Dakle, samo nekoliko napomena na taj član 43. i na amandman gospodina Spasojevića.
Skrenuo mi je pažnju njegov amandman, priznajem da smo propustili taj stav 2. tog 43. člana – pokretna imovina se prodaje po istoj ili višoj ceni od procenjene vrednosti koju je odredila Agencija.
To znači da je moguća ovakva situacija. Direkcija određuje cenu imovine koja je oduzeta, određuje vrednost koja ide na aukciju. S druge strane, u optužnici po kojoj se sudi tom licu koje je učinilo krivično delo mora da stoji nekakva vrednost imovine. Pretpostavlja se i praksa je da to ne određuje sud, nego neko ko je nadležan da proceni imovinu, recimo, "Deloittetouche" .
Šta je sad moguće? Moguće je da lice bude optuženo za nekakvu štetu ili pribavljanje imovine, protivpravne imovinske koristi od, recimo, hiljadu nečega, a da Direkcija proceni da to vredi 100. To je jedna nelogičnost u ovoj prvoj rečenici drugog stava, koju gospodin Spasojević svojim amandmanom nije dirao, ali činjenica je da je moguća nesrazmera između onoga što piše u optužnici i, na kraju, cene po kojoj će se ta imovina prodati.
Gospodin Spasojević predlaže da se ova druga rečenica izbriše, da ako se dva puta ne proda na aukciji, ta imovina može da se proda neposrednom pogodbom.
Mi mislimo da je to dobar amandman, zato što je strašna analogija, koja mi pada na pamet, između ove dve rečenice, odnosno drugog stava i onog što se dešava.
Znate šta, neposrednom pogodbom, bez dve aukcije, prodat je NIS. Znači, imovina oduzeta jer je stečena kriminalnim delima prodaje se po mnogo strožoj proceduri, ovde predviđenoj, nego što se prodaje NIS. Da ne govorim o tome da se i cena tog NIS-a ne određuje, da se prodaje ispod onoga što je procenjeno.
Znači, mi ovde dozvoljavamo, stavom 2, da, uprkos tome što je Direkcija ocenila da nekakva imovina košta 100, neposrednom pogodbom, zbog dve propale aukcije, to može da se proda za 10. Nekako mi izgleda da je ta analogija prigodna i da zato, možda, treba prihvatiti amandman i izbrisati ovaj član, zato što nije u redu da se nešto što su kriminalci nelegalno stekli prodaje na način na koji se prodaje NIS.
A propo Putinovog citiranja od strane gospodina Šormaza, znate šta, kolege iz DSS-a, Euleks podržavaju i zemlje koje nisu priznale Kosovo. Drugo, Euleks se bavi pravom i pravdom, i to je u interesu Srba. Prema tome, ako je to, čak, i predsednik Tadić shvatio, bilo bi vreme da shvatite i vi.
Što se tiče primedbe da se Tadić bavi neovlašćeno i protivustavno spoljnom politikom, da, tu ste u pravu, zbog toga što u Ustavu piše da se Vlada bavi spoljnom politikom, a ne predsednik.
Kada je Putin u pitanju, takmičenje ko je veći Srbin podseća me na malu decu. Deca se takmiče ko je veći itd. Ovde je problem, ipak, kad pominjem već NIS, što ima većih Rusa nego što su sami Rusi.

Poštovana potpredsednice, koleginice i kolege poslanice i poslanici, ovim amandmanom predlažemo da se u drugom stavu čl. 62. promeni tekst, pa da umesto: "Po pribavljenom mišljenju Republičkog javnog tužioca, ministar unutrašnjih poslova, u roku od 15 dana od donošenja akta iz stava 1. ovog člana, raspoređuje rukovodioca Jedinice", taj stav glasi: "Direktor policije", dakle, ne ministar, "raspisuje konkurs za rukovodioca Jedinice", znači, konkurs, a ne postavljenje, "u roku od 15 dana od donošenja akta iz stava 1. ovog člana, i to tako da se izbor rukovodioca obavi najkasnije 45 dana od dana raspisivanja".
Ovo je amandman vezan za član 7, na koji smo, takođe, podneli amandman. Suštinski, ako Vlada promeni mišljenje, onda mora da prihvati i amandman na član 7. i ovaj. Ako Vlada ne promeni mišljenje, što će biti loše, onda ne mora da prihvati ni ovaj amandman.
Suštinska razlika između našeg i Vladinog predloga je departizacija te specijalne jedinice policije koja treba da otkrije imovinu počinioca krivičnih dela.
Dakle, mislimo da rukovodioca te jedinice ne treba da postavlja ministar, jer je to politička ličnost, nego da ga postavlja direktor policije, jer je to najviša profesionalna funkcija u policiji. Mislimo da rukovodioca te jedinice direktor treba da postavi na osnovu javnog konkursa, kojim bi omogućio da se i neki ljudi iz, ne znam, finansijske policije ili uprave, poreske uprave ili advokata, takođe, jave na taj konkurs i vode tu jedinicu.
Mislimo da mandat rukovodioca te jedinice treba da traje pet godina, jer ne treba da zavisi od promene na čelu Ministarstva, i mislimo da je to pravi način da se građani i svi drugi, koji treba da steknu poverenje u tu jedinicu, na pravi način prema njoj odnose, da ne bude kao prema nekoj drugoj jedinici, koja je poznatija kao jedinica iz prošlosti, kao Jedinica za specijalne operacije Državne bezbednosti, pod režimom Slobodana Miloševića i stranaka koje su mu pomagale tokom 90-ih godina.
Dakle, gospođo ministarka, prošli put sam, povodom člana 7, rekao – častan vam je izlaz, ne vidim šta je tu sporno, osim što, možda, oduzmemo malo ovlašćenja od nekoga ko je zamenik predsednika Vlade, ministar unutrašnjih poslova, prvi potpredsednik Vlade itd., i to samo malo, da ne mora da postavlja rukovodioca te jedinice, nego da to ostavimo direktoru policije.
Ako se prihvati amandman na član 7, onda je amandman na član 62. nužan, ako ne – nikom ništa, drugi put. Ali, doći ćemo, ako ne brzo, za nekoliko meseci, onda, možda, za godinu-dve, na ovu temu, kada budete videli da ta jedinica vuče repove političkih odluka, vuče repove partijskih odluka. I vama će biti u interesu da se to više ne dešava. Hvala.

Gospođo predsednice, niste dugo predsednik Skupštine, tek par meseci.
Nije prvi put da se ovako priča o Zoranu Đinđiću i nikad do sada niste izrekli opomenu. Upozorili smo vas 20. jula, posle nekoliko puta, da je to kršenje Poslovnika.
Šta ja mislim o radikalima, ne treba pričati, ali tada sam vam, gospođo predsednice, rekao da više neću izgovoriti kad izlazim za govornicu "uvažena", "poštovana" i do sada to ispunjavam. Niste uvažena, niste poštovana, zbog toga što dozvoljavate da se ovo nastavlja. Tada smo glasali, gospodine Milivojeviću, da li je gospođa iza mene prekršila Poslovnik, a vi, cela ova strana, glasali ste da nije.
Prema tome, sedeći blizu ovih iza vas, koji su šampioni licemerja, izgleda da se to širi po ovoj klupi. Nemojte nas smarati takvim govorima ako niste u stanju da glasate, u danu za glasanje, da nekažnjavanje jeste kršenje Poslovnika. Tako se brani Zoran Đinđić, ne rečima u pola sedam, nego delima.
Poznavao sam Zorana Đinđića i ne mislim da je vreme i mesto da sada pričamo o tome. Ne mislim da je vreme, ni mesto za pesničke izlete.
Ministarka sedi ovde, ljudi čekaju da se usvoje zakoni, a gospođa predsednica i dalje krši Poslovnik. Ako stojite iza ovih reči koje ste izgovorili, hajde da u danu za glasanje glasamo o kršenju Poslovnika, pa da vidim da li su samo reči, ili i dela, a o njima ne treba trošiti ni reči.
Kad kažem – o vama, ne mislim o svima vama ništa loše, vi ste moje kolege poslanici, nego o pojedincima koji, očigledno, ne mogu da se kontrolišu i koji sebi dopuštaju ispade kakve je učinio gospodin, ali gospodin, očigledno, ima sklonost ka ispadima, sećajući se kada je u pitanju dojučerašnji njegov kolega.
Pokažite, iako ste jedina stranka koja priznaje da prima naloge iz inostranstva, nema druge stranke u Srbiji koja prima naloge iz inostranstva, pokažite malo dostojanstva prema pokojniku ako ste hrišćanin i nemojte ovu govornicu zloupotrebljavati na taj način.
To što ste vi sa strankom, gospođo koja sedite iza mene, devedesetih, puno krvi pustili i Srbima i nesrbima, i taj njen blagonaklon odnos prema vama, ne daje vam pravo da to radite. A vama, izvolite, u danu za glasanje, da vidimo da li je prekršila Poslovnik, pa ću onda razumeti i poverovati da iza tih reči postoji iskrena želja da se zaštiti lik i delo Zorana Đinđića. Hvala.

Javljam se povodom amandmana.
Gospodine Milivojeviću, mnogo upotrebljavate množinu, hajde zajedno, hajde zajedno. Sedimo i dajemo amandmane na zakon, dajemo svoj doprinos i glasali smo 20. jula da je predsednica prekršila Poslovnik kada ovakve reči nije kaznila opomenom. Vi niste glasali, cela ova strana nije glasala, i u tome je problem. Ne možemo nas dvojica da promenimo Poslovnik. Na poslovniku se radi, učestvuju predstavnici svih poslaničkih grupa.
Kada kažete i kada nas pozivate da nešto zajedno uradimo, hajde da smanjimo cenu gasa. Mi hoćemo, a vi možete, znači možemo zajedno, ali do toga neće doći. Prema tome, doći će do onoga što većina želi, i do Poslovnika – kada bude većina želela, i do cene gasa koja je prihvatljiva, i do usvajanja ovog zakona.
Slažem se da ovo što se čuje o Zoranu Đinđiću, ne prvi put, neće nijedan poslovnik sprečiti. Možemo napraviti najsavremeniji poslovnik, najsavršeniji, ako takvih primeraka ima koji ne mogu da se kontrolišu, oni će to govoriti, ali, zato postoji poslovnik da budu kažnjeni.
Za kraj, gospođo, lepo je to što ste jednaki prema svima nama, ali prema onima koji krše Poslovnik treba da primenjujete Poslovnik. Znači, ako ja kršim Poslovnik, kaznite me, ako neko drugi krši Poslovnik, kaznite njega; tako ćete dokazati da ste jednaki prema svima nama, a najposle i prema Zoranu Đinđiću, da mislite o njemu nešto drugo no što ste mislili nekada u prošlosti. Hvala.

Poštovani potpredsedniče, poštovane dame i gospodo kolege poslanice i poslanici, uvažena ministarka, neće ovo na dobro da izađe što nas ovoliko podržavaju, ali hajde da idemo na amandmane. Ima jedna nejasnoća, gospođo Malović: odbijajući ovaj amandman tri narodna poslanika LDP-a naveli ste u obrazloženju da neki drugi zakoni regulišu da se imenovanje vrši po pribavljenom mišljenju javnog tužioca, a ne po saglasnosti.
S druge strane, u ovom dokumentu koji sumira mišljenja Vlade o amandmanima, odnosno vašeg ministarstva, a Vladan Batić je podneo pa povukao jedan amandman na član 7, gde je tražio da se šef te posebne jedinice MUP-a zove - šef za finansijske istrage, u obrazloženju se kaže da Vlada nije prihvatila taj amandman, koji je Batić posle povukao, iz razloga što smatrate da je pravilniji izraz "rukovodilac jedinice" nego "šef jedinice". Sada citiram mišljenje Vlade: "Pored toga, deo amandmana je prihvaćen kroz prihvatanje amandmana narodnih poslanika Judite Popović, Kenana Hajdarevića i Nebojše Ranđelovića na član 7. zakona."
Ispod toga piše da Vlada ne prihvata amandman. Znači, to je na istoj strani. Između ovoga i ovoga, prihvatili ste ovaj njihov amandman, a ovde ga ne prihvatate.
Ako je ovo razmišljanje da se ovo prihvati, ja to pozdravljam, ali me zaista interesuje zašto ste na jednom mestu napisali da ćete prihvatiti, a kada je došao taj njihov amandman vi ga niste prihvatili. Samo je nejasnoća, ili je štamparska greška. Ali, nemoguće je da je štamparska greška, zato što se lepo ovde formuliše da ćete prihvatiti taj amandman.
Za sada sam toliko hteo da kažem, a imamo još amandmana na član 7. Hvala.

Poštovano predsedništvo, koleginice i kolege, da nastavim diskusiju Čedomira Jovanovića, jer ovo je suštinski amandman koji, gospođo Malović, Vladi daje jedan častan izlaz. Kao da smo znali, iako su naše kolege tražile da se traži saglasnost, evo, mi u ovom našem amandmanu predlažemo da ostane mišljenje, ali pozitivno mišljenje, ako je mišljenje u skladu sa zakonom, evo, mi kažemo - pozitivno mišljenje. Zašto to ne bi bilo umesto saglasnosti?
Suština našeg amandmana nije u mišljenju ili saglasnosti, nego upravo u onome što je pričao Čedomir Jovanović. Ta jedinica ne treba da bude jedinica policije, koja će oduzimati imovinu u istrazi. Moramo zbog građana da objasnimo: formira se, između ostalog, posebna jedinica u policiji koja će uzeti imovinu za koju se sumnja da je proistekla iz navedenih krivičnih dela i predati je na upravljanje direkciji Ministarstva pravde, a proces protiv osobe čija je imovina oduzeta, istraga, optužnica, suđenje, može da traje nekoliko godina. Za to vreme njegovom imovinom raspolaže država. Šta se dešava kada ta osoba ne bude oglašena krivom, kad bude nevina? Ta imovina mora da se vrati. Šta se dešava sa imovinom koja gubi vrednost protekom vremena; šta se dešava sa imovinom koja je kvarljiva, kao što su meso i banane, ona mora da se proda, i tako dalje. Mnogo je složeno pitanje, mnogo je veliko ovlašćenje te policijske jedinice.
Zbog toga mislimo da šefa te policije, odnosno rukovodioca, ne treba da postavlja ministar nego direktor policije, jer je to za nas suština depolitizacije policije - profesionalac. Još nešto predlažemo ovim amandmanom, jer vi u suštini u Predlogu zakona predlažete jednu internu proceduru. To je možda u skladu sa sistematizacijom rada u policiji, ali mislimo da je ovo mnogo ozbiljna stvar da bi sistematizacija bila ko Biblija.
Predlažemo da se direktor te jedinice, odnosno rukovodilac jedinice bira na konkursu, da ga imenuje direktor policije a ne ministar, da ga imenuje uz pozitivno mišljenje tužioca, ali na konkursu. Zašto bismo ograničili rukovodioca te jedinice samo na ljude koji su već zaposleni u policiji, koji su stručni da to rade, nesumnjivo da će najčešće i najverovatnije oni pobediti na tom konkursu, ali zašto ne otvoriti mogućnost nekome ko želi da uđe u taj posao, ko želi da se iskuša u tom poslu? Jednostavno, konkurs je transparentniji. Dajmo malo konkurencije i kad su u pitanju ti ljudi koji se bave ovim poslom, usko specijalizovanim.
To su suštinske stvari. Tri stvari bi se prihvatile, veoma važne, prihvatanjem ovog amandmana: da ga ne imenuje ministar nego direktor policije, da to bude na osnovu konkursa. Izvinite, ali valjda ova skupština ima veću moć nego sistematizacija radnih mesta u policiji. Inače, znamo da policija verovatno traži da ovo bude bez konkursa, ali mislimo da ipak Narodna skupština... Sistematizacija radnih mesta u svakoj firmi, pa i u policiji, to je, kako da kažem, sredstvo upravljanja, to se može menjati, a svakako Narodna skupština može pre... Tako da mislim da je ovaj amandman častan izlaz za Vladu, a od vas zavisi.

Poštovana potpredsednice, koleginice i kolege poslanici, u skladu sa ovim što danas pričamo u želji da popravimo ovaj zakon, da damo svoj doprinos departizaciji državne uprave, mi mislimo da na ovog direktora treba da se primenjuje Zakon o sukobu interesa. Šta je tu sporno? Jeste da neki propisi o državnoj upravi govore o sukobu interesa i regulišu tu oblast, ali, sve ovo što je rekao prethodnik, kolega Andrić, smatramo da je neophodno da se i na direktora te direkcije obavezno primenjuju odredbe zakona i drugih propisa kojim se uređuje pitanje sukoba interesa, s obzirom na velika ovlašćenja koja ima po zakonu. Nećete da se bira na konkursu, hoćete da bude član partije i još da se ne primenjuje Zakon o sukobu interesa.
Rekoh, uzme se nekakva imovina, istraga traje, to je lako kvarljiva roba, ide na tender. Kad kažem zloupotrebe, mislim na namešten tender. Informacija je roba, informacija je vredna. Nešto što je bez veze objavi se u novinama, a nešto što je vredno, to znaju privilegovani, objavi se u nekakvim novinama. Nismo više sa Crnom Gorom, ali znam praksu da su mnogi važni tenderi objavljivani u barskim novinama, pošto je pisalo tada u zakonu da novine treba da budu na teritoriji države.
Elem, i ovaj naš amandman je na tragu toga da probamo da razgradimo tu partijsku državu. Jer, znate šta, mi smo imali jednu partijsku državu, to je bila jednopartijska država, ali ovo je granica preko koje čak ni komunisti nisu prelazili, kada je u pitanju negativna selekcija. Nisu oni hteli, kako da kažem, da stave vernog člana za direktora vodovoda, pa da on upropasti vodovod, jer su onda imali i oni štete. Ako je bila dilema: nesposobni verni član partije ili sposobni stručnjak na nekom nivou, stručnjak je dobijao prednost.
Šta smo dobili sa višepartijskim sistemom? Dobili smo višepartijsku državu. Ali, postoji jedna gora posledica od jednopartijske – negativna selekcija više nema granice. To znamo iz prethodnih vlada. Setimo se samo jedne stranke koja je dobila, recimo, Aerodrom, odnosno JAT, jer Aerodrom je druga priča, pa šta se desilo.
Zato mislimo da je ovaj amandman dosledan u onome što želimo da postignemo u popravljanju ovog zakona, jer mi to zaista želimo i smatramo da bi Vlada mogla da razmisli još jedanput. Hvala.

Poštovani potpredsedniče, dame i gospodo kolege i koleginice narodni poslanici, primer ovog člana i diskusija gospodina Omerovića je još jedan dokaz, a na mnogo mesta u zakonu se to vidi, da nam fali zakon o klasifikaciji tajni, odnosno zakon o tajnosti informacija. To je ono na šta smo u načelnom pretresu upozorili. Teško je primenjivati ovaj zakon ako nemamo zakon koji definiše pod kojim uslovima i uz kakve kriterijume nadležni državni organi određuju šta je državna, poslovna, službena tajna. Sada postoji voluntarizam, svako određuje kako želi, tako da imamo primere da su stare karte, koje se nalaze po podrumima u vojnim ustanovama, iz pedesetih i šezdesetih godina, dokumenti o JNA iz Makedonije ili Slovenije još uvek državna tajna i ne mogu da se bace na đubrište zato što se ne mogu deklasifikovati.
Sa druge strane, u proceduri imamo zakon o klasifikaciji podataka, odnosno o tajnama, koji je na jedan dobar način, koristeći praksu drugih zemalja, rešio to pitanje. Prošli put sam u načelnom pretresu postavio pitanje na koje treba da mi odgovori ministar Milan Marković – da li je on formirao radnu grupu koja piše taj zakon. Na stranu to da li tom radnom grupom rukovodi čovek iz BIA, ali je činjenica da mi nije jasno zašto Vlada nije stavila u proceduru zakon koji su napisale nevladine organizacije koje su uz 72.000 potpisa predale Skupštini ovaj predlog još u novembru. Ako je mislila da je loš mogla je da ga prepravi, ako je mislila da je dobar, mogli smo već da ga usvojimo. To bi prosto bilo kompatibilno sa ta dva zakona koja već imamo.
Mislim da zato dolazi do ovakvih situacija da se pominje zakon o tajnama. Mi ga nemamo; daje se, faktički, prostor državnim organima da i dalje manipulišu tim tajnama, da rade kako oni žele, a to nikako nije nešto što bismo mogli da nazovemo evropskom praksom, evropskim ponašanjem.
Taj zakon o tome šta je tajna i kako se klasifikuje dokument u nekim zemljama se primenjuje 10-15 godina. U Sloveniji je za petnaestak godina primene tog zakona samo pet ili šest dokumenata ispunilo kriterijum da se klasifikuju kao tajna. Sve drugo je dostupno javnosti, svakako Povereniku za informacije. U Španiji je za 20 godina tek desetak dokumenata označeno tim najstrožim stepenima tajnosti.
Zato još jednom apelujem na Vladu – glasaćemo i mi za ovaj zakon kada vidimo šta je sa tim članom 45, a imamo naznaka da je tu nešto promenjeno – da se ovaj zakon koji postoji u Skupštini što pre nađe na dnevnom redu da bi ovaj zakon o kome danas raspravljamo mogao da se primenjuje.
Nije suština usvajati zakone koji su neprimenjivi, nego usvajati zakone i sprovoditi ih. Na kraju krajeva, ljudi iz Evrope će u evaluaciji našeg ponašanja u Srbiji na tom evropskom putu ceniti primenu zakona, a ne samo broj i količinu. Hvala.

Poštovana potpredsednice, koleginice i kolege, dobro je, gospodine, što ste rekli da se to ne odnosi na LDP, ali zaista nije trebalo da se javljate. Sve što je rekao gospodin Andrić stoji. Mi želimo da radimo, vi nam ne date da diskutujemo o zakonima a onda učestvujete u opstrukciji. Ako oni imaju svoj problem, ti za koje kažete da su snaga prošlosti, onda ih pustite da reše taj problem. Recimo, omogućite Tomislavu Nikoliću da podnese ostavku na mesto predsednika Administrativnog odbora, jer to pripada njima, oni su najveća poslanička grupa. Time ćete da sprečite opstrukciju.
Što se tiče te prošlosti, da vas podsetim, upravo je vaša stranka sa njima bila u Vladi.
Ako ja moram da sedim ovde i da slušam kako srpski radikali brane novinare, a bili su u Vladi kad se novinarima svašta dešavalo, i nisam se javio zato što želim da se to završi, razumem njihovu muku, ali ajde da usvojimo taj zakon, onda, koji vas đavo tera da izađete i da sada odemo posle šest a da ne završimo ovo, a samo jedan amandman je ostao.
Kad kažem vama, mislim na većinu. Vi ste predstavnik većine. Oni svoju muku ovde iznose. Šta da radimo? Jedna od stvari jeste to što im pripada Administrativni odbor, a nemaju ga.
Što se tiče mandata, o tom potom. U to se ne mešam. Dok nema ostavki, nema mandata. To ste zajedno svi vi u Ustavu pisali. Mi smo jedini bili protiv. To ste vi svi zajedno doneli, sada ste se posvađali i mi moramo da sedimo ovde i posle 18.00 i ne možemo da završimo ovaj zakon. Zaista nema smisla.

Opet povreda člana 104. Izvinite, stvarno, šta - nemoj? Nemoj da izlaziš? Nemoj da se javljaš? O tome je malo ranije trebalo da mislite i da kontrolišete tu većinu, bar da vas dolazi dovoljno. Nema vas mnogo, 128, dva fale. Drugi put povedite računa. Mi želimo da radimo po zakonu, ali da ne bude sve sada vama, sada malo njima, ovoj strani.
Drago nam je što pominjete cenu gasa. Gospodo, to je pomenuo neko iz vaše stranke pre sat vremena, a sada i gospodin iz DSS-a, a mi pre podne. Vidite, o ceni gasa je trebalo da mislite kada ste glasali za energetski sporazum sa Rusijom. To je direktna posledica. Sada imamo najskuplji gas. Pod dva, ko uvozi gas? Nemojte sada - nije. Jeste. Činjenica je da je 60% poskupeo gas...
(Predsedavajuća: Molim vas, bez međusobnog dijaloga.)
To je činjenica. Mi se nadamo da će Ustavni sud sprečiti taj štetan ugovor. Mi se nadamo da do tog štetnog ugovora neće doći. Nadamo se. Kakvo je ono glasanje bilo, a tu ste svi zajedno bili, izgleda da su nam male nade. To je ono što je važno za građane, jer zaista je nezamislivo da jedna stvar poskupi 60%, osim možda u nekim zemljama, da ih ne pominjem, jer imamo diplomatske odnose.
S druge strane, ko uvozi? Mi ne znamo. Državna je tajna kolika je ulazna cena. Pošto još uvek traje rasprava o informacijama, odnosno o zakonu o zaštiti podataka o ličnosti... Ovo nije ličnost, ali je državna tajna, to je suština. Nemojte sa tom jeftinom demagogijom - mi se brinemo za narod, gle, ova vlada loše radi, poskupeo... A da Vlada loše radi to pokazuje 100 dana, to uopšte nije sporno. Budite dosledna opozicija, pa onda kažite - jeste, možda onaj ugovor sa Rusijom gde mi njima NIS odmah na poklon, a oni gasovod na "dođem ti za 10-15 godina", nije baš neki patriotski i komercijalan posao, nego je nešto drugo. Hvala.

Gospođo predsednice, koleginice i kolege, nije klasična povreda Poslovnika, više je jedna molba da bi poslanici mogli da ispoštuju članove 225. i 226, tj. da dobiju informacije potrebne za ostvarivanje funkcije narodnog poslanika. Izražavam zadovoljstvo konstruktivnim radom juče, i nadam se da će to postati praksa u ovoj skupštini i prihvatanjem predloga LDP da se zaista državni organi trgnu oko finansijske krize koja je zahvatila svet i preliva se u Srbiju.
Pozdravljam vaše zakazivanje sednice Odbora za finansije. Ovo je moja molba: zbog velikog interesovanja za tu sednicu, ako bi gospođo Dejanović mogli da date pauzu u 12,00 časova, da bi što više poslanika koji žele moglo da prisustvuju sednici Odbora za finansije i razgovoru sa guvernerom Jelašićem.
S druge strane, ovde imamo zaista važne zakone vezane za našu zemlju i za belu šengensku listu i prosto ne možemo biti, mi koji smo zainteresovani za jedno i drugo, na dva mesta.
Mislim da bi u radu sednice jedan raniji ručak za one koji ne žele da sede na Odboru za finansije, a omogućavanje zainteresovanim poslanicima da učestvuju u radu Odbora za finansije, bilo neko kompromisno rešenje kojim bi se pokazalo da parlament postaje mesto gde se donose važne odluke i da je jedna atmosfera tolerancije i saradnje zaista dobar put da Srbija što pre postane punopravni član EU.

Poštovana potpredsednice, koleginice i kolege, jasno je da se na primeru obrazovanja najbolje može primetiti kako je u ovih osam godina tranzicija u Srbiji posrtala i kako je zaustavljena. Setimo se reforme koju je započela Vlada Zorana Đinđića i setimo se da je posle toga objektivno sve stalo. Pokušano je drastično sa ministrom koji je osporio i Darvinovu teoriju.
Posle smo imali ministra koji je više bio preduzimač, a onda smo imali ministra koji se bavio Kosovom i tu smo gde smo.
Jasno je da ovo nije stranačko i partijsko pitanje, a takođe je jasno da je na neki način civilizacijsko ili u krajnjem slučaju političko. Imamo ovde govore protiv Bolonjske deklaracije onih koji sebe vole da zovu evroskeptici, mi liberali smo evrorealisti, za razliku od onih koji sebe nazivaju evrofilima, ali to je naša sudbina i to je naša budućnost.
Deca koja uče, oni će ovu zemlju voditi za 10 godina u globalizaciju u globalnom svetu, u globalnoj Evropi i naprosto sama činjenica da se u ovoj zemlji uči vožnja da bi se položilo, a ne da bi se znalo da se vozi i da se bude bezbedno za sebe i za druge, a da se nažalost zbog ovoga što se desilo unazad pet godina uči da bi se položila godina i da bi se završile studije, a ne da bi se naučilo, dokaz je koliko smo posrnuli. Nisu oni koji sada čekaju našu odluku krivi zbog toga, nego ovo što sam rekao, politika, svi mi ili oni koji su odlučivali. Zbog toga ćemo mi za ovaj zakon glasati, to nije sporno, jer studenti koji čekaju našu odluku nisu krivi.
Nas je malo iznenadila brzina kojom je ova tačka došla na dnevni red. Nismo podneli nijedan amandman i koristim ovu priliku, gospodine ministre, da vam skrenem pažnju na jednu nelogičnost koja, zbog toga što je rasprava počela, može biti, ako je greška, ispravljena od Vlade ili od Odbora, a ako nije greška, ako je namera, onda ćete vi morati da objasnite studentima koji su oštećeni.
Govorim o studentima koji se upisuju u treću godinu. Sada je minimum 42, prošle godine minimum je bio 37, što znači da u te dve godine ko je skupio 79 bodova moći će da se upiše u treću godinu. Šta je sa studentima koji su u prvoj godini imali 60 bodova, a sada naprave 41? Oni će imati 101 bod, a pašće sa budžeta.
Znači, sa 79 bodova iz dve godine ostaće se na budžetu u trećoj godini, a sa 101 bod će se pasti sa budžeta. Sto jedan bod je nekakav maksimum, ali mislim da je možda bolje rešenje, baš zbog toga što neki mogu biti oštećeni, ne znamo koji je to broj, ali ako je to greška, ispravite, ako nije, vi ćete morati da objasnite tim ljudima koji u dve godine imaj 100 bodova, a padnu sa budžeta.
Možda je bilo rešenje, ko u prve dve godine osvoji 79, znači kumulativno da se saberu, taj ostaje u trećoj na budžetu. Možda je to rešenje. Ovako kako piše u zakonu zaista dovodi u situaciju neke studente koji će imati više od 79, ali sada manje od 42, da padnu sa budžeta.
Dobro, onda nismo dobro sabirali. U svakom slučaju, ovo je naša sugestija, a pošto je ova tačka došla nekako brže, ovu računicu je izvela vaša koleginica, član Političkog saveta LDP-a i bivši pomoćnik ministra, gospođa Turajlić, vi ćete bolje znati da li je ovo greška ili namera.

Poštovana potpredsednice, dame i gospodo, poslanici i poslanice, javljam se po čl. 225. i 226, tražim obaveštenje. U proteklih nekoliko dana dinar je pao skoro 8 odsto, verovatno će biti 10 do kraja nedelje. Time je stotinama hiljada ljudi u ovoj zemlji koji plaćaju kredite poskupela rata, a nije im povećano primanje. Novine su pune pi-ar službi banaka koje govore, proteklih dana, kako su banke sigurne, kako štediše ne treba da se plaše itd.
Jasno je da je kriza svetskog finansijskog sistema zakucala i na vrata Srbije, ali mi ne vidimo reakciju Vlade. Sve se svelo na objašnjenja ministra Dinkića da su banke sigurne. Međutim, po onome šta ljudi doživljavaju u bankama - tako nije.
Zato tražimo hitnu reakciju države, zato što je ovde ugrožena ne samo privatna imovina nego i finansijski sistem države, jer ako se izgubi poverenje u banke gubi se poverenje u novac, a novac je krvotok svake privrede.
Zbog toga tražimo od guvernera Jelašića da kaže gde se nalaze devizne rezerve Srbije, gde ih je plasirao, jer je to njegovo diskreciono pravo, i gde se nalazi novac koji se čuva kao obavezna rezerva. To je mnogo važno pitanje, jer od plasmana, koji je, očigledno, u ovom trenutku tajna, a nemamo još Zakon o klasifikaciji podataka da bismo znali na osnovu čega je to tajna, zavisi brzina povratka tih deviza u zemlju. Od te brzine povratka deviza u zemlju zavisi i unutrašnja likvidnost u zemlji.
Ovo je veoma važno pitanje kojim i Skupština, kad već neće Vlada, mora da se pozabavi i zato bi, zaista, čelnici Vlade, ministar finansija, predsednik Vlade, morali da se pojave u Skupštini, bar na Odboru za finansije.
Dakle, gde se nalaze devizne rezerve? Šta se dešava sa likvidnošću? Da li je pad likvidnosti banaka posledica toga što su prestali ili se smanjuju ''krosborder'' krediti, koje su domaće banke stranih imena povlačile iz inostranstva jer je tamo smanjena likvidnost? Sve to mora da se pretrese i moraju da se hitno donesu neke mere, jer je nepoverenje građana u bankarski sistem krah za državu.
Još jednom apelujemo da guverner Jelašić kaže koliko brzo mogu da se povuku devizne rezerve, da bi se time stabilizovala likvidnost banaka.

Nisam istakao, gospođo Čomić, uvažena predsedavajuća i potpredsednice, povredu Poslovnika, nego se javljam po Poslovniku. Ne možete znati po kom članu se ja javljam kada dignem ruku.

 

        Gospođo Čomić, povređen je Poslovnik samim tim što Skupština ne raspravlja o onome zbog čega građani danas strepe. Povređen je Poslovnik zbog toga što neko izađe za govornicu pa kaže da je briga za građane, za njihove kredite i za njihov novac širenje panike.
Ova skupština je skup narodnih poslanika. Mi predstavljamo građane. Mi ne možemo raditi.
Gospođo Čomić, pitaju me građani – dokle će ići kurs, šta će biti sa mojim kreditom? Ne mogu da im odgovorim ako ne znam koliko brzo može da se obnovi likvidnost u zemlji, a to ne mogu znati jer ne znam gde su devizne rezerve.
Da bih mogao da obavljam posao narodnog poslanika, da bih radio u interesu građana koji su glasali za moju partiju, morao bih da znam te podatke.
Ako Vlada i skupštinska većina ne misle da je ovo urgentno pitanje, ako ne misle da je smirivanje, uslovno rečeno, potencijalno opasne situacije u interesu građana, onda smo mi koji ne pripadamo vladajućoj većini tu da im na to ukažemo.
Kada se setimo šta je bilo sa deviznim rezervama, kako su bile u Moskvi, kako su se našle u jednoj maloj privatnoj banci pre nekoliko godina, kada je sadašnji ministar Dinkić bio guverner Narodne banke, kada se setimo da je tadašnji guverner gospođa Udovički pokušala da taj novac vrati u zemlju, to je bilo rizično i opasno, pa je onda munjevito bila smenjena jer je dirnula u nečije interese, onih koji su tim novcem iz te male ruske banke, očigledno, učestvovali u privatizacijama u Srbiji, državnim novcem stvarali, povećavali privatnu imovinu – to su sve argumenti zašto tražimo da guverner Jelašić kaže gde su sada devizne rezerve i pare iz obaveznih rezervi banaka, jer je to strašno važno pitanje.
Likvidnost domaćih banaka, privrede – pada. Pada i zbog toga što je svetska finansijska kriza, što banke kod kojih su se domaće banke zaduživale da bi građanima davale kredite imaju problem sa likvidnošću i te banke više ne mogu da se zadužuju u zapadnoj Evropi, gde se to najčešće činilo.
Zbog toga, zbog interesa građana, reklamiramo povredu Poslovnika, jer to svakako da ima veze i sa tačkama dnevnog reda o kojima trenutno raspravljamo, podaci o zaštiti ličnosti itd, na kraju krajeva, podaci o ličnosti su vezani i za kreditne kartice i o jednom od tih segmenata ćemo raspravljati, ali insistiramo da ova skupština počne da se bavi onim što interesuje građane. Ovo su važna pitanja i završićemo ove tačke dnevnog reda, posebno ako ste sastavili šest nespojivih, na kraju ćemo završiti, ali ne možemo čekati i ignorisati stvarnost koja je u novinama.
Neke novine pokušavaju da ovu, objektivno, potencijalno opasnu situaciju sakriju pričom o žirafama i parama. U redu, i to je skandal, ali ne možemo zatvoriti oči pred činjenicom, gospođo Čomić, da sem svetske finansijske krize na ovu situaciju u Srbiji utiče i rebalans budžeta i prevelika javna potrošnja, o čemu LDP priča od svog nastanka, ali, za sada, bez uspeha. Hvala.