Predsednice, gospodine premijeru, gospodo ministri, na početku nešto da razjasnimo, gospođo Dejanović. Postaviću tri pitanja i imam pravo na devet minuta, nemojte mi meriti ovo vreme.
Samo jedna napomena vladajućoj većini. Dirljiva je vaša sposobnost da od demokratskih institucija i institucija države napravite ruglo i božiju kaznu.
Poslanička pitanja su demokratsko dostignuće, a evo u šta se to pretvorilo. Napravili ste scenario u kome samo devet poslanika može da postavlja pitanja jer ministri troše vreme. Molim gospođu Dejanović da precizno meri vreme jer ga ministri prekoračuju, tako da deveti poslanik, a on je iz opozicije, možda neće dobiti odgovore.
Dakle, nijedna vlada ni u jednoj normalnoj zemlji nije donela mere ovako kasno i nije pokušala da ih donese sama, bez podrške parlamenta, bez podrške javnosti. U svim zemljama parlament je o tome glasao. Mi umesto toga, umesto sednice u kojoj će parlament podržati, popraviti mere Vlade, imamo ovaj cirkus koji nam je danas priredila vladajuća većina.
Vi ste se, gospodine Cvetkoviću, nažalost, opredelili za takvo rešenje iako smo vas još od početka septembra upozoravali da će Vlada biti odgovorna za nadolazeću krizu. Tada su vaši ministri govorili kako je kriza izazov za Srbiju, kako smo mi izolovano ostrvo gde će da se sjure investicije, a danas svaki član Vlade govori o krizi kao o izgovoru.
Od tog septembra prošlo je šest meseci. U tom periodu ste ignorisali sve predloge koji su dolazili iz LDP, uključujući i taj ključni, da se ovde usvoje mere. Nije to posao poslanika opozicije. To je trebalo da bude posao Vlade ako želite da te mere imaju podršku naroda. Da smo ozbiljnije razgovarali o ovome, vi sada ne biste bili jedini odgovorni za ono što su brojevi.
Juče je Zavod za statistiku objavio podatak da je prosečna zarada isplaćena u januaru čak 17,9% realno manja od one isplaćene u decembru 2008. godine. Industrijska proizvodnja u decembru 2008. godine bila je za 8,9% manja nego u decembru 2007. godine.
U onom našem predlogu vama, koji smo nazvali ''dogovor za budućnost'', predložili smo da se smanje akcize, pogotovo za one proizvode koje svi moraju da kupuju, od kojih zavisi standard građana i rad privrede. Pre svega smo predložili smanjenje akciza na naftne derivate.
Vi ste sve suprotno radili. Povećali ste akcize na naftne derivate iako ste imali iskustvo iz prethodne vlade da povećanje akciza ne dovodi do povećanja prihoda budžeta. Da stvar bude gora, čak ste se odrekli dobiti (i to velike dobiti za 2008. godinu) NIS-a, koja je bila velika zbog velikih cena nafte na svetskom tržištu, i to ste poklonili Gaspromu i ruskom partneru u onoj protivustavnoj privatizaciji.
Mislimo i dalje, ovo govorim zbog građana, jer vama ne vredi govoriti, usvojili ste mere sa kojima smo upoznati sa jedne konferencije za štampu i o kojima danas možemo da pričamo samo na osnovu novinskih izveštaja sa te konferencije za štampu, jer papir o vašim merama u Skupštinu nije stigao, osim ako ne računamo ovaj seminarski rad iz decembra, koji se zove ''okvirni program mera''.
Predlagali smo vam više puta - oporezujte one koji su monopolisti, koji imaju ekstraprofit. Mislili smo na NIS pre nego što su ga Rusi preuzeli. Predlagali smo vam - podignite rudnu rentu sa tih smešnih 3%. Niste ni to uradili. Zakucali smo se na sledećih 30 godina da vlasnik iz strane države 'arči to naše prirodno bogatstvo.
Naše mere koje smo predlagali nisu bile demagoške kao vaše. One bi obezbedile punjenje budžeta, ali bi raspored tereta i troškova bio pravedniji. Vi stalno ističete kako vaše mere zadovoljavaju tri kriterijuma - jedinstvo, solidarnost i kontinuitet. Trenutno vidimo taj kontinuitet, sa prethodnom vladom, u mnogo čemu. Od jedinstva nema ništa. Jer, da ste hteli jedinstvo, došli biste ovde, dobili biste podršku i opozicionih poslanika, jer smo svi svesni da kriza kuca na naša vrata. Ali, vi ste se opredelili za ovaj sektaški prilaz, da samo vladajuća većina i Vlada imaju pravo da donesu mere, čija je vrednost 1.200.000.000 evra.
Kad smo kod pravednosti i odgovornosti prema najugroženijima, jer danas u Srbiji umiru ljudi zbog hladnoće i gladi, ne moram da vas podsećam, trebalo bi da znate da je u januaru prodaja hrane pala skoro za 50%. Ali, hajde da pričamo o odgovornosti prema najugroženijima. Inače, samo jedna napomena, u mom izlaganju verovatno ima upitnih rečenica. Nemojte da beležite ta pitanja. Na kraju ću formulisati tri pitanja na koja očekujem odgovor, da ne biste odgovarali na nešto što ne mislim da treba da se odgovori, što je samo retorika.
Koji ste od ta tri principa primenili kada ste donosili odluku, gospodine Cvetkoviću, da sakrijete od javnosti da trošite milion dolara za ispravljanje greške države i državnih službenika? Da li je to možda bila solidarnost i pravednost?
Da vas podsetim, zbog građana, koliko je to milion dolara. To je sedamdeset i nešto miliona. Ove godine ste za subvencije, za stambene kredite, izdvojili 350 miliona. To je četvrtina sume koja je odvojena za stambene kredite. Mislimo da to nije korektno, ni pravedno. Možda jeste solidarnost, ali sa onim ko je omogućio Kovačeviću da izbegne pravdi ili samom Kovačeviću.
I imamo još jedno pitanje – zašto zaustavljate rast građevinske industrije? Predlagali smo vam smanjenje PDV, zato što je građevinska industrija najozbiljnija grana koja gura privredu. Multiplikatorski efekat građevine je veliki na privredni razvoj. Vi ste, s druge strane, drastično smanjili subvencije za stambene kredite. Po podacima Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita, ukupna suma osiguranih stambenih kredita premašila je 1,4 milijarde evra, od toga je 240 miliona evra za kredite mlađima od 45 godina, a vi ste opredelili iznos od svega 350 miliona ili manje od četiri miliona evra u ovoj godini.
Dakle, Vlada je za subvencije stambenih kredita za sve zainteresovane građane izdvojila 350 miliona dinara, a za subvenciju samo jednom čoveku, u slučaju Miladina Kovačevića, preko 70 miliona.
Zar zaista mislite da će prodaja ovoga što narod zove "zunto" - "zastava punto", 600 komada, pa makar na to bilo reciklirano 600 starih vozila, moći da pokrene privredu kao što to može, recimo, građevinska industrija, kojoj niste dali podsticaj?
Na kraju, tri pitanja. Prvo, da li vas i ministre u vašoj vladi zaboli stomak ili se osećate neprijatno kada ovih meseci govorite kako je za sve izgovor ekonomska kriza u svetu, u svetlu činjenice da ste na početku govorili kako je to šansa za nas?
Drugo pitanje, kojim ste se to kriterijumom, solidarnosti ili kontinuiteta sa prethodnom vladom, rukovodili kada ste donosili tajnu odluku koja štiti nekoga ko je naneo veliku štetu Srbiji?
Treće, zar zaista mislite da država treba da bude toliko bogata, a građani toliko siromašni, i da je to pravednost, i da je to pravi izlaz iz krize? Hvala.

Gospodine premijeru, nije parlament usvojio ove mere. Nije usvajanje budžeta bilo usvajanje ovih mera. Na budžet nismo davali amandmane upravo zbog toga što smo znali da ćete za dva meseca doći za rebalans. Jer, ko je normalan mislio da može biti rast od 3,5%, kako ste predvideli u budžetu? Posebne mere su u svim zemljama usvajane u parlamentu. To nisu budžeti.
Znate šta, niste mi odgovorili na pitanje kako se osećate, da li vam je neprijatno, vama i vašim ministrima, kada pričate da je kriza izgovor za sve, a do pre neki mesec ste pričali kako je to šansa. Imali smo mi jednu šansu 1992, kada su uvedene sankcije. I tada je to bila šansa, setite se, pa se završilo kako se završilo.
Ne pitam ništa o državnoj tajni. Samo sam vas pitao koji su vas kriterijumi vodili - solidarnosti, pravednosti - kada ste donosili tu odluku. Kažete, gospodine Cvetkoviću, da niko ne objavljuje pregovaračku platformu. Oko čega mi to pregovaramo? Oko pokvarenih odnosa sa SAD? A zašto su pokvareni? Pa, zbog nekoga iz države.
Da li vi zaista mislite da je vicekonzul mogao doneti takvu odluku kakvu je doneo, protivzakonitu, zbog koje će mu biti uništen život? Ko je normalan da to donese?
Niste tada bili predsednik vlade, bio je drugi čovek predsednik vlade, onaj čovek koji je bio predsednik vlade kada je zapaljena ambasada Amerike u Beogradu, ali je bio isti ministar spoljnih poslova, i u toj vladi i u vašoj vladi, i taj je direktno nadređen vicekonzulu koji je to uradio.
Znači, pitam vas koji su to kriterijumi bili kada ste to doneli, a vi kažete - da popravimo odnose. Ali, zašto smo ih pokvarili? Hoćemo li da popravljamo odnose i da to građani plaćaju, a da nemamo odgovornog za te pokvarene odnose? Biće odgovoran neki koji je zloupotrebio službeni položaj što ga je udarila sunčanica?
Niste mi odgovorili na pitanje koje mi je strašno važno. Da li priznajete da niste na vreme reagovali na krizu? Nas ste u septembru optuživali da širimo paniku. Na kraju, marketingom se možda mogu dobiti izbori, mantra besplatne deonice možda je donela rezultat, ali se marketingom ne može vladati a da građani osete boljitak od toga. Umesto besplatnih deonica danas imamo mantru "punto". Nisu izbori, gospodine premijeru. Imate pred sobom mandat koji će zavisiti od sposobnosti vaše vladajuće koalicije.
Molim vas, poslušajte LDP bar jedanput, ništa ne predlažemo što nije u interesu. Da biste nas poslušali, jedini je problem - morate da smanjite državu i da ostavite više para građanima i privredi. Ako ne budete smanjili savetnike, ministarstva, i to smo vam predlagali, ništa nećemo uraditi.

Gospodine potpredsedniče, koleginice i kolege poslanici, reklamiram povredu člana 104 - dostojanstvo Skupštine. Mi smo svedoci svakodnevne kampanje po medijima koja ruši ugled Skupštine, u nameri da se teška situacija u Srbiji sa Vlade prebaci na Skupštinu. Mi imamo napise o platama poslanika, imamo, maltene, u svim medijima debate o restoranu, o dnevnicama itd. To ruši ugled Narodne skupštine. Možda to nekom ne odgovara, a nekom odgovara. Odgovara onome ko stoji iza toga.
U tom rušenju ugleda Narodne skupštine, od strane izvršne vlasti često se optužuju i kolege iz SRS da njihove svađe takođe ruše ugled Narodne skupštine. Ja sam više puta sa ove govornice rekao da je nemoguće da za sve probleme u ovoj zemlji uzrok budu svađe među radikalima i svetska ekonomska kriza, ali ste vi, gospodo radikali, juče rušili ugled Narodne skupštine. Dovoditi, pristati da vam bude gost čovek koji je na Interpolovoj poternici nije dizanje ugleda, nego rušenje ugleda i ove skupštine, i nas poslanika i države, na kraju krajeva.
Na kraju, to je politika koja je dovela do toga da je Kosovo deo Srbije zaista na papiru.
Ja apelujem, ako gospodin koji je umakao pravdi u zemlji u kojoj je počinio krivično delo želi da vam se zahvali, može da vam se zahvali u vašoj stranci. On se juče, ovo govorim zbog građana, nije zahvalio samo SRS na podršci, nego i Demokratskoj stranci, i DSS-u i ostalim strankama. Tako sam video, ja se izvinjavam.
Reči predsednice Narodne skupštine da "svako ima pravo da dođe" takođe ruše ugled Narodne skupštine, jer ne mislim da je dolazak u Skupštinu ljudi koji imaju poternicu dizanje ugleda Skupštine.
Zaista ne razumem o čemu ovde pričamo. Čovek jeste nevin, ali tvrditi da svako treba da odgovara u ovoj zemlji je zalaganje za to da stranac koji počini krivično delo u Srbiji treba da ide u svoju zemlju da odgovara. Gde to ima? Gde to ima? Znači, ako neko ubije nekoga u kafani, stranac je, on ne treba da odgovara u Srbiji, nego treba da odgovara u zemlji odakle je? Molim vas, nemojte pričati elementarne stvari.
(Predsedavajući: Vreme.)
Na kraju krajeva, priča, a to je najviše zbog onih koje Hag traži, da je svako nevin dok se ne dokaže da je kriv i dok se ne presudi jeste licemerna priča. Ja vas podsećam da Jozef Mengele nije nikad ni osuđen ni optužen. Navedite mi normalnog čoveka na kugli zemaljskoj koji smatra da je nevin.
Prema tome, uzmite se u pamet, ljudi sa poternice ne doprinose ugledu Skupštine, niti države. Takva politika je dovela do katastrofalnih posledica po državu, narod, naciju i građane.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo poslanice i poslanici, u nedostatku argumenata poteže se i NATO, i Hamas, i Čeda, i zemunski klan. Iz toga mogu da zaključim da kod braće i sestre radikala ipak provejava osećanje da su pogrešili. I to je dobro, čim pričate o svemu i svačemu, a ne o onome što smo rekli.
Mi kažemo - primanje u parlamentu čoveka koji ima poternicu i kome se sudi je, pod jedan, pritisak na pravosuđe, i pod dva, ruši dostojanstvo Skupštine. Ništa drugo nismo rekli. Ne kažemo da on treba da se izruči Americi, niko to nije rekao. Treba da mu se sudi. Njemu se ne sudi zato što je Srbin, nego zato što je optužen za krivično delo. Ako je vaš lider u pritvoru, to valjda ne znači da su vam dragi svi sa optužnicama, svi sa poternica. Nemojte to raditi, zbog vas, zbog parlamenta i zbog ove zemlje. To smo rekli i ništa drugo, i nemojte zamenjivati teze.
Usput, kad pominjete Hamas, mogu da vam kažem da tri lidera nisu pozdravila inauguraciju Obame.
Lider Hamasa je rekao da se on ne razlikuje od Buša. Putin je ljubomorno rekao da velika razočarenja dolaze posle velikih nada. Ko je treći? U novinama nismo pročitali da mu je Boris Tadić čestitao. Prema tome, nemojte Borisa Tadića toliko često da uzimate u usta, jer se u nekim stvarima, bar kad je u pitanju Hilari Klinton, ni ne razlikujete.
Prema tome, mi kažemo - ako vam je stalo da predstavljate građane koji su vas birali, a nisu vas birali samo oni sa poternica i optužnica nego i pošteni građani, onda nemojte rušiti ugled i ovog parlamenta i svoj sopstveni. Ne tražimo da se Kovačević izruči Americi, kažemo samo da ima poternicu.
Alo, ljudi, šta je sad? Je l' ima poternicu zato što je Srbin ili zato što je umakao pravdi? Pa, je l' ima Hašim Tači poternicu? Ima. Zašto? Smatrate da je umakao pravdi. U čemu je onda razlika? Zato što je jedan Srbin, a drugi Albanac? Sutra ćete, po toj logici, primiti i Tačija ovde. Ako volite te s poternicama, ima ih u Srbiji dosta, uključujući i ono što je na papiru deo Srbije, a to je Kosovo.
A to je na papiru zbog vas i vaše politike jer ste, kad se to desilo, na vlasti bili vi, sa svojim koalicionim partnerima koji su sa ove strane, a ne LDP, ne Čeda Jovanović. Hvala.

Gospođo Đukić-Dejanović, vi ste na tom mestu ne voljom LDP-a, već voljom vladajuće većine. Ali, vi predstavljate i ovu drugu stranu, pa i LDP. Da vi, koji dolazite iz stranke koja je vladala devedesetih godina, nazivate nečije ideje ekstremnim, zaista je licemerno. Mi smo samo rekli da je primanje u Skupštinu čoveka koji ima Interpolovu poternicu, kome se sudi, rušenje dostojanstva Skupštine. Vi ste na čelu te skupštine.
Sada ću vas podučiti kako bih ja, da sam predsednik Skupštine, reagovao na tu situaciju, a govoreći i u vaše ime, kao pripadnice stranke koja je devedesetih godina vodila ekstremnu politiku.
Svaki čovek, građanin Srbije, ima pravo da uđe u Skupštinu - to ste vi rekli, ali bih rekao da nije dobro za parlament što je jedna poslanička grupa primila osobu koja ima optužnicu, kojoj se sudi, koja ima poternicu i da to narušava dostojanstvo parlamenta. Tako biste pokrili sve one koje predstavljate, svih 250 poslanika, i to ne bi bilo ekstremno.
Ono što ste vi juče rekli je ekstremizam. Svako ima pravo... Pa, sutra kada dođe Mladić u Skupštinu, hoćete li isto tako reći? Reći ćete. A kada mi izađemo i kažemo da to nije u interesu naroda, države, dostojanstva Skupštine, vi ćete onda reći da je to ekstremni stav jednako kao i onaj koji je Mladića, ili čoveka sa poternice, doveo u Skupštinu.
Molim vas, probajte. Sećate se da letos za vas nije bio ekstremizam ni kada se odavde vređao pokojni premijer, pa je većina koja vas je izabrala glasala da to nije kršenje Poslovnika. Nemojte tu reč upotrebljavati, bar ne vi iz SPS.

Predsednice, uvažena ministarko, koleginice i kolege, gospodine Šormaz, 104. Ne možete vi da kažete da kada je vaša stranka bila u Vladi da je potpisala jedan divan sporazum u Moskvi, a sada su ovo detalji koji pripadaju ovoj vladi, pa da se pita ova vlada. U redu. Mi smo bili protiv tog sporazuma, ali ovo nisu detalji. Ovo su ozbiljne stvari, da li ima garancije za NIS, kakav je plan investicija? Daleko je to od detalja. To je suština.
Šta mi nije jasno? Nije mi jasno, ako ste toliko zadovoljni tim sporazumom i sada kažete da oni treba da realizuju taj sporazum, i da za te detalje pitamo njih, zar vama nije stalo da ti detalji, koji nisu detalji, budu u skladu sa onim što ste vi potpisali ili vas više ne interesuje to? Vi ste svoje završili.
To meni ipak liči na to da je ono potpisivanje sporazuma politička stvar, jer detalji su ekonomija. Detalji su ono što mi osporavamo, od ekoloških standarda, preko plana investicija, do suštinske stvari - garancije za gasovod. Još bi više trebalo da interesu ti tzv. detalji one koji su to inicirali. Ako ih ne interesuju, znači da su oni to uradili samo iz političkih razloga, da zemlja zaokrene svoj put ka Evropi, ka Rusiji i onda je to pošteno i reći. Nije to ekonomija. Daćemo im sve što treba, ovde je u pitanju politika. Mi volimo Rusiju. Rusija treba da dođe ovde. Pustite vi taj zapad itd. To je pošteno reći.
Na kraju krajeva, možda je Moskva, sigurno je Moskva bliže nego Vašington. Troškovi su sigurno manji za putovanje u Moskvu nego u Vašington, ali ipak ova skupština je ratifikovala SSP. Sedište EU se nalazi u Briselu i, ako ćemo pošteno da govorimo, najjeftinije je do Brisela. Sigurno je jeftinije do Brisela iz Beograda, nego ići u Brisel preko Moskve, ako se do Brisela preko Moskve uopšte može stići. Hvala.

Predsednice, ministarko, koleginice i kolege, želeo sam da otćutim ovu raspravu, da nije skliznula u nešto što mislim da ne treba da nastavimo, 104 - povreda dostojanstva Skupštine.
Za početak, ubice Zorana Đinđića su osuđene, da ne bi bilo zabune kod građana, oni su osuđeni i koliko se zna potvrđena im je u trećem stepenu kazna.
Drugo, slušao sam pažljivo ovu polemiku, ne sedim na ušima, gospodin Halimi je rekao da je prilikom hapšenja, po njegovom mišljenju, po pričama ljudi bilo zloupotrebe ili prekoračenja ovlašćenja u nekim slučajevima gde se ne radi o licima koja su privedena, greškom su upali u kuću itd. Samo je to pitao.
Ništa drugo nije rekao, uz dodatak da oni koji su krivi treba da odgovaraju, ako su teroristi neka im se sudi, uhapšeni su kako su uhapšeni. Ne vidim, zaista, razlog da se ovde, kad god gospodin Halimi izađe, iako je ova situacija zaista delikatna, tužna i tragična i zbog zločina, zbog žrtava, zbog toga što osam godina se čekalo da se ti ljudi pronađu, da se ovde zaista skrene priča u pravcu jeftinih političkih poena.
Ako su oni koji su greškom pretučeni ili je greškom prema njima primenjena prekomerna sila, a nisu bili oni koji su trebali da budu uhapšeni, to nije snimljeno i to nije pokazano. Šta je sada tu sporno?
Podsetiću vas na kraju krajeva, mnoge sa ove strane, koliko smo ovde pričali o prekoračenju ovlašćenja i prekomerne upotrebe sile u slučaju nesrećnog Panića? Koliko smo puta pričali ovde što se ljudi koji se hapse snimaju, još od "Sablje"? Pričali smo. Ne vidim sad razlog da kada se to pomene svi skočimo na Halimija.
Oni koji su teroristi, oni su dovedeni i njima će biti suđeno. Nadam se da će biti osuđeni. Oni koji su, ako je neko prebijen tamo i greškom mu je upadnuto u kuću, policija će se izviniti i ne vidim razloga da sada ovde raspravljamo sa Halimijem, koji ima potrebu da to kaže, jer na kraju krajeva dolazi iz tog kraja i predstavlja te građane.
Svi koji su činili zločine treba da odgovaraju. Šta je tu sporno? Svi koji nisu učinili zločine, ne treba policija da ih bije. Da li je tu nešto sporno? Nije. Da li treba snimati? Setite se, mnogi su gunđali i protestovali zašto se snimalo za vreme "Sablje", pa smo onda svi protestovali i smatrali da nije u redu što se Džajić onako snimao. Prema tome, ostavimo to za drugu neku priču. Samo kažem da se vratimo važnim stvarima, vratimo se parama, od toga se živi.

Predsednice, gospođo ministarka, koleginice i kolege narodne poslanice i poslanici, nadam se da će to pitanje biti prosleđeno. Javljam se po čl. 225. i 226.
Više od dva meseca nisam dobio odgovor na pitanje da li ima fizičkih lica, državljana Srbije, u firmi „Jugorosgas“. Pošto se danas potpisuje ovaj sramni sporazum, moram sa podeljenim osećanjima da čestitam vernicima koji danas slave, tj. sutra slave Božić, zato što im je Vlada čestitala na jedan zaista neprimeren način.
Zato zaista imam pitanje za vas, imaću još nekoliko za Vladu: zašto gospođo Dejanović niste sazvali sednicu Zakonodavnog odbora da da to mišljenje koje je tražio Ustavni sud? Taj Ustavni sud, gospođo Dejanović, nekoliko puta smo upozoravali da može da spreči ovo što se dešava danas u Moskvi.
Sve vas podsećam, bez obzira što ste vi glasali za ratifikaciju sporazuma, da ste tada u diskusiju u septembru kada smo ratifikovali sporazum sa Rusijom govorili kako je to vezan posao i kako NIS prodajemo za 400 miliona evra zbog toga što će „Gasprom“ graditi gasovod. Podsećam vas da gasovod nema studiju izvodljivosti. Zato mi nije jasno, čemu žurba.
U tom sporazumu koji ste, hajde da kažem Skupština je ratifikovala, nema ni jedan datum, nije postojao datum ni rok do kraja ove godine da se potpiše. Zbog čega predsednik Tadić žuri da potpiše prodaju NIS. Zbog čega se nije sačekala odluka Ustavnog suda. Mogu da primetim da je evidentno da se ne radi o ekonomskom poslu, evidentno je da tu nema ni „e“ od ekonomije, da je u pitanju politika.
Zaista, pitam vladajuću većinu i Vladu, kako će te svoje napore, koji su kilavi, jadni i neuspešni, prema evropskim integracijama uskladiti sa ovim što se dešava danas u Moskvi. Zaista, ne mogu da razumem zbog čega sačekala odluka Ustavnog suda. Niko nema pravo da potpisuje neustavne ugovore, ni predsednik države.
Trebalo je samo sačekati 2 - 3 meseca, Ustavni sud bi doneo odluku, sve bi bilo čisto. Ako ste odustali od vezanog posla, ako ste vi, vladajuća većina, odlučili da prodate NIS bez garancija za gasovod, to je vaša stvar, istorija će suditi o tome, i to ne neka daleka, nego vrlo bliska.
Gospođo Dejanović, pitam vas zašto niste inicirali, požurili, ako predsednik Zakonodavnog odbora nije zakazao sednicu, zašto je vi niste zakazali, pa bar da damo Ustavnom sudu mišljenje da je sporazum zakona, a zakoni se ocenjuju na Ustavnom sudu. Meni nije jasno mišljenje Ustavnog suda, zbog čega pita da li je zakon podložan oceni ustavnosti.
Ali, ako je već kupovao vreme Ustavni sud, zašto ste mu vi pomogli da to vreme kupi i da mi danas imamo taj sraman čin u Moskvi, bez bar stava da je sporazum sa Gaspromom, odnosno sa Rusima zakon koji podleže oceni ustavnosti.

Potpredsednice, ministarko, koleginice i kolege, dobio sam odgovor, Ustavni sud poslao, a u Skupštinu stiglo nije. Zato imam nova pitanja.
Evo, mi želimo isto da poštujemo proceduru. Koliko sam puta ovde rekao: nismo glasali za Ustav, pa sad taj Ustav branimo od onih koji ga krše; nismo glasali za ratifikaciju sporazuma, pa sada vas podsećamo - da tamo piše da su tri vezana posla, ali se danas u Moskvi potpisuje samo jedan ugovor.
Građani mora da znaju da na taj način na koji će se prodati NIS ruskoj državi, suštinski, da to znači vazalstvo Srbije - način na koji se prodaje i uslovi pod kojima se prodaje. Jednostavno, posle toga NIS, koji je strateška firma, od koje u velikoj meri zavisi budžet Srbije, postaje instrument politike države koja je vlasnik NIS. Država ima interese, privatne kompanije imaju samo interes u profitu. Države imaju nekakve druge interese.
Mi mislimo da ovo što će se danas desiti u Moskvi je kršenje čak i tog sporazuma, za koji smo rekli da je loš. U septembru smo govorili da nikakvih garancija u tom sporazumu, koji je postao zakon, nema za gasovod, da je u suštini taj sporazum samo sporazum kojim ćemo pokloniti NIS Rusima. Nije suština u kršenju zakona. Suština je - šta sledi.
Ovo što će Srbija doživeti kada NIS na ovaj način pripadne Ruskoj državi je dva puta izbegnuto u istoriji. Zavisnost i uticaj na političke prilike u Srbiji, obaranje vlada, instaliranje svojih vlada će biti moguće, jer je NIS instrument kojim se može to raditi.
U istoriji Srbija je dva puta to izbegla. Godine 1914. nije dozvolila Austrougarskoj da njihovi policijski organi vode istragu povodom sarajevskog atentata. Godine 1948. Srbija kao deo Jugoslavije je isto izbegla tu sudbinu, slično nešto su tražili tada tadašnji sovjetski rukovodioci.
Sada smo pali. Pitam - zašto se žurilo, zašto to desilo? Zato čekam gospodina Cvetkovića, ali u formi poslaničkog pitanja po članu 225. i 226. pitam premijera Cvetkovića - zbog čega se žurilo kada nema roka? Da li su nam pretili? Čime su nam pretili? Pominjalo se u medijima, da je nekakvom arbitražom, za šta nema osnova. Da li su nam pretili priznanjem Kosova? Da li su nam pretili da će nas bombardovati? O čemu se ovde radi? Ko? Neka barem gospodin Cvetković odgovori - pa to je gospodin Tadić predsednik dogovorio, pa ćemo onda bar formalno znati ko je premijer.

Potpredsednice, verujem i Ustavnom sudu i gospodinu Vlatkoviću, verujem da je pismo pošlo, ali nije došlo. Mislim da je kriv direktor Pošte. Neću, gospođo Čomić, o Ustavnom sudu, nego ću o drugoj instituciji koja se multiplikuje kao ona kafa "tri u jednom", samo što je ovde mnogo više od "tri u jednom".
Ko je direktor Pošte, koji je odgovoran što to pismo nije stiglo? Izgleda Boris Tadić, pošto je predsednik stranke, predsednik države, predsednik Vlade, vrhovni komandant, očigledno je i direktor Pošte. Kome je u interesu da to ne stigne? Onome ko danas ide u Moskvu da potpiše taj sramni ugovor. Ustavni sud, svaka njemu čast, pet sudija je predložio gospodin Tadić kao predsednik, pet sudija je izabrala vladajuća većina, ali ona prošla, da kažem Koštuničina vladajuća većina, fali još pet sudija da se kompletira sud. Što se LDP tiče, imaće taj sud posla oko ovih dokumenta koji se potpisuju danas u Moskvi. Elem, potpisaće se jedan jedini ugovor danas i potpisaće ga ministar energetike i rudarstva Škundrić. To je taj ugovor kojim predajemo ruskoj državi NIS, pa ćemo videti kada ćemo dobiti pare i da li ćemo dobiti pare.
Pošto je prisutna ministarka pravde, moram da iskoristim priliku i da vas zapitam. Ako smo dobro obavešteni, na jednoj od prošlih sednica Vlade, kada je došlo do neslaganja članova Vlade oko dalje strategije, odnosno da se ipak potpiše samo jedan ugovor, a ostali nekakvi sporazumi, memorandumi, deklaracije itd, tada smo preko medija obavešteni da će taj jedan jedini ugovor, koji će se danas potpisati, doći na ratifikaciju ovde u Skupštinu i da je to odluka Vlade.
To je insistirao dotadašnji šef pregovaračkog tima gospodin Dinkić, potpredsednik Vlade.
Jedva čekam da taj ugovor dođe, da vidim vas koji ste glasali za ratifikaciju sporazuma, ubeđujući nas koji smo rekli da ništa neće biti od gasovoda i garancija gasovoda, da li ćete tada ratifikovati samo ugovor o prodaji NIS-a, bez ugovora o gradnji gasovoda. Prirodno je da ugovora o gradnji gasovoda, da budemo pošteni, to smo vam u septembru govorili, ne može ni biti.

Član 225. Pitam prisutnu ministarku da li je Vlada izglasala da se ugovor, koji će danas biti potpisan, pošalje parlamentu na ratifikaciju?

Predsednice, gospodine ministre, koleginice i kolege, zaista ne znam, predsednice, kakvu mogućnost imamo. Da li je to nekakva tajna mogućnost ili nešto postoji u Poslovniku što je napisano nevidljivim mastilom, a do sad niko nije znao.
Mislim da treba da se vratimo budžetu, nije ovde Riza Halimi, gospodine ministre, dežurni džak za udaranje. U ovom parlamentu to se i ranije dešavalo, u prošlom sazivu, kada je on izlazio. Preterali ste! Ne ulazim u to šta se tamo dešava, ali činjenica je da imaju probleme. Izvinite, nepriznavanje diploma i ...
Činjenica je da je morao da okapa, sticajem okolnosti on je pored naše poslaničke grupe pa imamo kontakt sa njim. Hoćemo da vi taj budžet usvojite. Zato smo ovde. Pustite ove priče i napade na Rizu Halimija, to je možda dobar izgovor da se odloži rasprava, ali je činjenica da realni problemi tamo postoje. Ne razumem, gospodine ministre, kako možete da kažete ima i drugih Albanaca. Pa, on je učestvovao na izborima, ima neku podršku građana, možda ima drugih partija, ali nisu htele da učestvuju na izborima.
Mislim da generalno nije dobro ni za demokratiju, on predstavlja taj narod tamo do sledećih izbora. Možda posle sledećih izbora neće predstavljati, možda će neki drugi predstavljati, to ne znam. Pomagali smo im da skupe potpise upravo iz želje da imaju svog predstavnika i nemojte sada da ga diskvalifikujete kada kažete da tamo ima nekih drugih Albanaca, pa ćemo mi sa njima, a ti Riza ... On ima legitimitet, on je narodni poslanik, to što je Albanac, on je građanin Srbije i prema tome samo apelujem da se prema njemu odnosimo sa dužnim poštovanjem, jer nije prvi put da je on ovde doživljavao svašta. Ne ulazim u to, ali apelujem, vratila se ministarka, da se vratimo na budžet.

Predsednice, uvažena ministarko, koleginice i kolege narodne poslanice i poslanici, vi ste čudni, gospodine Nikoliću, svašta ima na ovoj strani. Ima, recimo, onih koji kažu da je 400 miliona za NIS malo, jer je malo onda 200 koje pripada Vojvodini, ali ako nije 200 nego 360, onda je to 400 miliona, i nije loše. Mislim da je ceo budžet zasnovan na takvim protivrečnostima i čudnim odnosima. Kažu da je razvojni i da je restriktivni. Nešto se razumem u ekonomiju, to bi otprilike bilo kao da se izmisli ''suva voda''. Ili je razvojni, ili je restriktivni!
U svakom slučaju, kriza kuca, Vlada je shvatila, dogovorila se, tu su se spakovali svi sa ovakvim protivrečnostima koje ste vi dobro primetili i sada imamo tri i po odsto rasta društvenog proizvoda, to je projekcija, 8% inflacije i te pare ćemo da potrošimo. To meni liči kao kad bi čovek došao kući s posla kaže ženi – ženo, u mojoj firmi su počela otpuštanja, možda ću i ja doći na red, zabrinuh se. Kaže – 'ajde, sedi, da se dogovorimo gde ćemo u inostranstvo na skijanje ove zime, a i da vidimo gde ćemo na letovanje. Ona kaže – čekaj, možda ćeš dobiti otkaz. On odgovara – nema veze, možemo da planiramo.
Ne znam zašto ste isplanirali ovo kad znate da nije realno. Znate da ćete za mesec, dva, tri morati da se suočite sa činjenicom da je 3,5% fantazija. Nemačka, koja je motor evropske privrede, imaće negativan rast. I Nemačka ima poljoprivredu, pa ne kaže da će je to izvući.
U svakom slučaju, predlagali smo vam da se stegne kaiš na državnom nivou, da se da daha i prostora privredi i stanovništvu, a to znači novac. Toga u budžetu nema. I dalje se zadržava više od 28 hiljada službenika u postojećem sistemu.
Mi sa vama imamo koncepcijski sukob, mi mislimo da država treba da bude jeftinija i efikasnija, a taj novac da se ostavi privredi. Zato smo i predlagali niz mera dva puta: snižavanje akcize u oblasti trgovine energentima, snižavanje poreskih opterećenja u oblasti građevinske industrije, snižavanje taksi i administrativnih troškova u oblasti građevinske industrije. To su motori rasta. A, šta vi radite? S jedne strane, kažete daćete firmama da ne otpuštaju radnike. Što ne smanjite porez na plate i time će se više podstaći biznis da ne otpušta radnike.
Odakle ćete da uzmete te pare? Pa, isto od te privrede. Znači, kada je privreda u problemu, a jeste, treba joj ostaviti više novca, a vi hoćete taj novac da uzmete pa da deliti po svom subjektivnom nahođenju.
Javna potrošnja, odnosno udeo javne potrošnje u bruto društvenom proizvodu biće, zbog toga što neće biti rasta od 3,5%, veći od 45%, a mi stalno kukamo – smanjite javnu potrošnju. Predlagali smo i ukidanje nepotrebnih ministarstava i kancelarija.
Pogledajte, dupliranje nadležnosti. Postoji Kancelarija za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja, tamo ima 20 zaposlenih, ali postoji Republički zavod za razvoj, sa 36 zaposlenih, kad pogledate nadležnosti to je copy-paste. Da ne pominjem Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj, takođe se time bavi, koliko tamo ima zaposlenih to se ne može utvrditi iz ove knjige zbog toga što, recimo, ne piše broj zaposlenih kod gospodina Dinkića, kao što piše kod Krkobabića, Dačića i ostalih potpredsednika.
Evo primera rasipanja. Najmanje ima Krkobabić, 17, Dačić ima 21, a Đelić 20, ali ovde je broj izbegnut. Rasim Ljajić, možda ćete ga proglasiti i predsednikom organizacionog odbora, proslave, recimo, bitke na Čegru. On je univerzalni ministar, njemu ste dali da finansira, između ostalog, i Ravnogorski pokret, Asocijaciju za negovanje tradicije jugoslovenske vojske u otadžbini i Srpski četnički pokret, dakle, pored, jedno, 15 organizacija i ove tri.
A, dali su, Ministarstvu sporta – ''Sankaški savez Srbije'', ''Sportsko penjačka organizacija Srbije'', ''Ski-džet savez'', zamislite, ima nešto što se zove ''brazilski džiu džicu'', ima i ''japanski'', pokazaću vam posle.
Jeste li čuli možda za ''Streljački savez za leteće mete Srbije''? I to se finansira, da ne govorimo o ''go savezu'' i ''kung fu višu savez'', da ne govorim o ''bridžu''. Jesu sportski savezi, ali ja znam da se tim sportom bavi možda troje, ne govorim o sportskim savezima tradicionalnih sportova. Znači, rasipništvo na delu!
Pošto mi ističe vreme, mogu da kažem da se mi koncepcijski razlikujemo, da zbog toga taj budžet ne možemo da podržimo, jer je to rasipanje para, uzimanje od privrede koja je u teškoj situaciji i zato bih ovaj poslednji minut od vremena LDP potrošio da nešto kažem mojoj strani, opozicionoj.
Oni su dokazali da su nesposobni. Oni žele privremeno finansiranje. Znam da je vama neprihvatljivo da vas ja pozovem, pa da povučete amandmane i da mi usvojimo taj budžet, politički, je l' tako?
Ali zato, gospođo, na vas apelujem, ima među njihovim amandmanima, mi nismo podnosili amandmane, i pametnih i suvislih, ne kažem da su svi, sedite, dogovorite se, ako vam je stvarno interes da ne uvedete zemlju u privremeno finansiranje. Razgovarajte sa gospodinom Cvetkovićem, sedite, dogovorite se sa njima, nešto može da se prihvati, daj, da završimo ovu agoniju. A vama poručujem, nemojte im dati ono što žele, jer privremeno finansiranje znači i više prostora za manipulaciju, za krađu, lopovluk i korupciju!
S druge strane, kako da kažem, ne moramo više pokazivati koliko su nesposobni. To ide na štetu svih nas, i države. Znači, na vama je potez, duboko verujem da i sa ove strane sede odgovorni ljudi koji žele da se ova agonija završi. Još nešto da vam kažem, oni žele da ova strana bude kriva za sve što ne valja u državi. Ima dva univerzalna razloga – svetska ekonomska kriza i svađa među radikalima, zbog čega je Parlament blokiran. Ne dajte im argument u ruke, izvucimo ih na čistinu, jer život će im se urušiti na glavu! Ono što je ispred na ulici, ono što neće moći da rade, sve će se na njih navaliti jer su nesposobni. Otvorite ih, pokažite im, pokažite građanima da su nesposobni.
(Predsednik: Vreme.)
Nemojte im davati povod da se sakrivaju iza nečega što je crna rupa, Parlament, itd, pošto kontrolišu medije, uspešno rade već nekoliko meseci. Hvala vam. (Aplauz.)

Predsednice, uvaženi ministri, koleginice i kolege, malopre smo prisustvovali klasičnom primeru opstrukcije od strane vladajuće većine. Znamo da je to u cilju svaljivanja krivice za sve što ne valja u državi na parlament jer drugi argument za sve što ne valja u državi je ekonomska kriza.
Gospođo predsednice, dopustili ste, znajući dobro šta će diskusija Nenada Čanka izazvati, repliku nekome ko nije šef poslaničke grupe niti zamenik, jer je on sam rekao da ima tri sata na raspolaganju vremena svoje koalicije s kojom je učestvovao na izborima. To nije prvi put.
Drugi metod koji koristite je da ovog svog omiljenog opozicionara pošaljete za govornicu, znajući da će posle toga poslanici SRS reagovati i posle su radikali krivi što je parlament u blokadi, a za sve drugo kriva je svetska ekonomska kriza. To je jedna konstanta koja se ovde dešava.
Marketing i ono što piše u novinama ne može popraviti rad Vlade. Doveli ste do toga da su svi ministri otišli zbog toga što želite da otežete ovu sednicu do ponoći, ostala su samo dvojica iz SPS i zaista mi je teško da kažem, ali nekako u ovoj vladi ministri iz SPS-a još najnormalnije izgledaju i najnormalnije se ponašaju. Ovo shvatite kao kompliment, koliko god da mi je teško da ga izreknem.

Mi iz LDP ovoj vladi zameramo mnogo toga i u ovom vremenu koje mi je ostalo probaću da kažem šta, ali joj ne zameramo ono što predlagači stavljaju u svoje obrazloženje jer, na kraju krajeva, Euleks donosi pravo i pravdu na Kosovu, pravo i pravda je potrebna Srbima na Kosovu, iznad svega i pre svega potrebna je svim građanima, ali najviše Srbima.
Od početka se za tu misiju zalažemo, jer zaista iskreno želimo Srbiju u Evropskoj uniji, Srbiju uspešnu u evropskim integracijama. S druge strane, ima i istine u nekim argumentima podnosioca inicijative da je ovo u stvari legalizacija Euleksa i od toga ne treba bežati, o tome je više govorila Vesna Pešić.
Ali, šta mi Vladi zameramo? Pre svega, iznad svega i na prvom mestu zaostatak, posrtanje i saplitanje kada su evropske integracije u pitanju.
Od formiranja ove vlade samo jedan veliki evropski posao je obavljen, a to je ratifikacija Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, i to je uradila Skupština. Nažalost, tog dana je i ratifikovala energetski sporazum sa Rusijom, ali ipak je ovo bio uspeh.
Gospodin Cvetković je rekao da je Vlada uradila 64 zakona. To je možda tačno, jedino što ne znamo gde su ti zakoni. Kada budu došli u Skupštinu videćemo kakvi su. Podsećam vas da je na ovoj sednici na zakone, kojih je bilo preko 400 amandmana, oko 150 je podnela vladajuća većina.
To znači da su zakoni falični, manjkavi kada vladajuća većina i Vlada mora da stavlja na njih amandmane. Da ne podsećam na zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma koji je takođe bio na dnevnom redu pa povučen. Znači, štuca se sa zakonima. Gospodin Cvetković je rekao da za belu šengensku listu fale još dva zakona, pet konvencija, šest strategija i tri institucije. To je još godinu dana posla.
Nije ništa čudno što zaostajemo u integracijama kad je čovek koji je zadužen za evropske integracije, potpredsednik Vlade gospodin Đelić, u stanju da falsifikuje izveštaj iz Brisela poslanicima, a izgleda i Vladi, i da se sve svede na marketing, u kojem su samo brojevi, odnosno godine. Sve će biti u budućnosti, stalno nove godine i nova obećanja.
Zameramo Vladi, iznad svega i pre svega, jačanje partijske države, podelu plena nečeg što je državno vlasništvo, a ne partijsko, govorim o javnim preduzećima. To je glavni generator korupcije u državi, i to je druga stvar koju Vladi zameramo, nesposobnost da sa tim izađe na kraj, neprihvatanje onog što predlažemo već od formiranja.
Nisu najveći problem u ovoj zemlji plate u javnim preduzećima, nego javne nabavke. NIS od 2005. godine ne poštuje Zakon o javnim nabavkama zato što je akcionarsko društvo, a vrednost javnih nabavki u NIS-u je 100 miliona evra godišnje.
Zameramo energetski sporazum. I da je Amerika, kako neko reče, ovako nešto uradila Srbiji, bila bi protiv prodaje NIS-a bez garancija. Nadamo se da će Ustavni sud potvrditi našu inicijativu i naše tvrdnje da je sporazum neustavan i tražimo da se prekine sa aktivnostima dok se Ustavni sud ne izjasni.
Zameramo Vladi na zaoštravanju odnosa sa susedima jer se to nesumnjivo desilo. Mislimo da ministar spoljnih poslova ne radi dobro svoj posao ili ne radi dobro posao ako je to evropska Vlada koja ide ka evropskim integracijama.
Mislimo da je suludo i da u svakom slučaju ne predstavlja doprinos evropskim poslovima Srbije glasati protiv Rezolucije EU kojom ona traži da se osudi Iran za kršenje ljudskih prava, i to zbog toga što se tamo na najsuroviji način primenjuje šerijatsko pravo i seku se ruke i udovi deci i ženama.
Mi smo glasali da to nije kršenje ljudskih prava, a EU je predložila tu rezoluciju. Stoga vidimo da Evropa nije prioritet, bar kad je u pitanju ministar spoljnih poslova.
Mi ćemo glasati protiv inicijative zato što jednostavno obrazloženje nije dobro, ali u svakom slučaju nastavićemo da vam pružamo ruku, ali u ovom trenutku mi ne vidimo da tu ruku može neko da prihvati.
Nema vizije u Vladi. Mi nudimo rešenja, rešenja se ne prihvataju. Nažalost, sve smo više skeptični da od ove vlade neće biti ništa kad su u pitanju evropski poslovi. Nema jedinstva na staroj politici jer staru politiku je pregazilo vreme i pokazala se kao pogrešna. Nažalost u ovoj Vladi vidimo mnogo kontinuiteta sa prethodnom i to nam se ne dopada. Očekivali smo od gospodina Cvetkovića viziju. Mi smo spremni za pomoć u evropskim poslovima, ali izgleda da je to samo jedna strana, naša. Hvala.