eventualne dugove ukoliko su ti dugovi nastali u skladu sa zakonom.
Znači, nije imao nameru da prevari, da otme, da obmane itd. da počini krivično delo, kako bi pribavio neku protivpravnu korist. On je rekao - pokušao sam da poslujem, nisam uspeo, toliko sam žrtvovao, firma je propala, likvidirana. Kako sada? Možda mu je firma pre 10 godina likvidirana. Kako sada on može za bilo šta da odgovara po ovom zakonu i da snosi materijalne posledice? To je nemoguće. Obrukaćete se ovim zakonom strašno. Znam šta ćete vi uraditi. Prvih 10, prvih 50 ili prvih 100 očerupaćete do gole kože, a onda više zakon nećete moći da primenjujete i onda ćete jednog dana vi odgovarati što ste uopšte nešto protivustavno primenjivali, a nije bilo ni Ustavnog suda da se proveri ustavnost i zakonitost. To je suština. Kako možete čoveka obavezati da odgovara za likvidiranu firmu, za likvidarno pravno lice? Kako može kao osnivač da odgovara?
Ne može. Formirao je pravno lice da ne bi neograničeno odgovarao, a vi ga tereta da neograničeno odgovara. To je apsurdno.

Ovaj amandman je umesan, s obzirom da se odnosi na retroaktivno oporezivanje uvoza i izvoza po režimu kontingenata ili kvota. Odmah se nameće pitanje koje su to posebne pogodnosti za dobijanje kontingenata odnosno kvota.
Sve posebne pogodnosti mogle su da budu samo krivično delo. Mi znamo da je tu bilo mnogo krivičnih dela. Tu je najčešće bilo krivično delo podmićivanja. Neki koji su odlučivali o dodeli kontingenata ili kvota uzimali su gotov novac, a neki su upućivali zainteresovane, čak za njihove sportske klubove da uplaćuju određene sume.
Svojevremeno sam javno ukazivao i za skupštinskom govornicom na te slučajeve. I na konferencijama za štampu.
Toga je bilo. Ali, mora da se istraži, jer neki koji su dobijali kvote i kontingente već su morali mnogo da plate. Sve bih ih saslušao i doveo pred dilemu ili će da sve priznaju i ispričaju kome su i šta plaćali da bi dobili kvotu, ili sami da snose odgovornost ako je ta kvota neispravno ili kontingent neispravno dodeljen.
Međutim, ovako, an block, sve dovesti u istu ravan čini se nova velika nepravda. Malo pre je Čedomir Jovanović govorio da ovaj zakon nešto sankcioniše iz prošlosti, ali onda on mora da promeni naziv pa da bude zakon o kažnjavanju tih i tih. Jer, porez ne može da bude sankcija. Nije porez kazna.
Porez je doprinos koji svaki građanin plaća državi po određenom kriterijumu, po ličnom bogatstvu, po materijalnom stanju, po zaradi, ovome ili onome. Porezom građanin doprinosi državi. Čast je plaćati porez. Pre 200 godina ili pre 150 godina na izbore su mogli ići samo oni koji plaćaju porez.
Ne može porez da bude kazna. A, vi ste ovde porez pretvorili u kaznu. Za vas je porez sankcija. To ne može. Trebali ste onda da ovaj zakon imenujete kao zakon o represiji prema tome i tome, odnosno zakon o kažnjavanju toga i toga. A, ne - zakon o jednokratnom porezu.
Molim vas, gde se to jednokratno plaćaju porezi osim kada je reč o porezu na promet. Porez je jedna stalna kategorija. A ne jednokratno se plaća porez za nešto iz prošlosti. Po istom kriterijumu možete da donesete zakon o oporezivanju rađanja, pa ko se rodio u proteklih 12 godina da se oporezuje. To je besmisleno.
E, sad, vidite, još nešto se nameće povodom ovog amandmana.
Govorili ste, kada ste obrazlagali ovaj zakon, da je mnogo deviza država prodavala iz rezervi NBJ po zvaničnom kursu, koji je bio nekoliko puta jeftiniji od tržišnog. To nije bio tržišni kurs, nego kriminalni kurs. Na kriminalni način uspostavljan.
Taj kurs ne može naknadno da se valorizuje.
Ali, nije to bitno. Bitne su carine, jer je reč o ovoj tački 5. o uvozu i izvozu. Carine su plaćane po tom zvaničnom kursu - 6 dinara za jednu marku. Pa, kako vam onda nije palo na pamet da ponovo sve carine obračunate prema kursu koji je važio u tom trenutku. Ako možete raspolaganje devizama NBJ, odnosno korišćenje tih deviza po kursu da oporezujete, onda treba da oporezujete, ista logika nalaže, i onoga ko je uvozio robu pa plaćao carinu po kursu 6 dinara za jednu marku. Ili nekom drugom kursu koji nije bio realan.
Molim vas, i kada se uvozilo na osnovu kvote, plaćana je carina. Kvota je značila dozvolu uvoza. Kvota i kontingent odnosili su se samo na neke vrste roba čiji je uvoz bio ograničen, ili izvoz. E, tu je privilegija učešće u kvoti, ali je privilegija i plaćanje carine. Postavljam pitanje, treba da slušate pažljivo, kako vam nije palo na pamet da i tu carinu ponovo obračunavate.
Privilegija je i plaćanje carine po zvaničnom kursu, umesto po realnom kursu. To je privilegija iste vrste, jer nisu svi uvozili. Samo su privilegovani mogli da uvoze. Oni su imali dve privilegije. Prva je privilegija kvota, odnosno kontingenata, a druga je plaćanje carine po kursu. Tako ih ubijte potpuno, oporezujte ih po dva osnova. Jer je to sve u skladu sa osnovnim načelima koja se protežu kroz ceo zakonski tekst, odnosno kvazi zakonski jer ovo sigurno neće nikada ličiti na ozbiljan zakon.

Prekršili ste Poslovnik, jer se narodni poslanik Božidar Vujić nije uvredljivo izrazio ni o jednom poslaniku i ni o jednoj poslaničkoj grupi. On je rekao - DOS je najgori. Ali nije rekao da je loš, on je najgori u  odnosu na ostale. To je gradacija. To nije uvreda. Tu niste smeli da mu izreknete opomenu. Pazite, ovde imate četiri poslaničke grupe. Jedna je najbolja, zna se koja je najbolja, SRS. Imaju dve osrednje, SPS i SSJ, i jedna najgora, a to je stvar ocene, a ne uvrede i zato ne možete da mu izreknete opomenu.

 Nemojte vi mene da pitate jesam li ili nisam govorio. Vi ste dužni da precizno vodite evidenciju o tome. Malopre sam se javljao samo po Poslovniku.
U tački 6, na koju se odnosi amandman Božidara Vujića, reč je o jednom potpuno čistom slučaju, slučaju neplaćanja poreza. Nije plaćen porez na promet, nije predat pazar, upotrebljen je za neke druge svrhe, za neku novu nabavku, kupovinu itd. To je čist slučaj neplaćanja poreza. Vi ste pre mesec dana doneli zakone gde ste rok zastarelosti poreskih obaveza povećali sa godine na tri godine, ovim zakonom sad to isto na 12 godina.
Kako? Ne može ovo da se naplaćuje 12 godina unazad, ako je prošlo više od tri godine od tog slučaja kada je neko prodavao robu, pa nije predao pazar, što je bio dužan po zakonu i nije obračunao porez na promet, nego je taj novac potrošio. Dakle, izvršio je klasičnu utaju poreza. Ne možete ga vi sad post festum terati da nadoknađuje štetu državi, ako na vreme država nije intervenisala. Taj institut zastarelosti nije slučajno uveden u moderne pravne poretke. Mora negde biti granica primene državne represije, vremenska granica. Mora postojati vremenska granica izricanja krivične sankcije.
Ministre Đeliću, kada ubijete čoveka i ako vas 20 godina policija ne otkrije i ne budete osuđeni, posle 20 godina možete slobodno da šetate ulicama i da se hvalite da ste ubili tog i tog čoveka, a sud i policija vam ne mogu ništa, jer je slučaj krivičnog dela ubistva zastareo. Osim za ratne zločine. Kod ubistva je 20 godina, ali kod utaje poreza je tri godine. To je opšti pravni princip koji mora bezuslovno važiti za sve slučajeve.
Vi ovde za klasični slučaj utaje poreza, i to poreza na promet, nepredavanjem pazara kako zakon propisuje, vi to sad retroaktivno produžavate na 12 godina. To je apsolutno nemoguće. Ovaj će vam zakon sigurno pasti kad se uspostavi Ustavni sud. A, kada će se uspostaviti Ustavni sud? Ne zaboravite jednu stvar - ovaj zakon je protivustavan i sa aspekta saveznog Ustava. Ovaj zakon može biti oboren na Saveznom ustavnom sudu.

Ovaj amandman je smislen, jer je odredba člana 8. stav 1. tačke 11, 12, 13. i 14. besmislena. Zašto? Prvo od tačke 11, govori se o nominalnoj vrednosti privatizacijom stečenih akcija, udela, odnosno u slučaju otuđenja tržišne vrednosti takvih akcija i udela i a odnosi se na tačku 11. člana 3, gde se govori o zloupotrebi u privatizaciji preduzeća od strane direktora i članova organa upravljanja.
Ministar Đelić, gde god bi utvrdio da postoji zloupotreba u procesu privatizacije, kao i ministar za svojinsku transformaciju, morali bi po službenoj dužnosti da preduzmu sve mere da se poništi takva nelegalna privatizacija, privatizacija opterećena zloupotrebama. Kada se poništi takva nelegalna, zloupotrebama opterećena privatizacija, onda je ova tačka 11. besmislena. Vi zapravo, ne poništavajući tu zloupotrebama opterećenu privatizaciju, amnestirate zloupotrebu, pa otvarate mogućnost da se sa onim ko je počinio zloupotrebu i po zakonu mora da odgovara, nagađate, a kada se nagađate uvek to radite odokativno.
Dalje, kada je reč o tački 12. i 13. uopšte niste predvideli varijantu kada je neko od države dobio dva, tri, četiri ili više stanova. Te varijante ovde nema. Prvo, ta varijanta mora da predstavlja krivično delo, jer niko po zakonu od države nije mogao da dobije više od jednog stana. Može neko da dobije drugi stan, ali onaj prethodni mora da vrati državi. Čak i ako je otkupljen, mora da ga stavi na raspolaganje državi. Neko ko je dobio drugi stan, nije vratio prvi, on mora po krivičnom zakonu da odgovara i mora stan u celosti da mu se oduzme, a ne bilo šta da plaća. Nema tu više plaćanja.
Treće, tamo gde su ljudi po zakonu dobijali stanove od države po propisima, gde nije bilo kršenja ni jednog propisa, porez je apsolutno protivustavan. Što se tiče tačke 14. postoji određena zona, mislim da je to 60 ili 70 kilometara od grada, gde se ne računa ako neko ima stan u unutrašnjosti - nemojte da dobacujete nesuvislo, treba prvo znati pa onda eventualno raditi i ono drugo što je neprimereno da se ovde izrekne za govornicom.
Tačka 14. govori o tržišnoj vrednosti viška izgrađene površine reprezentativnog stambenog, odnosno poslovnog objekta iznad propisane, odnosno dozvoljene površine. Vi ovde zadirete u prava lokalne samouprave. Onaj ko je izgradio više nego što je propisano ili dozvoljeno, njemu treba ili da se ruši ili da se legalizuje.
Kod legalizacije postojeći zakoni već su sve precizirali. Plaća se građevinska dozvola, urbanistička dozvola, plaćaju se još neke dažbine, uređenje građevinskog zemljišta itd. To znači da mora da se doplati u skladu sa onim što je prekoračeno u odnosu na propis. Može i neka kaznena odredba, ako je neko prekoračio da mu se oprosti rušenje, pa da mu se još nešto doda, ali to ne može da ide na ovaj način. Mora na isti onaj način na koji se sasvim precizno, namenski plaća uređenje gradskog građevinskog zemljišta, na primer.
To su namenske stavke i one ne mogu ovako an blok da uđu u republički budžet, pa onda Vlada samostalno sa tim raspolaže, jer sve pare koje se uplate na ime korišćenja gradskog građevinskog zemljišta namenski se upotrebljavaju za izgradnju grada, za izgradnju infrastrukturnih objekata itd, tako da su sve četiri tačke 11, 12, 13. i 14. člana 8. besmislene. Na žalost, ni ovaj amandman ih baš mnogo ne popravlja, ali u svakom slučaju amandman je bio dobra podloga da se izrazi negativni stav o ovome što u zakonu ne valja.

Dvostruko ste prekršili Poslovnik, gospođo Mićić. Evo, sada ste prekršili Poslovnik, jer ste dali reč gospodinu Šabiću, a on više uopšte nije narodni poslanik, jer stranka kojoj je pripadao, isključila ga je iz svojih redova i podnela je zvanično obaveštenje Skupštini o tome.
Drugo, prekršili ste Poslovnik jer niste intervenisali kada je govorio ministar Đelić, koristio je mnoge uvredljive izraze .... Čak pominjao švercere cigareta, a sam zna da su glavni šverceri cigareta u Srbiji Zoran Đinđić i Stanko Subotić - Cane....
(Predsedavajuća: Gospodine Šešelj....)
... i da je to mafija koja vlada tržištem cigareta ...

Vaš je problem što su, na žalost, u Srbiji na vlast upravo šverceri cigareta došli.