Ako sutra ne radimo, u redu, u ponedeljak, ali ne znam, zbog Bajrama. Mi mislimo da smo rekli za ovaj trenutak ono što smo imali da kažemo. Hvala.

Predsednice, uvažena ministarka, koleginice i kolege poslanice i poslanici, pre skoro mesec dana sa ove govornice počela je priča o Krištu. Otvorio ju je da li Vladan Batić, tada član poslaničke grupe LDP, da li neko od vas, nije bitno. Mislim da insistiranje na Krištu i platama kod građana Srbije može da izazove zabunu da je to najveći problem u državi. Ne, gospodo, sistem je proizveo Krišta. Krišto nije uzrok, Krišto je posledica, Krišto je temperatura, infekcija je sistem, zato, molim vas, pustimo Krišta.
Vi ste, gospodine Todoroviću, s pravom otvorili pitanje iz 2005. godine, pitanje njegovog upravljanja Lutrijom itd. Začudo, niste pomenuli činjenicu da je državna firma pretvorena u DOO, koje se može osnovati sa 500 evra. Tu odluku 2005. godine nije mogao da donese Bojan Krišto, tu odluku da se jedno javno preduzeće pretvori u DOO mogla je da donese samo Vlada Srbije. Ko je, gospodine Todoroviću, bio tada u Vladi Srbije? Ne ovi koji su sada u Vladi.
Mi iz Liberalno-demokratske partije insistiramo na rasturanju partijske države, na departizaciji i depolitizaciji javnih preduzeća. Nas ne interesuje da li se sada zove predsednik Vlade Boris Tadić ili se juče zvao Vojislav Koštunica. Ta vlada koja je javno preduzeće prevela u DOO da za njega ne bi važile javne nabavke bila je Vlada Vojislava Koštunice, Mlađana Dinkića, Ilića, Šarančića. Zašto DOO? Zato što za DOO ne važe javne nabavke i Zakon o javnim nabavkama.
Znači, manimo se priče o platama, samo zaluđujemo građane. Partijske blagajne se pune preko javnih preduzeća ne zbog visokih plata, nego zbog javnih nabavki. Kada je Vlada, ta koju ste pominjali, a ne kažete čija je to Vlada, 2005. godine donela odluku da Državna lutrija Srbije bude DOO, ta vlada je donela odluku da to bude firma iz koje se finansira stranka koja postavlja direktora. Tako je do dan-danas. Otvorimo i podignimo pitanje Krišta, pitanje bilo kog direktora na sistemski nivo. Sistem proizvodi. Promenimo sistem. Gospoda iz vladajuće većine, a posebno iz DS-a, imaće vrlo brzo priliku u Skupštini grada Beograda, u sredu, da pokažu istinsku želju...
(Predsednik: Vreme.)
...završavam, da se razbije partijska država kada dođe na dnevni red, a nadam se da će doći, smena pet direktora zdravstvenih ustanova.
To će za vas, gospodo iz Demokratske stranke, biti dokaz da vi želite da se raščisti sa ovakvom praksom korupcije i kriminala, a ne priča o Krištu. Krišto je čir, infekcija se zove sistem. Hvala.

Predsednice, ministarka, dame i gospodo narodni poslanici i poslanice, izgleda da se ova situacija ovog Krišta razvija tako da se dešava nešto čudno. Sada smo čuli od gospodina Krasića da je i Albanija potencijalno u velikoj Srbiji, pošto Albanija nije članica EU, ali nije to tema.
Gospođo Kolundžija, zaista mi je ponekad žao što gubimo vreme i što vi trpite nekakav pritisak i kritiku, koju trpite sa pravom jer imate koalicionog partnera koga ste nasledili. Suština je, ovo pričam samo zbog građana, posle Zorana Đinđića, u prvoj vladi Vojislava Koštunice i feudalizaciji ministarstava, tada je to napravljeno sa partijskom državom. Ne kažem da pre toga nije postojala, a posebno pre 2000. godine, ali od onog trenutka kada jedna partija dobija po vertikali ministarstva tada faktički dobija odrešene ruke da ta ministarstva budu blagajna te partije, ne kroz plate. Ovde je sa platama Krišta i sa bonusima obmana, da bi se sakrilo pljačkanje građana Srbije i narodnih para kroz javna preduzeća.
Zato ja ponavljam da ako svi za to (a po diskusijama bi se reklo da smo svi) da se sa takvom praksom prekine, ako je raspoloženje javnosti u ovom trenutku zaista da se sa takvom praksom prekine, onda treba da učinimo da se zaista sa takvom praksom prekine. Ponavljam, vrlo brzo u gradskoj skupštini će se diskutovati i biće na dnevnom redu smena ili razrešenje pet direktora zdravstvenih ustanova u Beogradu. Tada ću, gospodo radikali, ako vam je draže - braćo i sestre radikali, videti i vaše odbornike u Skupštini grada, od kojih će možda zavisiti kvorum. Možda vladajuća većina neće moći da obezbedi kvorum, jer jedan direktor ili dva direktora pripadaju onome što danas jeste vlast u gradu.
Tada ćemo videti da li, kada predsednik Vlade Boris Tadić kaže da Krišto treba da ode jer je neumeren, bezobrazan i nemoralan, ali očigledno predsednik Tadić kaže da nije kršio zakon, taj princip važi u gradu Beogradu, jer sekretarka za zdravstvo gospođa Dragana Jovanović upravo iz tih razloga traži smenu pet direktora. Ne kao što oni pokušavaju kroz plaćene pi-ar oglase, agencije i saopštenja za koja su odvojili 10.000 evra da pokažu kako su oni namenski trošili sredstva ili je Krišto namenski trošio sredstva, koja je, kako Dinkić reče, Vlada odobrila, nego nedomaćinski.
Ako u ovom trenutku svako ko ode u bolnicu i vidi kakva je beda u tim bolnicama, a gospođo Popović, kada je u pitanju zdravstvo, Srbija je po korupciji na četvrtom mestu u svetu, po istraživanjima Svetske banke... Tada ćemo videti licemerje ili doslednost u borbi protiv korupcije i predsednika Demokratske stranke, koji je i predsednik države, i predsednik partije i predsednik Vlade, ili je to samo Krišto; i vi često, pominjući mu toliko ime, amnestirate mnoge druge i pomažete da se prikrije sistemska korupcija koja postoji u Srbiji, koju proizvodi sistem.

Predsednice, ministarka, koleginice i kolege, član 104, povreda dostojanstva Skupštine.
Mi iz LDP-a kažemo da nije problem Krišto, jer da je problem jedan čovek u zemlji, on bi bio lako rešen. Problem je sistem, koji je napravljen da proizvodi Krišta. Kada jedan alav tako izleti onda se napravi džumbus. Verujem da je većina u vladajućoj koaliciji mnogo nesrećna zbog toga što je to izašlo, jer bi bilo sve mirno i spakovano, ili će biti spakovano kada se podele ta javna preduzeća. Ona se dele, otprilike, pola mandata. Možete da zamislite, poštovane kolege i koleginice i gledaoci koji nas gledate, šta se onda dešava u drugoj polovini mandata.
U svakom slučaju, kada neko iz G17 pominje reč "licemerje", to je, otprilike, kao kada neko od radikala priča o ljubavi, miru i toleranciji. Baš ne ide.
To je moje predubeđenje. Možda sam pogrešio, ali ja tako osećam, nemojte se ljutiti.
Juče je vaš predsednik stranke rekao da iza ove kampanje stoje Rusi. Koliko znam, vi ste glasali, zajedno sa radikalima i sa svima onima iza nas, za onaj sporazum. Juče je vaš predsednik stranke rekao da je imao neki problem sa "Kurirom", sa onom štampanom stvari koja se prodaje na kioscima a nisu novine. Sećam se da je taj "Kurir" bio njegovo omiljeno štivo 2003, kada je rušio. To je licemerje.
Samo da, zbog gledalaca, ne zbog vas, odgovorim na tu insinuaciju što se tiče učešća LDP-a u gradskoj vladi. Nismo mi, gospodine Vukoviću, tražili da se izabere zamenik direktora "Beograd puta", nego je gradska vlada, odnosno gradonačelnik tražio da se odmah izaberu uprave "Beograd puta", "Elektrana" i GSP-a, zbog zime i priprema za nadolazeću zimu. Druga preduzeća su mogla da čekaju. To je gospodin Đilas tražio.
Drugo, kada je u pitanju Apotekarska ustanova, predsednik Upravnog odbora, koga je predložio LDP, a koji nije iz LDP-a, kao što ni gradska sekretarka za zdravstvo nije iz LDP-a, izabran je kada i 16 drugih predsednika upravnih odbora. Imaćete priliku da već na sledećoj sednici Skupštine grada Beograda pokažete koliko ste, zajedno sa svojim koalicionim partnerima sa kojima ste išli na listu, Demokratskom strankom, zaista posvećeni razbijanju partijske države, razbijanju monopola.
Da budem pošten, to što smo tražili Apotekarsku ustanovu, da imamo uticaj preko nestranačke ličnosti, to je zbog toga što je oko lekova i zdravstva tolika korupcija i kriminal da Svetska zdravstvena organizacija i Svetska banka kažu da smo tu četvrti na svetu. Prema tome, doći ćemo mi i do lekova. Doći ćemo i do toga ko drži Jakšića i Ivanovića, koji su operisali 16.000 Srba iz severne Mitrovice. To nisu samo Koštunica, Samardžić i oni koji su politički prisutni, nego onaj ko je zadužen i nadležan da postavlja direktore zdravstvenih ustanova. Čini mi se nekako da je to jedan iz vaše stranke koji je u sedmom mandatu i da se već sprema zakon o doživotnom ministrovanju gospodina Milosavljevića. Doći ćemo i do toga.

Predsednice, ministarka, koleginice i kolege poslanice i poslanici, Vladan Batić me je inspirisao sa ovim narodnim poslovicama, pa sam se setio i ja jedne: "Ko se sa pomijama pomeša, svinje ga pojedu". Rizikujem da mi se to desi, ali to činim zbog ljudi koji nas gledaju.
Žao mi je, ode gospođa Kolundžija... Juče sam pažljivo slušao predsednika G17 plus. On je u jednom trenutku rekao, i zato sam šokiran što se niko ne javlja sa ove strane, da iza ove "afere Krišto" stoji neko iz kabineta Borisa Tadića, predsednika države, koji je rekao nekim novinama kako Krišto mora da ode, da predsednik misli da Krišto mora da ode. Pošto je on prijatelj sa Borisom Tadićem, on zna da to Boris Tadić ne misli, iz čega zaključujem da Boris Tadić nije baš mislio na Krišta, ali da neko iza leđa, iz kabineta, radi protiv Borisa Tadića i taj neko radi za Ruse. Da, gospodine Vukoviću, gospodin Dinkić je rekao – kažu mi da iza ovoga stoje Rusi. Tu ste u pravu. Ali, nije rekao – a znam da ne stoje, nego je rekao – a ne znam da li stoje. To je pod jedan, zbog gledalaca.
Pod dva, niko nije pregovarao o vlasti u Beogradu osim predsednika GO LDP-a Dejana Ranđića. Pod tri, predsednik ili šef odborničke grupe u gradu Beogradu, vaš, zamenik je direktora Aerodroma. Mi iz LDP-a i svi sa ove strane možemo da kažemo – mi se zalažemo za to da se preispita zakonitost rada na Aerodromu, a vi sa ove strane ne možete da kažete da se zalažete, vi ste Vlada, vi ste vlast, vi to treba da uradite.
Na kraju, ide Skupština grada Beograda, to je test za koaliciju u gradu. Nije tačno da je pet direktora zdravstvenih ustanova u Beogradu optuženo da su nenamenski trošili sredstva. Njihova smena se traži zbog nedomaćinskog ponašanja, zbog istog razloga zbog koga je Boris Tadić ili neko iz kabineta Borisa Tadića, koji radi ili ne radi za Ruse, rekao da Krišto mora da ode.
To je nemoralno, to je bezobrazno. Nije rekao da je protivzakonito, jer, bože moj, kako Dinkić kaže, Vlada je odlučila da on može da deli takve bonuse i sve je čisto, po zakonu, samo nije moralno. Iz istog razloga direktori ovih zdravstvenih ustanova treba da odu, jer su kupovali nameštaj....
(Predsednik: Vreme.)
... od milion, milion i po evra u situaciji u kojoj se nalazi zdravstvo. Od koga su kupovali, da li taj ima veze sa zdravstvom, da li ima firmu itd., o tom potom, to je za Dačića, to nije za našu sekretarku zdravstva, ne našu, onu koju smo mi predložili, a koja nije član LDP-a, a možda je član neke od vaših stranaka, ali radi žena svoj posao i zato LDP stoji iza nje. Videćemo vas da li ćete stati. Hvala.

Gospođo Đukić-Dejanović, javio sam se upravo strepeći da li ćete izreći opomenu.
Baš je dobro što niste izrekli opomenu zato što ste, gospođo Đukić-Dejanović, nekoliko puta u ovoj skupštini propustili da izreknete opomenu kada se za ovom govornicom izgovorilo i čulo da je Zoran Đinđić mafijaški premijer. Tada to nije bilo za opomenu, pa ja mislim da ni '"šljam" ne bi bio za opomenu, osim ako vi ne mislite da je ovo mnogo gore nego ono prvo.
Što se tiče licemerja (eto, izađe gospodin, uvredio se), kada smo glasali da li je gospođa predsednica prekršila Poslovnik time što nije izrekla opomenu poslaniku koji je rekao da je Zoran Đinđić mafijaški predsednik, ovaj gospodin koji je izašao i svi sa ove strane glasali su da nije prekršila Poslovnik. Toliko o šljamu. Hvala.

Predsednice, uvažena ministarko, koleginice i kolege poslanice i poslanici, reklamiram povredu člana 103. Poslovnika.
Nije posao narodnih poslanika da kažu, da Vlada čuje i da se na tome sve završi, posao narodnih poslanika je da utiču na dešavanje u društvu i da kontrolišu Vladu.
Gospodo iz vladajuće većine, ovo je idealna prilika za ono što LDP od svog osnivanja govori, da se počne sa razgradnjom partijske države sada. Ovo je apel vama. Zaista, javno mnjenje je spremno da prihvati ovo, ali bojim se da od ovoga ništa neće biti, jer kako izgleda ovo je između ostalog iskorišćeno za nekakve obračune ili nekakvo namirivanje unutar vas oko budžeta.
Kako drugačije objasniti da kada su LDP i SRS još pre mesec dana ovo otvorili, mediji nisu ovu temu prihvatili. Onda, iznenada, pre nekoliko dana, Krišto je postao glavna tema. Gle čuda, kada se predsednik države, koji inače po Ustavu nema nikakvo ovlašćenje kad su u pitanju javna preduzeća, oglasio i rekao da je u pitanju bezobrazluk, nemoral i bahatost. E, pa nije, mi mislimo da je ovde u pitanju krivično delo zloupotrebe službenog položaja.
Mi insistiramo da se ova stvar raščisti do kraja kad je u pitanju Krišto, ali mislimo da, gospodo radikali, nije suština u Krištu. Iz ovoga treba izvući pouku, prvenstveno vladajuća koalicija, da se zaustavi rasipanje narodnog novca kroz te dinosauruse, javna preduzeća.
Vi znate da se mi zalažemo za privatizaciju javnih preduzeća i smatramo da je to jedini način da se počne sa razgradnjom partijske države. Među vama ima onih koji misle da to ne treba, ali to nije bitno, bitno je da atmosfera koja je stvorena u društvu treba da dovede do apsolutno normalnog rada tih javnih preduzeća dok se ne privatizuju.
Znam da većina i među vama ne voli ovo što se desilo, znam da se stidite zbog ponašanja pojedinaca iz G17 plus. Na primer, gospodin Vujadinović, sećam se koliko je tekstova pisao o dinosaurusima javnim preduzećima, o partijskoj državi.
Ništa od ovoga neće biti i ništa od ovih zakona koje treba da usvojimo na ovom zasedanju neće biti ukoliko se ovo iskoristi samo za nekakve obračune i odmeravanje snaga unutar vaše vladajuće koalicije.
Ako ste dosledni u tome da se borite protiv korupcije i kriminala, što predsednik stranke i predsednik države stalno govori, onda ćemo već na prvom sledećem primeru, na Skupštini grada Beograda, videti da li ćete smeniti pet direktora zdravstvenih ustanova u Beogradu. Ako ih ne smenite, a to znači da je ovo poslužilo samo za nekakvu tuču među vama oko budžeta, ko će izgubiti malo više para, ko će dobiti.
Ima mnogo stvari o kojima treba, kad su javna preduzeća u pitanju, raščistiti. Nije suština u plati. Mi ovde čujemo - vratili pare, pa Dragane, hajde kaži kako mogu da vrate pare? Mogu da pozajme firmi i onda imaju pravo da traže nazad. Knjigovodstveno je nemoguće vratiti pare.
Ne može da se završi samo na nemoralu, u pitanju je krivično delo, i na toj demagoškoj priči o vraćanju para, niti pare mogu da se vrate, a da ne govorim da su na sva ova primanja plaćeni porezi i doprinosi koji svakako ne mogu da se uplate uplatnicom. Za sada toliko.

Predsednice, ministarko, koleginice i kolege, ne bih se javio za reč i ne bih se mešao u polemiku između dojučerašnjih partijskih kolega, da se nije javio gospodin Petronijević da nam očita lekciju kako se vladajuća većina zalaže za rad Parlamenta i apeluje na poslanike da omoguće rad.
Gospodine Petronijeviću, izgubili samo danas sat i po zbog međuradikalskog svađanja ili rasprave. To je politička borba. Ko je odgovoran za to? Da li oni imaju neki spor oko mandata? Imaju. Da li se on rešava? Ne rešava se. Da li oni treba da ga reše? Ne mogu da ga reše. Da li treba institucije da deluju? Da li je većina odgovorna za to?
Nemojte da kažete da je ovaj sat i po sada problem, a nije problem što nismo dobili na vreme budžet, što nismo dobili zakone koje obećavate. Svi zakoni koji su u Skupštini, oni su na dnevnom redu i usvojićemo ih vrlo brzo.
Nije ovih sat i po i ta njihova rasprava odgovorna za situaciju u Srbiji i nije Bojan Krišto glavni kriminalac ovde, gospodo radikali, to je samo vrh ledenog brega. Nije ''Aerodrom'' problem. Gde je taj pre radio?
Usput, koristim priliku da postavim pitanje Vladi, na ono jedno pitanje mi nije odgovorila, a u ovom slučaju, gospođo predsednice, pošto ste tako slavodobitno pročitali tu informaciju, pitam, da li je tačno da je Bojan Krišto, dok je bio direktor ''Lutrije'', preveo to javno preduzeće u društvo sa ograničenom odgovornošću, koje može da se formira za 500 evra, zbog činjenica da Zakon o javnim nabavkama tada za takvu firmu ne važi, iako je stopostotni vlasnik država Srbija? To su stvari od kojih se ne može pobeći u ovoj skupštini.
Nije ovo što se dešava među radikalima alibi za vas da optužujete Skupštinu da ne radi, nego vaša nesposobnost da rešite problem koji objektivno postoji, vaša nesposobnost da donosite zakone u Skupštinu, po proceduri, gde imamo vremena da ih vidimo, da raspravljamo, da podnesemo amandmane. Da imamo vremena da ih pročitamo i da diskutujemo sa predstavnicima Vlade, bilo bi manje amandmana.
Zato, ako zaista želite da rešite da ovaj parlament radi, u skladu sa očekivanjima Vlade i građana, da idemo brže ka evropskim integracijama, prihvatite izmene Poslovnika koje LDP predlaže i one će omogućiti da Parlament efikasnije radi, da jača institucija Parlamenta, a da se Vladi ne dozvoli da nam daje zakone u ''minut do 12'', da onda nemamo vremena da ih pročitamo i da se sve smandrlja.
Onaj ko smandrljava evropski posao, taj u principu radi protiv evropskih integracija. Nemojte nam držati lekcije, bolje rešite probleme ili učinite nešto. Pustite ih, sat i po će to trajati, preći ćemo mi na Krišta ponovo, preći ćemo na druga javna preduzeća.
Gospođo Đukić-Dejanović, apelujem na vas da iskoristite svoj uticaj da nam se uvaženi premijer Cvetković ne obraća više ovakvim dopisima. Niste vi njegov kurir, iako on ima portparola Vlade, zove se Boris Tadić. Samo Boris Tadić priča o Vladi, šta će raditi itd, a on se ne čuje. Jedan jedini put smo ga videli u ovoj skupštini kada je podnosio ekspoze. Ako se sećate, retki su dočekali budni taj kraj.
(Predsednik: Vreme.)
Molio bih vas da nam, bar, kada dođe budžet, gospodin Cvetković ukaže čast i da se pojavi, može da povede i portparola Tadića, ali bi bilo, zaista, krajnje vreme da dođe u Skupštinu.
(Predsednik: Molim vas, vreme, gospodine Ostojiću.)
Završavam. Usvojte izmene Poslovnika koje predlaže LDP. Poslanici će imati veća, a ne manja prava, kako vi sada pokušavate da progurate, usvajaćemo zakone. Rešite probleme koje imaju radikali, ne možemo ih mi rešiti i sve će biti u redu.

Poštovana potpredsednice, uvaženi ministre, koleginice i kolege, već su prethodnici iz poslaničke grupe LDP rekli da ćemo mi glasati za ovaj zakon, zato što, pod jedan, LDP se bori za temeljne individualne vrednosti i slobode građana, kao liberalna partija, i, pod dva, zbog toga što je ovoj zemlji nedostajao ovaj zakon.
Već sedam godina od 2001. godine ovakav zakon se porađa u Skupštini i interesantno je da kadgod je bio u proceduri bila je kriza Vlade i Vlada je padala. Da li će to biti ovog puta nije bitno za ovu raspravu, bitno je da ga usvojimo.
Mi ne mislimo da je ovaj zakon dobar zato što se u obrazloženju poziva na nekakve tradicionalne zakone, odnosno zakone iz prošlosti, što neguje tradiciju. Mi mislimo da je ovaj zakon dobar zato što utvrđuje temeljno pravo građana da se udružuju. Za nas je pravo građana da se slobodno udružuju fundamentalno pravo, koje pokazuje da izlazimo iz sistema kolektivizma, u kome smo živeli 60 godina, u sistem koji se bazira na tržišnoj privredi, privatnoj svojini, slobodi i pravima ljudi.
Mislimo da su rešenja koja su ovde data, pošto su rađena i sa civilnim sektorom, dobra, ako je njima dobro i nama treba da bude dobro. Mislimo da su posebno dobra rešenja koja afirmišu i udruživanje dece, odnosno starijih maloletnika, zbog toga što na kraju krajeva, već je i ministar to rekao, imaju neka druga prava, kao što su pravo na brak od 16 godina uz neke uslove, pravo da rade sa 15 godina i mogu krivično da odgovaraju.
Mislimo da je veoma dobro što je moguće udruživanje građana i bez registracije i mislimo da to treba afirmisati, jer je slobodno ljudsko pravo da se bori za svoj interes najvažnije. Svi oni koji ovde kritikuju ovakva rešenja u principu su zagovornici svemoguće kontrole države, nekakvih starih vremena, da država mora sve da zna i da kontroliše ko daje i ko finansira, ko šta radi itd. Ali, mislimo da smo izašli iz tog sistema ili polako izlazimo i ovoj je jedan od zakona koji na transparentan način vodi ka tom novom sistemu u kome još nismo, ali nadam se svi želimo da stignemo.
Oko imovine ima možda, ministar je objasnio, neću sada da ga držim za reč, jer znam da bi bilo ne korektno da pametujem kada ne mogu nešto bolje da predložim. Ali, ovaj član u kome se udruženje može baviti i drugim aktivnostima, osim onih za koje je registrovano, ali pod nekim uslovima - da je to u vezi sa njegovim statutarnim ciljevima, da je delatnost predviđena statutom, što nije sporno, i da je ta delatnost manjeg obima, odnosno da se delatnost obavlja u obimu potrebnim za ostvarivanje ciljeva udruženja.
U praksi, sada pričam samo na osnovu onog što znam kao novinar, došlo je i dolaziće i mislim da će tu uticaj državne vlasti i kontrola izvršne vlasti morati da bude potrebna.
Do te neravnopravnosti, ajde da kažem, između starih udruženja, odnosno društvenih organizacija koje su postale udruženja građana i koje imaju nekakvu imovinu, zato što na nekoliko primera, recimo Udruženja novinara, može se videti da zgrada Udruženja novinara, naslednica, udruženje koje nasleđuje ono staro komunističko udruženje u suštini se bavi rentijerstvom zbog toga što je uzurpiralo zgradu koju su novinari tridesetih godina sagradili i kao legat dali novinarima Beograda.
Nekakvom čudnom odlukom ove skupštine iz 1976. godine to je preneto na to udruženje, tako da novinari drugih udruženja nemaju ravnopravni pristup toj imovini, jer su ti, da kažem, stari to uzurpirali i da budem pošten, više se bave rentijerstvom nego onim za šta su osnovani i zbog čega bi trebalo da rade.
Ili, na primer, Udruženje pravnika, koje ima takođe nekakvu priličnu imovinu u Krunskoj, zgradu, a mi ovih dana smo u toku donošenja seta pravosudnih zakona, a nisam čuo, izvinjavam se ako sam predvideo, barem da se oglasilo to udruženje, koje očigledno zadovoljava nekakve svoje interese kroz rentijerstvo, izdavanje prostora.
U svakom slučaju to su neke stvari koje će ostati, da kažem, vremenu da budu rešene. Objektivno postoji još jedan problem, mislim da je to dobro rešeno, ali mi nije najjasnije kada pročitam zakon, možda će nam ministar to pojasniti. Postoje udruženja građana kojima je država dala da obavljaju nekakvu javnu funkciju.
Recimo Auto-moto savez izdaje međunarodne vozačke dozvole. Objektivno taj prihod nije sposobnost tog udruženja, taj prihod je monopol koji mu je država dala. Novac, odnosno imovina koja se na taj način stiče, po mom sudu, ne bi mogla da bude ravnopravna imovini tog Udruženja, kao nekakva imovina koju su oni ranije zaradili, koju im je neko poklonio. Jer zašto onda ne bi bio tender svakih nekoliko godine - ko će to da radi? Zašto bi to bio monopol samo jednog udruženja? (Predsedavajući: Narodni poslaniče, vreme vaše poslaničke grupe je iskorišćeno.)
Zahvaljujem, glasaćemo, ali bih molio da nam se pojasni, i zbog javnosti, a ne samo zbog nas. Hvala.

Poštovana potpredsednice, gospodine ministre i zameniče predsednika Vlade, koleginice i kolege, u svom obraćanju, gospodine Dačiću, više ću vam se obraćati kao zameniku predsednika Vlade nego kao ministru unutrašnjih poslova, jer situacija u kojoj smo se našli kada su u pitanju evropske integracije zahteva, zaista, hitne mere i delovanje Vlade. Pošto ste vi predsednik Vlade u odsustvu Cvetkovića, mislim da nam možete pomoći.
Nesporno je da ćemo glasati za ovaj zakon, nesporno su građani dovedeni u tešku situaciju i time što su mislili i uplašili se da će prestati da im važe pasoši. Činjenica je da je to posledica te neodgovornosti i zato ću ja, kao i kolega Jovanović, na početku malo više pričati o odgovornosti i apelovati na vas da učinite nešto kada je u pitanju odgovornost.
Negde marta prošle godine, na Odboru za evropske integracije je rečeno, vrlo jasno, predstavnicima Vlade da je rok koji je tada predložen u Zakonu, a koji sada menjamo, nerealan. Ako su to rekli i Vesna Pešić, i general Delić, onda je, valjda, jasno da je to imalo težinu. Sada se ispostavlja da je to tačno.
Mi nismo dobili u vašem obrazloženju odgovornog za ovo kašnjenje, odnosno za ovu pogrešnu procenu da je moguće zameniti pasoše do kraja ove godine. Bar kada je u pitanju LDP, ovo što smo pominjali gospodina Đelića, prenesite mu, ništa to nije lično. Kada on kaže, 3. februara, da će državljani Srbije sledeće godine u ovo vreme moći da stave novi pasoš u džep i odu gde god i kada god požele, jer nam je EU širom otvorila vrata, nije on obmanuo građane, on je negativno uticao na raspoloženje građana prema evropskim integracijama.
Kada kaže da u MUP-u navode da će prve pasoše početi da izdaju u martu i da su tehnički opremljeni da sve pasoše zamene za devet meseci, da će novi pasoši ispunjavati standarde EU, što će Srbiji olakšati pristup beloj šengenskoj listi, nije samo obmanuo građane i javnost, on ruši imidž Evrope kod građana koji jesu za tu Evropu, a većina jeste glasala za to. Kada kaže da će do 2009. godine postojati uslovi da građani lakše putuju u inostranstvo, to, takođe, utiče loše na raspoloženje građana prema evropskim integracijama.
To je ono što LDP zabrinjava. Ne mislimo mi da se marketingom može voditi politika. Zbog marketinga je moguće dobiti neke glasove na izborima, ali nismo u izbornoj kampanji. Napravili ste Vladu koju ste proglasili proevropskom, koju mnogi doživljavaju kao proevropsku i koju mi, čak, na neki način, možemo takvom da smatramo. Zato joj u nekim evropskim poslovima pomažemo, zato što je ta vaša vlada, u odnosu na onu koja nam je pretila, svakako, proevropska.
Mi nismo zadovoljni, kao najjača, ili kao najdoslednija opoziciona stranka proevropske orijentacije, poslom koji vi radite. Zato mislimo da ovakve izjave i ovakav marketing, koji najčešće dolazi od vašeg kolege potpredsednika, u suštini, kompromituju evropske integracije u Srbiji. Zbog toga smo zabrinuti. Mi želimo da vi budete uspešni, zato vam i pomažemo, ali ne može se ''hajmo, hajde'' evropska politika primiti i ne može dati rezultate.
Nije suština doći u žutoj ''jugo floridi'', da će zbog toga sada građani poverovati kako je Vlada uspešna. Nije suština u tom marketingu. Gotovi su izbori, marketing je završen. ''Hajmo, hajde'' ne može da da rezultat. ''Hajmo, hajde'' evropska politika može samo da kompromituje evropsku ideju.
Mi iz LDP-a ne želimo da evropska ideja bude kompromitovana, jer, prvo, većina građana je glasala za nju, i, drugo, bolji život naših građana zavisi od toga.
Zato vas molim da učinite sve, kao zamenik predsednika Vlade, da se ova ''hajmo, hajde'' politika ne proširi na celu Vladu. Neka ostane to specifičnost jednog potpredsednika. Učinite nešto da stvarno postanete Vlada koja pokušava, manje ili više uspešno, ali ozbiljno pokušava da završi te evropske poslove.
Gospodine Dačiću, Savet za evropske integracije, koji je formirala još Đinđićeva vlada, poslednji put se sastao kada je Čedomir Jovanović bio potpredsednik vlade, 2003. godine. Od tada, pa do sada se nije sastao. To što ga Vojislav Koštunica u dva mandata nije sazivao, nije ni čudo, čak je za očekivanje. Ako gospodin Cvetković, posle četiri-pet meseci, još nije našao za shodno da sazove taj savet, pa da tamo prodiskutujete da li je ''hajmo, hajde'' evropska politika prava evropska politika, ili treba to ozbiljnije raditi, onda vi, kao zamenik predsednika Vlade, možete da obavite taj posao.
Dakle, imaćete podršku na konkretnim evropskim poslovima, a za ovu cirkuzantsku, šarlatansku politiku, koja kompromituje ideju Evrope i evropskih integracija u Srbiji – ne. Za ovo što smo morali da glasamo, odnosno što nam je došlo kao jedna realnost, da ne mogu da se zamene ti pasoši, to ništa nije sporno.
Gospodine Dačiću, od vas sam očekivao da nam kažete koliko pasoša ima, jer nemoguće je da se to ne zna, ili nemoguće je da policija to ne zna. Po jednoj dinamici, vi najbolje znate koliko se mesečno sada može zameniti pasoša, da imamo neku projekciju realnosti da do kraja sledeće godine dve trećine pasoša, što je uslov da dobijemo belu šengensku listu, zaista može biti zamenjeno. Ako mesečna dinamika od, ne znam, deset hiljada, ili petnaest hiljada, a broj koji treba da se zameni je, recimo, dva miliona, to ne omogućava, onda hajde da vidimo svi kako je moguće da pomognemo građanima da se, zaista, ti pasoši zamene, jer, na kraju krajeva, sve ovo radimo zbog njih. Tražimo, okapavamo po belom svetu za tu belu šengensku listu zbog građana, ne zbog nas. Mi koji sedimo ovde, objektivno, nemamo problem s vizama. Hvala.

Potpredsednice, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, LDP želi reformu državne uprave. To jeste jedan od uslova našeg priključenja Evropi.
U ovom zakonu uočavamo tri namere. Jedna je usklađivanje zvanja, odnosno stepena stručne spreme sa Zakonom o visokom obrazovanju. To načelo nije sporno, predložena rešenja nisu sporna. Drugo je da je javna mera, odnosno opomena koju izrekne Ombudsman razlog za prestanak radnog odnosa službenika. To načelo, takođe, nije sporno. Izražavamo zabrinutost zbog primene toga u praksi, kada pogledamo kako se Vlada odnosi prema nezavisnim institucijama, odnosno agencijama. Tako, na primer, kod Poverenika za informacije, umesto 33, radi svega sedam ljudi, kod Ombudsmana je slično.
Izražavamo sumnju da će ovo načelo, koje nije sporno, biti pretočeno u praksu, odnosno da će se poštovati ta preporuka Ombudsmana, buduća, moguća, verovatna, jer, na kraju krajeva, do sada, i kada je u pitanju Poverenik za informacije, i kada je u pitanju Savet za sprečavanje sukoba interesa, nemamo dokaza da izvršna vlast poštuje, uvažava i sprovodi ono što nezavisno regulatorno telo ili agencije predlažu. Hajde da kažemo da je to samo naše razmišljanje. Možda će se promeniti.
Treće načelo u ovom zakonu jeste problem, a to je odlaganje roka za sprovođenje konkursa za imenovanje službenika, i to, pre svega, onih koji se postavljaju na ono, što narod kaže, položaje. Predlog da se rok produži, sa 31. maja 2008, na 31. decembar 2009. godine i da se ta promena Zakona primeni retroaktivno, nije za nas prihvatljiv. Mi, zaista, i pred građanima postavljamo pitanje, zašto konkursi nisu završeni na vreme?
Znamo da je ovaj zakon usvojen za vreme druge vlade Vojislava Koštunice. Tada konkursi nisu raspisani zato što se ušlo, uslovno rečeno, u izborne cikluse, referendum, pa Ustav. Očigledno je da je, neraspisivanjem konkursa, ostavljen prostor da se državna uprava popuni novim koalicionim partnerima. Tada je to bila druga DS. Mi ovo produženje roka tumačimo sada kao šansu da se državna uprava popuni novim koalicionim partnerom, a to su gospoda socijalisti. Zato mislimo da je ovaj rok i produženje roka na 19 meseci jačanje partijske države.
Kao što znate, ponoviću još jedanput, da utvrdimo gradivo, LDP se bori za razgradnju partijske države i za profesionalizaciju državne uprave.
Ovo nije rešenje. To se vidi iz ovog izveštaja Evropske komisije za 2008. godinu, gde prvi put Evropska komisija dovodi u sumnju kapacitet državne uprave, a glavni razlog za to je što nije izvršena profesionalizacija i što se ovim rešenjima, od kojih je ovo jedan od primera, produžava vek partijske države.
Zato nam je žao što ovaj zakon nije više, nije u potpunosti u skladu s evropskim očekivanjima, građana koji su glasali na izborima, zbog toga što LDP želi da zaštiti interes tih građana i da ih predstavlja, a u ovom slučaju nećemo biti u prilici i u mogućnosti da za njega glasamo. Hvala.

Predsednice, uvažena ministarko, koleginice i kolege, narodne poslanice i poslanici, javljam se po članu 225. i 226, i odričem se diskusije radi čuvanja dostojanstva Narodne skupštine, ali ću samo da završim ono što sam hteo da kažem.  Mislim da se tako ne čuva dostojanstvo Skupštine, mogu da se odreknem, ali ću da završim ono što sam nameravao da kažem.
Evo o čemu se radi, mi donosimo ove zakone, Vlada ih je predložila. Pre mesec i po dana, kada smo tražili da se reaguje na ovu krizu, rečeno nam je da ne treba da se reagujejer smo mi imuni na krizu. Sada imamo ova tri zakona i ovaj zakon o povećanju osiguranja depozita, a nemamo budžet.
S druge strane, svakodnevno čitamo u novinama da je nekakva velika rasprava u Vladi oko penzija. Došao MMF. Nećemo MMF. Hoćemo MMF. Hoćemo savetodavno. Nećemo savetodavno. Imamo stendbaj.
Mi zaista, iz LDP-a, želimo da pomognemo Vladi i zato smo i predložili onaj set mera koji kombinuje smanjenje, recimo, akciza, smanjenje stope PDV-a u kompletnom sektoru energetike, a s druge strane povećanje oporezivanja onih delatnosti koje su privilegovane, između ostalog, svakako monopolisti, pa bili državni ili privatni, a mi znamo da ćemo uskoro dobiti monopolistu strane države.
Nekako nam se čini da ono što smo davali našem monopolisti ne treba da damo monopolisti strane države.
U tom smislu sve zemlje pokušavaju da izbegnu recesiju, kada su već upale u finansijsku krizu, tako što upumpavaju sredstva u banke, da bi banke mogle da održe privrednu aktivnost, da bi firme radile, da se ne bi ljudi otpuštali.
Mi kod nas to možemo, ako bi smanjili javnu potrošnju. Mi vidimo da ćemo i dalje imati budžetski deficit u tom budžetu koga čekamo kao gladna godina, ali ćemo ga valjda dočekati. Mislimo da mere koje smo mi predložili omogućavaju privredi i bankama novac, odnosno likvidna sredstva na način na koji to tržište reguliše.
Zaista mislimo da predloženo rešenje, po kojem će Agencija za osiguranje depozita dobiti pravo da kupuje akcije banaka, nije tržišno rešenje koje jedna liberalna partija može da podrži. Svi žele da održe likvidnost finansijskih institucija i upumpavaju novac. Mi novac umesto da oslobodimo kroz obaveznu rezervu i politiku Narodne banke držimo zamrznuto zbog inflacije.
S druge strane, umesto da država stegne kaiš, smanji javnu potrošnju na taj način što će smanjiti, recimo, akcize i sve ove poreze, recimo, poreza na zarade, omogućiti da poslodavci zadrže nivo zaposlenosti, ako ne mogu već da ga povećaju u ovim teškim vremenima.
Sve je kontra. Mi vidimo veliku nedoslednost u tome. Jedva čekamo taj budžet, ali nam ovo što se dešava...
(Predsednik: Vreme.)
... ukazuje, nažalost, da budžet neće daleko odmaći od onog rebalansa. Zaista mislimo da je krajnje vreme da se Vlada uzme u pamet.
Mi ćemo podržati, ali reći da je povećanje garantovanog depozita na 50 hiljada harmonizacija sa EU ne izgleda nam ozbiljno, pošto svi znamo da je to pokušaj da se povrati poverenje građana u banke. Kažite to srpski. Nije to sramota. Znamo da je situacija takva i idemo dalje. Hvala.

Predsednice, ministarko, koleginice i kolege, čl. 225. i 226. Koristim priliku zato što imamo čast i zadovoljstvo da već danima oko rebalansa imamo nekoga iz Vlade koji je spreman prvo da sasluša, pa i da odgovori.
Zato apelujem na vas, gospođo ministarka, da u ovim aktivnostima koje postoje sada oko pisanja budžeta, zaista se Vlada potrudi da napravi jedan konzistentan plan, a ne ovako na parče.
Jer kada smo rekli, ljudi, trgnite se malo, da ono što dolazi ovde sprečimo svi zajedno, i kada nas je neko proglašavao kao ljude koji šire paniku, jer je ovde sve super itd, kada smo predlagali da se poveća garantovani depozit, bio je 3.000, mislili smo da ekonomske mogućnosti zemlje u tom trenutku dozvoljavaju 10.000. Kad vi kažete, evo povećali smo na 50.000, to na neki način ne deluje baš obespokojavajuće. Zato što će građani da kažu, čekajte, nema se para, a oni garantuju za 50.000 zato što je to tako u Nemačkoj ili u Sloveniji.
Sa druge strane, šta imaju od ovoga građani koji su ovih dana dobili otkaz, recimo, u Remontnom zavodu u Čačku, šta imaju od toga građani koji nemaju depozite, pa ih to ne interesuje?
Zbog toga apelujemo za jedan konzistentan plan ekonomskih mera koje treba doneti za sledeću godinu, jer kriza je i u toj krizi će nekome biti lošije, nekome će, kao u svakoj krizi, biti dobro. Zbog toga mislimo da privredi i građanima treba ostaviti više novca kroz smanjivanje određenih poreza, a taj novac nadoknaditi od onih koji imaju privilegovan položaj na tržištu, koji imaju monopol itd.
Mnogo je ovde u principu monopola i to piše u izveštaju komisije. Jedna od velikih boljki ekonomije Srbije i uopšte društvenog života Srbije su monopoli. Mi znamo da je konkurencija moguća svuda, da konkurencija obara cene, da konkurencija čini dobro građanima, poboljšava uslugu.
A u nekim stvarima nemoguća je konkurencija. Postoje prirodni monopoli i tu je nemoguća konkurencija. Imamo monopol u gasnoj i naftnoj industriji, tu ne može biti konkurencije. Zasad cela Evropa nabavlja gas od Rusije.
Zato mislimo da oni koji su u privilegovanom položaju moraju da ponesu teret ove krize, da moraju da budu oporezovani dodatno, da bi oni drugi koji posrću, da bi oni drugi koji jedva sastavljaju kraj s krajem mogli da prebrode ovo, da ne bi otpuštali ljude.
(Predsednik: Vreme.)
Normalno, država kao najveći poslodavac, mora da da primer, mora da se smanji javna potrošnja i dobro je što ste kao alibi, kada već niste imali političku hrabrost i snagu da stanete iza smanjivanja javne potrošnje, uzeli i dogovorili se sa MMF da on bude pokriće, uslovno rečeno, nečeg što svi građani znaju da treba da se uradi, a to je državna štednja.

Vesela družina. Predsednice, uvaženi državni sekretaru, koleginice i kolege narodni poslanici i poslanice, nama je trebao ovaj zakon iz prostog razloga što je to evropska praksa i evropska vrednost. Nije korupcija u javnim nabavkama srpska izmišljotina i srpska stvar. Ona je samo dobila nekakva svoja kreativna tumačenja, ali i druge zemlje, zapadne zemlje i zemlje kojima želimo da se približimo, imaju probleme sa ovim. Prosto, izazov je veliki trošiti tuđe pare.
(Predsednik: Oprostite, gospodine Ostojiću, samo da zamolim kolege poslanike pored vrata da budu malo tiši, ili možda da promene lokaciju zakratko.)
Na njih sam mislio kada sam rekao da je to vesela družina, ali svejedno, Čeda je obezbedio ovaj salon za pušenje, još samo da proradi bife, pa će biti lepo.
Na zapadu su propisi koji regulišu javne nabavke sve komplikovaniji i komplikovaniji upravo da bi se izbegla korupcija i da bi se destimulisale i namere da se u to uđe. Ne znam koliko znate, u nekim zemljama su javne nabavke postale toliko složene da obične firme, normalne firme koje se bave poslovanjem i žele da učestvuju u liferacijama za državu, nisu više u stanju da prate te propise.
Specijalizovale su se firme koje su u stanju da im pripreme dokumentaciju za javnu nabavku. Mi smo još daleko od te prakse, ali i ovaj zakon je pomak u odnosu na onaj naš prvi iz 2001. godine.
U načelu ću se osvrnuti samo na četiri segmenta ovog zakona, za koji mi u LDP-u mislimo da mogu biti bolji.
Pod broj jedan, to je tajnost nabavki. Mislimo da su se najveće zloupotrebe u proteklom vremenu kada su u pitanju javne nabavke desile upravo što se tiče tajnosti nabavki. Vrlo je nejasan taj član koji to reguliše i koji dozvoljava da se nekakve nabavke proglase tajnim. Znamo da se to, pre svega, odnosilo na vojsku i policiju, ali onda je u policiji svaka nabavka postala tajna, jer tobože, ako se nabavljaju čarape, pa to ide na javni oglas, onda će se saznati koliko to čarapa treba da se nabavi, pa iz toga može da se sazna koliko ima policije ili koliko policija radi, odnosno koliko čarapa haba. Onda je to otišlo u svoju suprotnost, da je sve postalo tajna, a tajna nabavka je izvor korupcije.
Zato mi mislimo da ovo rešenje iz člana 7. koje je ostalo prilično gumeno, nejasno i podložno različitim tumačenjima, treba da dobije svoju konkretizaciju. Mi mislimo da tajnost mora da se stepenuje, mora da se donese nekakav propis, poseban propis, kojim bi se uređivalo da određene vrste nabavki mogu biti proglašene za poverljive. To bi bio samo prvi korak.
Drugi korak treba da bude postojanje ovlašćenja određenog lica da se konkretna nabavka proglasi poverljivom. Ovako sve može biti tajno. Recimo, pre neki dan, u petak, u selu Taševo u opštini Prijepolje Rasim Ljajić, pošto je podelio pakete koje nije nabavio na javnoj nabavci, boreći se za glasače, rekao je kako on zna gde je Ratko Mladić i kako će uskoro da ga uhapsi, kao što je uhapsio Radovana Karadžića. Neki ovde su danima sa govornice tražili da se utvrdi ko je uhapsio Radovana Karadžića, eto, sada znamo – Rasim Ljajić.
Recimo, zamislite sada da njegovo Ministarstvo za rad objavi javnu nabavku lisica. Onda bi verovatno Mladić mogao to da pročita, pa da shvati da je on rešio da ga uhapsi, pa da se sakrije još dublje i ta nabavka bi mogla da bude proglašena tajnom. Ali, nije suština u tome. Može da se proglasi tajnim i ono što se delilo u paketima: patike, dresovi, prašak itd.
Zato mislim da tu treba definisati ko proglašava da je nešto tajno i zbog čega proglašava. Mi mislimo, recimo, da bi nekakva formulacija koja bi konkretizovala tajnost mogla da pomogne državi i poreskim obveznicima da ljudi koji odlučuju o nabavkama manje dolaze u napast da sve proglašavaju tajnim i da se to završava u četiri oka. Zato mislimo da tu možda treba definisati konkretno kako nešto može postati tajna.
Drugi segment koji je mnogo važan za transparentnost javnih nabavki – znači, tajnost i transparentnost su nam, uslovno rečeno, nekakva mete koju gađamo – jeste objavljivanje potrebe za javnom nabavkom ne samo u novinama i ne samo, kako je ovde formulisano u zakonu, na internetu. Mislimo da na tom internet portalu treba da bude sve; ne samo da se objavi potreba za javnom nabavkom, nego da svi oni koji učestvuju, a i oni koji ne učestvuju, mogu da prate ko se javio, šta je podneo od dokumentacije i koji su kriterijumi. Ne samo to, mislimo da sve ono što je vezano za konkurs mora biti na internetu. Time će se sprečiti mogućnost manipulacije. Na kraju krajeva, tako je u zemljama u čijem društvu želimo da budemo.
Ovde je dato neko rešenje da oni koji su izgubili na konkursu za javne nabavke mogu da pismeno traže dokumentaciju, pa u roku od dva dana da im se dostavi, u roku od dva dana da traže, pa ne znam, sedam dana da im se dostavi... Međutim, ako se sve to "okači" na internet, svako će imati uvid, i oni koji su učestvovali, pa misle da su izgubili ili žele da znaju zašto su izgubili, da sledeći put ne bi izgubili, i drugi ljudi ili firme koji se spremaju da učestvuju u nekoj javnoj nabavci. Znači, mislimo da neka konkretnija rešenja vezana za transparentnost i jasnost samog procesa kada je u pitanju, da kažem, nova tehnologija tj. internet mogu da poboljšaju ovaj zakon.
Treća oblast koja nam je privukla pažnju, to su ipak ovi elementi kriterijuma i metodologija za dodelu pondera. Mislimo da predloženo rešenje može da se popravi. Zašto? Svi znamo da je u praksi bilo situacija u kojima naručilac veštačkim naduvavanjem nekih elemenata i dodeljivanjem nesrazmerno mnogo poena može da favorizuje nekoga od ponuđača na račun nekog drugog. Mislimo da ovi elementi kriterijuma i metodologija za dodelu pondera moraju biti određeni tako da obezbede primenu načela ekonomične i efikasne upotrebe javnih sredstava.
Znači, do sada a i u ovom rešenju prilično je data sloboda onome ko određuje tender da neke elemente ponude favorizuje poenima koje dodeljuje za to u odnosu na neke druge. Zamislimo, recimo, da naručiocu, Vladi ili nekom ministarstvu, za neku robu odgovara rok isporuke od 100 dana, a neko može to da isporuči u roku od tri dana; neko ko veruje da je 100 dana dovoljno jer je naručilac rekao da je 100 dana sasvim prihvatljiv rok može da napiše da će isporučiti za 90 dana; neko ko zna informaciju napiše da će isporučiti za dva dana i time dobije nesrazmerno mnogo poena na rok i može onda da uštedi, recimo, na ceni, da da veću cenu.
U jednoj rečenici, ako se ovo veže za načelo ekonomičnosti i efikasne upotrebe javnih sredstava i malo konkretizuje, onda će biti manje prostora za, uslovno rečeno, favorizovanje nekih svojih firmi na ovaj način.
Razumemo nekakve potrebe da se favorizuje domaća privreda; na kraju krajeva, zadržano je ono što je do sad bilo - ako je domaći ponuđač skuplji do 20%, on ima prednost u odnosu na stranog, ali mi ukazujemo na sporazum koji smo svi ovde zajedno ratifikovali, Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. U stavu 4. člana 76. je zapisano, mi smo preuzeli tu obavezu da ćemo vremenom to favorizovanje domaćih ponuđača smanjivati da bismo na kraju, četvrte ili pete godine primene Sporazuma, potpuno izjednačili domaće i strane ponuđače. Podsećam da smo u tom stavu 4. stava 76. preuzeli obavezu da tokom ovih pet godina Srbija postepeno smanjuje prednost koju daje privrednim društvima osnovanim u Srbiji, tako da prednost ne prelazi nivo od 15% do kraja druge godine primene Sporazuma, 10% do kraja treće godine primene Sporazuma, pet do kraja četvrte godine primene Sporazuma. Toga u zakonu nema.
Znači, ovaj zakon nije u skladu sa Sporazumom o stabilizaciji. Da li ćemo donositi neki drugi zakon za godinu dana, ne znam, ali mislim da ako smo ratifikovali ovo treba da ispunimo taj uslov iz Sporazuma. Na kraju krajeva, Vlada je donela odluku o jednostranoj primeni Sporazuma i ne vidimo zašto ovo na šta smo se obavezali nije ugrađeno u ovo zakonsko rešenje.
S jedne strane, da, stoji favorizovanje domaće privrede. Ona je sada zaštićena time što ponuda može biti lošija za petinu nego strana, ali u principu, ako ćemo pošteno, jačanje konkurentnosti i trošenje para poreskih obveznika mora da dovede do toga da usluga koju država naručuje, ili proizvod, manje košta poreske obveznike. Ako je stranac bolji, za pet godina, kad se izjednače, to će biti u korist građana Srbije zato što će to manje plaćati; biće, na kraju krajeva, u korist privrede Srbije zato što će morati da se takmiči, da se popravlja i da postane konkurentnija.
To su naše načelne primedbe u ove četiri oblasti. Nažalost, nismo stigli da podnesemo konkretne amandmane. Bićemo slobodni da vladajućoj većini ovo što smo rekli predamo u formi amandmana. Ako je obostrana želja da se popravi zakon, ovaj propust (za koji smo možda mi odgovorni, ali ne samo mi nego i drugi) može se otkloniti na dobrobit svih, jer je svima u interesu da javne nabavke i trošenje budžetskih para bude regulisano sa što manje korupcije. Mi znamo da smo kada je u pitanju korupcija na vrlo visokom mestu. Kad je u pitanju zdravstvo, samo da podsetim, prema podacima Svetske banke mi smo četvrta zemlja po nivou korupcije.
Ono što na kraju mogu da kažem je – u redu, usvojićemo zakon, ali da li ćemo ga primenjivati, to je ono što je možda važnije. Ispunjavamo mi neke kriterijume usvajanjem zakona, ali je suština da li ovakav zakon, koji je preuzeo rešenja od drugih koji su kroz ovaj proces prošli ranije, može efikasno da se primenjuje u partijskoj državi?
To ćemo videti iz prakse. Dosadašnje iskustvo nam ne daje nam mnogo prostora za optimizam. Mi smo za ovaj zakon. Mi smo za to da bude u ovim segmentima bolji, ali mislimo da je korupcija nešto kao temperatura – korupcija nije bolest, korupcija je simptom. Partijska država je bolest koja proizvodi korupciju. Ne može se boriti protiv bolesti tako što će se skidati temperatura.
Dugoročno, generalno, najbolji zakon o javnim nabavkama neće dati rezultate ukoliko ne razgradimo pravnu državu. U suštini, ovaj zakon o javnim nabavkama je na neki način poruka da pravna država mora da ustupi mesto normalnoj državi, u kojoj neće biti - ja tebi ti meni; u kojoj partije neće biti paralelni zavodi za zapošljavanje, u kojoj partije koje su na vlasti (a vlast je izvor korupcije, ne opozicija) neće biti sredstvo da se nečije firme favorizuju. Mi znamo da je u prethodnim vladama bilo spiskova, pravljenih u kabinetima premijera, spiskova firmi koje mogu da prođu na javnim nabavkama i koje ne mogu da prođu.
Nadamo se da je ta prošlost za nama. Nadamo se da će ovaj zakon popraviti, ali smo sigurni da se najveće boljke u ovoj zemlji, korupcije, nećemo osloboditi dok ne rasturimo tu partijsku državu koju smo nesrećno nasledili od jednopartijske. To što je ona sad višepartijska, to uopšte nije nikakav plus kada je u pitanju korupcija; to je čak jedan minus jer su komunisti, da budemo pošteni, imali jednu granicu negativne selekcije preko koje nisu prelazili jer bi to onda bilo njima na štetu. Od ubistva Đinđića i formiranja Vlade, prve vlade Vojislava Koštunice, gde je uveden princip feudalizacije, negativna selekcija je dopuštena po dubini i niko se više ne može mešati u to šta tamo ona partija koja je dobila finansije, banke, aerodrom ili JAT radi.
Dakle, mi jesmo u načelu za ovaj zakon. Probaćemo da ga popravimo, ali se nadamo da će razvoj našeg društva doprineti tome da korupcije nema, ne zato što je dobar zakon nego zato što nemamo partijsku državu. Hvala.

Poštovana potpredsednice, uvažena ministarko, koleginice i kolege narodne poslanice i poslanici, reklamiram povredu člana 104. Poslovnika, zbog toga što se u istupima koleginice i kolega moglo zaključiti kako se LDP zalaže za kršenje Ustava i za nepoštovanje Ustava. Naprosto to nije tačno.
Kolega Maraš je samo rekao ko je pisao Ustav, a ne ko ga je doneo. Pisali su ga gospodin Nikolić u ime, tada jedinstvene, SRS, sa podrškom predsednika koji je u inostranstvu, gospodin Tadić, gospodin Koštunica, Dinkić i sve partije osim LDP su učestvovale u tom tajnom pisanju ustava. Nije bilo javne rasprave.
Ko ga je doneo? Pa dobro, građani nas gledaju, znaju oni dobro da li su izašli na taj referendum koji je trajao dva dana. Nikad pre toga nije bio takav referendum. Možemo da se sporimo ovde da li su ga građani izglasali ili nisu, u svakom slučaju mi mislimo da nisu ili nesporno je da ga u Vojvodini nisu izglasali i rekli smo samo da taj Ustav, koji ste na taj način tako svi zajedno doneli, osim nas, ili ga napisali, ne omogućava, nažalost, da se dublje reformiše pravosuđe. Mi žalimo zbog toga. Podržavamo većinu ovih zakona, onaj prvi ne.
A da mi pozivamo na nepoštovanje Ustava, to naprosto nije tačno i nemojte da obmanjujete ljude koji nas gledaju. Mi naprotiv, iako smo protiv tog Ustava, poštujemo ga dok ne bude primenjen, učinićemo sve da bude promenjen. Kako ga poštujemo? Pa, onaj gasno-naftni sporazum sa Rusima koji ste ovde izglasali, i to baš ta većina koja je pisala taj Ustav, pisala kažem ne donela, mi osporavamo na Ustavnom sudu. Zar to nije dokaz da poštujemo taj Ustav?
Mi smo Ustavnom sudu podneli tužbu protiv tog sporazuma. To je valjda krunski dokaz da mi poštujemo Ustav, iako s njim ne slažemo. Prema tome, nemojmo obmanjivati građane.
Ustav je loš i zbog toga zakoni ne mogu biti bolji. Ko je kriv za Ustav? Oni koji su ga pisali i na onakav način kako su ga doneli. Idemo dalje. Promenićemo ga svakako. Pa u izveštaju Evropske komisije piše da Ustav ne valja. Moraćemo da ga menjamo kada budemo postali kandidat za članstvo u EU. Valjda je to svima jasno.
OK, smandrljali ste taj Ustav svi zajedno iz nekih svojih unutrašnjih razloga. Dobili smo Ustav koji je zamenio Miloševićev i to je jedina vrednost što je nov, a mi nismo hteli nov, nego bolji.
Završili smo tu priču o Ustavu. Vratimo se ovim zakonima. Izvolite, gospodine Nikoliću.