Poštovani građani Srbije, uvažena gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, gospodo ministri i gospodine predsedniče Vlade, poslanička grupa SSJ-a će u Skupštini Srbije glasati protiv ovog omnibus zakona, ili kako je tačnije nazvan - Predlog zakona o utvrđivanju određenih nadležnosti AP Vojvodine. To upravo zato što smatramo da se ne radi, u suštini, o vraćanju nadležnosti AP Vojvodini, već se radi o nečemu sasvim drugom. Čini mi se da se iz ovog predloga zakona valja nešto mnogo veće, odnosno da ćemo, ukoliko budemo glasali za ovaj zakon, posejati klicu stvaranja nezavisne republike Vojvodine, nezavisne od Republike Srbije.
Da se razumemo: SSJ se inače, po svom programu i po deklaraciji koja je usvojena u prošloj godini, zalaže za vraćanje autonomije AP Vojvodini, koja je propisana važećim Ustavom, usvojenim 1990. godine. Ali, nikako se ne slažem da se u ovom predlogu zakona radi upravo o tim nadležnostima koje su propisane važećim zakonom. Pre mi to liči na vraćanje nadležnosti koju je imala Pokrajina Vojvodina Ustavom iz 1974. godine, o čemu je govorio i gospodin Nenad Čanak, žaleći za time što taj ustav nije na snazi.
Dakle, zalažemo se da Vojvodina bude autonomna pokrajina u jedinstvenoj Srbiji, u kojoj će svi građani Vojvodine, bez obzira na versku, nacionalnu ili političku opredeljenost, imati potpuno ista prava, gde će većinski srpski narod koga u Vojvodini ima 70%, zajedno sa ostalim (25%) etničkim zajednicama, živeti potpuno ravnopravno, uživajući ista građanska, politička i sva druga prava. To je u našem programu i mi od toga nećemo odustati. Ali, ovde se očigledno radi o nečem sasvim drugom.
Pokušaću da vam objasnim zbog čega SSJ neće glasati za usvajanje ovog zakona. Postoje četiri razloga. Prvi razlog je taj, što je ovaj predlog zakona u suprotnosti sa 24 pozitivna zakonska propisa u Srbiji; dakle, u suprotnosti je sa 24 zakona. Oni se ili moraju ukinuti ili se moraju promeniti da bi ovaj zakon bio legitiman.
Drugi razlog, ovaj zakon je u suprotnosti sa Ustavom, jer daje Pokrajini mnogo veća ovlašćenja nego što je to Ustavom propisano. To je prvo. Drugo, ovaj zakon je retroaktivan - jer, podrazumeva da se primena ovog zakona vrši od 1. januara ove godine, a usvojiće se pri kraju prvog meseca ove godine. O tome je i govorio i predsednik Vlade, gospodin Zoran Đinđić, rekavši da je i Vlada reagovala amandmanima da bi otklonila neke neustavne odredbe ovog zakona koje ga čine neustavnim.
Treći razlog je u tome što smatramo da se donošenjem ovog zakona Pokrajini Vojvodini daju određene ingerencije koje imaju samo republike. Prvo, da li je prirodno da pokrajina ima pravo da osniva više škole, fakultete i univerzitete? Nije. Da li je logično i da li je prirodno da se ukida Radio televizija Srbije na teritoriji Vojvodine i da se uspostavlja nova radio televizija Vojvodine? Nemam ništa protiv ukoliko bi ispred radio televizija Vojvodine stajalo RTS ili RTS - radio televizija Vojvodine.
Ali, samo naziv radio televizije Vojvodina me neodoljivo podseća na 1991. godinu i na stvaranje Radio televizije Slovenije, Radio televizije Hrvatske, Radio televizije Bosne i Hercegovine - a i danas u našoj federaciji imamo Radio televiziju Crne Gore; Crna Gora je Republika, a Vojvodina je još uvek po važećem zakonu Pokrajina. Ponavljam, ne smeta mi ako se zove RTS - radio televizija Vojvodine, ali samo radio televizija Vojvodine za mene i za SSJ nije prihvatljivo. Ne branim ja Radio televiziju Srbije kao medijsku kuću. Ona je za mene, i pre 5. oktobra i posle 5. oktobra, bila televizijska bastilja na kojoj SSJ nema pristup. Nikada niko iz SSJ-a nije bio gost ni u jednoj emisiji RTS-a. Takav je odnos uglavnom i prema ostalim strankama opozicije.
Dakle, ne branim RTS kao medijsku kuću, ali je branim kao srpsku nacionalnu instituciju. Kakva je takva je, ona jeste nacionalna institucija i predstavlja najvažniju medijsku kuću Republike Srbije. Dalje, da li je logično da se osnivaju posebni fondovi, odnosno javna preduzeća koja će upravljati vodoprivredom, šumama, lovstvom, i da li je logično da pokrajina ima sopstvenu direkciju za robne rezerve. Naravno da nije.
Da li je logično da u Predlogu zakona u članu 50. piše: "Autonomna pokrajina, preko svojih organa, daje saglasnost na korišćenje imena "Vojvodina" na markama alkoholnih pića". Da li je to jako važno? Ne - ne kao etiketa, ali je važno da se Vojvodina i time izdvaja iz Srbije i time pokazuje svu svoju nezavisnost od Republike Srbije. Dalje, da li je logično da Republika Srbija nema svoje ministarstvo sporta, a Vojvodina preko Zavoda za sport praktično preuzima sve ingerencije Ministarstva za sport Pokrajine Vojvodine. To je još jedan segment odvajanja Vojvodine od Jugoslavije. I da ne nabrajam, zaista ima mnogo toga.
Skrenuo bih pažnju na nešto što piše u obrazloženju Predloga zakona, a to je da zakon predstavlja prvu fazu konkretizovanja nadležnosti autonomne pokrajine. Pretpostavljamo kakva će biti druga faza. Pretpostavljam da će to biti ili raspisivanje referenduma ili internacionalizacija problema Vojvodine; svi dobro znamo kako je to kada se naš problem internacionalizuje i kada se umeša međunarodna zajednica. Još nešto je vrlo indikativno. Piše da etimološki termin "autonomija" ima sledeće značenje: samozakonodavstvo, samouprava, politička nezavisnost i samostalnost. Kao da nam predlagač želi sugerisati da mi po Vujakliji, po njegovom leksikonu stranih reči i izraza treba da priznamo kao nezavisnu političku samoupravu republiku Vojvodinu. Sa time se nikako ne mogu složiti.
Četvrti razlog, zbog čega nećemo glasati za ovaj predlog zakona, jeste sledeći: jednostavno ne verujemo predlagačima ovog zakona; u dokumentu Lige socijaldemokrata Vojvodine koji je usvojen marta 1999. godine, čiji je predsednik gospodin Nenad Čanak, inače aktuelni predsednik Skupštine AP Vojvodine, piše da Srbiju treba podeliti na šest republika, i to: Vojvodina, Šumadija, jugoistična Srbija, grad Beograd sa okolinom, Sandžak i Kosovo. Vojvodina u takvoj federalnoj državi mora imati status republike. Po ovako definisanom državnom uređenju, Vojvodina bi u oblasti spoljne politike imala pravo da uspostavlja međuregionalne odnose sa ostalim evropskim regijama.
Dakle, da li da verujemo, gospodo narodni poslanici i građani Srbije, Nenadu Čanku kao predsedniku Lige socijaldemokrata koja u programu ima odvajanje Vojvodine od Srbije i stvaranje nezavisne republike Vojvodine ili da verujemo gospodinu Čanku kao predlagaču zakona o vraćanju autonomije Vojvodini po važećem Ustavu.
Da li, gospodo narodni poslanici i građani Srbije, treba da verujemo gospodinu Jožefu Kasi, inače potpredsedniku Vlade Srbije, koji je u ulozi predsednika Saveza vojvođanskih Mađara napisao sporazum gde piše da mađarska regionalna samouprava, područje mađarske regionalne samouprave obuhvata: opštine u Vojvodini u kojima mađarsko stanovništvo čini većinu, kao i naseljena mesta koja se graniče sa tim opštinama, obrazuju mađarsku regionalnu samoupravu radi efikasnije zaštite i unapređenja nacionalnog identiteta mađarske nacionalne manjine. Područje mađarske regionalne samouprave obuhvata opštine: Ada, Bačka Topola, Bečej, Čoka, Kanjiža, Mali Iđoš, Subotica, Novi Kneževac, Senta itd.
Da li da verujemo predlagaču gospodinu Jožefu Kasi kao predsedniku svoje stranke, koja ima u svom programu stvaranje mađarske regionalne samouprave u Srbiji, dakle u Vojvodini, ili da verujemo gospodinu Kasi kao predlagaču ovog zakona o vraćanju nadležnosti. To je pitanje o kome treba svi da razmislimo.
Želim samo da vas podsetim da se danas odlučuje o veoma važnom pitanju i da sve stranke koje budu dale svoj glas za usvajanje ovog
zakona o vraćanju tzv.nadležnosti odnosno o uspostavljanju republike Vojvodine, nose sa sobom istorijsku odgovornost za cepanje i podelu Srbije na nekoliko regiona. Mislim, i sasvim sam siguran, da je bilo dovoljno cepanja naše zemlje i da Vojvodina treba da bude srpska autonomna pokrajina, sa svim autonomnim ovlašćenjima u jedinstvenoj Srbiji. Hvala lepo.