Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo predsednice, poštovani građani Srbije, iskoristiću jedan deo vremena za citiranje nekoliko članova Ustava i Zakona o policiji, pa vas molim da mi to vreme ne računate u vreme u koje je predviđeno.
Član 23, koji govori o ljudskim pravima i slobodama, glasi: ''Ljudsko dostojanstvo je neprikosnoveno i svi su dužni da ga poštuju i štite''. Član 24: ''Pravo na život: Ljudski život je neprikosnoven.'' Član 25: ''Fizički i psihički integritet je nepovrediv. Niko ne može biti izložen mučenju, nečovečnom ili ponižavajućem postupanju.''
Član 46. Ustava Srbije – Sloboda mišljenja i izražavanja, glasi: ''Jemči se sloboda mišljenja i izražavanja, kao i sloboda da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje''.
Zakon o, policiji koji je usvojen 2005. godine, objavljen u ''Službenom glasniku Republike Srbije'', član 85 – Upotreba sredstava prinude protiv grupe lica, glasi: ''Ovlašćeno službeno lice ovlašćeno je da izda naređenje grupi lica da se raziđe ako se grupa protivpravno okupila, protivpravno se ponaša i tako može da izazove nasilje. Ako se grupe ne raziđe, mogu da se upotrebe samo sledeća sredstva prinude: 1. fizička snaga, 2. službena palica, 3. specijalna vozila, 4. službeni psi, 5. službeni konji, 6. uređaji za izbacivanje mlazeva vode, 7. hemijska sredstva. Sredstva iz stava 2. ovog člana mogu se upotrebiti samo po naređenju načelnika policijske uprave, odnosno policijskog službenika koga načelnik ovlasti''.
Ovde se nigde ne pominje vatreno oružje i nigde se ne pominju gumeni meci.
Dalje, službena palica, član 89: ''Udarci službenom palicom ne nanose se u predelu glave, vrata, kičmenog stuba, grudnog koša, trbušnog zida, genitalija i zglobova, osim kao krajnja mera''. Posebne vrste oružja i eksplozivnih sredstva, član 99: ''Odluku o upotrebi posebnih vrsta oružja'', tu se podrazumeva gumeni metak i eksplozivna sredstva, ''donosi direktor policije, uz saglasnost ministra''.
Dame i gospodo narodni poslanici, juče sam na sastanku predstavnika poslaničkih grupa, kao ovlašćeni predstavnik SRS-a, zahtevao da se do današnjeg zasedanja oglasi Vlada, odnosno Ministarstvo policije, s izveštajem o tome ko je naredio i ko je izvršio ubistvo i premlaćivanje narodnih poslanika i demonstranata.
Ovo što smo dobili, zahvaljujući intervenciji predsednika Skupštine, ponižavajuće je za sve poslanike i za sve građane Srbije. Ovo je uvredljivo i smešno. Dobro znate kada se organizuju radne grupe, onda kada se želi da se taj predmet stavi van snage, sa strane, i da se to zaboravi. To je bilo vreme komunizma. Ovo je, kako vi kažete, vreme evropskih integracija.
Nigde nećete u svetu, ni u jednoj evropskoj, niti svetskoj državi naći ovakav primer, da se čovek u 21. veku ubije na demonstracijama, a da se niko povodom toga ne oglasi. Čak ni javni mediji koje kontroliše vlast nisu objavili da se čovek nalazi u bolnici, da je čovek u komi.
Niko nije objavio ranjavanje narodnih poslanika, osim par listova koji su, nažalost, niskotiražni i koji su rodoljubivi, koji zaista hoće da objektivno prikažu stvari.
Ubijen je simpatizer SRS-a, Ranko Panić. Povređen je narodni poslanik Dušan Marić, pretučen. Doživeo sam pokušaj ubistva, što su potvrdili svi advokati u jednim dnevnim novinama, ''Glasu javnosti'', nekoliko najviđenijih advokata iz Beograda. Takođe, potvrda za to je dobijena i na VMA i u Kliničkom centru. Povređeni su i pretučeni visoki funkcioneri SRS-a Aleksandar Vučić, Dragan Todorović, Kokez i mnogi drugi mirni demonstranti.
Od huligana smo branili policiju. Razdvajali smo. Tada smo ubijani i tada smo tučeni, mi koji smo razdvajali njihove huligane, koje su oni doveli, svojim autobusima, i naložili im da sa ''fantomkama'' napadnu policiju, kako bi policija imala razloga da napadne mirne demonstrante i da spreči mirnu šetnju prema RTS-u. Pozivali smo, naročito Tomislav Nikolić, za vreme mitinga da ne bude incidenata, da budu mirni protesti i da dokažemo time da se razlikujemo od onih koji prebijaju, koji kradu, koji ubijaju i koji pljačkaju.
Nisam ovde da kukam, niti kukam, dobio sam ja dva metka u ratu za oslobođenje Krajine, na planini Velebit, postao sam invalid 80%, ali ovaj metak, ovaj gumeni metak, ovaj srpski metak me mnogo više boli nego ta dva ustaška metka zbog kojih sam postao invalid.
Ovo je taj gumeni metak koji je zabranjen, gospodo. Zabranjen je da se upotrebljava protiv demonstranata svuda u svetu, pa i po zakonu koji smo doneli ovde, mi, narodni poslanici.
Zašto se ne oglašava ministar policije više od mesec dana? Zašto se Vlada oglasila samo prvog dana, govoreći kako je sve urađeno po zakonu i kako je efikasno delovala policija?
Evo, nas je ovde 78 ratnih zločinaca, 78 demonstranata, pobijte nas sve, tako rešite problem. Jer, ovo govorim ne zbog sebe, nego zbog javnosti Srbije, da građani znaju šta ih čeka, da se više nikada nikome ovo ne desi, čak ni vama demokratama, čak ni vama iz vladajuće koalicije, daleko bilo, da se nikome više ne desi, ne poslanicima, nego građanima. Zato govorim o tome, a ne da kukam o svom stanju.
Ja sam, nažalost, opet postao invalid, dobio sam jednu boru između obrva, koja ostaje zauvek, i dve iznad čela, ali sada izgledam malo strože, pa će moji studenti više da me se plaše.
Malo šale nije na odmet, ali kontuzija mozga nije za šalu. Stalne glavobolje, stalna povraćanja, sa strahom da će to ostati zauvek, makar što se tiče glavobolje. To je mišljenje neurohirurga sa VMA, ali nije to strašno. Biće strašno ako se to bude ponovo dešavalo.
Mi preko ovoga ne možemo da pređemo iz pijeteta prema pokojnom Ranku Paniću, iz poštovanja prema njegovoj porodici. Mi samo tražimo minimum minimuma, samo da se kaže ko je naredio, a zna se ko je naredio, jer to piše u Zakonu o policiji; ne pišu imena, ali pišu funkcije, ja sam ih pročitao – direktor policije i ministar policije. Ako nisu mogli u ovih sramnih devet redova da stave makar komandira te jedinice, šta su radili mesec i po dana? Zna se tačno koja je bila jedinica, ko je bio komandir i zna se tačno ko je po zakonu odgovoran za tako nešto.
Dakle, tražimo to i preko toga ne možemo da pređemo, da se to ubuduće ne bi dešavalo, da sledeći put ne bude više mrtvih, da ne bude više povređenih poslanika i građana, samo zato tražimo. Zaista, ne želimo da vršimo opstrukciju Narodne skupštine, ima tu čak i zakon koji ćemo zdušno podržati, Gasni sporazum sa Rusijom, ali ne možemo preko nekih stvari preći, ne možemo preći preko onoga što se desilo na potpuno mirnim demonstracijama.
Setite se, i vi ste pravili demonstracije. Kada je jedan Haški optuženik trebalo da ide u Hag, general Sreten Lukić, vi ste organizovali demonstracije i niko nije ubijen. Vlast je 2003. godine pravila demonstracije. Zašto mi onda nemamo pravo da pravimo demonstracije i proteste kada je naš simpatizer, naš čovek, pravi Srbin, koji je najviše voleo Srbiju i srpski narod, uhapšen?
To pravo nam je zagarantovano Ustavom, malopre sam pročitao. Zato vam kažem da ostajemo pri svome i zaista ćemo učiniti sve da prvo rešimo to, pa da onda pređemo na usvajanje zakona po dnevnom redu.