Hvala lepo, ja ću nastaviti u sledećem izlaganju.

Gospodine predsedniče, ja sam se javljao odmah posle izlaganja gospodina Čedomira Jovanovića, šefa Poslaničke grupe DOS-a u vezi replike. Gospodin Jovanović je u svom izlaganju naveo da smo videli koliko je opozicija, koja je sada opozicija u Parlamentu, a ranije je bila vlast, učinila za ovu zemlju i da su pokazali ono što su znali i umeli. Ja bih samo zamolio za jednu ispravku. Stranka srpskog jedinstva je takođe opoziciona stranka u ovom parlamentu, a  nije bila na vlasti u prethodnom periodu, pa molim gospodina Jovanovića i sve ostale poslanike da to imaju u vidu u sledećem izlaganju.

Predsedniče, imam utisak da me niste razumeli kada sam izložio predhodnu repliku. S obzirom da član 96. Poslovnika, stav 2. kaže: " ukoliko se uvredljivi izrazi odnose na poslaničku grupu, ili političku stranku koja se nalazi u parlamentu, predsednik, odnosno predstavnik poslaničke grupe ima pravo na repliku".
Za mene je upoređivanje sa prethodnom vlašću uvredljiv izraz, prema tome, ja sam zbog toga reagovao. Meni je jasno, dame i gospodo narodni poslanici, da gospodin Šešelj želi da prikaže sebe i svoju stranku kao jedinu opozicionu stranku u parlamentu. Jedino pritom zaboravlja da je dve i po godine bio potpredsednik Republičke vlade i isto toliko potpredsednik Savezne vlade. Prema tome, SSJ ne želi da se upoređuje sa SRS. O tome koliko koja opozicona stranka vredi, o tome će dati reč građani na nekim narednim izborima. Zamolio bih gospodina Šešelja da ne pominje više SSJ, neka se bavi svojom strankom, svojim problemima, a stranka SSJ će u ovom parlamentu, i uopšte, u javnim nastupima, nastupati sa pozicija dobronamerne opozicije, vrlo konstruktivne, ali i vrlo žestoke.
Mi jesmo podržali Vladu gospodina Đinđića, dali smo joj šansu, kao poslanička grupa SSJ, ali mi nećemo da podržimo ovaj budžet, jer smatramo da nije dobar za građane Srbije. Ali isto tako ćemo podržati svaki zakonski projekat, dolazio on od Radikalne stranke, SPS-a, ili DOS-a, ukoliko je on dobar za građane Srbije. Po tome se mi, gospodine Šešelj, razlikujemo od vas i od SRS. Hvala lepo.
(Poslanik Šešelj traži reč.)

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, žao mi je što niste dopustili da odgovorim na izjavu mog prethodnika s obzirom da je bila uvredljiva, a njemu ste to dozvolili. Ali, ne želim da se poredim sa njim i ispod svakog mog dostojanstva je i moje časti da odgovaram na ovako niske i prljave napade.
Ako mi dozvolite, nastavio bih sa izlaganjem u vezi sa zakonskim projektima koji su danas na dnevnom redu.
Tekst zakona kojim se uređuju radno-socijalna i ekonomska prava zaposlenih je donet bez ikakve konsultacije sa Savezom sindikata Srbije, što znači da Vladu nije zanimalo mišljenje radničke organizacije. Takođe, ni Ujedinjeni granski sindikati "Nezavisnost" nisu imali konsultacije u vezi sa ovim zakonskim projektima, a tiču se njih konkretno.
Pitam se kakva je to demokratija koja ne uvažava interese radnika i njihovih radničkih organizacija. Oni su već najavili proteste i oni se već održavaju u Beogradu i Nišu. Nisam zagovornik tih protesta i nadam se da ih neće biti i da će se oni umiriti, ali mislim da nije bilo u redu da se oni ne konsultuju kao što se desilo i prilikom ukidanja Ministarstva za sport, Ministarstva za ekologiju i Ministarstva za Srbe van Srbije.
Mislim da su i u tom slučaju morali da se konsultuju sportski savezi, sportske organizacije, Jugoslovenski olimpijski komitet i sve ostale sportske organizacije, kao i stručnjaci za zaštitu životne sredine.
Što se tiče poljoprivrede ukinuti su neki porezi i to je dobro, ali nije ukinut porez na seme, koje kao repromaterijal seljaci koriste i kupuju u prodavnici. Obrazloženje Ministarstva za finansije je da je takva praksa i u Evropi. To je tačno. Ali, .... (komentar iz sale se ne čuje) na seme. Molim vas, toga nema. Ako to nije neki amandman koji nama još nije došao.
(Vladan Batić s mesta objašnjava da je to rešeno amandmanom.) Amandmanom? Mi nismo to dobili. Ako je to stiglo, onda pozdravljam i to je u redu. Ali, te amandmane nismo dobili. (Vladan Batić potvrđuje da je Vlada podnela takav amandman.) Onda je to u redu.
Mnogo je nameta koji su opteretili seljaka pa su zato njegovi proizvodi skupi na pijaci. Seme je veoma skupo. Đubrivo takođe. Gorivo je veoma skupo. Radna snaga je skupa. Prošle godine je bila velika suša i sve to rezultuje da polovina prosečne plate, koja po Zavodu za statistiku iznosi 4.087 dinara, polovina te plate treba da se potroši za voće i povrće na pijaci. Zelena salata košta 10 dinara, kupus od 10 do 15 dinara, krompir od 15 do 20 dinara, kilogram šargarepe je 20 do 25 dinara zavisno od pijace na kojoj se kupuje.
Poljoprivrednu proizvodnju ugrožava nedostatak mineralnih đubriva, što će umanjiti prinose pšenice i drugih žitarica. Već sada je jasno da ćemo do sledeće berbe morati da uvezemo 200 hiljada tona kukuruza za potrebe stočarstva.
Predsednik Vlade je u svom izlaganju naveo da bi bilo dobro da jednostavno kažemo od čega treba oduzeti i čemu treba dodati. Ne slažem se sa tim s obzirom da se vodi rasprava u načelu. To bi bio predmet rasprave u pojedinostima, kada dođu na red amandmani. Ali, ukoliko se insistira možemo o tome govoriti i u ovoj raspravi u načelu.
Stranka srpskog jedinstva predlaže da se od budžeta koji je namenjen predsedniku Republike i njegovoj kancelariji, zatim Narodnoj skupštini Srbije i Vladi Republike Srbije oduzme određeni deo novca i da se taj novac dodeli u druge svrhe.
Mi se pitamo čemu 28 miliona i 300 hiljada dinara za kabinet predsednika Republike Srbije. Svi znamo da se predsednik Republike Srbije nije ni jednom oglasio povodom najaktuelnijih događaja u Srbiji, a posebno povodom krize na jugu Srbije. Čemu dati za taj kabinet 28 miliona i 300 hiljada dinara? To znači da ćemo mi cele ove godine finansirati kabinet predsednika Republike Srbije, a on jednostavno ne obavlja svoj posao.
Sasvim je izvesno da će on do kraja ove godine biti predsednik Republike i čemu uložiti tolike pare za njegov kabinet kada taj kabinet, očigledno, nije u funkciji, ukoliko nije neka trgovina DOS-a sa predsednikom Republike.
Isto tako, smatramo da Narodna skupština Republike Srbije ne treba da dobije 180 miliona dinara, već svega 100 miliona dinara. Isto tako smatramo da Vlada Republike Srbije ne treba da dobije 75.400.000 nego 55.400.000 dinara. Smatramo takođe da su budžetske rezerve u ovom budžetu veoma velike, jer ako imamo u vidu da je ukupan budžet 129 milijardi, čemu 37 milijardi za budžetske tekuće rezerve.
Razumem da svaki budžet mora da ima budžetske rezerve, ali smatram da su u ovoj situaciji one jako velike i zato smo predložili da 5 milijardi od toga izdvojimo i da se tu finansira poljoprivreda, odnosno prolećna setva kako bismo mogli da preživimo do kraja godine.
S obzirom da je predviđeno vreme isteklo, zahvaljujem vam se.

Uvaženi gospodine predsedniče, dame i gospodo, Stranka srpskog jedinstva bi radije da se na ovoj sednici govori o najaktuelnijim pitanjima koja se tiču građana Srbije. Mi bismo više voleli da danas raspravljamo o pitanju juga Srbije, o Kosovu i Metohiji, o žrtvama koje padaju na Kosovu i Metohiji i na jugu Srbije, o zajedničkoj državi Srbije i Crne Gore.
Mi bismo danas voleli da razgovaramo o prolećnoj setvi, o restrikcijama struje i o tome kako rešiti te probleme. Već dva meseca mi na dnevni red ne stavljamo životne probleme građana Srbije. Ali, ako je danas vanredna sednica zakazana sa ciljem da rad ove skupštine bude efikasniji i da tome doprinese izmena Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije, onda je to za nas prihvatljivo.
Mi smatramo da se time ne narušava ravnopravnost svakog narodnog poslanika ponaosob, zato što u raspravi i u načelu možemo svi da govorimo o predloženom zakonskom projektu ili o bilo kakvoj drugoj odluci. Ali, u raspravi u pojedinostima, zaista samo onaj poslanik koji je zainteresovan za bilo koji član predloženog zakona i koji na to podnese amandman ima pravo o tome da govori, a plus toga, o tome ima pravo da govori i šef poslaničke grupe.
Mi mislimo da je to prihvatljivo i demokratski, i, ako je to zaista u cilju poboljšanja efikasnosti, a mi hoćemo da verujemo da jeste, onda mi taj predlog želimo da podržimo.
Što se tiče interpelacije, ili narodnim jezikom rečeno, izveštaja Vlade o svom radu Narodnoj skupštini Republike Srbije, i uopšte, građanima Srbije, mi tu imamo sasvim drugo mišljenje, koje smo u konsultacijama sa predsednikom Skupštine izneli, a ja ću ga ovde takođe ponoviti. Mi smatramo da u skladu sa dobrim, demokratskim principima mnogih zapadnih zemalja, na koje se tako često, a ponekad i vrlo često u stvari neopravdano pozivamo, da se ustanovi praksa kakva je u tim zemljama.
Recimo, da predsednik Vlade svakog meseca podnese narodnim poslanicima, a time i svim građanima Srbije, izveštaj o radu Vlade. Ako to ne može zbog zauzetosti predsednik Vlade, onda to može jedan od sedam potpredsednika Vlade. Mislim da bi se time ostvarila potpuna javnost rada Vlade i da bi time i Vlada, i Narodna skupština, dobila mnogo više u svojoj efikasnosti, ali i u narodu, po svojoj demokratičnosti.
Mislim da bi to trebalo usvojiti i mislim da bi takav vid interpelacije bio zaista prihvatljiv. Ne vidim razloga da se jednom mesečno ne podnese izveštaj o radu Vlade, da o tome prethodno raspravlja nadležni odbor, i da zatim svaka poslanička grupa, po istupanju predsednika Vlade, ili potpredsednika, ima pravo, recimo, na po sat vremena kritikovanja rada Vlade po tom pitanju.
Mislim da bi to bilo sasvim demokratski i da bi to za nas bilo sasvim prihvatljivo. Zahvaljujem na pažnji.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo, ako želimo da zaista dobijemo dobar Poslovnik, predlažem da usvojimo amandman gospodina Vučića i gospodina Nikolića, jer je sadržana svojevrsna kontradikcija u članu 29. Rečeno je da se tajno glasa upotrebom elektronskog sistema za glasanje ili glasačkim listićima, o čemu odluku donosi Narodna skupština. Mi glasamo javno putem elektronskog sistema. Kakvo je onda tajno glasanje?
Predlažem da se ovaj amandman usvoji, jer ćemo dobiti zaista loš poslovnik, makar u ovom članu.

Uvaženi gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodo ministri, svi zakoni koji su danas na dnevnom redu su, zaista, jako važni, ali mi smatramo da ima i važnijih stvari od ovih zakona koji su danas na dnevnom redu. U skladu sa tim, poslanička grupa Stranke srpskog jedinstva je uputila predlog Vladi Srbije da u današnji dnevni red uvrsti i rešavanje problema na jugu Srbije, s obzirom da smatramo da je to jako važno pitanje, kao i problem poljoprivrede, s obzirom da nas očekuje prolećna setva.         Nadam se da se gospoda ministri potpuno slažu sa ovim i nadam se da će na sledećem vanrednom zasedanju ove dve važne teme biti deo dnevnog reda.
Što se tiče Zakona o amnestiji, Stranka srpskog jedinstva se slaže da ne treba amnestirati sve oni koji su nabrojani, a posebno ne počinioce najtežih krivičnih dela, i to: silovanje, protivprirodni blud nad nemoćnim osobama i osobama koje su mlađe od 14 godina. Dakle, i silovanje, s obzirom da i silovanje vređa moral i dostojanstvo građana Srbije, naročito žena.
Činjenica je da su sve zemlje istočne Evrope, koje su promenile politički sistem, takođe donele Zakon o amnestiji, i to negde od 30 do 50%. Ne mogu se izjednačavati profesionalne ubice, dakle plaćene ubice, koje seju smrt po Beogradu i po Srbiji u poslednjih nekoliko godina, sa onima koji ubistvo izvrše iz afekta ili iz nehata, kao što su, recimo, ubistva supruga od strane supruge itd. Tako da i tu treba imati određene kriterijume.
Međutim, ratno okruženje, zatim velika količina oružja, zatim teška ekonomska i socijalna situacija su, takođe, doprineli da se i država mora osetiti jednim delom odgovorna za zločine koji su počinjeni i za koje zatvorenici odgovaraju. Isto tako, nehumani uslovi života u zatvorima, premlaćivanje zatvorenika bez ikakvog razloga, ponekada nanošenje teških telesnih i psihičkih patnji, nedostatak vaspitača koji bi zaista radili na resocijalizaciji, sve to utiče da su uslovi života i rada u zatvorima, zaista, nekoliko puta nehumaniji nego u zemljama Evrope. Isto tako, male plate čuvara zatvora, njihovi teški uslovi života, nerešena stambena pitanja, takođe utiču na stalne konflikte između čuvara zatvora i zatvorenika.
Zato bi amnestiju trebalo shvatiti, u ovom slučaju, ne kao samo milosrđe ili oprost, već kao i obeštećenje za zatvorenike koji su zaista ponekad doživeli ono što se ne može doživeti ni u jednom zatvoru Evrope. Ali, gospodo iz vlasti, vi ste im i obećali, prilikom novembarske pobune, 25% oprosta linearno. To su uradili koministri iz prelazne Vlade. Prema tome, s obzirom da ste ih vi nasledili, trebalo bi da to obećanje izvršite. Na kraju krajeva, vi ste amnestirali i Havijera Solanu, ratnog zločinca koji je pravosnažnom odlukom suda osuđen, a na žalost nije zatvoren, na 20 godina robije. Dočekali ste ga na najvišem mogućem nivou. Izgleda da ste isto postupili kao i prethodna vlast, zato se nemojte smejati vi iz SPS-a zbog ovoga što ću reći, jer ste vi takođe amnestirali Sulejmana Ugljanina, za kojim je bila raspisana poternica, pa ga je posle toga čekao, po povratku iz Turske, a bio je osuđen zbog toga što je obučavao i slao na obuku mlade muslimane da se obučavaju za borbu protiv Srba, ali ste ga vi amnestirali, i onda ga je čekao beli mercedes ispred JAT-ovog aerodroma u Beogradu.
Gospodo iz vlasti, vi ste amnestirali Fjoru Brovinu, takođe, koja je bila pravosnažno osuđena, ali ste amnestirali i mnoge albanske teroriste koji su bili ili u pritvoru ili su već bili osuđeni. Po svemu sudeći, niste ništa učinili da se za te teroriste, koje ste pustili, oslobodi makar jedan jedini Srbin, koji je zatvoren u Kosovskoj Mitrovici, Prištini ili Bonstilu. Takođe, niste ništa konkretno učinili ni da se raspitate šta je sa sudbinom 1 300 kindapovanih i otetih Srba, za koje se ne zna da li su živi ili nisu živi na Kosovu i Metohiji, da li rade po logorima ili ne rade po logorima albanskih balista na Kosovu i Metohiji. Amnestiraćete, po svemu sudeći, i vođe albanskih terorista na jugu Srbije, jer, kako saznajem, delegacija Albanaca sa juga Srbije, koja će pregovarati sa Vladom Srbije, je sastavljena od 9 Albanaca - 6 političara i trojice vođa albanskih terorista. Po svemu sudeći, delegaciju će predvoditi vođa albanskih terorista na jugu Srbije. Dakle, isti scenario kao kada smo se iznenadili što je u Rambujeu vođa delegacije Albanaca bio Hašim Tači, a ne njihov politički lider Ibrahim Rugova. Dakle, izgleda da nas čeka potpuno isti scenario. I, ako se sa njima bude pregovaralo, to znači da ste vi te vođe amnestirali i da nasedate na iste provokacije na koje je nasela i prethodna vlast na pregovorima u Rambujeu.
Iz svega ovoga što sam izneo, s obzirom da ste amnestirali i Albance i Havijera Solanu, onda bi trebalo amnestirati i naše zatvorenike, i to onako kako ste im vi to obećali - 25% oprosta za sve, osim kategorije koje sam nabrojao.

Dakle, ne za silovanje, ne za protivprirodni blud nad maloletnim licima ispod 14 godina, i nad nemoćnim licima. Zahvaljujem se na pažnji.

Uvaženi gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, osvajanjem dvotrećinske većine na proteklim izborima, DOS je stekla svoje ustavno pravo da ima svog mandatara i zato smo mi, na sastanku u predsedništvu Stranke srpskog jedinstva doneli odluku, da po preporuci predsednika Republike podržimo gospodina Đinđića za mandatara nove Vlade Srbije. Stranka Srpskog jedinstva ima tri principijelne primedbe na ekspoze i na sastav Vlade. Prva primedba je u tome, što smo očekivali da će ovo biti u većini Vlada eksperata. Nadam se da su to očekivali i birači koji su glasali za DOS. Pretpostavljam da je mandatar imao obaveze prema svojim kolegama iz ostalih stranaka, iz DOS-a i da je bio prinuđen da uspostavi sedam potpredsednika DOS-a i Vladu u kojoj će biti uglavnom ljudi koji su predsednici ili potpredsednici koalicionih partnera gospodina Đinđića. Mada se ne može reći da u toj vladi nema i eksperata, ni ljudi koji su stručni za obavljanje tih poslova, recimo, primer Vladana Batića koji je i te kako stručan da bude ministar Vlade, primer Dušana Mihajlovića koji je i ranije radio vrlo efikasno i sposobno u policiji, recimo gospodin Perišić, pukovnik, koji će biti zadužen kao potpredsednik za nacionalnu bezbednost.
U svakom slučaju, mislim da su očekivanja svih nas bila drugačija i da Vlada u većini bude ekspertska. To će već biti problem šefa Kabineta ove vlade, gospodina Đinđića i nadam se da će ta vlada raditi uspešno u budućem periodu. Druga principijelna primedba Stranke srpskog jedinstva je što u Kabinetu gospodina Đinđića neće biti ministra za omladinu i sport. Ukidanjem Ministarstva za omladinu i sport bojim se da smo ukinuli i brigu za omladinu i sport. Ne mogu da se složim sa onim delom ekspozea gospodina Đinđića, gde je rekao da će amaterski sport i vrhunski sport biti briga saveznog ministra za sport. Načelno, to jeste tako. Ako nam savezni ministar gospodin Vojislav Andrić kaže, pre nekoliko dana, u jednoj televizijskoj emisiji da je dobio za 2001. godinu toliko novca za amaterski i vrhunski sport iz saveznog budžeta, taman toliko koliko da svakom sportisti kupi po jednu čašu ili flašu, nisam siguran, kisele vode, onda se to kosi sa ovim što smo čuli u ovom ekspozeu.
Dakle, između Savezne vlade, koja očigledno ne brine o sportu i omladini i Republičke vlade, koja ukida ovo ministarstvo, našli su se sportisti i omladinci i bojim se da ćemo time ukinuti i brigu o omladini i brigu o sportu. Ja se nadam da gospodin Đinđić neće dozvoliti sebi da uđe u istoriju sporta kao jedan od onih koji su učinili prvi korak ka uništavanju amaterskog i vrhunskog sporta u Jugoslaviji. Naravno, ne govorim o profesionalnom sportu, jer on funkcioniše po drugim principima, ali govorim o onom sportu koji je proneo slavu ove zemlje svih ovih godina koje su iza nas. Mi smo bili jedini, pravi ambasadori naše zemlje, a govorim mi, jer sam ja sportski radnik i član sam predsedništva Jugoslovenskog olimpijskog komiteta i dužan sam da sa ovog mesta branim sportske radnike i naše sportiste, koji su zaista bili najbolji ambasadori Jugoslavije.
Ja se nadam da će gospodin Đinđić naći načina da se za nekoliko meseci ponovo ustanovi Ministarstvo za omladinu i sport, jer sam sasvim siguran da će u tom periodu i on sam shvatiti da je napravljena greška, time što je ukinuto Ministarstvo za omladinu i sport. Treća naša principijelna primedba se odnosi na tačku 2., gde se kaže (čita tekst.) Nadam se da je ovo lapsus i da se htelo reći da će svoje interese moći da ostvare u saradnji sa vlastima u Srbiji, a ne sa Srbijom, jer proizilazi da je to sada neka druga država koja treba sa nekom drugom državom Srbijom da ima svoje odnose. Ja se iskreno nadam, gospodine Đinđiću, da se ovde radi verovatno o lapsusu. I drugo, ja bih zamolio mandatara i sve članove Vlade, da ubuduće kada se govori o Kosovu i Metohiji, da se kaže Kosovo i Metohija, a ne samo Kosovo.
Time zaboravljamo Metohiju, a to ide u prilog samo Albancima, koji od 1974. godine protežiraju termin Kosovo, jer time hoće da izbrišu termin Metohija, jer reč Metoh znači crkveno imanje, a time želi da se kaže da to nikada nije bila srpska zemlja, da tamo nije bilo srpskih manastira, srpskih crkava i srpskih grobalja. Mi se nadamo da će nova Vlada raditi po sledećim prioritetima, a pre svega rešavanje pitanja juga Srbije. Mi se zalažemo da se to reši mirnim i diplomatskim putem. Da se odrede tačni rokovi za to rešavanje. Ako se to ne reši, onda ćemo podržati ovaj deo ekspozea, gde se kaže da će se rešiti i drugim sredstvima, kao što to rade sve demokratske zemlje. Nama vreme sigurno i neumitno ističe, a vreme sada radi za albanske teroriste, a ne za nas iz Srbije. Ne dozvolimo samo da se ponovi problem Kosova i Metohije, da se taj problem internacionalizuje, jer se bojim da ćemo jug Srbije izgubiti, kao što smo privremeno izgubili i Kosovo i Metohiju.
Nadam se da će se raditi sve na primeni Rezolucije 1244 i da se pre svega, omogući povratak izbeglim Srbima, Muslimanima, Gorancima i svim ostalim nealbancima koji su morali da izbegnu u Srbiju ili Crnu Goru nakon dolaska NATO snaga i UNMIK-a. Dalje, predlažem da se sledeća sednica Vlade, predlažem gospodinu predsedniku Vlade da sledeću sednicu Vlade održi u Prištini ili makar u Kosovskoj Mitrovici, u severnom delu, gde žive Srbi. Ja se nadam da će se vrlo lako dobiti saglasnost UNMIK-a i KFOR-a za tako nešto, čime bi se ohrabrili Srbi koji su ostali na Kosovu i Metohiji, ili bi se ohrabrili Srbi koji čekaju da se vrate na Kosovo i Metohiju, a time bi se pokazalo ekstremnim Albancima i onom delu Međunarodne zajednice koji ih podržava, da je Kosovo i Metohija deo Srbije i deo Jugoslavije. Ja se nadam da će to biti jedan od prioriteta nove Vlade. Takođe, nadam se da će prioritet nove Vlade biti i sve da se učini da se poveća životni standard građana Srbije, jer se zaista teško živi, mnogo, mnogo teže nego što se živelo ranije. U nadi da će ovo biti prioriteti koje će imati buduća Vlada, koju ćemo danas verovatno izabrati, Stranka srpskog jedinstva je donela odluku da podrži ovu vladu, da glasa za ovu vladu, da vam poželi puno sreće u radu. (Aplauz.)

Uvaženi gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, želeo bih samo da dopunim gospodina Čedomira Jovanovića, odnosno da ga ispravim u delu kada je rekao da su sve ostale stranke već ranije imale šansu da pokažu koliko znaju i umeju u proteklom periodu. U parlamentu se slučajno nalazi Stranka srpskog jedinstva, koja nije bila u vlasti, tako da se nadam da se to ne odnosi na nas. Suviše su i teške reči izgovorene, sa kojima se ja ne bih u potpunosti složio, od strane gospodina Čedomira Jovanovića. To i nije tema moje diskusije. Ja podržavam hitan postupak po kojem se organizuje ova sednica, jer smo se i tako dogovorili na prethodna dva sastanka predstavnika poslaničkih grupa. Takođe, smatram da treba što pre obrazovati Vladu, kako bismo već jednom izašli iz bezvlašća i da ta vlada pokaže u narednom periodu da li zna ili ne zna da vlada. U svakom slučaju, u interesu je svih građana Srbije da se Vlada što pre konstituiše, zato je Stranka srpskog jedinstva  i podržala ovakav predlog za održavanje ove vanredne sednice.
Ja bih hteo da kažem da ovaj zakon ima u sebi dosta pozitivnog. Pre svega, pozitivno je to što će se neka ministarstva pripojiti nekim drugim ministarstvima, a nisu od vitalnog značaja za rad i život građana Srbije. Takođe, želeo bih da kažem da je dobro što je organizovano Ministarstvo za privredu i privatizaciju i nadam se da će buduća Vlada odustati od dela svog predloga iz predizborne kampanje, gde se kaže da će se sa procesom privatizacije početi tek za dve, odnosno tri godine. Tako, da se nadam da je to ispravljeno obrazovanjem Ministarstva za privredu i privatizaciju. Takođe, želeo bih da istaknem da je pozitivno u ovom zakonu i to što se u članu 6. Ministarstvo saobraćaja i veza zamenjuje rečima Ministarstvo saobraćaja i telekomunikacija, jer reč veza je uopštenog karaktera, tako da je primereniji termin telekomunikacija. Takođe, član 7. je po meni takođe pozitivan, jer se umesto Ministarstva građevina uvodi Ministarstvo urbanizma i građevina.
Međutim, ono sa čime se ja kao sportski radnik ne mogu složiti je to da se ukida Ministarstvo sporta. Mi smo na prvoj sednici predstavnika parlamentarnih grupa imali ovaj predlog zakona. Ja sam tu izneo primedbu upravo zbog toga, jer tim prvim predlogom, ukoliko sam ja u pravu, apsolutno nije predviđeno uopšte ime sport u imenu Ministarstva prosvete, već je stajalo samo Ministarstvo prosvete. Pretpostavljam da se posle moje primedbe uvrstila i reč sport u Ministarstvo prosvete i sporta. Ali, to nije dovoljno. Smatram da je sport u proteklih deset godina bio najbolji jugoslovenski i srpski proizvod, sa kojim smo mi izašli u svet. U teškim okolnostima, u okolnostima teških ekonomskih sankcija, u okolnostima stalnih ratova, u okolnostima bombardovanja Jugoslavije, kukavičkog bombardovanja od strane NATO pakta, naši sportisti su postigli najbolje rezultate u toku ovih 10 godina.
Širom sveta se viorila jugoslovenska zastava i čula jugoslovenska himna. Jugoslavija se prepoznavala samo po sportu. U velikom delu svog delovanja. Smatram da ukoliko se uporedi delatnost svih ambasadora Jugoslavije u proteklom periodu, da ona ne može da se poredi sa uspesima jednog, jedinog sporta koji je on, kao ambasador Jugoslavije, postigao u svetu. Bilo ko, košarka, odbojka, vaterpolo, kik boks, karate ili drugi sportovi, koji su se gotovo posle svakog takmičenja, i evropskog, i svetskog, i olimpijade, vraćali sa medaljama. Zato ne vidim nikakvog razloga da se ukine Ministarstvo sporta. Ako se podsetimo da je savezni ministar za sport Vojislav Andrić pre nekoliko dana izjavio da je dobio novca iz saveznog budžeta tek toliko da svakom sportisti kupi po čašu kisele vode, onda znamo kakav je odnos i savezne države prema sportu.
Znam da će kolege predlagači iz DOS-a reći da za reprezentacije treba da brine Savezno ministarstvo, ali šta ćemo sa tim ako se ministar sporta Vojislav Andrić oglasio sa ovom konstatacijom. Dobijeno je 60 miliona dinara, dakle dva miliona maraka, što je, kako je, rekao gospodin Boričić, predsednik našeg najboljeg saveza u prošloj godini, osvajača zlatne medalje na olimpijadi, odbojkaša, rekao je da je to dovoljno tek da se podmire potrebe odbojkaške reprezentacije, za pripreme i nastup na inostranim takmičenjima. Kod nas postoji oko 70 sportova koji predstavljaju našu zemlju u inostranstvu. Šta sa ostalih 69 sportova? Ministarstvo sporta Srbije, ma kako ono radilo u proteklom periodu, je pomagalo reprezentaciji Jugoslavije. Ne treba zaboraviti da u svim reprezentacijama Jugoslavije preko 85% sportista su iz Srbije. Zato treba da Ministarstvo sporta ostane da postoji, da egzistira kao Ministarstvo za omladinu i sport, jer je to jako važno, jer je sasvim sigurno da ćemo i u narednim godinama predstavljati Jugoslaviju na najbolji način, upravo preko sporta.
Ako se ukine Ministarstvo sporta, ako se ono pripoji Ministarstvu prosvete, neće ništa biti ni od vrhunskog a ni od amaterskog sporta. Ministar prosvete će imati toliko problema u svom resoru, u prosveti, kao što ga je imao i proteklih godina, jer vi dobro znate kako žive naši prosvetni radnici i u kakvom se stanju nalazi i osnovno i srednje i više i visoko školstvo. Govorim i o platama, i uopšte o položaju celokupnog školstva. Dakle, ministar neće moći da obrati pažnju na sport, neće moći da primi ni jednog sportskog funkcionera, neće moći da podrži ni jedan sportski savez. Govori se, a doduše to ne piše u zakonu, ali se govori i priča po novinama da će jedan od pomoćnika ministara biti zadužen za sport. Ako je sport zaslužio svih ovih godina da o njemu vodi pažnju samo jedan pomoćnik ministra sporta, onda to nije korektno prema sportskoj javnosti. Vi ste videli, proteklih dana u gotovo svim sportskim novinama je pokrenuta kampanja i pitani su najviši sportski autoriteti u Jugoslaviji, da li su za ukidanje ili za ostanak Ministarstva omladine i sporta? Svi su se listom izjasnili da su za ostanak Ministarstva za omladinu i sport, jer je to po nama zaista važno pitanje za ovu zemlju.
Kao što znate, sport je najmanje novca od svih ministarstava trošio u proteklom periodu. Ne vidim razloga da se apsolutno ukine Ministarstvo sporta. Ja vam ovo govorim i kao sportski radnik. Ja sam član predsedništva Jugoslovenskog olimpijskog komiteta, gde je opšta saglasnost svih funkcionera i svih članova predsedništva Jugoslovenskog olimpijskog komiteta da Ministarstvo za omladinu i sport ostane. Ja sam takođe, i predsednik jednog jugoslovenskog sportskog saveza, ja sam i potpredsednik Svetske generacije za kik boks i predstavnik Jugoslavije u Međunarodnom komitetu za fer-plej koji radi pri MOP-u. Dakle, govorim vam kao sportski radnik i govorim vam kao čovek koji želi da sa sebe skine odgovornost ukoliko većina ove skupštine bude odlučila da se ukine Ministarstvo sporta.
To što će ono biti pripojeno prosveti, apsolutno nama sportistima i sportskim radnicima ne znači ništa. Ukoliko se dogovorimo danas, i ukoliko se budu usvojili amandmani da ostane Ministarstvo omladine i sporta kao posebno ministarstvo, Stranka srpskog jedinstva će glasati za ovaj zakon. Ako se bude ostalo tvrdo pri ovome da se Ministarstvo sporta pripoji Ministarstvu prosvete, pri tome da se praktično ukine, Stranka srpskog jedinstva neće glasati za ovaj zakon. Ali, budite sigurni, gospodo predlagači, da ćete vi snositi odgovornost pred kompletnom i sportskom i svom drugom jugoslovenskom i srpskom javnošću, jer ćete biti oni koji su ukinuli sport i sportski amaterizam i vrhunski sport u Srbiji i Jugoslaviji. Zahvaljujem na pažnji (aplauz).

Uvaženi gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, interesantno je i indikativno što je rekao za govornicom šef Poslaničke grupe DOS. Ne razumemo zašto DOS ne želi na mestu potpredsednika gospodina Dragana Markovića, koji je predložen iz Stranke srpskog jedinstva, a istovremeno predlaže da se proširi broj potpredsedničkih mesta i u tom smislu je podnela amandman na promenu člana 17. Poslovnika o radu Narodne skupštine. To mesto se već dva dana nudi radikalima, oni ga uporno odbijaju, vrlo principijelno, a DOS vrlo principijelno to mesto ponovo dodeljuje Srpskoj radikalnoj stranci, govoreći pri tome da ne dolazi u obzir ni u kom slučaju da neko od potpredsednika bude iz Stranke srpskog jedinstva. U najmanju ruku veoma čudno, rekao bih interesantno, ali i vrlo indikativno, ne razumem apsolutno zašto. Stranka srpskog jedinstva je tokom ova dva dana zasedanja pokazala da je korektna, konstruktivna, prava opozicija u ovom parlamentu, da će sve predloge, sa bilo koje strane dolazili, a dobri su, podržati, a da će sve predloge, od ma koje parlamentarne stranke dolazili, a po našem mišljenju nisu dobri, kritikovati. Ali, budite uvereni, naša kritika će uvek biti dobronamerna i uvek će težiti tome da se donesu prava rešenja koja će ići ka boljitku svih građana Republike Srbije. Zato me ovakav način razgovora u Parlamentu od strane gospodina Jovanovića veoma iznenađuje. Zahvaljujem na pažnji.

Uvaženi gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, želim, pre svega, da svim novim poslanicima čestitam na današnjoj verifikaciji izbora za narodne poslanike u ime Stranke srpskog jedinstva. Stranka srpskog jedinstva je, zajedno sa svim ostalim predstavnicima parlamentarnih stranaka učestvovala u dva navrata na dogovorima oko formiranja Skupštine, izbora predsednika, potpredsednika, izbora članova parlamentarnih stranaka u odbore Skupštine Srbije i izbora predsednika i potpredsednika odbora Narodne skupštine Republike Srbije. U nekim stvarima smo se dogovorili i to je članstvo u odborima, a u nekim stvarima se nismo dogovorili, a pre svega, o broju potpredsednika Narodne skupštine Republike Srbije i pre svega, o predsednicima i zamenicima predsednika odbora Narodne skupštine Republike Srbije.  Smatram da se možemo dogovoriti i oko toga, s obzirom da smo se na poslednjem sastanku dogovorili da se Skupština konstituiše i u tom cilju oforme tri odbora, Zakonodavni, Odbor za pravosuđe i Administrativni odbor.
Mislim da smo oko toga postigli dogovor i nadam se da ćemo se tog dogovora i držati. Nismo se sporazumeli oko toga da svi predstavnici DOS-a budu predsednici odbora i potpredsednici tih odbora, jer smatram da je to primereno vremenu koje smo odavno prevazišli, a to je bilo u vreme Saveza komunista Jugoslavije. Od kada je nastalo višestranačje u Srbiji, mi smo uvek imali pojedine predstavnike opozicije, kao predsednike ili zamenike predsednika odbora Narodne skupštine Republike Srbije. U skladu sa tim dogovorom, Stranka srpskog jedinstva će podržati kandidata DOS-a za predsednika Skupštine, jer smatramo da je izlišno glasati protiv toga, s obzirom da DOS ima apsolutnu većinu u ovoj skupštini. Prema tome, Stranka srpskog jedinstva podržava predlog da gospodin Dragan Maršićanin bude predsednik Skupštine Srbije. Hvala.

Uvaženi gospodine predsedniče, dozvolite mi, pre svega, da Vam u ime Stranke srpskog jedinstva čestitam na izboru za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, da Vam poželim puno uspeha u radu u ovim veoma teškim vremenima, u nadi da ćete svoj posao obavljati u skladu sa principima parlamentarizma.
Takođe želim da vam predložim da se jedna od narednih sednica Narodne skupštine održi u Prištini, a sledeća da se održi u Bujanovcu. Ja se nadam da ćete veoma lako postići dogovor sa Međunarodnom zajednicom, odnosno sa UNMIK-om i KFOR-om, da se sednica Narodne skupštine održi u Prištini, što bi pokazalo i Međunarodnoj zajednici i Srbima koji su ostali na Kosovu i Metohiji, Srbima koji su morali da izbegnu sa Kosova i Metohije, da je to sastavni deo Srbije i Jugoslavije, kako to i propisuje Rezolucija Saveta bezbednosti 1244.
Što se tiče predloga za potpredsednika Narodne skupštine, Stranka srpskog jedinstva je u redovnoj proceduri podnela predlog da taj potpredsednik bude iz redova Stranke srpskog jedinstva. Radi se o gospodinu Draganu Markoviću Palmi.
Dragan Marković Palma je rođen 1960. godine u selu Končarevu kod Jagodine, gde živi i danas. Već 21 godinu se bavi privatnim preduzetništvom i u dva navrata je proglašavan za najboljeg preduzetnika, odnosno menadžera Srbije i Jugoslavije - 1994. i 1995. godine. Inače je poznat i kao direktor i vlasnik televizije "Palma plus" i potpredsednik je "Jugoslovenskog kik-boks saveza". Takođe je vlasnik i predsednik dva sportska kluba. Oženjen je, ima dvoje dece. Mislim da ga sve ove činjenice kvalifikuju da bude jedan od potpredsednika Narodne skupštine Republike Srbije.
Mi nismo naišli na razumevanje naših kolega iz DOS-a i iz drugih parlamentarnih stranaka, da naš predstavnik takođe bude potpredsednik Narodne skupštine, s obzirom da su samo četiri partije, odnosno koalicije zastupljene u parlamentu Srbije. Smatrali smo da imamo isto tako i mi pravo da imamo potpredsednika Narodne skupštine Republike Srbije.
Ja sam danas u redovnoj proceduri takođe predao predlog za izmenu člana 17. Poslovnika, kojim je predviđeno da Narodna skupština ima četiri potpredsednika. Mi smo predložili da Narodna skupština ima šest potpredsednika, mada je bilo govora na sastancima da će DOS takođe izaći sa predlogom da Narodna skupština ima pet potpredsednika Narodne skupštine. Ne znam šta je bilo sa našim predlogom. Ja molim gospodina predsednika da taj predlog takođe uvrsti u dnevni red, odnosno, da ga prosledi narodnim poslanicima. Mi ostajemo pri svom predlogu. Zahvaljujem na pažnji.