Uvažena gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, na prošloj sednici Narodne skupštine postavio sam pitanje legitimiteta ovog sastava Narodne skupštine, pozivajući se na otimanje mandata pojedinim političkim grupama, na stvaranje fantomskih poslaničkih grupa i tada sam rekao, a i sada ću, da ovaj sastav Skupštine ne odgovara izbornoj volji građana Srbije koja je izražena na izborima u decembru 2000. godine.
Tada sam osporio pitanje mandata gospodina Živka Selakovića i pozvao sam se na član 88. tačka 1. Zakona o izboru narodnih poslanika, na Poslovnik o radu Skupštine, kao i na koalicioni sporazum, tačka 6.
Tada ste vi, gospođo predsedavajuća, rekli da sazivate Administrativni odbor u roku od 24 sata. Tako i piše u članu 73. Poslovnika na koji se pozivam, gde se kaže: "Predsednik Odbora dužan je da sazove sednicu Odbora na zahtev najmanje trećine od ukupnog broja članova Odbora, kao i na zahtev predsednika Narodne skupštine". S obzirom da ste vi taj zahtev javno uputili, postavljam pitanje - zbog čega nije sazvan Administrativni odbor? Sve mi se čini da se želi izbeći ova tačka dnevnog reda na tom odboru, kako bi se verifikovali mandati i takvim poslanicima koji u stvari nisu poslanici i protivno Ustavu i zakonu, pa i Poslovniku, sede u ovoj dvorani.
Zato molim i vas i predsednika Administrativnog odbora da kaže javnosti Srbije zbog čega nije poslušao vaš zahtev; zbog čega se ponovo oglušio o član 73. Poslovnika i zbog čega sa nama sede poslanici koji to u stvari nisu.
Nama je potrebna odluka tog odbora jer želimo da se obratimo Ustavnom sudu Srbije da bi zaštitili prava Stranke srpskog jedinstva i naše poslaničke grupe, koja su regulisana članom 88. Zakona o izboru narodnih poslanika, Ustavom Srbije i Poslovnikom o radu Skupštine.
Molim vas da date objašnjenje javnosti Srbije, kao i meni, na postavljeno pitanje - zbog čega nije sazvan Administrativni odbor i zbog čega ova skupština ne odgovara izbornoj volji građana Srbije, koja je izražena na izborima 2000. godine. Hvala lepo.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne mogu da budem zadovoljan odgovorom gospodina Ristića, koji je predsednik Administrativnog odbora, da nije bilo kvoruma. Navešću vam i
dokaz. Član Stranke srpskog jedinstva, narodni poslanik Petrović Petar...

Gospođo predsedavajuća, to objašnjenje ne stoji. Član Administrativnog odbora iz Stranke  srpskog jedinstva, Petar Petrović, uopšte nije pozivan na sednicu. Dakle, uopšte nije ni bilo volje da se sednica sazove. Ono što govori gospodin Ristić ne odgovara istini. Ako je gospodin Ristić kao kopredsedavajući učestvovao...

Gospođo predsedavajuća, meni je sasvim jasno da vi želite da se izbegne u ovoj skupštini donošenje zakona o izboru narodnih poslanika.

Ne govorim sada o mandatima. Govorim samo o tome da ukoliko je gospodin Ristić učestvovao u razbijanju Jugoslavije, ne mora da učestvuje u razbijanju Narodne skupštine, koja je potpuno nelegitimna.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 38. Poslovnika o radu Skupštine. Malopre je predsednica Narodne skupštine gospođa Nataša Mićić rekla da je formirana nova poslanička grupa pod nazivom "Srbija", a da je potpredsednik tog poslaničkog kluba Živko Selaković. Ovde se radi o čistom otimanju poslanika koji su bili u klubu Stranke srpskog jedinstva.
Mi smo sa drugim članom naše političke grupe, koji je potpisao za tu fantomsku novoformiranu grupu "Srbija", razgovarali; on je shvatio da je prevaren i on se vratio u poslanički klub SSJ. Dakle, mi smo u skladu sa tim obavestili predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, on je pismenom izjavom odustao od članstva u toj novoj grupi i rekao da neopozivo ostaje u poslaničkom klubu SSJ. Verovatno zato i predsednica Skupštine nije pročitala ko su ostali članovi tog fantomskog političkog kluba, koji inače niču u ovoj skupštini kao gljive posle kiše.
Drugo, narodni poslanik Živko Selaković je pismenim dopisom upućenim predsedniku Skupštine razrešen članstva u poslaničkom klubu SSJ, isključen iz stranke i koalicije i, po članu 88. tačka 1. Zakona o izboru narodnih poslanika, on više ne može da bude narodni poslanik. Mi tražimo od predsednika Skupštine da ispoštuje pismene izjave koje je dobila od poslaničke grupe SSJ. Dakle, Živko Selaković ne može više da bude narodni poslanik, a najmanje može da bude zamenik šefa neke fantomske poslaničke grupe.
Molim vas i pozivam vas na Zakon o izboru narodnih poslanika, na član 88, ako ima imalo pravde u ovoj skupštini, u Administrativnom odboru, da se naše pismene primedbe usvoje i da taj narodni poslanik, Živko Selaković, napusti Skupštinu, jer se radi o čoveku koji je pre toga bio u poslaničkom klubu SSJ isključen i više ne može da bude poslanik ove Narodne skupštine. Najlepše hvala.

Poštovani građani Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, ministri, gospodine predsedniče Vlade, za razliku od predsednika Vlade Srbije, gospodina Zorana Đinđića, koji kaže da je Ustavna povelja u interesu Srbije,  mislim upravo suprotno.
Duboko sam uveren da je Ustavna povelja na štetu interesa građana Srbije i države Srbije. Navešću tri osnovna razloga, koja ću pokušati u toku mog izlaganja da obrazložim detaljno.
Prvi razlog je što je Srbija ponovo neravnopravna u zajedničkoj državi Srbije i Crne Gore.
Drugi razlog je što ova ustavna povelja u stvari predstavlja samo formalizaciju raspada zajedničke države i predstavlja odlaganje otcepljenja Crne Gore na rok od tri godine, kako je to i omogućeno ovom ustavnom poveljom.
Treći razlog je što se dovodi u pitanje i status Kosova i Metohije, bez obzira što se u preambuli Ustavne povelje pominje Kosovo i Metohija kao jedna od pokrajina Srbije.
U članu 2. piše da je "Srbija i Crna Gora zasnovana na ravnopravnosti dve države članice, države Srbije i države Crne Gore". Ja sam takođe za punu ravnopravnost Srbije i Crne Gore, ali za ravnopravnost koja se odnosi proporcionalno na veličinu teritorije, a svi znamo da je Srbija nekoliko puta veća od Crne Gore, za ravnopravnost koja se odnosi proporcionalno na broj stanovnika, jer Srbija ima 8 miliona, a Crna Gora samo 650.000 stanovnika; ja sam za ravnopravnost koja se odnosi proporcionalno na privredne i prirodne resurse Srbije, sa jedne strane, i Crne Gore, sa druge strane.
U nekoliko članova se krši ovaj član 2, a inače je cela Ustavna povelja sastavljena od članova koji su u koliziji sa nekim drugim članovima Ustavne povelje.
Kaže se, što se tiče ravnopravnosti, u članu broj 20. da je Skupština Srbije i Crne Gore jednodomna i čini je 126 poslanika, od kojih je 91 iz Srbije, 35 iz Crne Gore, i tu se ponovo pominje ravnopravnost. To nije tačno, jer ukoliko u Srbiji ima registrovanih 6.400.000 birača, to znači, kada se podeli sa 91 poslanikom, da za jednog poslanika glasa 70.000 birača. U Crnoj Gori ima 450.000 birača. Kad se to podeli sa 35 poslanika, koje daje Crna Gora u Saveznu skupštinu, to znači da samo 12.000 birača Crne Gore glasa za jednog poslanika. Apsolutno nismo ravnopravni.
Takođe ću navesti još jedan član koji govori o neravnopravnosti Srbije i Crne Gore. U članu 34. piše: "U predstavništvima Srbije i Crne Gore u međunarodnim organizacijama, Ujedinjenim nacijama, Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju, Evropskoj uniji, Savetu Evrope, države članice su predstavljene na paritetnoj osnovi, putem rotacije".
Šta to znači - jedne godine će biti predstavnik Crne Gore, a jedne godine predstavnik Srbije. Duboko sam uveren da će predstavnici Crne Gore raditi u svim međunarodnim institucijama na razdvajanju Crne Gore od Srbije. Kakva je to ravnopravnost i kako možemo biti ravnopravni ukoliko smo toliko brojčano veći od Crne Gore, a imamo paritetni sastav i rotaciju u međunarodnim organizacijama i institucijama.To je još jedan primer neravnopravnosti Srbije u ovoj zajedničkoj državi , koja se pravi na ovakav način.
Ovde piše, u članu 3: "Ciljevi Srbije i Crne Gore su stvaranje tržišne ekonomije koja se zasniva na slobodi preduzetništva, konkurenciji i socijalnoj pravdi", a u članu 12. piše: "Srbija i Crna Gora ima zajedničko tržište".
Kakvo je to zajedničko tržište, kada imamo jednu valutu u Crnoj Gori, a to je evro, a drugu valutu u Srbiji, dinar? To ne postoji nigde u svetu. Kakvo je to zajedničko tržište kada imamo dva carinska sistema, različita, dva poreska sistema, kada nemamo apsolutno zajedničko tržište? Šta to znači, zašto je uopšte stavljen taj član, kada se zna da on ne odgovara realnoj situaciji i da nikada neće biti primenjen?
Neka neko izađe da mi kaže da će biti ista valuta u Srbiji i Crnoj Gori, posle usvajanja povelje, i onda ćemo možda glasati za povelju, ali u ovom slučaju Crna Gora i Srbija automatski nemaju ništa zajedničkog. Više zajedničkog ima Evropska unija, koja je unija nezavisnih, suverenih država, od koje su neke republike, neke kraljevine, sasvim svejedno. Imaju svoje vojske, svoje ustave, svoje policije. Dakle, potpuno su suverene države.One čak imaju zajedničku valutu. One nemaju carinu, nemaju granica, a Srbija i Crna Gora, nažalost, imaju granicu. Imaće je i posle, na Brodarevu. Neka mi neko kaže ko će ukinuti policijske punktove i carinu na Brodarevu? Neće biti. To su samo prazne priče.
U članu 5. stav 2. piše: "Granica Srbije i Crne Gore je nepovrediva." Šta je u tom slučaju sa statusom Kosova i Metohije? Zašto niko od naših čelnika nije reagovao na izjave albanskih čelnika, koji su rekli da će ova, 2003. godina biti godina nezavisnosti Kosova i Metohije? Niko nije reagovao.
Nije upisano ni u Ustavnoj povelji, samo piše da je granica Srbije i Crne Gore nepovrediva, a ona je već povređena. Već je taj deo Srbije pod okupacijom međunarodne zajednice.
U članu 16. piše da "ratifikovani međunarodni ugovori i opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava imaju primat nad pravom Srbije i Crne Gore i pravom država članica". I to je uobičajeno u gotovo svim ustavima evropskih zemalja, ali se postavlja pitanje - kako je to moguće da je ovaj član onda u koliziji sa članom 60, u kome jasno piše, kad se radi o Crnoj Gori i Srbiji, da imaju mogućnost da se nakon isteka roka od tri godine otcepe i da to prizna međunarodna zajednica.
Šta se u tom slučaju dešava sa Kosovom i Metohijom? To je ono što mora da zabrine sve građane Srbije. U Ustavnoj povelji je to napisano tako da će u slučaju otcepljenja Crne Gore svi međunarodni ugovori koji se tiču Kosova i Metohije, naročito Rezolucija 1244, biti i odnositi se samo na Srbiju, i to je dobro. Ali, član 16. kaže da su ratifikovani međunarodni ugovori viši od naših pravnih ugovora, pa i Ustavne povelje.
To znači da ukoliko se Crna Gora izdvoji za tri godine, ili čak do tri godine, kako kažu njihovi čelnici, a ne zaboravite, i da se svi podsetimo šta je rekao gospodin Đukanović na sednici Skupštine Crne Gore, kada je predstavljao svoj program, kao premijer Crne Gore. Rekao je da će Crna Gora biti nezavisna za tri godine, i o čemu mi onda pričamo? Zašto mi onda gubimo vreme, usvajajući ovu povelju, kada je svima jasno da je to realni interes vladajuće nomenklature u Crnoj Gori?
Dakle, postavlja se pitanje - u slučaju otcepljenja Crne Gore, šta je sa Kosovom i Metohijom? Rezolucija 1244 posmatra Kosovo i Metohiju kao deo zajedničke države, Jugoslavije. Kada se izdvoji Crna Gora, onda više nema zajedničke države, i automatski će albanski čelnici tražiti od Saveta bezbednosti da im se, u skladu sa tom rezolucijom, odobri osnivanje nezavisne albanske države.
I uzalud piše u tom članu Ustavne povelje da će se odnositi samo na Srbiju, kada član 16. jasno govori da je međunarodno pravo, koje je ratifikovano kod nas, više od naših pravnih akata, pa samim tim i od Ustavne povelje.
Dakle, postavlja se pitanje šta je sa Kosovom i Metohijom u tom slučaju? Ima još puno stvari u ovoj povelji o kojima se može govoriti, ali sam duboko uveren da je osnov donošenja ove ustavne povelje samo usklađivanje interesa vladajuće nomenklature u Srbiji i u Crnoj Gori, i građani Srbije treba da znaju da ova ustavna povelja odgovara u Srbiji DOS-u, a u Crnoj Gori DPS-u; u stvari će biti finansiranja administracije, i to će biti još jedna od onih štetnih posledica koje će građani Srbije imati od usvajanja ove ustavne povelje.
Da svim bude jasno, Stranka srpskog jedinstva je programski opredeljena za zajedničku državu Srbije i Crne Gore, ali ne za zajedničku državu koju će nam praviti Havijer Solana, isti onaj koji nas je bombardovao i koji je doneo spreman dokument o sporazumu koji ste nazvali "Beogradski sporazum" i koji je osnova donošenja ove ustavne povelje.
Mi smo za to da se građani Srbije na referendumu slobodno izjasne da li žele da žive u zajednici sa Crnom Gorom i kakva ta država treba da bude, a ne da nekoliko moćnika iz Srbije i Crne Gore određuju sudbinu i nas i naše dece.
Dakle, vrlo je teško bilo doneti ovakvu odluku, jer se ova odluka zaista tiče opstanka zajedničke države. Mi smo u stranci imali nekoliko konsultacija na ovu temu, a konačnu odluku naš poslanički klub doneo je neposredno pred početak ove skupštine, na poslednjem sastanku poslaničke grupe. Teška srca odlučili smo da glasamo protiv ustavne povelje i protiv zakona o njenom sprovođenju, ubeđeni da će ona imati štetne posledice po interese građana Srbije i po državu Srbiju.
Dame i gospodo narodni poslanici, svi članovi SSJ - mislim na 14, ubeđen sam da će Administrativni odbor doneti odluku o isključenju ovog čoveka koji se naziva Živko Selaković i koji je potkupljen od strane DOS-a, koji je otišao, da će ga isključiti po našem zahtevu i da ćemo dobiti 14. poslanika - glasaće protiv ove ustavne povelje. Hvala na pažnji.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, gospođa Mićić je prekršila Poslovnik, član 24. stav 3, u kome jasno piše: "Poslaničku grupu od najmanje pet članova mogu udruživanjem da obrazuju narodni poslanici političkih stranaka, drugih političkih organizacija ili grupa građana, koje imaju manje od pet narodnih poslanika".
Seljačka stranka Srbije, koja je pomenuta od strane prthodnog govornika, nije učestvovala na ovim izborima samostalno. Prema tome, ispod naziva izborne liste - Stranka srpskog jedinstva, ne stoji ništa, ime nijedne druge stranke. Mi smo internim sporazumom napravili koaliciju. Taj interni sporazum nije podnet Republičkoj izbornoj komisiji.
Prema tome, Seljačka stranka Srbije se ne može ovde predstavljati kao posebna stranka, a ni prebeg iz političkog kluba, koji je potkupljen od strane DOS-a, samo za svrhu glasanja o ustavnoj povelji i zakonu o njenom sprovođenju.

Gospođo predsedavajuća, jutros sam vas zamolio da navedete imena pet poslanika nove fantomske poslaničke grupe, koja sebe naziva tako pretenciozno - Srbija. Navedite, da vidimo da li ta poslanička grupa ima pet poslanika, s obzirom da je Đuro Popović ponovo dao izjavu da ostaje neizostavno u poslaničkom klubu Stranke  srpskog jedinstva.
Vi kršite ne samo Poslovnik, vi kršite i Zakon o izboru narodnih podlanika, koji u članu 88. tačka 1. predviđa da onaj poslanik koji napusti stranku, ili koaliciju, automatski gubi svoj mandat poslanika. To što Ustavni sud Srbije trenutno osporava, to ne znači da je osporio, niti da je doneo odluku o neustavnosti tog člana.
Ova skupština, u ovom sastavu, apsolutno ne odslikava izbornu volju građana. Ova skupština je nelegalna, ova skupština nije legitimna i ne predstavlja izbornu volju građana, koja je držana na izborima 2000. godine, kada su samo postojale četiri izborne liste, koje su verifikovane od strane Republičke izborne komisije.
Vi, kao predsedavajuća, grubo kršite zakon, Ustav i Poslovnik, ili nemušto odgovarate na pitanja šefova poslaničkih grupa, koji vas javno prozivaju, zato što priznajete fantomske poslaničke grupe, zato što priznajete poslanike koji su dali ostavku, a danas su tu u parlamentu; oni su potpisali zahtev da se sazove ova skupština. Ova skupština je neustavna, nelegitimna i ne odgovara izbornoj volji građana Srbije. Hvala vam lepo.

Dame i gospodo narodni poslanici, očigledno je da ni sami tvorci Ustavne povelje ne veruju u zajedničku državu. To smo imali danas prilike da čujemo i od predstavnika pojedinih stranaka, učesnika u izradi Ustavne povelje. Očigledno je da se zajednička država pravi pod pritiskom izvana i da se pravi u interesu oligarhija u Srbiji i Crnoj Gori. To je osnovni cilj stvaranja zajedničke države, koja se stvara na veoma kratak, određeni rok.
Zašto se ovaj dokument, uostalom, i zove ustavna povelja, a ne ustav? Šta znači reč povelja? Sve države u svetu imaju ustave, niko nema ustavnu povelju. Ova država koja se pravi ovom ustavnom poveljom je presedan u parlamentarizmu Evrope i sveta. Ne postoji ni jedna jedina država, niti federacija, konfederacija, unija koja ima ono što stoji u Ustavnoj povelji. Dakle, gotovo ništa zajedničko.
Ranije su ustave pisali akademici, ugledni profesori ustavnog prava, stručnjaci ustavnog prava, vrsni pravni stručnjaci, a danas nažalost to nije slučaj. Očigledno je svakome ko se imalo razume u pravo kada pročita Ustavnu povelju da ona nije pravni akt, kako to reče jedan od učesnika stvaranja Ustavne povelje, da je ona praktično najmanje pravni akt, a da je u stvari jedan politički kompromis. Ja bih rekao politički kompromis između dve političke oligarhije, jedne u Srbiji, a jedne u Crnoj Gori, koje vladaju Srbijom i Crnom Gorom. To je prava istina i zato u stvaranju ove ustavne povelje nisu učestvovali stručnjaci za ustavno pravo, niti akademici, niti profesori ustavnog prava.
Rekao sam da Stranka srpskog jedinstva neće glasati za Ustavnu povelju, niti za Zakon o njenom sprovođenju iz tri razloga. Prvi razlog je što je Srbija ponovo neravnopravna u zajedničkoj državi. Ona je neravnopravna u svakom pogledu i, na kraju krajeva, Srbija će podneti teret izdržavanja administracije i svega onoga što predviđa Zakon o sprovođenju Ustavne povelje sa 95,5%. To će platiti građani Srbije, a samo 4,5% građani Crne Gore. Gde je tu onda ravnopravnost?
Drugi razlog je što je ovo u stvari odlaganje otcepljenja Crne Gore od Srbije. Ako neko želi da me demantuje neka se samo seti šta je rekao Milo Đukanović na sednici Skupštine Crne Gore kada je jasno rekao da će Crna Gora za godinu, dve ili tri biti nezavisna, suverena, samostalna i međunarodno priznata. Postavlja se pitanje šta mi ovde radimo i čime se mi ustvari ovde bavimo na sednici Narodne skupštine, kada treba usvojiti Ustavnu povelju i Zakon o njenom sprovođenju.
Postavlja se pitanje Kosova i Metohije. Mnogi su ovde pominjali Kosovo i Metohiju. Ali, složio bih se samo sa onima koji kažu da će primena Rezolucije 1244 biti veoma striktna i da će je tumačiti Savet bezbednosti, a ne vlast u Crnoj Gori, niti vlast u Srbiji. Jer, tom rezolucijom Kosovo i Metohija se definiše kao deo zajedničke države Savezne Republike Jugoslavije. Kada Crna Gora bude izašla posle tri godine, a izaći će to je sigurno i to svi oni kažu i smeju nam se u brk i iza leđa, u tom trenutku Kosovo i Metohija postaje nezavisna albanska država, jer je tako određeno Rezolucijom 1244.
To što piše u Ustavnoj povelji, to je za naše tumačenje; i sama Ustavna povelja kaže da su svi ratifikovani međunarodni ugovori, a tu se misli na Rezoluciju 1244, naravno iznad svih naših pravnih akata, pa i Ustavne povelje.
Dakle, radi se o statusu Kosova i Metohije, radi se o ljudima koji su ostali da žive na Kosovu i Metohiji. Radi se o ljudima koji ovde žive u izbegličkim kampovima, u logorima, kojima će Srbija za godinu dana uskratiti pomoć i mnoge će zatvoriti. Postavlja se pitanje šta će biti sa tim ljudima. Te ljude neće finansirati niko iz Crne Gore, nego samo građani Srbije, ali će im država sigurno i tu pomoć uskratiti.
Zašto bi samo građani Srbije izdvajali svoja sredstva, 95,5% za vojne objekte u Crnoj Gori, za garnizone, za poligone, za pomorsku flotu vojske, zašto, kada će sve to ostati Crnoj Gori nakon odvajanja. Mi ćemo odavde plaćati sve to. Mislim da to nije ravnopravnost koja je precizirana ovom poveljom.
Kakva je to zajednička država koja nema zajedničko tržište iako se ovde u članu 12. kaže - Srbija i Crna Gora ima zajedničko tržište. Kakvo je to zajedničko tržište koje ima dve valute, u Srbiji dinar, u Crnoj Gori evro. Imamo dve carine, dva poreska sistema, poreska stopa u Srbiji 20%, u Crnoj Gori 5%. Imamo granicu na Brodarevu, imamo carinu.
Ko će da je ukine? Baš me zanima da vidim da li će posle usvajanja Povelje biti ukinut punkt carina i punktovi policije koji čine granicu Srbije i Crne Gore.
Nije dobro da se nova država pravi u ovom sastavu Skupštine koji ne odgovara izbornoj volji građana Srbije 2000. godine. Vi dobro znate da su samo četiri izborne liste ušle u parlament 2000. godine. Molim vas, to je bio DOS, to je bila SPS, Srpska radikalna stranka i Stranka srpskog jedinstva. I nije ništa strašno ukoliko se neka poslanička grupa izdvoji iz DOS-a, jer su oni tako i definisani kao koalicija koja ispred glavnog imena ima imena svih partija koje su je sačinjavale. Dakle, tu nije ništa sporno. Ali sporno je da se formiraju poslaničke grupe kao što je ova fantomska nova grupa koja se zove, zamislite kako - "Srbija", molim vas. Formira se i zove se "Srbija", a nikada nije izašla na izbore. To je zaista sramota.
Prema tome, ova skupština ima sastav koji nije legitiman, koji nije po izbornoj volji građana Srbije i koji će sasvim sigurno Ustavni sud, ako ga uopšte ima i ako ti ljudi imaju pravi moral ustavnih sudija, oni će osporiti stvaranje takvih grupa. Ti poslanici treba da izgube svoje mandate.
Dakle, nije dobro ako počinjete izgradnju nove države u ovakvom sastavu kada će za novu državu glasati poslanici koji više to nisu i fantomske novoformirane poslaničke grupe koje imaju jedan jedini zadatak, a to je da glasaju za Povelju i da glasaju za ovaj zakon. Budite sigurni, oni će biti u jednokratnoj upotrebi i nakon toga će izgubiti podršku, mandate i sve ostalo.
Da svima bude jasno, programski je Stranka srpskog jedinstva opredeljena za zajedničku državu Srbije i Crne Gore. Ali, ne ovakvu državu koju nam nameće neko sa strane, koju je, kako danas reče premijer, prvi osmislio Havijer Solana koji mu je prvi pokazao dokument Beogradskog sporazuma. To je danas rekao predsednik Vlade, rekavši da su to dogovorili Koštunica i Milo Đukanović.
Dakle, nisam za to da nam zajedničku državu formira neko ko je bombardovao tu istu državu, Havijer Solana. Da je bilo i malo političke hrabrosti, naši čelnici bi zamolili nekoga iz Evropske unije da pošalje nekog drugog da bude posrednik, a ne baš čoveka koji je ovu zemlju bombardovao. To je ponižavajuće po građane Srbije, to je degradirajuće i to je pomalo ironično i cinično.
Mi ne želimo državu koja se stvara iz interesa političke oligarhije u Srbiji i političke oligarhije u Crnoj Gori. Mi želimo državu po meri i volji naroda Srbije i naroda Crne Gore. Ta volja se može odrediti jedino na referendumu, odnosno plebiscitu, kada će građani Srbije odrediti da li želimo da živimo zajedno, a trebalo bi da živimo zajedno, jer nas mnogo toga više povezuje nego što nas razdvaja. Ali, mora da bude primarna volja građana, a ne volja moćnika.
Dakle, još jednom teška srca moram da kažem da će Stranka srpskog jedinstva glasati protiv Ustavne povelje, što ne znači da smo protiv zajedničke države i da ćemo glasati protiv zakona o njenom sprovođenju. Hvala na pažnji.

Dame i gospodo narodni poslanici, smatram da bi trebalo prihvatiti amandman koji je u ime SSJ obrazložio narodni poslanik, gospodin Miloš Lukić. Današnja sednica Odbora za odbranu i bezbednost, na kojoj je bio prisutan i predstavnik Vlade, nije prihvatila ovaj amandman iz meni nepoznatih razloga. O čemu se ovde zapravo radi?
Amandman samo želi da pojača član 2. i da se agencija bavi i suzbijanjem organizovanog kriminala, jer smatramo da postoji ne samo domaći, nego i inostrani organizovani kriminal. Predstavnik jeste danas rekao da će se agencija i baviti u neku ruku suzbijanjem organizovanog kriminala. Ne vidim razloga da se to ne usvoji i da se to ne uključi u član 2. ovog predloga zakona. Organizovani kriminal, i domaći i međunarodni, i te kako može da ugrozi bezbednost i ustavni poredak Republike Srbije. Zato je veoma dobro da se ovaj član prihvati.
Smatram da je nedovoljno obrazloženje predstavnika Vlade, da su različite metode rada specijalne jedinice za suzbijanje organizovanog kriminala i ove agencije koja se formira. Tvrdim da iako su metode različite, cilj je isti, suzbijanje organizovanog kriminala, odnosno obezbeđivanje bezbednosti Republike Srbije i njenih građana.
Zato smatram celishodnim da Narodna skupština usvoji amandman SSJ i da jedan od zadataka koji će biti formulisan zakonom bude i suzbijanje organizovanog kriminala. Hvala na pažnji.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SSJ će podržati ovaj amandman i nadam se da će biti dovoljno odgovornosti u ovom parlamentu da se on uključi i postane sastavni deo ovog zakona, jer ako govorimo o civilnoj, odnosno o parlamentarnoj kontroli državne bezbednosti, odnosno kako će se zvati, bezbednosno-informativne agencije, onda je neophodno da direktor te agencije makar dva puta godišnje podnosi izveštaj o radu agencije Odboru za odbranu i bezbednost Skupštine Srbije.
Nije dovoljno što u članu 17. Predloga zakona stoji - na zahtev Narodne skupštine i Vlade direktor agencije dužan je da podnese izveštaj o radu agencije i o stanju bezbednosti Republike Srbije.
U čemu je problem?
Problem je u tome što DOS ima većinu u parlamentu i što nije verovatno da će ikada zatražiti i podneti zahtev u ime Narodne skupštine, da direktor agencije podnese izveštaj o radu agencije. Ukoliko govorimo o tome da će rad agencije biti javan, odnosno pod kontrolom parlamenta i Vlade Srbije, onda je neophodno primeniti ovaj amandman i mislim da neće škoditi DOS-ovoj većini, odnosno predlagaču ovog zakona da ovaj amandman postane sastavni deo ovog zakona.
Inače, još jedna poslanička grupa iz DOS-a je podnela sličan amandman, što znači da ima svesnih ljudi koji žele zaista da rad agencije ubuduće bude pod kontrolom parlamenta. Nemojte da se zavaravamo. Državna bezbednost je državna bezbednost. Ona uvek radi za onoga ko ima vlast u državi. Tako je bilo ranije, tako je sada i tako će sigurno biti ubuduće, a da se ne zavaravamo u tome, to je sasvim jasno i mislim da će uključenjem ovog amandmana u Predlog zakona, novoosnovane bezbednosno- informativne agencije rad postati zaista javan, odnosno kontrolisan od strane parlamenta.
Mislim da nema nikakvih razloga da se ovaj amandman ne prihvati. Zahvaljujem na pažnji.

Poštovani građani Srbije, uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, juče je na sastanku šefova poslaničkih grupa dogovoreno da se osnuje anketna komisija koja bi ispitala tzv. aferu Pavković.
Međutim, danas je nastupio novi momenat. Mi sada saznajemo da su socijalisti odlučili da odustanu od svoje odluke da učestvuju u toj komisiji. Prema tome, s obzirom da ne želimo da se mešamo u odnose između DSS i ostatka DOS-a, jer je očigledno da je cela ova afera u stvari borba za prevlast između DOS-a i DSS, ukoliko niko od ostalih kolega iz poslaničkih grupa opozicije ne želi da učestvuje u radu te komisije, mi takođe odustajemo, jer je juče dogovoreno da će učestvovati i poslanici drugih opozicionih partija.
Mi ne želimo sami, kao opozicija, da učestvujemo u vašoj borbi za prevlast i u raščišćavanju vaših međusobnih afera. Ova afera je nanela šatetu ugledu naše države u zemlji i u čitavom svetu. Ova afera je u stvari samo borba za prevagu i premoć, borba za prevlast između jedne i druge strane DOS-a. Mi u tome u ovakvim okolnostima ne želimo da učestvujemo.
Prema tome, povlačimo naš pristanak da SSJ učestvuje u anketnoj komisiji za ispitivanje afere Pavković, jer su i ostale kolege iz opozicije donele istu odluku. Zahvaljujem na pažnji.

Poštovani građani Srbije, uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo juče glasali protiv osnivanja anketne komisije, jer smo smatrali da  anketnu komisiju treba, pre svega, obrazovati u saveznom parlamentu. Međutim, pošto je bilo indicija da je predsednik savezne države dr Vojislav Koštunica prisluškivan od strane organa Republičke vlade, onda se može prihvatiti činjenica da se anketna komisija može obrazovati i u republičkom parlamentu.
Šta se, u stvari i zapravo, dešava celom ovom aferom Pavković? Mislim da je jedina institucija u ovoj zemlji koja je do sada bila neokaljana i jedinstvena, a to je Vojska Jugoslavije, praktično ovom aferom ukaljana i podeljena. Dozvolite mi, postoji velika verovatnoća da će veliki broj generala u Generalštabu stati na stranu Pavkovića, a jedan deo generala sigurno na stranu novopostavljenog zastupnika načelnika Generalštaba, gospodina generala Branka Krge.
Dakle, jedina institucija koja je bila jedinstvena i na visini svog zadatka, Vojska Jugoslavije, ovom je aferom razbijena. Time je naneta šteta ne samo Vojsci Jugoslavije, nego i celoj državi i u zemlji i u svetu, a sve samo zbog gole borbe za prevlast i moć, za osvajanje poluga vlasti i moći između Demokratske stranke Srbije i DOS-a.
U osnovi afere Pavković stoji samo borba za kontrolu svih institucija ove države, a u ovom slučaju Vojske Jugoslavije. To nije dobro. Time vi samo pravite štetu sami sebi, i vi iz DOS-a i vi iz Demokratske stranke Srbije. Očigledno je da su i jedni i drugi imali udela u svemu ovome.
Želim još da kažem da anketna komisija, bez predstavnika opozicije u republičkom parlamentu, ne može da ima legitimni put. Ona se pretvara u golu, frontalnu borbu između Demokratske stranke Srbije i DOS-a. Nama to odgovara, jer će to samo ići na štetu i jednih i drugih. Naravno, dozvolite da je težnja opozicije da što pre odu sa republičke vlasti DOS, a sa savezne DSS. Ovom frontalnom borbom će se to ubrzati i mi vam u tome želimo puno uspeha.
Hvala na razumevanju.

Uvaženi gospodine Jovanoviću, vi ste me očigledno pogrešno razumeli. I vi ste sami danas ovde govorili o optužbama da su organi Vlade Srbije prisluškivali predsednika SRJ. Samo to sam  i rekao. Ne mogu da imam bilo kakvih indicija o tome, jer je to od mene suviše daleko.
Prema tome, samo sam ponovio ono što se danonoćno vrti na svim elektronskim medijima i o čemu se stalno piše. To je prvo. Dakle, potpuno ste me pogrešno razumeli.
Drugo, imate vi pravo, po Poslovniku i kao skupštinska većina, da napravite samostalnu, jedinstvenu, jednu jedinu anketnu komisiju. Ali, ponavljam vam da ona nema težinu bez poslanika opozicije i nema legitimitet. O tome se radi. (Žagor.)
Dozvolite mi da imam pravo na svoje mišljenje, a verujte mi da će građani Srbije isto tako razmišljati kada budu izašli na sledeće izbore. Dakle, radi se o tome da želim da vam osporim ove dve stvari koje ste rekli. Hvala na razumevanju.