Predsednice, uvažena ministarko, koleginice i kolege narodne poslanice i poslanici, moram da priznam, gospođo ministarka, da nas je obradovalo kada ste stupili na dužnost što ste počeli da pričate o smanjenju javne potrošnje, o nuždi da država stegne kaiš i da se prilagodi realnosti. Ali, vrlo brzo ste ućutali.
Sada prilikom ove debate o budžetu obratiću se vama, ali u suštini vidim i Dinkića, i Vuka Draškovića, i Nenada Čanka, i Sulejmana Ugljanina i Rasima Ljajića i sve koji čine vladajuću većinu, zato mi nemojte zameriti ako neki put budem malo energičniji, u svakom slučaju lepše je videti vas nego sve njih.
Kažete da je ovo budžet kompromisa, možda između DS i SPS, ali za LDP budžet treba da bude kompromis između populizma i odgovornosti. Zato mislimo da ovo to nije, ovaj kompromis koji je potreban Srbiji nije. Za nas je Vlada propustila šansu da ovim rebalansom promeni dosadašnju ekonomsku politiku. Mislimo da je politika loša, rebalansom se ona menja, ona se nije promenila. Ista je kao i pre.
Za LDP ta nova ekonomska politika treba da se zasniva na trošenju samo onog što je stvoreno, a ovaj rebalans je i dalje trošadžijski, a dobro se zna koga narod tako naziva. Mislimo da je problem što nastavljamo, još od ubistva Đinđića, varamo jedni druge, a svi zajedno, društvo, da se u ovoj zemlji reforme nastavljaju ili čak ubrzavaju. Jedino koga ne možemo da prevarimo to su naši partneri u Briselu, zato mislim da će šteta biti velika. Povećanje troškova u budžetu je za osudu, jer je i vrapcima na grani jasno da ekonomija Srbije ne može da finansira ovu neobuzdanu potrošnju Vlade Mirka Cvetkovića.
Ovo povećanje izdataka budžeta je direktna pretnja za sve građane i to će se, uveren sam, videti i tokom ove debate. Vi kažete da ste socijalno odgovorna Vlada, ali mi mislimo da ovakav budžet je isto neodgovoran prema svim građanima, bez obzira da li je reč o studentima za koje nema novca, ili o penzionerima kojima je obećano i koji će dobiti 10%, a to je već potrošeno ili za to neće moći da kupe za deset odsto više.
Predlog rebalansa budžeta počiva na nerealnom projekcijama i pokušaju da se što manje vide negativne posledice usporavanja i zaustavljanja strukturnih reformi, kašnjenja u procesu pridruživanja EU, monopolizacije, neefikasne i skupe države, to posebno naglašavam, i političkog dogovora postignutog prilikom formiranja Vlade. Ovaj rebalans je očigledno cena vašeg koalicionog dogovora.
Ovaj rebalans pokušava da prikrije negativne trendove koji su eskalirali tokom ove budžetske godine. A znate da ima stvari koje se mogu prikriti, ali se ne mogu pokriti. Rast inflacije pod jedan, veća je, zadržavanje stope nezaposlenosti na visokom nivou, oslanjanje na isključivo monetarnu politiku vođenja ekonomske politike, samo to. Jelašić brani dinar, nema druge politike. Od toga stradaju izvoznici, profitiraju uvoznici. Ogromnu javnu potrošnju pokušava ovaj rebalans da prikrije možda neuspešno, možda i ne pokušava, ona se vidi, Partijsko namirivanje javne potrošnje, katastrofalno nizak nivo privatizovanih prihoda, nedovoljno stranih investicija i krizu na međunarodnim tržištima.
U obrazloženju - rebalans budžeta Republike Srbije za 2008. godinu zasniva se na ostvarenim makroekonomskim i fiskalnim rezultatima u periodu januar-jul 2008, na revidiranim makroekonomskim i fiskalnim projekcijama za 2008. i planiranoj ekonomskoj i fiskalnoj politici do kraja 2008. godine.
Ovakva tvrdnja koja stoji u obrazloženju je netačna i ona zapravo pokušava da sakrije osnovne razloge koje se kriju iza ovakvog predloga uvećavanja javne potrošnje i deficita na čak 45 milijardi dinara. Možemo ga stavljati u razne odnose, pa i sa društvenim proizvodom, ali kada ga stavimo sa deficitom iz budžeta, on je veći za oko 10%.
Zašto ovo nije tačno? Idemo redom; rebalans se ne zasniva na ostvarenim makroekonomskim i fiskalnim rezultatima u dosadašnjem toku godine, zato što makroekonomski i uopšte ekonomski uslovi u zemlji su nepovoljniji nego što su bili na početku godine. Oni su bili gori i u momentu sastavljanja ovog predloga, što je bio negde avgust, septembar, a danas kada parlament o rebalansu raspravlja još su gori.
Drugo, Vlada u obrazloženju sama priznaje da je zabeležena veća stopa inflacije od one koja je projektovana za ovaj period tekuće godine, a međugodišnja inflacija, avgust na avgust prošle na ovu godinu, dvocifrena je i iznosi 10,2%. MMF je pre nekoliko dana izneo procenu, sačinjenu posle njihove posete ovde, da će u ovoj godini sigurno biti dvocifrena inflacija, oko 11%.
Broj zaposlenih je neznatno opao, ali treba uzeti u obzir da bi pad bio mnogo veći, da tokom brojnih izbornih kampanja i posle formiranja ovakvog glomaznog državnog aparata, nije dodatno povećan broj zaposlenih u državnom sektoru.
Spoljnotrgovinski deficit je ogroman i za ovih sedam meseci iznosi više od 4,8 milijardi evra. Neto priliv stranih investicija je skroman u odnosu na projekcije i iznosi svega 1,5 milijardu evra. Prihodi od privatizacije su gotovo zanemarljivi, s obzirom na projekcije i očekivana sredstva, koja treba delimično da pokriju taj veliki deficit.
Devizna štednja stanovništva je u predlogu rebalansa navedena, prema podacima s kraja jula, oko 5,5 milijardi evra, ali bi poslanici trebali da znaju koliki je taj iznos danas i da li u međuvremenu možemo da uzimamo kao makroekonomski indikator ovako visok i stabilna nivo štednje domaćeg stanovništva, govorim u kontekstu onoga što se desilo, ne jurišu na banke, ali krizi u bankarskom sektoru izazvane recesijom u svetu, odnosno finansijskoj nestabilnosti.
U obrazloženju rebalansa navedeni su ekonomski izgledi za 2008. godinu, te se kaže da su osnovni ciljevi ekonomske politike Vlade Republike Srbije - dinamičan privredni rast, rast zaposlenosti, standarda stanovništva i ravnomerni regionalni razvoj. I zaista moj kolega Maraš kaže, pa gde to ima. Ovo ovde kao cilj, to možda za neku drugu zemlju, ali tako optimističan pogled na ekonomske perspektive danas, tokom ove aktuelne krize koju svi preživljavamo, mislim da sebi ne sme da priušti ni Vlada Francuske ni Vlada Nemačke.
Šta Vladi daje razloge za ovakav optimizam? U sadašnjoj Vladi većinu ima ista stranka koja je bila većinska i u prošloj Vladi, koja je u parlamentu predlagala budžet, a ova nova, socijalno odgovorna vlada, dodatno ga uvećava tako što će za svoje osnovno postizborno koaliciono obećanje, povećanje penzije, izdvojiti dodatnih 150 miliona evra. To je oko četiri-pet puta više nego provizija koja se plaća "Jugorosgasu".
U prvih sedam meseci je nezaposlenost blago porasla, za 0,1%, zvanični podaci. Koje mere je u međuvremenu Vlada donela i pripremila, koje treba da smanje nezaposlenost do kraja godine? Šta podrazumeva ta projekcija Vlade koja kaže da predviđa rast standarda stanovništva? Projektovana stopa inflacije do kraja godine je jednocifrena i iznosi 9,6%, a znamo da neće biti.
(Ministar, sa mesta: Ne znamo.)
Ne znamo? Možemo pretpostaviti da neće biti. Ta tvrdnja je praćena ocenom Vlade da će kurs dinara prema evru biti relativno stabilan, to ste napisali, i da će biti izvršena kontrola cena u javnom sektoru.
Izvesno je za nas, možda ne i za vas, da je ovako projektovana stopa nerealna i da o tome govore i postojeći trendovi, i procene relevantnih institucija, kao što je nerečena misija MMF, koja je bila nedavno ovde.
Dovoljan je i najobičniji pogled na listu poskupljenja proizvoda u poslednjih mesec dana. Sva ova poskupljenja će do kraja godine biti ugrađena u sve druge proizvode i usluge na tržištu, što će uvećati stopu inflacije, i zato kažemo da je nerealna.
Kada je pripremljen ovakav rebalans budžeta? U avgustu i septembru. U međuvremenu, od tada mnogo toga se dogodilo.
Danas je dinar mnogo slabiji, za skoro 10%, ili šeta, prema evru, nego u avgustu ove godine i taj pad vrednosti bi bio i veći bez intervencija Centralne banke koje smanjuju devizne rezerve.
Moramo da kažemo da nam je drago što je Vlada prihvatila naš inicijalni predlog s početka ove krize, kada smo tražili da se poveća garancija za štedne uloge, iako je na sednici Odbora za finansije sedeo vaš državni sekretar, koji je rekao da toga neće biti. Posle nekoliko dana toga je bilo i to je dobro, jer je time vraćeno poverenje u bankarski sistem, ali ovakve nerealne procene objektivno nas mogu dovesti u problem do kraja godine.
Šta reći za ono što ste napisali da će biti izvršena kontrola cena u javnom sektoru? Pre 10 dana poskupeo je gas za 60%. Juče ste odbili razuman predlog da ne bude poskupljenja, a da se ukine posrednik, jer je to otprilike ista suma.
Pod pritiskom Vlade naterali ste Telekom da odloži poskupljenje impulsa, ali je podignuta cena pretplate. Je l' to izvršena kontrola cena u javnom sektoru?
Nažalost, moram samo dve rečenice da pomenem i da se vratim na taj gas. Imamo gas, imamo nekakvu firmu koja uzima pare građana Srbije. To je tačno onoliko koliko treba više da daju.
Imamo privatnu firmu koja radi državni posao Univerzijadu. Svakim danom imamo tolike troškove, neću sad, jer nije vreme, biće, po Poslovniku, da pričam o javnim preduzećima, o platama, o aerodromu, ali nesporno je da država mora da stegne kaiš, a ovaj budžet to ne garantuje.
Naprotiv, u situaciji kada svi sastavljaju jedva kraj s krajem, kad ljudi odlažu nekakve investicije, da promene mašinu za veš koja im slabo radi, ne samo u Srbiji nego i u svetu, jedino ova vlada želi da troši, da obećava, da kaže kako je ona vlada koja je socijalno odgovorna ili je nešto obećala, pa će ostvariti.
Ne mislim da je velika šteta što će drugovi Mrkonjić i Đilas jesti pasulj sa rebrima na nekom gradilištu, nije to veliki trošak za te drugove, ali mnogo drugog troška ima koji je ovde ugrađen i mi se sada delimo na društvo u kojem jedni prave pare, a sve ih je manje i sve im je teže, a drugi troše i sve ih je više i sve su bezobrazniji. To je ovaj rebalans budžeta jasno pokazao.
Kako Vlada namerava da ostvari svoju politiku i strukturne reforme? Jačanje privatnog sektora kroz dovršetak privatizacije postojećih preduzeća i otvaranje novih preduzeća koja će kreirati nove investicije, izvoz i nova radna mesta. Kao da je prepisano iz nekog udžbenika kako bi to trebalo da bude, ali šta stoji da bi to bilo, koje su mere da bi se to ostvarilo?
Unapređenje poslovne klime i stvaranje konkurentnog ambijenta kao preduslova za nove investicije i promenu proizvodne strukture. Kako? Nemamo kapitala, a kapital uz državnu pompu odlazi napolje.
Sedam dana pre priznanja kosovske nezavisnosti od Crne Gore, predsednik vaše vlade, navrat-nanos, ode da otvori onaj tržni centar srpskim kapitalom koji je iz Srbije otišao u inostranstvo, a ovde ga nemamo.
Znali su, očigledno, šta će biti za sedam dana, jer sumnjam da bi to mogli da urade posle priznanja Kosova od strane Crne Gore.
Tekuća budžetska rezerva. Vlada u Predlogu rebalansa predviđa dodatna sredstva za budžetsku rezervu i to navodi kao jedan od razloga za povećanje rashodne strane budžeta i njegov rebalans. Kakva je to ozbiljna državna administracija koja u oktobru ne može da proceni iznos potrebnih budžetskih sredstava koja su joj potrebna do kraja godine? Vlada traži od parlamenta, od nas, da joj odobrimo skoro dve milijarde dinara za tekuću rezervu.
Akcize. Da li je realna najava premijera da će rast akciza povećati javne prihode? Iako su akcize u apsolutnom iznosu povećane negde na proleće, Vlada priznaje da je to, tada ste priznali, donelo neznatan prihod po tom osnovu, svega 1,2%. U odnosu na očekivane prihode biće do kraja godine prikupljeno oko 100 miliona evra manje novca od akciza.
U ovom rebalansu budžeta, Vlada predlaže umanjivanje očekivanih prihoda, a premijer istovremeno najavljuje povećanje akciza na motorni benzin, jer sada je akciza na motorne benzine blizu 36 dinara po litru, a za dizel oko 19 dinara. Zašto stalno suprotna politika akciza u odnosu na okruženje?
Kada raste cena nafte, sve normalne zemlje smanjuju akcizu da bi cena benzina ostala ista, da bi zaštitili standard stanovništva. Da li se to desilo kod nas? Nije. Kada pada cena nafte, kao što je sada slučaj, šta mi imamo? Povećanje akcize.
Razumem da je to potreba, svi imamo nekakve potrebe, ali ne možemo da ih zadovoljimo u meri u kojoj to ugrožava druge, a ovaj rebalans budžeta ugrožava građane koji rade i koji plaćaju porez. Evo ga porez na dohodak građana.
Zarade su, a time i prihodi od poreza na dohodak građana, porasle tokom sedam meseci 2008. Znači, porasle zarade, porastao prihod države. Vlada tvrdi da je porast prihoda po tom osnovu veći za oko 20% u odnosu na prošlu godinu. Mi iz LDP smatramo da je Vlada neodgovorno postupila kada je u rebalansu predvidela povećanje prihoda po ovom osnovu i usmerila taj novac u svoje inače neodgovorno i preterano trošenje naših para.
Mislimo da je mnogo bolje i pravednije omogućiti smanjenje poreskih opterećenja na zarade i druge slične prihode i tako stvoriti uslove za razvoj tržišta i povećanje zaposlenosti. Snađite se na drugom mestu ako hoćete toliko da trošite. Ovako ubijate preduzetnički duh i motivaciju onih koji rade i onih koji zapošljavaju.
Ako je već prvobitna projekcija potrebnih prihoda ostvarena, onda ne treba kažnjavati, nego nagrađivati one koji rade, malobrojne, jer sve će više biti onih koji troše, a sve manje onih koji rade. Onda ćemo u jednom trenutku svi biti ili narodni poslanici ili zaposleni u državnoj administraciji i nikog drugog neće biti.
Moje kolege će detaljnije ići po stavkama, samo da zaključim. Pomenuli ste populizam. Mislim da je populistički budžet. Ekonomsku perspektivu Srbije ugrožava vladajuća ekonomska filozofija baš populizma, kolektivizma i svemoguće države.
Takvu filozofiju najvećim delom zastupa kompletna politička intelektualna elita i levice i desnice. Slušao sam mog prethodnika, ne slažemo se oko budžeta, ali sa potpuno različitih stanovišta.
Stoga nije čudo da mnogi ljudi veruju da je država odgovorna za naše blagostanje, da ekonomski napredak nije stvar individualnih napora pojedinaca, već pametnog korišćenja državnih resursa, kao npr. NIS-a, koji poklanjamo, a onda idemo u Brisel da tražimo pristupne fondove.
Učenje na greškama pokazalo je da je sveprisutna država istinska prepreka dobrom životu.
(Predsednik: Vreme.)
Završavam. Da li ovaj rebalans budžeta pokazuje da se na greškama nešto naučilo? Za LDP, ne pokazuje. Neprijatna istina o Srbiji glasi: mi smo društvo koje troši više nego što proizvodi, koje ima visoke poreze, skupu i neproduktivnu birokratiju, niske strane i domaće investicije, potpuno nereformisan javni sektor, loše sudstvo i ogromnu korupciju kao posledicu velikog mešanja države u privredu.
Mi imamo kvaziintelektualnu naučnu i političku elitu koja je nesvesna potreba srpskog društva za promenama. Ta elita ohrabruje socijalistički mentalitet, političku otimačinu i tako tera i drži građane u siromaštvu.
(Predsednik: Hoćete da zaključite, molim vas, govorite minut duže.)
Da li se sve ovo vidi u ovom budžetu? Da, jeste, vidi se. Ovaj budžet nema veze sa realnošću, kao što politika Vlade nama veze sa realnošću na drugim sektorima, kao što je npr. Kosovo, i zbog toga poslanici LDP neće moći da podrže ovakvo rasipništvo. Hvala.