Nisam upotrebio nijednu ružnu reč, ništa nisam uvredljivo rekao, a izazvah ovakvu reakciju gospođe Jovanović. Očigledno je da ta struja, kojoj gospođa pripada, nije navikla na pristojne reči, nego na one druge.
Gospođo Jovanović, nabavio sam knjigu, ne od vas, nego od nekog drugog iz SRS (od druge struje, verovatno) i moram da vam kažem iskreno: i kada biste mi ponudili nešto drugo osim knjige, teško da bih od vas prihvatio, mada vam štikle dobro stoje.
Što se tiče Šešelja, mi iz LDP nikada nećemo prizivati njegovu smrt, kao što vi to radite već nekoliko nedelja ovde. Jer, na kraju krajeva, moram da vam kažem, kada bolje razmislim, vidim neku sličnost između Nasera Orića, Haradinaja i Šešelja. Znate koja je sličnost? Sva trojica su dobrovoljno otišla tamo, niko ih nije poslao, otišli su sami. Ova dvojica izađoše, pa tu vidim možda i šansu za Šešelja, a ne smrt koju vi prizivate.
Molim vas da bar tog vašeg lidera prestanete da terate u smrt sa ove govornice. Pustite sud da radi svoj posao. Šešelj je časno i pošteno otišao, sam, kao ova dvojica. Ako su ova dvojica puštena, mislim da je skandalozno što su puštena i da bi bilo skandalozno da se to desi i Šešelju, ali ima šanse za Šešelja.
Prema tome, apelujem da se vratimo Sporazumu. Vi imate amandman. Šef vaše poslaničke grupe je rekao da biste vi glasali za Sporazum ukoliko se taj amandman prihvati, na vladajućoj većini je da to sa vama završi. Na kraju krajeva, isto mislite o Kosovu, zajedno ste donosili Ustav i čemu sada oko ovog istorijskog zakona i ratifikacije toliko zle krvi samo zbog toga što je jedna devojka mladoženju ostavila i otišla s drugim?
Molim vas, država zaslužuje više. Ova jadna Srbija zaslužuje konsenzus oko evropskih integracija. Prema tome, apelovao bih da nastavimo raspravu. Ako smo umori, pa će brzo ručak, onda bar posle ručka da se vratimo evropskim integracijama za koje smo svi, pa izgleda i struja gospođe Jovanović.

Prigovaram povredu Poslovnika, čl. 103. i 104, jer su narodni poslanici dužni da govore o pitanjima na dnevnom redu, a ne da slušamo istorijske reminiscencije i ideološke kvalifikacije već pola sata.
U svakom slučaju, ponoviću jedno veliko zadovoljstvo što predlog šefa moje poslaničke grupe da se postigne dogovor između vladajuće većine i SRS, koja je uslovno pristala da glasa za Sporazum ako se postigne dogovor o njihovom amandmanu, možda ima šansi da uspe i da Sporazum dobije preko 200 glasova, što je izuzetno važno. Nijedna zemlja, koja je kroz tranziciju iz totalitarizma prelazila u društvo slobode, demokratije i ljudskih prava, nije imala ovako podeljeno društvo kao Srbija. U svim zemljama o ovom pitanju postoji konsenzus.
Biće vremena, gospodo, da se delimo. Biće vremena za levicu da svojom levičarskom demagogijom juri birače. Biće vremena, takođe, za desnicu da svojom desničarskom demagogijom, kolektivizmom, juri birače. Biće mesta i za komuniste, i za ljotićevce, biće mesta i za liberale da se zalažu za individualna prava i ljudske slobode, ali ovo nije partijsko pitanje.
Zbog toga, ako LDP ne vidi problem u sadržini dokumenta koji je predložila SRS, ne vidim kako bi mogao da izostane kompromis da ovaj sporazum dobije preko 200 glasova. Vi ste dužni da postignete, gospodine Đeliću, taj dogovor. Nadam se da ćete ga postići.
Za birače LDP nije problem da Sporazum dobije takvu većinu. Sporazum i ono što sledi će omogućiti normalno političko delovanje u ovoj zemlji. To normalno političko delovanje i te evropske vrednosti znači da će biti mnogo manje ili uopšte neće biti diskusija kakvih smo se naslušali u protekla dva ili tri dana.
Zbog toga, još jednom, zadovoljstvo mi je što se pregovara o ovome, da završimo ovaj posao i da nastavimo da radimo. Na kraju krajeva, svi smo valjda za to da ostavimo totalitarnu prošlost za sobom, svi smo valjda za privatizaciju i denacionalizaciju, svi smo valjda za lustraciju i rehabilitaciju. To ćemo moći kada završimo ovaj posao. Hvala.

Poštovana predsednice, predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, žao mi je što nema mandatara, gospodina Cvetkovića, ali sam ionako mislio da se obratim onome ko je stvarno sastavio ovu vladu, jer činjenica da su ministri izabrani pre mandatara dokazuje da je vlada sastavljena na nekom drugom mestu. Kako kaže šef moje poslaničke grupe Čedomir Jovanović, dobro je što je Boris Tadić preuzeo odgovornost za rad ove vlade, jer na kraju krajeva onaj ko sastavlja vladu i treba da preuzme odgovornost.
Činjenica je i da je ekspoze, koji smo čuli jutros, rezultat tog načina sastavljanja vlade, da su prvo izabrani ministri, pa na kraju premijer, jer ministre smo znali, a mandatara smo saznali na kraju. Zato mi izgleda da je i ekspoze pravljen kao da su ga pisali činovnici ministra, koji su znali da će biti ministri, pun opštih mesta, pun fraza, bez nekih konkretnih mera kako doći do dinamičnog rasta privredne aktivnosti, kako do rasta zaposlenosti, kako povećati standard građana Srbije i kako uspostaviti ravnomerniji regionalni razvoj.
Ipak, ono što sam očekivao od gospodina Cvetkovića kao stručnjaka je deo koji se odnosi na ekonomiju. Nešto više konkretnih stvari, ali od 12 strana ekspozea, samo deo jedne rečenice je posvećen pitanju slobodnog tržišta i uređivanju pitanja monopola.
LDP već dve godine insistira da se u našem društvu otvori ozbiljna rasprava o pitanjima monopolizacije u ekonomiji, a naročito u trgovini. Već dve godine insistiramo i tražimo da se krupan kapital, koji će uvek imati uticaja, postavi na pravi način, da se zna da ne utiče sa strane i u kabinetima, da to bude transparentno. Nažalost, i koalicija koja će činiti većinu, i oni koji su se nadali da će činiti većinu, ali neće biti u većini, bili su protiv toga da se otvori pitanje i "Delte" i ostalih tajkuna. Setimo se samo naše inicijative za formiranje anketnog odbora.
Mi se nadamo da će vlada gospodina Cvetkovića kada je u pitanju jačanje konkurencije, koje jedino može dovesti do pada cena u zemlji, mnogo više učiniti nego što se vidi iz ove polurečenice od 12 strana. Mi se nadamo da ta vlada neće voditi socijalno neodgovornu politiku, s obzirom da je kičma te vlade i kopremijer te vlade lider partije, koja je 90-tih godina vodila socijalno neodgovornu politiku, osim ukoliko neko hoće da nas ubedi da su "Bambilend" i "Madona", da su hiperinflacija, i Jezda i Dafina primeri socijalno odgovorne politike.
Činjenica je da sva ekonomska zalaganja koja smo čuli u premijerovom, mandatarovom ekspozeu, ne mogu biti ostvarena bez dve stvari: ili inflacije ili novih investicija. Činjenica je da novih investicija neće biti, ukoliko ne počne sprovođenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, za čiju ratifikaciju ćemo zdušno glasati.
Ali je činjenica da se u ekspozeu poštovanje međunarodnog prava, što bi valjda bio nekakav skriveni sinonim za saradnju sa Haškim sudom, hapšenje Mladića, Karadžića i Hadžića i njihovo izručenje nalazi na poslednjem mestu ovih elemenata programa, koje je izložio mandatar.
S druge strane, opredeljenje za evropsku budućnost Srbije je na prvom. Jedno bez drugog ne ide. Ako smo opredeljeni, a građani su i na predsedničkim izborima i na ovim parlamentarnima glasali za tu evropsku budućnost, onda valjda to podrazumeva poštovanje međunarodnog prava i saradnju sa Hagom.
Zato je za mene potpuno neprihvatljivo da se Hag tako stidljivo pominje u ekspozeu mandatara i to u pasusu spojen sa Kosovom. Možda je to proizvod kompromisa onih koji su pravili ovu vladu, a to je verovatno gospodin Tadić i gospodin Dačić, možda je to proizvod činjenice da će gospodin Dačić biti ministar policije, možda je to proizvod činjenice da još nekakve teške odluke treba doneti u SPS, pa mora ovako da bude skriveno. Ali, mi iz LDP zbog toga ne možemo bez rezervi da podržimo ovu vladu.
Svakako da nam je ova vlada draža nego ona koja bi podrazumevala opstanak Koštunice na premijerskoj funkciji, ali to što nam je draža od te, to ne znači da nam je draga. Mi imamo svoj program, mi ćemo u svemu onome u čemu se rad vlade i aktivnosti vlade budu poklapale sa programom LDP biti podrška toj vladi.
Ali, moramo ovom prilikom, u danu kada se bira vlada, da izrazimo sumnju u mogućnost da se program za koji su građani glasali u ovako koncipiranoj vladi, sa ovakvim sastavom i na način na koji je sastavljena, može ostvariti.
Gospodin Cvetković je najavio reforme u oblasti privatizacije javnih preduzeća, zemljišta i infrastrukture. Ako imamo ovako eufemistički sakrivenu saradnju sa Hagom, pretpostavljam zbog socijalista kao glavnih partnera u vladi, moja dilema, zapitanost i strepnja je kako će socijalisti reagovati na ove mere kao što je dovršetak privatizacije društvenih preduzeća, državnih banaka, osiguravajućih društava, uvođenje konkurencije na tržištu infrastrukturnih i komunalnih delatnosti; da li prihvataju privatizaciju javnih preduzeća itd.
Bojim se da će ova vlada biti vlada trulih kompromisa, voleo bih da grešim, kompromisa kakvi su pravljeni prilikom sastavljanja ove vlade, ali Srbija je izgubila zaista mnogo vremena da bi se igrali i da bi očekivali da nešto drugo može da se desi nego da se skupštinska većina, koja je formirana, materijalizuje u vladi.
Na kraju krajeva, svako zaslužuje vladu, svaki narod kakvu zaslužuje, pa ćemo verovatno i ovog puta mi dobiti vladu kakvu zaista zaslužujemo. No obaveze koje stoje pred građanima, koji su svoju volju pokazali nekoliko puta tokom proteklih nekoliko meseci, biće i obaveze za LDP i na osnovu toga ćemo se odnositi prema ovoj vladi.

Više od mene nećete čudi da kažem - uvažena gospođo predsednice. Nećete nikad čuti od LDP, bilo kog poslanika, da kaže da je Slobodan Milošević bio zločinac, kriminalac i mafijaš. Nećete čuti od nas da kažemo da je Vojislav Šešelj mafijaš, kriminalac, zločinac i da mu je mesto tamo  gde se sada nalazi.
Jer, kada bi mi rekli da je Slobodan Milošević naručivao ubistva, da je bio mafijaš i kriminalac, kada bi rekli da je Vojislav Šešelj isto to, samo možda malo gore ili malo bolje, onda bi mi bili isti kao i oni koji vređaju pokojnog premijera.
Ali, nećemo reći da je Milošević zločinac, kriminalac, a da je Vojislav Šešelj možda i ratni zločinac, zato što mi nismo takvi. Ali, gospođo, mnogo lepih reči ste rekli kako ćete ovaj parlament voditi. Mi nismo za vas glasali.
U zadnjih četiri ili pet dana tokom protekle nedelje nekoliko puta se ovde čulo ovo što sada gospoda iz SRS ponovo govore. Upozorili smo vas i nismo ovako reagovali, sa nadom da ćete reagovati vi i voditi ovu skupštinu na način kako to zaslužuje da se vodi, ako danas treba da dobijemo tzv. proevropsku vladu. Zato vas molim, i vas iz vladajuće većine, stavite ovo na glasanje i glasajte da je ovo povreda Poslovnika, inače ćete nas izazivati da jednostavno ne odustajemo od ovoga.
Što se tiče toga ko hoće koga da se oslobodi, nema veze, možda i radikali vežbaju to kako se oslobađa svog istorijskog lidera Demokratska stranka. Možda i oni žele da se oslobode Vojislava Šešelja, ali to je njihova stvar.
Ova skupština treba da radi, ova skupština treba da izabere vladu i ako neko želi da pravi opstrukciju, eto mu je, mi ćemo sprečiti svaku opstrukciju, kao što smo i prošli put ubacili kartice kad nije bilo kvoruma, ali ovo je granica koju nećemo preći i nećemo dopustiti da se na ovaj način vređa uspomena na tako tragično preminulog prvog demokratskog premijera Srbije Zorana Đinđića.

Moram da priznam da smo skandalizovani vašim ćutanjem i da to vaše ćutanje možemo samo da doživimo, gospodo iz vladajuće većine, gospodo iz DS, kao primenu u praksi onoga što će vaša stranka potpisati sa SPS, a što se zove nekakvo nacionalno pomirenje. Nadam se da to nacionalno pomirenje neće da se proširi i na one koji su u onim 90-im godinama, u vreme zločina, pljački, razaranja i ubijanja vladali sa SPS, koji sa Ivicom Dačićem sede u vladi, sa SRS, ali možda ide u tom pravcu jer nismo očekivali da će i gospodin Nikolić da brani ovu vladu buduću i vladajuću većinu. Dobro, to je nekako i prirodno.
U svakom slučaju, insistiramo da se ispravi greška u danu za glasanje i da se glasa o povredi Poslovnika. A ako je ovo nacionalno pomirenje, onda zaista ne razumem zašto ste pravili vladu sa socijalistima. Oni imaju samo 20 poslanika. Zaista ste mogli sa njihovim partnerima iz 90-ih da napravite vladu, ta vlada bi imala dve trećine i ne bi se mnogo razlikovala politika od ovoga što sada vidimo. Možda bi tada gospodin Nikolić ili Todorović izbegavali da pominju u ovom kontekstu Đinđića, pa bi možda i u tom smislu to bilo bolje za Srbiju.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo, moram da vas podsetim da je poslanička grupa LDP pre nešto više od godinu dana, kada se sastavljala vlada koja nije trebalo da bude sastavljena, isto tako tražila da se smanji broj ministarstva.  
Naprosto, zemlja je u dugovima, porezi su veliki, nema se para, a ministarstva koja treba da zadovolje tada apetite koalicionih partnera, sada apetite koalicionih partnera, a koja po kriterijumima ne zaslužuju da budu ministarstva, ne treba da budu ministarstva. Jer, kakvo je to ministarstvo sa tri ili pet ljudi? To samo znači titula, vizitkarta, službeni auto i ono što uz to ide.
To nije ono što ljudi koji su glasali za evropsku Srbiju, ljudi koji su glasali za približavanje Srbije Evropi, žele da plaćaju. Žele da plaćaju nešto drugo, ali nema novca za sve.
Zato mi predlažemo da se, među ovih nekoliko ministarstava koja ne zaslužuju da budu ministarstva, ovim amandmanom ukinu Ministarstvo za dijasporu i Ministarstvo za NIP.
Za razliku od drugih, kojima je žao što nisu došli u poziciju da dele pare iz NIP-a, mi mislimo da nikad u budućnosti tako ne treba da se radi. Budžet postoji, pare iz NIP-a, ili sada Ministarstvo za NIP, ako ostane, moglo bi u narodu da počne da se zove ''ministarstvo za kupovinu glasova'', zato što sav novac koji se tu deli može da se rasporedi u ministarstva koja zaista treba da postoje, a da ne pričam da tu ima novca koji je sve samo ne investicija.
Ova zemlja se neće približiti Evropi parama poreskih obveznika koje se koriste za kupovinu glasova u predizborno vreme. Ova zemlja će se približiti Evropi i smanjiće se stopa nezaposlenosti novcem koji će doći spolja. Da bi taj novac došao spolja, moramo da imamo jeftinu i efikasnu državu.
Zakon o ministarstvima koji predlaže buduća skupštinska većina je sve samo ne odraz jeftine i efikasne države. Odraz je skupe i neefikasne države. Nju plaćaju građani Srbije, kako oni koji su glasali za buduću skupštinsku većinu, tako i oni građani koji su glasali za druge stranke, koje njoj neće pripadati, a među kojima ima stranaka koje predlažu ukidanje Ministarstva za NIP samo zbog toga što one nisu došle u priliku da njime upravljaju.
LDP predlaže ukidanje ova dva ministarstva iz principijelnih razloga, zbog toga što se zalažemo za smanjenje javne potrošnje. To neprestano govorimo, ali očigledno malo ko ima da čuje. Naprosto, ova država treba da omogući ljudima da zarađuju pare, a ne da im uzima pare i da onda preko nekih deda-mrazova u kampanji asfaltira, obećava i novcem građana kupuje glasove. NIP je paradigma za takvo ponašanje i zato ovo ministarstvo, po našem mišljenju, ne treba da postoji.
Kada budu došli na red amandmani pojedinačno, da se ukinu Ministarstvo za NIP i Ministarstvo za dijasporu, obrazlagaćemo detaljnije kako i koje nadležnosti koje su sadašnjim predlogom zakona date mogu i u koja ministarstva da se prenesu.
U svakom slučaju, jasno je da je Ministarstvo za dijasporu u suštini ''ministarstvo spoljnih poslova za Srbe'', a već imamo Ministarstvo spoljnih poslova, a pošto su Srbi u dijaspori napolju, svakako da to ministarstvo, uz Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i druga ministarstva, može da preuzme te nadležnosti.
Kada je u pitanju Ministarstvo za NIP, jasno je da novac koji se tu odvaja mora da ode onim korisnicima kojima je sada oduzet – kada su u pitanju škole, to je Ministarstvo prosvete, kada su u pitanju domovi zdravlja, to je Ministarstvo zdravlja.
Bilo bi čistije, bez obzira na apetite koalicionih partnera, da se učini ovaj napor. Mogu se apetiti malih koalicionih partnera zadovoljiti i na drugi način, ne tako transparentan, ne tako bezobrazan i ne tako skup za građane Srbije.

Poštovana predsednice, dame i gospodo, žao mi je što nema predlagača, gospodina Boška Ristića, a nema ni šefa poslaničke grupe vladajuće većine, a ja volim da se obraćam konkretno nekome, tako da ću izabrati Dragana Vujadinovića, njega dobro znam. Dragane, doveli ste nas u situaciju, nas iz LDP-a, da branimo Ustav, protiv koga smo žestoko bili, sa onima sa kojima ste Ustav pisali, sa ovima ovde iz Radikalne stranke i Narodnjačke koalicije. To je, zaista, nezahvalna situacija za LDP i zato neću nastaviti sa argumentima zašto je ovaj zakon protivustavan, dovoljno je o tome bilo reči.
Reći ću nekoliko političkih razloga zašto smo protiv ovog zakona, zašto smo protiv uvođenja funkcije "kopredsednika" i nije nam jasno zašto to nije upisano u zakon, da se taj prvi potpredsednik ili zamenik premijera zove kopremijer, kopredsednik Vlade. Pored toga što je neustavno, davanje takvog značaja i takve vlasti stranci koja ima samo dvanaest poslanika za nas apsolutno nije prihvatljivo, posebno zbog onoga što smo govorili da ta stranka nije u stanju, ne želi ili neće da se ogradi od svoje politike iz devedesetih godina.
Mislimo da je davanje ''zlatnog glasa'' ili dva glasa premijeru Srbije takođe neustavno, jer su u ovoj zemlji svi građani jednaki. Pozitivna diskriminacija važi samo za neke manjine, etničke zajednice, a koliko znamo, premijer ne pripada nijednoj od njih. Zato mislimo da dva glasa koja su data premijeru jeste jedan neuspeo pokušaj da se povrati autoritet i kredibilitet premijera kome je Vlada sastavljena pre nego što je on izabran, kome je čak i ministar bez portfelja izabran pre nego što je izabran premijer ili mandatar i da je o tome trebalo ranije da razmišlja onaj ko je tu vladu sastavljao.
Ne mislimo da će se zlatnim akcijama, dvostrukim glasom, autoritet premijera popraviti, zato što to, jednostavno, nije put. Nama je žao zbog toga, jer mi želimo da ta vlada radi, želimo da se izabere, jer što se pre izabere, Vojislav Koštunica neće biti u svom ofisu.
Na kraju, da ne bih trošio vreme svojoj poslaničkoj grupi, ima jedna netačnosti u Predlogu zakona. Piše da za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna dodatna budžetska sredstva. Potrebna su, ova vlada ima više ministarstava nego Vlada koja je trenutno na vlasti. Budžet je projektovan na 22 ministarstva, ova vlada će imati 24. Verovatno je previd ili politički razlog, ne znam, ali u svakom slučaju ova vlada će skuplje koštati građane Srbije.

Prosto sada, ako se neko od građana uključio da prati prenos, pomisliće da je počela rasprava o Vladi, a na dnevnom redu je izbor predsednika Skupštine.
Znam, gospodo socijalisti, da vam nije lako da izdržite i da gledate ovu količinu ljubomore, jer u govorima onih kojima ste se obećali, a koje ste prevarili, ima mnogo tih reči - prevara, nevera. Ali, kako da vam kažem, s jednima ste bili u braku, odavno ne živite zajedno, drugima ste se obećali, zabavljali ili verili, ali je dobro što ste ovako odlučili i to je LDP na početku pozdravila.
Pozdravila je nameru DS da napravi vladu koja će ratifikovati Sporazum o stabilizaciji i povesti Srbiju ka Evropi, jer su građani za to glasali. Prema tome, izdržite još malo jer to je prirodna posledica nevere, ljubomore, znate kako, nije lako, možda kod nekih ima i žala za vlašću, ali o tom potom.
Nisam mislio nikada da ću se složiti sa gospodinom Tomom Nikolićem, ali se slažem. Pre nekoliko minuta je rekao da, u principu svi vi, ne računajući LDP, možete da budete u koaliciji. To jeste tako. Zajedno ste donosili Ustav, imali iste stavove, pogrešne stavove o Kosovu, ali sada su socijalisti odabrali to što su odabrali i ne treba više za tim žaliti, nego se pomiriti sa činjenicom da će neko drugi praviti vladu.
No, ipak ovde biramo predsednika Skupštine. On po Ustavu može da bude v.d. predsednika države, u nekim okolnostima koje svakako niko ne želi. To jeste zaista povratak Socijalističke partije na vlast i to je ono što LDP, u suštini, preko neke granice ne može da prihvati.
Podržali smo nameru DS da napravi tu vladu iskreno, ali onda su počeli ustupci za koje, po nama, nema mesta. Sama gospođa Dejanović-Đukić je rekla da bi ona želela sa ovima sa kojima su socijalisti jednom bili u braku i sa kojima su se zabavljali, ali da nije bilo dovoljno, da je bilo samo 125 za tu koaliciju.
Ako je to bilo samo 125, zbog čega i Ministarstvo policije i ta simbolična, ali suštinski važna funkcija predsednika Narodne skupštine Republike Srbije socijalistima? To zaista jeste njihov povratak na vlast. Oni se bar na rečima nisu promenili.
Reformisani komunisti u istočnoj Evropi su se vraćali na vlast, ali uvek uz dva procesa. To su bili neki novi ljudi, koji nisu u onom totalitarnom režimu bili na vlasti, i osuđivali su ono što se dešavalo i bili spremni da prihvate evropske vrednosti koje su te zemlje gradile. Kod nas nisu novi ljudi. Svi koji vode SPS, uključujući i gospođu koja je predložena za predsednika Skupštine, bili su veoma aktivni u onom vremenu koje većina građana želi što pre da zaboravi.
Da li su rekli da osuđuju? Da li su rekli da se grešilo, da to nije ista SPS? Ni to nisu.
Zato je malo čudno i čini mi se da ne doprinosi izgradnji institucija parlamentarne demokratije u Srbiji da DS, koja je predložila ovo rešenje i koje stoji iza ovog rešenja, nije u stanju da izađe i da bar oni, ako već socijalisti to ne žele, kažu da to nisu oni socijalisti, da to nije ona politika, da oni duboko veruju da su se oni promenili. Pa nekako bi nama u LDP tada bilo nešto lakše, ne toliko da bi glasali za gospođu Đukić-Dejanović, ali bi bilo bolje zbog građana koji očekuju da ova vlada zaista povede Srbiju putem Evrope.
Mi ćemo se prema toj vladi odnositi na osnovu onoga što ta vlada bude radila. Verujemo duboko da neke evropske poslove zajedno možemo obaviti, kao što je ratifikacija Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Ne verujemo da neke druge poslove ta vlada može obaviti, kao što je završetak saradnje sa Hagom, posebno sa gospodinom Dačićem kao ministrom policije.
Ali, ono što nas mnogo više brine je ne samo evropski poslovi, nego i evropske vrednosti. Nažalost, te evropske vrednosti sa socijalistima, na ovako visoko pozicioniranim funkcijama u vladi, čini mi se da neće biti obavljene.
I na kraju, kako da vam kažem gospodo iz DS, jer ste mi vi svakako bliži nego vaši koalicioni partneri, vi ulazite u koaliciju. Ovde je jedan s ove strane, ali ne iz LDP-a, otprilike rekao da se vi tu međusobno prilično razlikujete, pa se iščuđavao u nastupu ljubomore što ste vi zajedno. Mislim da se ne razlikujete.
Vaši koalicioni partneri, vas demokrata, a ima ih desetak, svi su u proteklom periodu na neki način sarađivali sa SPS, bilo da su bili u Vladi koju su podržavali socijalisti, bilo da su direktno bili u vladi čak i Slobodana Miloševića, na kraju krajeva i na ovoj strani ima i ravnogoraca među vama, i partizana, i narodnjaka, i levičara, kao što ima i na ovoj strani, samo se ovi ravnogorci valjda sad žale što su ovi ravnogorci na vlasti, ovi u opoziciji.
Ali, mislimo da ste prešli granicu sa kandidaturom Slavice Đukić-Dejanović za predsednika parlamenta. Mislimo da to nije bilo potrebno, mi smo vam dali podršku i rekli smo - u redu sa socijalistima, drugog načina nema, ali da previše ne smetaju i da slede politiku koja je dobila podršku građana i na predsedničkim izborima i na parlamentarnim.
Međutim, ne da ne smetaju, nego na kraju krajeva postadoše oni glavni u toj koaliciji. Žao mi je što vi ne izađete da nas uverite da su oni drugačiji nego što mi mislimo da jesu, ali to na kraju krajeva će biti vremena u raspravi o Vladi. U svakom slučaju, ovo je stav LDP-a. Mi bismo želeli da je drugačije, ali vaša je odluka da ovo kadrovsko rešenje predložite i mi zbog toga za to rešenje nećemo glasati.