Govorim zbog građana, radi se o članu koji uvodi kaznene poene. Ovako kako je predlagač predložio, kao da mu je stalo da svi mi što pre dođemo do 18 kaznenih poena, da nam se oduzme vozačka dozvola, a onda da idemo na seminar koji Agencija organizuje i da nam se onda vrati.
Mislim da ovako formulisano ne može postići svrhu zbog koje se uvode kazneni poeni, koji postoje u drugim zemljama i to ništa nije sporno. Mi želimo, gospodo, da se ovaj zakon donese, samo, da ne bude nejasnoća, želimo da bude dobar.
Predlažem da se i vozači rangiraju po broju kaznenih poena. Kako ste u jednom od prethodnih članova rangirali alkoholisanost - umerena, slaba, potpuna itd., a nećete da rangirate vozače?
Nije suština da neko ko je osvojio 10 kaznenih poena što pre dođe do 18, da osvoji 11, pa 12. itd., nego je suština da, dok loše vozi i osvaja poene, Agencija, koja treba da bude srce tog sistema unapređene bezbednosti saobraćaja, poradi sa njim, da tada ide na seminare, da tada ide na obuku, u zavisnosti od toga da li je loš vozač, da li je nesavestan, da li je rizičan itd.
Predlažem rangiranje vozača, a onda mere, prava i obaveze prema njemu, gde će on, ako pokaže da shvata da je grešio, ako ide na seminare, ako se popravi u toku skupljanja poena, da mu se čak i neki poeni brišu, kao nagrada. Vi ste ovde linearno, samo čekate da neko dođe do 18 i onda jedan seminar i vrati mu dozvolu.
S druge strane, oko kaznenih poena, opet je sva vlast na policiji – vodite evidenciju, pišete poene, nije javan dokument, uzimate dozvole.
Naprosto, mislim da ovo treba urediti malo normalnije, sofisticiranije. Opet ćete vi biti glavni, ali mislim da nije suština kazniti, nego je suština naučiti. A naučiti se može kada se dobije i šest poena. Pa, svako će pre ići na seminar da mu se skinu dva, nego da čeka da dođe do 18 poena.
Vi u obrazloženju ovog mog predloga novih članova kažete da odbijate ovo zato što to zahteva dodatne troškove, a vreme je krize pa će javnost itd.
Prvo, to treba da radi Agencija, i po vašem predlogu Agencija će taj seminar, ali tek kada se oduzme vozačka dozvola zbog 18 poena, isto organizovati.
Podsećam vas da će ta agencija otprilike skoro 20%, 18% novca od kazni dobijati. To je, po mojoj računici, nekih osam miliona evra godišnje. Tih osam miliona evra valjda treba da se potroši za unapređenje bezbednosti saobraćaja, a unapređenje nije samo što pre doći do 18, oduzeti dozvolu, pa ga oterati na seminar, nego stalno ga podsticati da uči, da se popravi i nagrađivati ga.
Možda je ovo malo teže, ali ta agencija treba nečim ozbiljnim da se bavi. Nadam se da niste Agenciju predvideli samo kao uhlebljenje nekih policijskih službenika pred penzijom.

Samo kao pojašnjenje, zbog ljudi koji ovo gledaju sa zanimanjem. Pošto sam predložio nove članove, koji detaljnije uređuju kaznene poene, ovih nekoliko amandmana je brisanje onih članova koji su u Predlogu zakona uređivali kaznene poene. Pošto nije prihvaćeno ovo, nemam potrebu da tražim da se izbriše, jer onda ne bi bilo ni kaznenih poena.

Hvala na toj pohvali parlamenta, gospodine Mrkonjiću. To je jedno osveženje posle meseci kampanje protiv parlamenta koju vodi vaša vlada i izvršna vlast. Ne vi lično, ali vladajuća većina.
Učinili smo sve da popravimo zakon, zato što je zakon potreban. Mislim da je i ovo što je bilo moguće u ovom trenutku bolje nego ništa. Držim vas za reč da ono što je apsolutno argumentovano nekako nađe mesto ne u ovom zakonu, nego u nekakvim izmenama, kada budete shvatili da smo bili u pravu danas mi koji smo se pripremali i pokušali da popravimo.
Gospodi iz policije dugujem jedno objašnjenje. To što pokušavam ovim izmenama da vam uzmem neka ovlašćenja, to je zato što mislim, pripadam toj političkoj opciji, da je to interes građana. Ovo je građanski zakon, ovde su u pitanju ljudska prava i mislim da je Srbija mogla bolje iskoristiti ovu šansu kada smo čekali toliko na ovaj zakon, ali ima nesreću da se na čelu dva ministarstva, saobraćaja i policije, nalaze ljudi kontinuiteta, zato i ovaj zakon ima previše kontinuiteta sa prethodnim.
A kažem vam, gospodine Mrkonjiću, najbolji način da pokažete da ste se promenili, da ste za Evropu, jeste da ima što manje kontinuiteta u vašoj politici. Nadam se da će ovo vreme koje dolazi dokazati da će biti manje tog kontinuiteta i da će ovaj zakon biti bolji.

Predložio sam da se vozački ispit polaže ne pred licenciranim ispitivačem i policajcem koga je odredio komandir, nego pred licenciranim ispitivačem Agencije.
Odbijen je zato što se kaže da bi to rešenje stvorilo viši stepen korupcije prilikom polaganja vozačkog ispita, s obzirom da bi se ispit polagao pred jednim ispitivačem.
Kad bih bio ciničan, rekao bih da bi ovo rešenje pojeftinilo ispit. Sada ima dva člana, pa mislim da je onda skuplje. Ali, neću da budem ciničan. Polagao sam vozački ispit u Americi, samo me je jedan ispitivač kontrolisao i taj nije policajac, niti blizu policajca.
Da ste hteli da malo date značaj Agenciji, stvarno mislim da bi ta agencija trebalo da bude značajna, onda ste mogli, pošto smo ipak i na Odboru, koliko god da je bilo konfuzije zbog sekretara, u demokratskoj atmosferi raspravljali, da kažete - Ostojiću, hajde da budu dva licencirana ispitivača. Onda bi valjda bilo manje. Jedan je policajac, licencirani.
Mnogo je važno da ispitivača određuje Agencija, pa makar to bio policajac s licencom. Bolje nego komandir, a vi, pretpostavljam, znate zašto.

Biću kratak, zato što je ovaj amandman simboličan. Predlažem da se u članu 237. u stavovima 3. i 6. reči: "Ministarstvo unutrašnjih poslova" zamene rečima: "Agencija za bezbednost saobraćaja". Mislim da je ovaj amandman suština onoga što je poslanička grupa LDP htela da uradi sa zakonom.

Mislim da je ovaj član jedan od onih problematičnih, kao što su i član 3. i član 42. Zaista predlažem da izbacite zapisnik o izvršenom uviđaju kao verodostojni dokument kojim se dokazuje izvršenje prekršaja. Vi ovde kažete da se on može osporavati na sudu, ali shvatite kakav ćete problem da napravite vozačima, jer će sudije verovati. S druge strane, to je zaista mnogo vlasti za policiju.
Pre 13 godina imao sam saobraćajnu nesreću u Americi. Ispričaću vam u dva minuta. Izleteli su neki mladići ujutru sa sporednog puta, prošli znak ''stop'' i udarili moja kola. Bio sam povređen, žena takođe, kola uništena... Došla je policija za pet minuta i napravila uviđaj. Na osnovu tog uviđaja mi je osiguravajuće društvo ovog krivca platilo štetu na vozilu, a bila je totalna.
Imali smo spor oko bola i patnje, povreda, bolničkih troškova, izgubljene zarade itd. i otišli smo na sud. Kad sam svom advokatu onako naivno rekao - daj, zovi one policajce, kako gledam dokumentaciju, nigde nema uviđaja. A bilo je jasno iz uviđaja da je kriv, zato što je osiguravajuće društvo na osnovu toga platilo. Normalno, ne samo na osnovu toga, razgovarali su i sa svojim osiguranikom, koji je rekao - jeste, prošao sam kroz ''stop'', kriv sam.
Znate šta mi je rekao advokat? Nasmejao se i rekao – pa, kako to može biti dokaz na sudu? Kažem - zašto ne može biti dokaz kad je bilo dokaz da mi plate osiguranje? Na sudu, kaže meni tada advokat, ne može biti svedok neko ko nije bio očevidac nesreće. A policajci nisu bili očevici jer su došli pet minuta kasnije. To što su oni napisali taj izveštaj iz koga je bilo jasno ko je kriv, to je moglo da važi samo za osiguravajuće društvo. Sudija nije video taj zapisnik.
A vi ovde, faktički, policajcu dajete da presuđuje. Znajući kakve su sudije, u 99% će prihvatati, a onaj jedan će biti muka. Zato mislim da je to vrlo nezgodan član i savetujem vam da dobro razmislite o njemu.

Jedna sugestija, taman za minut. Prihvaćen je moj amandman da se zakon primenjuje za šest meseci, ali to više nije moj amandman nego amandman Odbora. Mislim da gospodin Šami, između ostalog, pokazuje nezadovoljstvo i time. Ali, nema veze.
Savetujem vam, pošto je kasno - svi rokovi za medije su prošli, sem toga, mediji pokazuju interesovanje koliko pokazuje vladajuća većina, tako da je to nikakvo - da sutra pod hitno date izjavu o primeni, zbog ovog zadnjeg člana, da ljudi ne misle da će to početi sutra. Vas će preneti mnogo brže i opširnije nego nas.

Moram da prijavim povredu člana 104, dostojanstvo Skupštine, koje sam spreman da povredim. Doveli ste me vi u takvu situaciju. Molim vas, saslušajte me.
Pokušaj da se danas nametne početak rasprave o Predlogu zakona o saobraćaju dovešće do toga da ćemo ja i moje kolege pričati o ovoj tački dnevnog reda, a nismo nameravali, što smatram, iskreno, povredom dostojanstva Skupštine, da pričam o nečemu što nisam nameravao.
Shvatite, sada se obraćam i vama i vladajućoj većini, zakon o bezbednosti saobraćaja je zakon koji svakog sekunda ima efekte na stotine hiljada ljudi u ovoj zemlji. U 17.30 časova se prekida prenos, gospođo Čomić.
Policija je predlagač, Vlada je prihvatila moj amandman da zakon o bezbednosti saobraćaja ne važi osam dana po objavljivanju u "Službenom glasniku", nego tek posle šest meseci. Građani Srbije moraju da budu obavešteni i da se upoznaju s tim suštinskim promenama, koje svakog dana i svakog sekunda imaju efekta na stotine hiljada ljudi.
Javnost rada u raspravi o pojedinostima, o amandmanima na zakon o bezbednosti saobraćaja, omogućiće da se građani upoznaju. To je doprinos upoznavanju građana. Kada predlagač kaže – vi ste u pravu, ne može zakon odmah da se primenjuje, zato što ljudi treba da se upoznaju, onda je ludački nametnuti raspravu o zakonu bez direktnog prenosa.
Zbog čega, gospođo Čomić, ne počnemo raspravu o tom zakonu sutra, uz kamere, kako bi građani znali šta ih čeka i kakva se promena donosi u njihovim vozačkim životima. Lepo danas da završimo rad po dnevnom redu u načelu i da date pauzu. Kada prestane prenos, da prekinemo rad i da ne pokušavamo na taj način …
(Predsedavajuća: Dva minuta.)
… da napravimo štetu građanima. Apelujem. Vlada smatra da građani treba da su informisani.

Hvala, predsednice. Koleginice i kolege, za početak i zbog građana da pojasnimo o čemu danas ovde raspravljamo. Savet Radiodifuzne agencije ima devet članova, a u februaru je istekao mandat dvojici članova. Jednog predlažu nevladine organizacije, udruženja građana i on je predstavljao njih, a drugog novinarska i druga profesionalna udruženja.
U proceduri koja je potom usledila ta dva ovlašćena predlagača nisu mogla da se dogovore o dva kandidata za svakog od njih i predložila su po troje ili više. U svakom slučaju, Odbor za kulturu i informisanje Skupštine Srbije nije uradio nešto što je, po našem sudu, morao i zbog toga ovde imamo gubljenje vremena i nepotrebne izmene Zakona koje ne diraju u suštinu, a mogli bismo trošiti to vreme na suštinu.
Odbor je mogao učiniti dve stvari. Kad već ovlašćeni predlagači nisu mogli da se dogovore oko dva kandidata, od kojih bismo mi birali jednog, mogao je sam da predloži nama poslanicima dva kandidata, a mogao je da kaže – u redu, izvolite, gospodo poslanici, sve kandidate koji su stigli od ovlašćenih predlagača.
To bi bilo normalno, jer član koji sada menjamo na zahtev 121 poslanika vladajuće većine glasi: "Svaki ovlašćeni predlagač podnosi nadležnom odboru Skupštine listu na kojoj se obavezno nalaze dva kandidata za člana Saveta...". I nalazila su se na tim listama dva kandidata, čak i više. Zaista mislim da je tumačenje koje je vladajuća većina izvukla da bi odložila izbor članova Saveta RRA kojima je istekao mandat krajnje nategnuto, cinično i licemerno. Zašto? Zato što je time nezakonito produžen mandat onima kojima je istekao mandat.
Drugo, kad se kaže obavezno, pisac Zakona iz 2002. godine mislio je da moraju da budu bar dva, da ne bude jedan. Znači, obavezno mora da bude izbor između. Zašto obavezno dva? Znači da može da bude i tri. Šta se ovde desilo? Zato upućujem kritike vama, gospođo Kolundžija, jer vi predstavljate 121 poslanika.
Još letos smo vas upozorili da u februaru ističe mandat članovima RRA (o tome će kolega Andrić, koji je u tome učestvovao, više govoriti), ali vi niste uspeli da izlobirate vama poželjne članove. Novinarska udruženja i profesionalne organizacije su predložile neke članove, nisu mogli da se dogovore. Takođe, ni nevladine organizacije i udruženja građana.
Bože moj, moguće je da se i sutra ti različiti subjekti ne dogovore oko dva. Šta ćete vi dobiti time što ćete izbaciti reč obavezno? Biće da svaki ovlašćeni predlagač podnosi nadležnom odboru Skupštine listu na kojoj se nalaze dva kandidata za člana Saveta. Neće pisati obavezno. Nalaze se dva, i onda će postojati tri.
Sve ovo što predviđate mogli ste da uradite, da ne gubimo vreme, ali je problem očigledno u tome što se niste dogovorili. Niste izlobirali, razni su interesi u vašoj vladajućoj većini, tačnije, verovatno u vašoj stranci, jer Agencija zaista kontroliše medijski prostor Srbije. Suština je da se u tom medijskom prostoru Srbije, recimo, kroz reklame godišnje troše desetine i desetine miliona evra i očigledno je da neko, blizak predsedniku vaše stranke, nesumnjivo, ima interesa da to dalje kontroliše.
Zato mislim da vi kupujete vreme, a mi gubimo vreme, da biste vi izlobirali koga treba i da se ništa ne bi promenilo. Zato mislim da smo mogli ovo da izbegnemo, da ste vi, na kraju krajeva, ako želite da kontrolišete sve, a očigledno želite, imali vremena pre februara da odradite taj posao, koji ćete očigledno sada morati da radite da biste usaglasili te različite interese i da se ništa u medijskoj sferi ne bi promenilo.
Moj uvaženi kolega Šami, kao i drugi poslanici koji su pre mene govorili nalazili su razne zamerke RRA, i one stoje manje ili više, ali ne bih o tome sada pričao jer to nije tema ovog zakona. Prirodno je da gospodin Šami ne pominje, recimo, nešto što se samo naizgled i lažno zove javni servis.
To je moja najveća zamerka Agenciji, koju vi očigledno pokušavate da kontrolišete. Nemamo mi, gospođo Kolundžija, javni servis, na čelu sa ovim potrčkom Karićevim, koga ste vi usvojili od Koštunice. Prirodno je da gospodin Šami njega ne pominje, jer je postavljen u vreme kada je bila njegova stranka, ali ste ga nasledili, očigledno, sa velikim zadovoljstvom izabrali ga ponovo i članovi Upravnog odbora koji je postavio RRA, iz vaše stranke, vama bliski ili bliski predsedniku, glasali su za njega.
Verujte mi, gospođo Kolundžija, pričamo o evropskim integracijama i novim vrednostima, nema novih vrednosti ukoliko Srbija zaista ne dobije javni servis, javni servis koji će otvoriti ona pitanja koja ovaj sluga svih režima, od Mire Marković do Borisa Tadića, nije u stanju.
Neću govoriti o kriminalu i korupciji. Doći će vrlo brzo vreme za to. Sada samo pričam politički. Neće Bajden doći u Skupštinu, ne zbog toga što ga čega ovo. Neće Bajden doći u Skupštinu zato što se ova skupština od strane vaše vlade mesecima ponižava, razvaljuje. Ovde se razvaljuje demokratija i parlamentarizam, a najbolji dokaz je to što taj čovek koji ne dozvoljava da se otvore pitanja, koji radi druge stvari za koje su nadležni drugi organi, ali govorim samo o vrednosnim sudovima, čovek...
Vi ste dopustili da RRA izabere Upravni odbor koji je potpuno pod kontrolom onoga što mi zovemo kreator politike zločina. Zločincima se sudi u Hagu, ali oni koji su tu politiku kreirali žive; jedan je veoma star, i on kontroliše, jer zna da sloboda i otvoreni javni servis koji bi propagirao stvarno evropske ideje nije u interesu te politike zločina. I to vam je najveća zamerka, zbog ove manipulacije i gubljenje vremena oko potpune kontrole koju želite da nastavite. Hvala.

Ivan se javio zbog povrede Poslovnika, a ja za repliku. Gospođo Kolundžija, Vlada Vojislava Koštunice je 2004. godine prvi put prekršila zakon i imenovala Tijanića za direktora, ali ste onda vi... jer ga nije birao Upravni odbor, nego ste ga imenovali po Zakonu o javnim preduzećima.
Do tada je bio medijski savetnik Vojislava Koštunice, čovek koji je radio to što je radio, što je Ivan spomenuo. Kasnije ste vi legalizovali, nasledili ga od njih, izabrali. Izvinite, nije Upravni odbor birao direktora Tijanića 2006. godine, nego je Tijanić izabrao Upravni odbor koji ga je izabrao. I vi i ja to znamo i znamo čiji su tamo prijatelji, od gospodina Markovića preko Slave Đukića. To su vaši predstavnici u Upravnom odboru, i još nečiji prijatelji i rođaci, mislim na gospodina Ćosića. Vi ste ih tamo stavili i oni su digli ruke za Tijanića. Vi ste izabrali Tijanića i držite ga i dalje, uprkos onome što ljudi iz kuće govore da radi. Ja nisam policajac, poslanik sam. Vi ne slušate šta ljudi govore o novcu tamo, ne govorimo sad o politici, nego o novcu, ali to će doći na dnevni red, pa bar na Odboru. Ako hoćete da nam pomognete, pomozite nam, a ako nećete, guraće to LDP.
Setite se, letos smo se dogovarali da vas podržimo za evropske zakone, dve poslaničke grupe. Da li se sećate? Da li smo tada rekli, kada smo pregovarali da vas podržimo u Beogradu da ne bi došli gori, da je sloboda medija jedan od naših prioriteta? Da li smo tada pričali o Tijaniću? Da li ste nam obećali? Jeste.
U čemu je problem? Problem je, što kaže Ivan, ne zavisi to od vas, neko moćniji njega štiti. Taj moćniji je svakako predsednik vaše stranke, ne države, nego stranke, jer predsednik vaše stranke je mnogo moćniji nego predsednik države. Predsednik vaše stranke ima mnogo veću vlast kao predsednik stranke, nego kao predsednik države. Predsednik države, to je onako, manje-više, a predsednik stranke je moćan.
Elem, vi znate ko su mu savetnici, znate da se novac iz javnih preduzeća preliva u Vučićeve novine, a to je boranija u odnosu na novac u RTS. Morate shvatiti da to nanosi štetu vama i predsedniku vaše stranke a time i celoj Srbiji. Zato apelujemo da uradimo nešto.
Vi ste zaista konzervirali taj Upravni odbor koji je Tijanić birao, pa zato ne može da se smeni Tijanić, a Upravni odbor bira RRA i sada imamo konzervirani RRA i zato mi to povezujemo do toga. Hajdemo unazad. Hvala.

Članovi 103. i 104 – dostojanstvo.
Nije mnogo povređeno, ali je već to praksa. Zaista smo ovako važnu temu mogli bolje da odradimo i drago mi je što je vladajuća većina rekla da će popraviti. Zaista smo čekali ovaj zakon.
Na kraju krajeva, ovo društvo je toliko stradalo od ekstremizma raznih vrsta da je jedna antifašistička tradicija, koja je, pre svega, građanska i evropska, a ne komunistička ili ne znam čija, trebalo da dobije, zbog pojava koje su se u poslednje vreme dešavale, nažalost, u Srbiji, a imaju veze s ekstremizmom iz 90-tih, utemeljenje u jednom ovakvom zakonu. Zato mi je veoma drago što će se zakon popraviti i sa tim popravkama će, nesumnjivo, Srbija dobiti ono što joj nedostaje. Zbog svega onoga što smo preživeli, LDP će sa zadovoljstvom ovaj zakon podržati.

Gospođo potpredsednice, gospodine ministre, koleginice i kolege, već je iz diskusije mojih prethodnika iz Poslaničkog kluba LDP jasno da mi ove izmene Zakona o spoljnim poslovima ne možemo prihvatiti. Zbog građana moram da ponovim glavne argumente.
Jasno je da je ovo zakon koji od Ministarstva spoljnih poslova treba da napravi partijsko ministarstvo. Meni je neprijatno što moram da gledam u ministra odbrane ovde a da pričam o spoljnim poslovima i ovom zakonu, ali ću pokušati da se fokusiram na šefa kabineta gospodina Jeremića. Naprosto, prenećete mu; koliko znamo, čovek ste za specijalne zadatke, setimo se slučaja Kovačević, niste tako nevažni u tom ministarstvu.
Dakle, prilično je šokantno da ono protiv čega se LDP od svog nastanka bori, a to je partijska država, ovde neko zakonom pokušava da ozakoni, jer nemoguće je drugačije objasniti traženje prava za ministra spoljnih poslova da u svojoj firmi kojom rukovodi ima to diskreciono ovlašćenje. Da je privatna, pa da razumemo, ali to je državni organ. Zamislite kada bi svako ministarstvo tražilo da dobije pravo da zaposli 5% ljudi iz ministarstva po svom nahođenju. Recimo, gospodin Šutanovac ima mnogo ljudi i 5% u odnosu na broj koji on ima u ministarstvu zaista bi bilo mnogo.
Znači, ovo je pokušaj da se zakonom ozakoni jačanje partijske države. Zato LDP ne može to da podrži.
S druge strane, činjenica je da je zakonom o bezbednosnim službama ukinuta služba iz Ministarstva, ali nesporno je da imate nekakve namere što se tiče tih bezbednosnih službi. Ministar kaže da je ukinuo službu za informacije i dokumentaciju, da je to sad samo analitička služba, a da bezbednosna služba mora da postoji i da je to unutrašnja bezbednost i spoljna bezbednost diplomatsko-konzularnih predstavništva. Međutim, iz ovih izmena Zakona nedvosmisleno proizilazi da vi pravite neku novu službu tamo, reorganizacijom, ukidanjem i zaista mislimo da će to diskreciono pravo od 5% zaposlenih poslužiti za popunjavanje, između ostalog, te službe. Na stranu rođaci i prijatelji, o čemu je govorio gospodin Grujić iz Nove Srbije.
Zaista mislimo da je ovo vrhunac slobode da se brani partijska država i da se traže ovakva ovlašćenja. Mislimo da iz nekih razloga, ne mogu da dokučim koji su to razlozi, možda unutrašnji razlozi Demokratske stranke, gospodin Jeremić pokušava da formira nekakvu službu koja će biti njemu potčinjena i koja će osim u inostranstvu možda delovati i u zemlji, gde neće postojati mehanizmi za kontrolu te službe.
Sada, dok vaša vlada juri po Srbiji grob Draže Mihailovića, a obnavljate Pokret nesvrstanih u isto vreme i nekako vam je Tito odjedanput postao drag, da vas podsetim na nešto što ni Tito nije radio.
Tito nikada u tu službu, u tu instituciju Ministarstva spoljnih poslova nije dovodio vojnike, a vama je na čelu te buduće službe bivši vojnik. Čak se ni Tito, a znamo koliko je Tito voleo vojsku i koliko joj je verovao, nije igrao sa takvim stvarima da u diplomatiju uvlači vojnike, nego je to uvek bio neki diplomata koji se obrazovao za bezbednost.
Toliko o militarizaciji Ministarstva spoljnih poslova. Verujem da gospodin Šutanovac zbog toga može da bude pomalo ljubomoran, ali je jasno da gospodin Jeremić ima nekakve namere koje možda imaju veze sa predsednikom Srbije, možda nemaju, u to ne želim da ulazim.
Kolege su pričale o politici, lošoj politici koju vodi Ministarstvo. Sada sam izneo argumente protiv ovog zakona. Reći ću samo nekoliko reči i o toj politici. Dugačak je spisak gafova koje je gospodin Jeremić učinio za vreme svog mandata. Dugačak je spisak i neću ga ponavljati zato što naprosto nemam toliko vremena.
Osvrnuću se samo na ta tri prioriteta koje je ministar Jeremić istakao. Mogu da konstatujem da, što se tiče sva tri prioriteta, uspeha nema, što je dovoljno da se zaključi da je spoljna politika neuspešna, osim ako u uspeh ne uračunamo ono što se poslednjih dana dešava sa Makedonijom i Crnom Gorom, i mi to pozdravljamo. Od početka je LDP insistirao na normalizaciji odnosa sa susedima, jer je to naša potreba i to je naš interes, ali zaista ne razumemo da u ovo vreme krize, kada svi štede i kada se seku budžeti i za socijalu i za poljoprivredu, nekome pada na pamet da na svakih 50 kilometara u Crnoj Gori otvara konzulate, u Herceg Novom, Nikšiću i, gle čuda, u Bijelom Polju, kada dve godine postoji ambasador i ambasada u Podgoroci, ali se nije našlo za shodno da se u toj ambasadi otvori konzularno predstavništvo do sada.
Ako bih bio ciničan, ima nešto dobro u politici gospodina Jeremića, a to je što stalno priča o Kosovu, pa možemo nekako vremenom zaključiti da je Kosovo naše spoljnopolitičko pitanje.
I, ako govorimo o državnoj politici koja kaže da je Kosovo bilo, jeste i biće, onda bih vam savetovao da ako već razbacujete pare na tolike konzulate po Crnoj Gori, umesto u Bijelom Polju otvorite konzulat u Ulcinju, jer je to grad gde tokom leta dolazi najveći broj državljana Srbije, onih sa Kosova, pa je za zaključiti da će pre tu postojati potreba za konzularnim uslugama nego u Bijelom Polju. Zaista ne znam ko tamo letuje, osim ukoliko konzulate ne shvatate kao ispostave koje treba da služe nekakvim drugim interesima, a ne zaštiti prava državljana Srbije.
Konzulate plaćaju poreski obveznici Srbije i oni imaju pravo na konzularnu zaštitu. Konzulati se ne otvaraju tamo gde žive Srbi koji su državljani drugih država.
Država Jugoslavija je imala konzulat u Temišvaru ne zato što tamo žive Srbi državljani Rumunije, nego zato što su u velikom broju dolazili građani Srbije, državljani Srbije u šoping i trgovinu i oni su trebali diplomatsku zaštitu. Otuda je nerazumno premeštanje konzulata iz Rijeke u Knin zato što u Istri mnogi ljudi letuju, mnogi ljudi imaju imovinu, državljani Srbije, što nije slučaj sa Kninom.
Sve u svemu, spoljna politika gospodina Jeremića, ili Tadića ili Vlade, pošto po Ustavu Vlada određuje i utvrđuje spoljnu politiku, nije donela ništa dobro Srbiji na putu evropskih integracija. Nažalost, napravila je samo štete. Dobro je što u poslednje vreme u neke diplomatske misije, kao što je ona u Zagrebu, nije išao gospodin Jeremić nego gospodin Mićunović i dobro je što će za neki dan kada dođe potpredsednik SAD izostati njegov susret sa Jeremićem, bar se nadam, tako sam čuo. Verujem da gospodin Jeremić ima snage da promeni tu spoljnu politiku u korist evroatlantskih integracija Srbije, jer na tome ste vi iz vaše vlade, vi iz vladajuće većine, dobili izbore. Hvala.

Gospođo predsednice, koleginice i kolege narodni poslanici i poslanice, jeste možda treća osoba u državi po funkciji.
Imam pitanje za Vladu, ali pošto danima već koristim ovaj institut da dignem ugled parlamenta, a ne dobijam odgovore, nastaviću.
Pitali smo predsednika Vlade pet-šest puta o onim parama iz javnih preduzeća, koje preko jednog savetnika predsednika Republike idu u jednu minornu štampanu stvar. Nismo dobili odgovor. Pošto vi ne možete da utičete na predsednika Vlade, a nema njegovog zamenika gospodina Dačića, preusmeriću to prema poslaničkoj grupi većine.
Oko vizne liberalizacije se nešto dešava, to je važna stvar, bilo je veliko predizborno obećanje. Odjedanput, predsednik vaše stranke juče kaže - nemojmo više licitirati sa datumima kada ćemo u beli šengen. U isto vreme kada na Voždovcu u kampanju idete sa sloganom ''Šengene beli, Voždovac te želi''. Šta je razlog ovog kočenja sa belim šengenom? Pitam Vladu, ali pošto ne odgovara, pitam većinu, nadajući se da će ona uticati na Vladu da odgovori.
Da li je kvalitet pasoša? To je jedan mogući razlog problema sa belim šengenom. Da li je broj izdatih pasoša? Oko 450.000 je izdatih pasoša. Koliko je to dve trećine, koji broj treba da izdamo? Predsednik vaše stranke i predsednik Republike gospodin Tadić juče reče - treba da se kupi nova oprema. Znači, kvalitet pasoša, broj pasoša. Da li imamo tačne podatke koliko je izdato i koliko treba još da se izda?
Da li je problem sa belim šengenom dvojno državljanstvo? Što šakom i kapom delimo pasoše, što želimo svakome ko se oseća Srbinom, makar se zvao Džon Smit i živeo u australiji, a kaže da je Srbin, da treba da dobije pasoš? Ili Srbima iz Republike Srpske ili možda u Crnoj Gori, pošto planirate otvaranje konzulata na svakih 50 kilometara od Bijelog Polja do Herceg Novog?
Očigledno da je to usmereno za davanje pasoša i ličnih karata. Da li je to problem u Briselu? Toliki broj dvojnih državljanstva koje nameravamo da ištancujemo? Da li je problem davanje pasoša Albancima sa Kosova?
Vi ste, gospođo Kolundžija, juče rekli kako su ovi antievropljani iz DSS-a snimali samo da bi naškodili našim naporima za beli šengen. Mislim da je parlament uradio sve što je do belog šengena. Da li je to pokušaj da se opet ovamo vrati odgovornost, iako je očigledno odgovornost na Vladi? Mi smo usvojili sve zakone iz mape puta.
Prema tome, u Vladi je nekakav zastoj. Kažem, ovo su sve mogući razlozi za zastoj u belom šengenu. A da ga ima, jasno je čim Tadić kaže - nemojte više da licitirate. Znači, nešto se desilo. Šta se desilo? Ja samo navodim moguće argumente za problem sa belim šengenom.
Da li je možda problem to što sada od nas traže da pokažemo kako primenjujemo zakone koje smo usvojili? Ako je to, onda smo došli na ono što je LDP pričao. Nije suština usvajati, štancovati zakone, nego je suština primenjivati ih.
Da li je, recimo, u pitanju primena Zakona o zabrani diskriminacije, zbog Roma koji su u Nemačkoj? Jer, mi znamo da je državni sekretar u Ministarstvu pravde, čim je došao iz Vašingtona, odleteo za Berlin. Da li je problem u primeni zakona? Normalno, ministar Jeremić izgleda više ne može da putuje u Berlin, pa mora neko drugi. Da li je u tome problem?
Naveo sam pet-šest mogućih razloga, koji nama izgledaju kao problem sa belim šengenom. Tražim da Vlada, a vi utičite na Vladu, odgovori da li je nešto od ovoga problem ili je sve ovo problem, pa bar da znamo kad će taj Voždovac, koji želi beli šengen, za razliku od Zemuna, koji ga ne želi, da dobije taj beli šengen.
Bilo je predizborno obećanje. Sada nije kampanja, sem za te dve opštine. Vaš predsednik kaže - nemojmo više da pominjemo datume. Nama to izgleda sumnjivo.
Znamo da u ovome što sam rekao mora da je razlog, a možda su svi, pa hajde kažite istinu ljudima. Ovo je za LDP važno zato što mi već godinama, kroz evropsku Liberalnu internacionalu, isto pokušavamo da izguramo viznu liberalizaciju. Sad se odjedanput nešto desilo. Mi želimo da znamo šta se desilo. Građani Srbije, apsolutno sam siguran, isto tako žele.
Probajte vi, sa te funkcije, da utičete na predsednika, još bolje na zamenika predsednika Vlade (na njega, valjda, imate veći uticaj) da nam odgovori. Pošto su pasoši ovde, on će to znati.

Hvala, predsednice. Meni je drago da je većina kolega iz vladajuće većine one primedbe koje sam juče prvi izneo, a na koje mi je ministar Dačić tada odgovorio ukravši onih 12 koševa s početka utakmice, podržala.
Profesor Vujanić nije autor ove glupave definicije o saobraćaju. Ali ovako, da raščistimo stvari - u utorak je Odbor za saobraćaj, mi smo podneli 32 amandmana, želimo da popravimo ovaj zakon. Gospodin Ilić je predsednik, pa neka pozove stručnjake koji su učestvovali u izradi zakona iz 2005. godine, koji je kidnapovan kršenjem Zakona o ministarstvima iz tadašnjeg ministarstva nadležnog za saobraćaj u ministarstvo policije, pa ćemo onda raščistiti znanje i neznanje.
Molim one koji su stručni i koji su završili fakultet da više ne koriste izraz ''učesnici u saobraćaju''. Mnogo je stručnije koristiti izraz ''faktori bezbednosti u saobraćaju''. Recimo, sada hiljade ljudi vozi auto, neki prave prekršaj, većina ne, a gospodin Mrkonjić jutros nije vozio, pričao je i rekao da se ne vezuje. On je faktor bezbednosti, nije učesnik u saobraćaju. I mnogo je doprineo, u negativnom smislu, bezbednosti saobraćaja tvrdnjom da se ne vezuje jer je debeo.
Gospodine Mrkonjiću, zaista treba da shvatite da vaše neznanje, da 250 ljudi godišnje umire i 3.000 bude povređeno zato što nije vezano, ne možete širiti, jer ste vi ministar i utičete na ljude. Vi ste faktor bezbednosti, iskreno vam govorim. I Kenan može da se veže, verujte mi i Slobodan Maraš može da se veže, ja mogu da se vežem i ostane još metar, čak i onaj poslanik koga je teže zaobići nego preskočiti, onaj što može da pojede kilo i po mesa u restoranu, a onda novinarima priča kako treba ukinuti dnevnice jer je meso jeftino, i taj može da se veže, on pripada vladajućoj većini.
Elem, pokušaćemo na tom odboru, uz brojne amandmane drugih, da popravimo ovaj zakon. Ovaj zakon nije kompromis između zakona koje je radila struka i koji je kidnapovan u ministarstvu policije. Ovo je zakon policijski, koji policajcima daje suviše velika ovlašćenja.
Evo jednog primera. Svi pričaju i svi misle da vozač treba da propusti pešaka na pešačkom prelazu, a pogledajte šta ste vi napisali. Ovo je još jedan primer nestručnog pisanja. Kaže - ukoliko na pešačkom prelazu saobraćaj nije regulisan uređajima za davanje svetlosnih saobraćajnih znakova (nema semafora) niti znacima policijskog službenika, vozač je dužan da prilagodi brzinu vozila tako da u svakoj situaciji koju vidi ili ima razloga da predvidi može bezbedno da se zaustavi ispred pešačkog prelaza.
To znači da kada moje dete stoji i ne zakorači, nema obavezu da ga pusti. Tek kad zakorači, ne sme da ga udari. Ali, dok nije zakoračio, može satima da stoji na pešačkom prelazu. Vi ste predvideli da nijedan vozač ne mora da se zaustavi i pusti pešaka.
Ima mnogo nelogičnosti. Očigledno je monopol, koji policija od 13. maja 1945. godine ima nad ovom oblašću, pokušao da se zadrži. Ako postoji želja da napravimo kompromis između tih miliona evra koje se vrte u tom biznisu i javnog interesa da ćemo na tom odboru usvojiti ono što je razumno, a ne da policija dobije diskreciona ovlašćenja, a da usput ne dozvoljava po zakonu da se kontroliše, kao što je npr. radar za detektovanje, kao što je npr. zapisnik koji postaje sudski dokaz. Molim vas, hajde da budemo ozbiljni i zaista to uradimo.
(Predsednik: Vreme.) Što se tiče, gospodine Mrkonjiću, pojasa, verujem da bi general Jovanović rekao da se mnogi ljudi kažnjavaju za pojas i da je to otprilike delo koje ima mnogo kazni, ali znamo da svi koji smo, 98% onih koji su kažnjeni za pojase…

Reklamiram povredu čl. 27 - dostojanstvo Skupštine. Prvo ste povredili dostojanstvo spajanjem ponovo toliko tačaka dnevnog reda.
Ono što se dešavalo juče u Skupštini, ponavljaće se. Odgovornost za ovo je, gospodo iz vladajuće većine, na vama. Molim vas, urazumite se i prestanite da radite ovo što radite sa 60 tačaka dnevnog reda, koje nemaju nikakve veze jedna s drugom, pa sve đuture. Na kraju ćete opet imati ono u Skupštini.
Drugo kršenje člana 27. Gospodine Dačiću, uz svo uvažavanje, mi smo poslanici, vi ste član Vlade, ministar, potpredsednik, zamenik itd. Mi smo vas izabrali. Sada se uvela neka praksa da svi sedimo. Lično mislim da poslanici možda mogu da sede i da stoje, ali kad dođu ministri, oni da treba da stoje, da li na tom mestu, da li za govornicom.
To što vi stojite samo pred predsednikom Tadićem, to je vaša stvar, ali zaista mislim da pred poslanicima u Skupštini, zbog dostojanstva Skupštine, ministri apsolutno moraju da stoje. A da li će poslanici stajati ili sedeti, to od njih zavisi. Ja ću, na primer, poštovati upravo to - ko poštuje mene, stajaću mu, a ko ne, sedeću mu.