Odredba iz tačke 14. člana 3. je potpuno nespojiva sa sadržinom ovog zakonskog projekta. Jedina sankcija za onoga ko je izgradio reprezentativni objekat veći od dozvoljenog ili propisanog, je rušenje. Druge sankcije u našem pravnom poretku nema. Naravno, rušenje na trošak onoga ko je izgradio. Pošto u našoj zemlji ima već nekoliko stotina hiljada inače nelegalno sagrađenih objekata, objekata koji su u celini nelegalni i objekata koji su prekoračili, svojom dužinom, visinom, površinom itd. ono što je dozvoljeno.  Ova materija može da se reguliše isključivo Zakonom o legalizaciji, a ne ovim zakonom. Zakonom o legalizaciji da se propišu uslovi u kojima se objekti mogu legalizovati i šta je sve dužan državi da izmiri onaj ko pristupa legalizaciji objekta.
(Glas iz sale: A, mama?)
Nemojte da pominjete kuću moje majke, uzalud, jer onaj dokument koji ste ovde pokazivali je bila upotrebna dozvola. Upotrebna dozvola je poslednji dokument koji se stiče u toku izgradnje stambenog objekta. Prema tome, ne zavaravajte se da bilo šta nečisto možete da nađete. Možete samo da izmišljate i da, kad nešto izmislite, bežite od polemike i razmene argumenata, jer ste i sami unapred svesni da izmišljate.
Dalje, ovde je reč, u ovom amandmanu, o nečemu što tvorac zakonskog projekta namerno nije hteo da uvrsti.
Mi imamo u našoj pravnoj praksi dva slučaja, a ovde nije ni podnosilac amandmana sve obuhvatio. On je ispustio nešto što je veoma važno i što se može podvesti pod ovaj član, a to je slučaj kada su mnogi advokati kupovali stanove u kojima su živeli tzv. zaštićeni stanari. Oni su to kupovali od vlasnika po zaista bagatelnim cenama. Zakon koji je donesen pre nekih devet, deset godina, obavezao je organe lokalnih samouprava da obezbede stanove za nosioce stanarskog prava, da bi se stanovi vratili vlasnicima, samo tamo gde nije došlo do prenosa vlasništva. Ima ogroman broj takvih stanova, koji su sada u vlasništvu velikog broja advokata. Tu je stečen ogroman profit, ali je u praksi taj profit teško realizovati. Oni su, naravno, zloupotrebili lakomislenost vlasnika da nikada neće doći u posed vlasništva, i stanove su otkupili za bagatelu. S druge strane, država im ne omogućava da dođu ni oni u posed tog vlasništva, oni ne dolaze u obzir pri onom zakonu koji još uvek važi. Neke opštine su taj problem odavno rešile, neke još uvek nisu.
Kada je reč o onima koji sklapaju tako nasumice ugovore o doživotnom izdržavanju, da ne bi odmah došlo do prenosa vlasništva i da se ne bi plaćao porez od 3% na promet nekretnina, ima takvih advokata i u Vladi Srbije. Vi već možete da prepoznate ministra pravde Vladana Batića, za čija tri takva slučaja znam i to u najprivlačnijim beogradskim zonama, kao što su Dedinje i Senjak. Zašto predlagač zakona nije i to obuhvatio i zašto Vlada odbija da se prihvati amandman poslanika Mucića? Upravo iz tog razloga što su odmah rangirani neki članovi Vlade. To je suština. (Iz sale: Bivše vlade.)

Amandman Božidara Vučurovića se tiče upravo otkupa deviza od fizičkih i pravnih lica po zvaničnom kursu Narodne banke Jugoslavije, s tim što smo mi već imali raspravu po ovom pitanju u okviru amandmana koji su se ticali člana 1. U ovom slučaju, član 3. konkretno formuliše sve slučajeve koji bi došli pod udar ovog zakona.
Jedan od slučajeva je upravo ovaj koji potencira Božidar Vučurović svojim amandmanom i mislim da bi se taj amandman morao prihvatiti.
Prvo, zato što nije postojao tržišni kurs deviza u vremenu na koje se odnosi ovaj zakon. Besmisleno je da zakon govori o tržišnom kursu kada tržišni kurs nije postojao. Zašto nije postojao, to je već drugo pitanje i ono nije pravno, nego političko. Zakon je pre svega pravni akt. Pošto nije postojalo tržište deviza, pošto je postojala samo jedna zvanična cena deviza, samo po toj zvaničnoj ceni devize su se mogle prodavati Narodnoj banci i devize su se mogle kupovati od Narodne banke.
Da je neko iz Narodne banke devize prodavao po crnom kursu, činio bi krivično delo i morao bi da ide u zatvor. Ako ima nekoga ko je prodavao po crnom kursu - da se utvrdi i da taj ide u zatvor, jer ta krivična dela još nisu zastarela. Ako je Narodna banka prodavala devize po zvaničnom kursu, jer je jedino po tom kursu morala da prodaje, postavlja se pitanje da li je prodavala onim pravnim licima kojima je uopšte i mogla da prodaje ili je prodavala fizičkim i pravnim licima kojima nije smela da prodaje. To je tipična krivično pravna problematika.
Ako je Narodna banka prodavala regularno, u skladu sa zakonom, devize po jedinom postojećem kursu, a to je zvanični, onda je besmisleno da se nekome danas nešto otima. To su uglavnom društvena i državna preduzeća zato što su svojevremeno uzimala devize koje su bile neophodne za uvoz izvesnih, pre svega strateških roba, energenata, lekova i slično. U slučajevima kada je Narodna banka prodavala devize protivno važećim propisima u zatvor treba da ide i onaj ko je iz Narodne banke odobravao takvu prodaju deviza i onaj ko je na taj način kupovao devize. Besmisleno je da zakon sadrži ovakvu normu, kakvu ste vi predvideli. Što bežite od krivičnog prava, to je pitanje koje ću vam celog dana postavljati. Što bežite od krivičnog postupka? Što se bojite krivičnog postupka?

Vi ste, gospođo Čomić, tumačeći Poslovnik izrekli sada da narodni poslanici imaju neku obavezu koja i nije predviđena Poslovnikom. Pravo je, a ne obaveza narodnog poslanika da interveniše pozivajući se na Poslovnik ako smatra da je procedura prekršena. Kada god interveniše narodni poslanik, ukoliko je njegova intervencija umesna, ukoliko je zaista reč o kršenju Poslovnika, vi ste dužni da učinite sve što je u vašoj moći da se stvari podvedu pod pravno stanje. Pravno stanje je samo ono stanje koje je saglasno sa odredbama Poslovnika i odredbama Ustava u ovom slučaju.
Ako je ovde primedba poslanika umesna, bez obzira kada je ona izrečena, ako zakon još nije u celosti izglasan, vi ste dužni da uvažite tu primedbu i da postupite u skladu sa tim, kako bi se otklonila nepravilnost i kako bi se kompletan postupak striktno podveo pod odredbe Poslovnika, a ne da podučavate narodnog poslanika kada je šta trebalo da kaže. Mogao je pred samo glasanje o zakonu u celosti da reklamira povredu Poslovnika. Ako je ta reklamacija osnovana, on tada dovodi u pitanje izglasavanje zakona, dok se ne otkloni povreda Poslovnika.

Vi ste, gospođo Čomić, konstatovali da spor postoji. Spor je objektivne prirode i zato bi bilo nužno da se prethodno izjasni Zakonodavni odbor. Vi možete pauzu dati nešto ranije, a poslepodnevni deo sednice takođe da počne nešto ranije kako ne bismo gubili u radu, ali da se ne ide dalje dok se osnovni spor ne razjasni. Spor je ozbiljan po svojoj  prirodi, bez stava Odbora Skupština ne bi mogla da se izjasni. Neka zaseda Zakonodavni odbor, neka saopšti svoj stav, pa da se onda o stavu Zakonodavnog odbora glasa, a da ne bude ovde licitacije i preglasavanja, da zapravo prevagnu ovde oni, da odnesu prevagu oni koji pojma nemaju o čemu se ovde raspravlja.

Vi ste sada, gospođo Čomić, u kontradikciji. Malopre ste jedan stav izrazili ovde, a sada drugi. Ne može poslanik da povuče deo amandmana. Može ceo amandman. On povlači deo amandmana, a Vlada prihvata amandman. Tu kontradikciju mora Zakonodavni odbor da razjasni. Da li je poslanik i kada povukao ceo amandman ili pola amandmana, ili četvrtinu amandmana, kako, po kom stavu, po kom osnovu. Vi ste sami malopre konstatovali da postoji kontradikcija, a sada odustajete od te kontradikcije, kao bolje je stvari staviti pod tepih, niko neće videti, nego da se stvari razjasne do kraja.

Meni je sasvim jasno zašto Vlada odbija da se prihvati amandman narodnog poslanika Tomislava Nikolića. Iz onih istih razloga iz kojih je gluva na sve argumente Srpske radikalne stranke protiv ovoga zakona, koji ostavlja odrešene ruke jednom uskom krugu ljudi da odokativno meri i odmerava obaveze prema državi pojedinih ličnosti, već prema ideološkoj i političkoj podobnosti.
Ovo je sve materijal (drži u rukama materijal) koji se odnosi na kupovinu 14,5 ha gradskog građevinskog zemljišta u opštini Subotica, koje je sadašnji potpredsednik Vlade Srbije Jožef Kasa prodao svojoj kćerki. Kćerka mu se zove Hajdu Kinge. Dok je bio predsednik opštine, i tu bih ispravio Tomislava Nikolića, nije bio opozicija nego vlast u Subotici.
A, onda je njegova kćerka prenela na brata, a otac Jožef Kasa ima doživotno pravo plodouživanja. Vi odbijate da i ovo dođe pod udar oporezivanja kao ekstra profit. A, ovo je čisti kriminal. Znate, nismo ovo potezali dok smo bili u Vladi Srbije iz meni još do kraja nejasnih razloga. Socijalisti su bili bolećivi prema Jožefu Kasi. Računali su valjda da je moguće sa njim nešto da se postigne ili da ne bi došao napad sa Zapada da se ugnjetavaju pripadnici nacionalnih manjina, čak i kad jedan od njih uzme 14,5 ha državne zemlje, a sada se taj Jožef Kasa lepo ukotvio u Vladu Srbije i sada bi on dlaku na četvoro cepao u slučaju političkih protivnika, ali u njegovom slučaju ne pada mu ni na kraj pameti da pristane da se prihvati ovaj amandman i da se oporezuje i tih njegovih 14,5 ha zemlje gradskog građevinskog zemljišta koje je oteo u Subotici.
Ovde bi trebalo ministar Đelić... Ministre Božidare Đeliću vama se obraćam, ministre Đeliću, insistiram kao narodni poslanik da se vi po pitanju Jožefa Kase, ovde pred parlamentom izjasnite - šta je sa njegovih 14,5 ha zemlje koju je oteo opštini Subotica.
Ako se ne izjasnite ovde pred parlamentom, smatraću da se vi solidarišete sa ovom Kasinom otimačinom. Sva dokumentacija postoji u Vladi Srbije i Ministarstvu finansija. Bilo je to i na vladinom odboru. Raspravljano je ovde u Skupštini. Izrazite svoj stav - šta da se radi sa 14,5 ha zemlje koju je Jožef Kasa, tadašnji predsednik opštine Subotica, oteo od države, preneo na svoju kćerku, a sam zadržao pravo doživotnog plodouživanja.

Ako je Vlada prihvatila ispravljeni tekst amandmana narodnog poslanika Pal Šandora, onda on nema pravo da govori o tom amandmanu, taj amandman je već sastavni deo predloga Vlade. Tako je po Poslovniku. Ako vi želite specijalno Pal Šandoru, u znak posebne počasti, da date reč, ja se sa tim slažem, neću se suprotstavljati. Ali, onda da kažete da to radite mimo odredaba Poslovnika, kao specijalnu počast, to biste imali pravo.

Pre nego što ste dali reč Pal Šandoru, vi ste opet prekršili Poslovnik i uneli ste ovde zabunu, pa je ispalo, prema vašim rečima, da je Vlada prihvatila prvobitni tekst amandmana, pa da je posle vladinog prihvatanja, Pal Šandor podneo ispravku. Takve su bile vaše reči, i vi ste meni onda karikirali tumačenje baš povodom tog aspekta.
Koliko je meni ovde poznato, Vlada je prihvatila ispravljeni tekst amandmana Pal Šandora, te prema tome, o tom amandmanu se više nije moglo raspravljati i niste imali prava da gospodinu Palu date reč. Hoću samo da se konstatuje vaše kršenje Poslovnika, inače, meni je veoma drago što je gospodin Pal Šandor dobio reč, jer je on ovde izneo i neke podatke, koji se odnose na Kasu, za koje ni ja nisam znao, iz 1994.godine. On nije njegovo ime pomenuo, ali kao da ga je ovde nacrtao.
(Narodni poslanik Pal Šandor traži repliku).

Srpska radikalna stranka će glasati za ovaj amandman, jer predlagač zakona striktno određujući vremenski period na koji bi se zakon primenjivao otkriva svoju ideološku i političku motivaciju. Ako se oporezuje ekstra profit onda se mora oporezovati ekstra profit, bilo kada da je stečen, ako je stečen na isti način. Znači, ovde bi jedino ograničenje moglo da bude opšta zastarelost. Međutim, vi ste već onu zastarelost koju predviđa naš pravni poredak dezavuisali i uveli nove omere zastarelosti, koji ne mogu da ostanu u pravnom prometu.
Znam da je ovo za tebe nešto kao špansko selo, da ti to ništa ne razumeš, ali treba bar da slušaš i da učiš, a ne tako nesuvislo da dobacuješ. Tu mržnju koju pokazuješ iskali prema Batiću, ipak Batić mnogo više od mene mrzi Hrvate i nema potrebe prema meni. Ova vaša jedna poslanica, kako vi kažete, pa, malo poduke joj neće škoditi.
U ovom slučaju vi ne smete sebi da dozvolite, ako želite da se držite opštih pravnih načela, da se vremenski period važenja zakona odnosi samo na jednu vrstu vaših političkih protivnika i konkurenata. Zašto bi se ovaj zakon odnosio samo na period Miloševićeve vladavine? Zašto ne bi i na period Titove vladavine ili onog intermeca između Tita i Miloševića? Koji je tu sada razlog da se omeđi samo za period Miloševićeve vladavine? Isključivo ideološki i to ne ideološki u principijelnom smislu, kao izraz ideoloških neslaganja, nego ideološki u subjektivnom smislu kao izraz ideološke mržnje i netrpeljivosti. To je jedini motiv.
Ako jednog ozbiljnog pravnika angažujete po ovom pitanju on će vam reći da je sa pravnog aspekta zakonski projekat nakaradan, protivustavan i da ne sme kao takav da bude izglasan u srpskom parlamentu, ali ako vas ne interesuje nikakvo pravničko mišljenje nego slepo sledite svoju političku volju, svoj ideološki cilj i svoj uski otimački interes koji ovde dolazi do izražaja, onda za vas sa aspekta logike, sa aspekta političkih ili pravnih argumenata nema nikakvog leka, onda je jednostavno mrak pred Srbijom i taj mrak odiše iz drugih zakonskih projekata koje ste podneli ovoj Narodnoj skupštini. Taj mrak odiše prosto iz ovog zakonskog projekta.

SRS će podržati ovaj amandman jer se on tiče vremenskog određenja primene zakona. Pošto vi nemate nikakvu argumentaciju, apsolutno nikakvu, da se zakon baš primenjuje od 1. januara 1989. godine, osim ideološke mržnje koju pokazujete, morali biste da imate u vidu da ovakav ideološki pristup može neverovatno teške posledice da izazove i po srpski pravni poredak i po srpski parlamentarizam.
U toku današnje rasprave, šef vaše poslaničke grupe se hvalio kako je Vlada juče vratila pare nekim kažnjenim medijima. Zašto su kažnjeni mediji? Mediji su kažnjeni zato što su objavljivali klevete. Koliko znam, nema nijedan medij koji je prošle i pretprošle godine kažnjen nezasluženo, nijedan. Nijedan nije mogao da objavi, da objasni, da dokaže klevetu koju je lansirao. Sada, šta vi ovde ne znate? Vi ne znate da je individualna sloboda po modernim, demokratskim principima iznad kolektivne slobode. Ljudska ličnost mora biti neprikosnovena. Vi se hvalite što ste vratili pare kažnjenim klevetnicima, a sa druge strane tražite varijantu da napakostite političkim protivnicima. To je čista osvetoljubivost, to je mržnja, ali ne zaboravite, mržnja pre svega uništava onoga ko mrzi, nego onoga ko je predmet mržnje.
U ovom slučaju, evo još jednog primera povodom ovog člana zakona koji se tiče određenja vremenskog trajanja. Danas je neko ovde pomenuo od poslanika SRS, finansiranje političkih partija iz inostranstva. Svi znamo da je bilo mnogo tog finansiranja. Od kada ga je bilo? Od kada postoje političke partije, a to je od 1990. godine. Ja se sećam, u sedištu Demokratske stranke, u zgradi Pedagoške akademije, posle izbora ostale su tone i tone nezalepljenih postera koje su demokratama Amerikanci preko Grčke isporučivali. Bio sam očevidac. Pošto su Amerikanci objavili koliko su vam dali para, pošto je zapadna štampa detaljno opisivala od koga ste sve dobijali novac, umesto da se ovde izađe sa predlogom kako da se taj novac oporezuje, ovde Čedomir Jovanović izlazi sa kontraadutom - i vas je Sadam Husein finansirao - što nije istina. Sadam Husein je sklopio ugovor sa "Energoprojektom" u vrednosti od 75 miliona dolara, nedavno. Iračani daju poslove, a Amerikanci potkupljuju samo najistaknutije političare i tu je ogromna razlika. Drugo, znate, nas Sadam Husein nikada nije bombardovao, uvek je bio prijatelj prema srpskom narodu.
Čak i onda kada mi Srbi to nismo zasluživali. A, Amerikanci su bombardovali srpski narod. Irak nije bombardovao Kuvajt, Irak je pokušao samo da povrati svoju teritoriju.

To je predmet ove rasprave, jer koliko vidim iz stenograma, ni jednom Čedomira Jovanovića niste upozorili. Prema tome, vodite malo računa šta radite.
Što se tiče ovog zakona, obećao sam vam jutros i celi ću van dan to ponavljati kako koji član dođe - vi rušite pravni poredak. Pravni poredak u Srbiji nije savršen. On je mukotrpno izgrađivan i narušavan proteklih godina. To je činjenica.
Ali, ono što vi radite sa pravnim poretkom ove zemlje u proteklih 10 godina nije zabeleženo. Jer, vi namerno nećete. To je ovde posvedočio i Maršićanin. Vi namerno nećete da popunite Ustavni sud jer mislite da onda možete slobodno da donosite protivustavne zakone. Eto gde je vaša logika. Možete donositi protivustavne zakone ako nema ustavnog suda. A, ne znate da je to još teži prekršaj što se uopšte zakoni izglasavaju dok se ne popuni ustavni sud.
To, dakle, do vaše svesti ne prodire, i ko to vama može da objasni. Otrežnjenje će biti veoma bolno.

Ovaj amandman, koji su podneli  Tomislav Nikolić i Božidar Vučurović, više  je nego  opravdan, jer se odnosi na stav 3. člana 5. koji predstavlja vrhunac samovolje i vrhunac nepoznavanja elementarne pravničke logike.
Moram da pročitam taj stav: "Jednokratni porez, kao solidarni jemac, duguje i direktor, odnosno član upravnog odbora, pravnog lica iz člana 4. ovog zakona, u državnoj, društvenoj i mešovitoj svojini sa pretežnim učešćem društvenog kapitala".
Kako može direktor ili član upravnog odbora da odgovara, kada je on samo tehničko lice? Tu je direktor najamnik, najamni radnik. Kako može? Njega je preduzeće najmilo da obavlja poslove upravljanja. Kako on može da odgovara? Za direktora društvenog ili državnog preduzeća bio je ogroman uspeh dobiti novac iz primarne emisije, dobiti devize po kursu itd. To je bio poslovni uspeh.
Ova odredba je suprotna odredbama Zakona o preduzećima. Znači, kad se ukaže Vladi Srbije da je to suprotno odredbi Zakona o preduzećima, Vlada odgovara: "Amandman se ne prihvata, jer logika na kojoj se zasniva Zakon o preduzećima, po kojoj direktor, odnosno član upravnog odbora, pravnog lica u državnoj, društvenoj ili mešovitoj svojini, sa pretežnim učešćem društvenog kapitala, ne odgovaraju neograničeno, solidarno. Za obaveze pravnog lica nije primenjiva na situaciju, koju treba da uredi predloženi zakon."
Znači, vas ne interesuje što po Zakonu o preduzećima direktor ne može na ovaj način da odgovara. Vi konstatujete - tako je u Zakonu o preduzećima, ali to nas ne interesuje, to nama treba ovako. Već ste jednom doneli poreski zakon, koji je bio suprotan saveznom Zakonu o porezima, pa ste čak naterali Saveznu skupštinu da ona naknadno usaglašava viši pravni akt sa nižim, jer je savezni zakon viši pravni akt u odnosu na republički zakon.
A sada, ovde kažete: "Ovde se, naime, radi o slučajevima u kojima su u odsustvu jasno definisanog titulara svojine nad preduzećem, organi upravljanja bili u poziciji da iskorišćavaju posebne pogodnosti, koje su bile dostupne samo privilegovanim licima, za ostvarivanje interesa, kod kojih je praktično veoma teško, ako ne i nemoguće, razgraničiti privatni element od društvenog".
Vidite, šta je sada ovde - da vidimo jednu analogiju: Kisindžer, Holbruk- čim je njima istekao mandat, jagmile su se mnoge firme u Americi da im oni budu direktori, da im oni budu članovi upravnog odbora, jer su računali, imaju veze, poznanstva, lakše će se probijati sa svojom poslovnom politikom i lakše će neku korist za preduzeće izvući.
Ovde se uvek tražilo od direktora društvenog ili državnog preduzeća da ima razgranate veze u svim sferama države, da može da poželi da ode da razgovara sa direktorom banke, da pod povoljnim uslovima dobije kredit, da ode u Narodnu banku, da traži novac iz primarne emisije, da traži devize po kursu itd. za državno i društveno preduzeće.
Ovde postoji problem samo ako je on te pare pribavio, pa umesto u preduzeće, odneo svojoj kući.
U tom slučaju mora da se primeni Krivični zakon. E, sada, za onoga ko je bio relativno poslovno uspešan, u takvoj situaciji, u takvim možda neprirodnim uslovima, ali je za svoje preduzeće pribavio korist, što je bilo u skladu sa nekadašnjim propisima, da odgovara svojom ličnom imovinom, da ga isterujete iz kuće, iz stana, da mu otimate nameštaj i ko zna šta ste sve spremni da uradite. Kako to može? Znate, ovo može da se odnosi i na direktore koji su odavno penzionisani. Nema ograde da se na njih neće odnositi. Nije ovo samo za one direktore koji vama trenutno smetaju, pa želite što pre da im vrat slomite, nego i za one koji su pre pet godina penzionisani. Sada žive od penzije, a vi da im nametnete za neko propalo društveno preduzeće da oni, eventualno svojom imovinom ili zemljom koju su nasledili od oca, od dede, da odgovaraju za te obaveze. To je nešto strašno. Kako je uopšte moglo da se desi da napišete ovakvu odredbu. Gde je tu bilo kakva logika?
Mene čude, a vidim mnogi pravnici iz DOS-a ne prisustvuju dok se raspravlja o ovom zakonu. Mnogi su otišli, nije to slučajno. Nijedan se nije javio za reč, da izađe, da podrži ovaj zakon. To je simptomatično. Nismo čuli nijednog pravnika iz DOS-a da podržava ovakav zakon. Kako može neko ko je bio ...
(Predsedavajuća: Vreme.)
... državni činovnik, jer direktor javnog preduzeća je u suštini državni činovnik, da odgovara za korist koju je on pribavio tom preduzeću. Sada neko njega da kazni zbog toga, da mu otme njegovu imovinu. Znate, ima mnogo direktora koji su se, obavljajući funkciju direktora preduzeća u javnoj i društvenoj svojini, obogatili, koji su krali. Treba krivično da odgovaraju za svaku krađu. Krađa mora da im se dokaže. Ne može da odgovara dok mu se ne dokaže krađa. Ova odredba se ne odnosi na krađu, nego na svakoga ko je svom preduzeću pribavio korist koristeći uslove koji su vladali u društvu, za koje oni nisu krivi. Znate, kaže Dragoslav Avramović je 1994. godine ...

Evo, odmah završavam, propustio sam 10 minuta u generalnoj debati, pa budite malo tolerantni. Odmah završavam, a mislim da je primer veoma važan. Dragoslav Avramović je dao milijardu maraka kredita društvenim preduzećima 1994. godine. Mnogi od tih kredita nikada nisu vraćeni, nikada, većina nije vraćena. Ogroman deo nije vraćen. Šta to sada znači? Dao društvenom sektoru, oni podelili na plate radnicima, ušli su u neke projekte koji su možda propali itd. Ko će sada tu odgovarati? On koji je dao, a ne onaj direktor koji je jedva čekao da dobije takav kredit ili drugi primer i završavam...

Zapamtite mi onda taj drugi primer.

Ja nikada zbog uvrede ne bih izlazio za ovu govornicu, Čedomir Jovanović ima pravo da me vređa do mile volje. Izlazim samo onda kada neke stvari koje on izgovori, a tiču se mog izlaganja i ne stoje. Može da me vređa koliko god hoće, može i konjem lipicanerom da me naziva ako mu to odgovara. Meni to ne smeta. Međutim, tačno je da sam neprekidno, ne samo u predizbornoj kampanji 1997. godine napadao situaciju  u privredi kao potpredsednik Vlade sam to činio, mnoge direktore koji su se ogrešili o propise, o zakone, itd. ukazivao na mnoge afere i slično. Međutim, postoji u modernom pravnom poretku nešto što se zove prezumpcija nevinosti. Svako je nevin dok se ne dokaže da je kriv. Po ovom vašem zakonu, svako je kriv dok eventualno on sam ne dokaže da je nevin. U tome je problem. Zbog toga ovaj vaš zakon ne valja.
Ima direktora koji su pare iz primarne emisije, iz zajma za preporod Srbije od Fonda za razvoj Srbije, itd. ulagali u klubove. Evo Čović je ulagao u FMP Železnik, na primer, nije bitno, ima takvih. Treba krivičnu prijavu, pa na sud, pa i njega štiti prezumpcija nevinosti, pa sud da utvrdi da je on kriv, pa onda i materijalno odgovara. A ne, svi će direktori biti krivi, svi će doći pod udar ovog zakona, pa ako neki negde uspe u žalbenom postupku i da dokaže da je nevin, s tim što njegova žalba ne odlaže izvršenje. Njemu se obavi izvršenje, proda mu se kuća na doboš ili stan, proda mu se nameštaj, proda mu se plac ili ko zna šta, a onda posle toga - izvinite, pogrešili smo, hajde da vam vratimo nešto od toga.
To je problem. Prezumpcija nevinosti je iznad vaše volje. Prezumpkcija nevinosti mora biti iznad vaše ekonomske politike. Ne sme vaša ekonomska politika da bude iznad prezumpcija nevinosti. Opet vam naglašavam - individualna prava jednog čoveka pojedinca su iznad svih kolektivnih prava. Možda ima hiljadu direktora koji su krivi i treba da budu kažnjeni, ali ako onaj 1001. nevin nastrada, pada društvena i pravna opravdanost vašeg zakona. Zakon vam ne vredi ništa, jer dozvoljava da jedan nevin bude kažnjen. Tako vam je u Krivičnom zakonu. Bolje je 100 ubica da ostane na slobodi, nego jedan nevin da bude osuđen na smrt, zbog lažne optužbe. Taj princip mora i ovde da se primeni.