Uvažena gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, vi ste u prethodnom javljanju ustvrdili da nije povređen Ustav Republike Srbije, a ja sam takođe reklamirao u prvom javljanju, povredu Ustava Republike Srbije ovim Predlogom zakona, pa ću pokušati da vas uverim da sam bio u pravu ako dozvolite.
U članu 14. Predloga zakona predviđeno je da su subjekti privatizacije sa društvenim kapitalom dužni da sprovedu postupak privatizacije najduže u roku od četiri godine, od dana stupanja na snagu ovog zakona, što je suprotno Ustavu Republike Srbije.
Pokušaću da vas ubedim da je upravo tako, jer član 56. Ustava Republike Srbije govori: "Jamče se društvena, državna, privatna i zadružna svojina i drugi oblici svojine. Svi oblici svojine imaju jednaku pravnu zaštitu. Strano lice može sticati pravo svojine pod uslovima utvrđenim zakonom ". Dakle, stav 1. i stav 2. govore o tome da je predviđena i društvena svojina i koju ja ovog puta apsolutno ne želim da branim. Smatram da je treba promeniti u privatnu svojinu, ali takođe smatram da se u svakom slučaju, mora poštovati naš najviši akt, a to je Ustav Republike Srbije.
Ako dopustite, bio sam u pravu kada sam to ustvrdio, citirajući član 56. Ustava Republike Srbije. S obzirom da želim da govorim i dalje o ovom zakonu, dozvolite mi da kažem da je SSJ duboko na stanovištu da se privatizacija u Srbiji mora sprovesti i da se već jednom mora ustvrditi i sprovesti tržišna privreda koja će biti izlaz iz ekonomske krize, u kojoj se nalazimo.
Dakle, gospodine ministre očigledno je da imamo isti cilj, ali je takođe očigledno da imamo različite metode u ostvarivanju ovog cilja.
Pretpostavljam da demokratija podrazumeva uvažavanje raznih političkih mišljenja, pa mi dozvolite da kažem kako bismo mi sproveli privatizaciju i šta bismo sve izbegli u sprovođenju privatizacije koja je predviđena Predlogom zakona koji ste vi kao predlagač podneli Narodnoj Skupštini.
Smatram pre svega, da socijalna komponenta nije zastupljena i da nisu obezbeđena sredstva koja će omogućiti prekvalifikaciju, dokvalifikaciju i socijalnu sigurnost onih radnika koji će primenom ovog zakona ostati bez svojih radnih mesta. Vi ste ustvrdili gospodine ministre, i naš premijer Zoran Đinđić, da će zaista puno radnika ostati bez posla, ali da će im se obezbediti egzistencija i dokvalifikacija i prekvalifikacija i u preduzećima koja će biti predmet privatizacije i u drugim preduzećima u Srbiji.
Međutim, ne vidim da je ovaj zakon predvideo precizne mehanizme, socijalne sigurnosti tih radnika koji će ostati bez svojih radnih mesta.
Već u samom startu, koji razrađuje prenos kapitala bez naknade, to je podela besplatnih akcija zaposlenima po 400 maraka u dinarskoj protivvrednosti za svaku godinu radnog staža, stvara se velika diferencijacija među radnicima. Dok će jedan manji broj radnika, koji su imali sreće da rade u visokoprofitabilnim preduzećima, koja imaju sredstva da im to isplate, oni će za godinu - dve ili tri ta sredstva udvostručiti. Ali, šta će biti sa velikom većinom radnika, koji rade u preduzećima gde će dobiti samo fiktivne akcije, odnosno sa znatno manjom realnom vrednošću od nominalne, a neki neće dobiti ni to. Ako tome dodamo i činjenicu da će mnogi od njih ostati bez posla, onda se zaista postavlja pitanje socijalne sigurnosti radnika koji danas rade u tim preduzećima.
Zato bi trebalo da od ukupno prodatih akcija, pored izdvajanja 10% za Fond PIO i 5% za naknadu onima, čija je imovina nacionalizovana, takođe izdvojiti makar 5% za socijalni program i prekvalifikaciju odnosno dokvalifikaciju onih radnika koji će posle prodaje subjekta privatizacije ostati bez posla.
Jedna od najvećih opasnosti da radnici ostanu bez posla krije se u članu 38, poslednji stav ovog zakona, gde se kaže da će kupac imati obavezu za ulaganje sredstava u subjekt privatizacije, rešenje pitanja zaposlenosti, obezbeđenje kontinuiteta poslovanja i zaštite životne sredine i na osnovu takve ponude kupi u bescenje dotični subjekt privatizacije. Znači, ako on tako kupi i upiše se u sudski registar kao novi vlasnik, a potom umesto obećanog ulaganja zatvori preduzeće, otpusti radnike, promeni namenu objekta, izda ga nekom drugom pod zakup, ili možda proda i nestane, u predloženom zakonu nisam našao kako se efikasno možemo zaštiti od takvih mogućnosti. Poznata je situacija u mnogim zemljama, koje su bile u tranziciji ili su u tranziciji, da su se takvi slučajevi veoma često dešavali, a da vlade tih zemalja nisu našle mehanizam da spreče takvo ponašanje novih vlasnika privatizovanih preduzeća.
Takođe smatram da nedavanje prednosti našim državljanima za otkup subjekata privatizacije kroz pravo preče naknade za izvestan vremenski period nije dobro. Jer, time pokazujemo našim ljudima u inostranstvu, u dijaspori da im ne dajemo prednost prilikom otkupa dela imovine naših preduzeća, prilikom privatizacije. Smatram da ima mnogo naših ljudi, koji dobro stoje u inostranstvu, koji imaju naše državljanstvo i koji su spremni da ulože svoj kapital u kupovinu akcija naših preduzeća.
Takođe sam siguran da ima puno građana Srbije, koji su dobro stojeći i koji su spremni da ulože svoj kapital u otkup akcija naših preduzeća, ukoliko im se, određenim zakonom garantuje sigurnost. Zato sam uvek smatrao da treba dati prednost našim državljanima, posebno kada se radi o poljoprivrednicima, što sam naveo i u jutrošnjem izlaganju, koji su zaista veliki akcionari u agroindustriji u celini, jer su oni svoj deo proizvodnje, svoje akcije i svoj rad uložili u razvoj te agroindustrije. Ako hoćemo da budemo iskreni, agroindustrija ne bi mogla egzistira i da radi uspešno bez poljoprivrednih proizvođača.
Zato sam smatrao da je potrebno da našim poljoprivrednicima damo prednost prilikom otkupa akcija. Ukoliko strancima budemo dali prednost, što ovaj zakon i predviđa, prilikom otkupa naših agroindustrijskih objekata i preduzeća mislim da ćemo time staviti u veliko pitanje i suverenitet naše države, jer šta će nam se desiti, ukoliko velike površine budu otkupili strani investitori?
Mislim da je i transfer novca prilikom otkupa veliki problem. Ne smatram da bi taj novac prilikom otkupa trebalo da ide u kasu republičkog budžeta. Smatram da bi taj novac trebalo pre svega da ide privredi odnosno preduzećima, odnosno ljudima koji su godinama radili u tim preduzećima, stabilizovali ih, koji su ta preduzeća očuvali od propasti i za to vreme nisu primali platu ili su primali minimalne plate.
Dakle, smatram da bi preko posebne banke taj kapital, koji se stekne otkupom preduzeća, trebalo pre svega da se vrati privredi, a tek posle toga da ide u budžet Republike.
Moram da konstatujem da Predlog zakona predviđa slivanje svih novčanih sredstava od prodaje akcija samo na račun Republike Srbije, što zaista nije dobro, što je vraćanje na staru politiku centralizacije, toliko kritikovane od sadašnje aktuelne vlasti. To nije dobro i mislim da ste prilikom predlaganja ovog zakona trebali to da imate u vidu.
Mislim da je veliki problem i to što su mnoge zemlje u tranziciji, koje su u toku ili su završile tranziciju, na istoku imale kakav takav pristojan život pre tranzicije. Te zemlje trenutno, želim da vas opovrgnem u vašem izlaganju, nisu se baš usrećile ovakvim načinom privatizacije, jer imaju od 30% do 50% svojih građana na rubu socijalne propasti, odnosno u stanju socijalne potrebe. Bojim se da će ovakvim načinom privatizacije, nevođenjem računa o radnicima koji rade u preduzećima, koja će biti privatizovana, takođe oko 50% naših građana će se naći u stanju socijalne potrebe i mislim da to nije dobro.
Svaku privatizaciju prati mito, korupcija i pojava monopolizacije. Ni jedna zemlja u tranziciji nije bila imuna od ova tri zla, koja su se desila. Želim samo da napomenem činjenicu, koja je poznata, da je od 29 ministara za privatizaciju u zemljama tranzicije, 28 ministara je uhapšeno zbog mita i korupcije. Iskreno se nadam da se to neće desiti našem ministru i da će on biti drugi ministar, koji neće zbog toga biti uhapšen. Ja mu želim da ovaj zakon sprovede na najbolji mogući način, iako sam duboko uveren da ovaj način privatizacije neće biti dobar i da će doneti još veće socijalne razlike, probleme i ono, čega se svi plašimo i što, činimi se, ni jedan dobronameran građanin ove zemlje ne želi, a to su socijalni nemiri. Bojim se da će tako biti.
Gospodine ministre, iskreno, s obzirom da znam da ste častan čovek i vi i ja i svi mi znamo da primenom ovog zakona ulazimo u jednu avanturu. Možda smo prisiljeni da uđemo u tu avanturu. Bojim se da će ta avantura biti pogubna po radnike koji rade u tim preduzećima.
Stranka Srpskog jedinstva podržava ideju o donošenju zakona o privatizaciji, ali neće glasati za ovaj zakon, jer smatramo da ne treba da budemo učesnici u onome što će se, činimi se, zvati socijalna katastrofa. Hvala na pažnji.