Ja sam ovlašćeni predstavnik i imam pravo...

Gospođo predsedavajuća, u potpunosti zamenjujem predsednika poslaničke grupe, po ovlašćenju koje ste vi primili u utorak.

Gospođo predsedavajuća, vidim da ste vi malo toga naučili, čim ne znate ni ko je predsednik, ni ko je potpredsednik.

Doći će, ne sekirajte se.

Poštovani građani Srbije, uvažena gospođo predsedavajuća, dame i gospodo ministri i narodni poslanici, pre svega želim da izrazim svoje nezadovoljstvo jer moj predlog, koji je u pismenom obliku predat 25. avgusta službi Skupštine Srbije, da se rasprava o ovoj tako važnoj temi produži od pet na deset časova, uopšte nije ušao u proceduru. Dopis je zaprimljen 25. u ovlašćenoj pisarnici Skupštine Republike Srbije.
Takođe želim da izrazim nezadovoljstvo što se ova sednica Skupštine zakazuje tako kasno, posle terorističkog napada na našu decu u Goraždevcu kod Peći. Da li je trebalo dopustiti da Savet bezbednosti zakaže svoju sednicu ranije nego što mi zakazujemo sednicu Narodne skupštine Republike Srbije. Mislim da je to veliki propust i da se to više ne bi smelo događati.
Trebalo bi, u stvari, da ova skupština bude u stalnom zasedanju dokle god postoji ovakav problem Kosova i Metohije. Zaista ne razumem čemu oduševljenje rezultatom sednice Saveta bezbednosti i čemu tolika euforija nakon te sednice. Potpuno se slažem u činjenici da se prvi put čuo glas Srbije i to je ono što treba pozdraviti, ali realno gledajući apsolutno nikakvih rezultata u našu korist nije donela ta sednica Saveta bezbednosti.
Naprotiv, u zvaničnom saopštenju, u zaključcima, nema čak ni reči - terorizam, čak su i tu reč izbacili. To je prvo. Drugo, nijedne reči o neuspehu misije KFOR-a i UNMIK-a na Kosovu i Metohiji, koji je očigledan. Nijedne reči o tome da se ne sprovodi Rezolucija 1244, koju je upravo taj Savet bezbednosti doneo. I, treće, nema nijedne reči o tome da su krivci za terorističke napade i za nebezbednost Srba i ostalih nealbanaca, pa i lojalnih Albanaca, na Kosovu i Metohiji upravo njihove institucije KFOR i UNMIK.
Dakle, ne vidim razloga da se toliko oduševljavamo rezultatima sednice Saveta bezbednosti osim, ponavljam, što je uspeh sam po sebi to što se prvi put čuo glas zvanične Srbije u Savetu bezbednosti.
Mi smo glasali protiv podrške izborima na Kosovu i Metohiji. Mi smo bili iznenađeni kako to aktuelna vlast nije shvatila da će održavanjem izbora na Kosovu i Metohiji u stvari dati legitimnost institucijama koje predstavljaju institucije nezavisne države Kosovo, jer oni to tako žele. Zato smo i bili protiv toga, jer smo smatrali i smatramo da poziva na izbore na Kosovu ne sme da bude, jer su to izbori koji su samo dali legitimitet njihovim privremenim institucijama, u kojima se tako šikaniraju srpski predstavnici, pre svega predstavnici Koalicije "Povratak".
Već dve i po godine ova vlast, aktuelna vlast u Srbiji, ne pokazuje previše interesovanja za rešavanje problema na Kosovu i Metohiji. Navešću samo jedan primer koji ide u prilog tome. Nekoliko puta je albanski ministar spoljnih poslova dolazio u zvaničnu i nezvaničnu posetu Prištini. Ni jedan jedini put naš ministar spoljnih poslova nije pokazao interesovanje i nije otišao na Kosovo i Metohiju. To samo pokazuje kakav je interes Albanije prema Kosmetu, a kakav je interes aktuelne vlasti prema Kosovu i Metohiji.
To je nedopustivo i osim časnih izuzetaka u koje mogu da nabrojim samo gospodina Čovića, koji je po funkciji predsednik Koordincionog centra za Kosovo i Metohiju, nema takvih primera u Vladi Srbije, ni ranije a ni sada. To je žalosno i to je zaista za svaku osudu.
Deklaracija koju danas treba da podrži ova skupština je zaista samo deklaracija. Ona je uopštena, ona nema konkretnih rešenja, a čak mi se čini da nije upućena ni na pravu adresu. Slažem se sa koleginicom da bi prava adresa trebalo da bude Savet bezbednosti i da bi upravo svakih nekoliko dana morali da vršimo pritisak upravo na Savet bezbednosti, a ne na njihovu kancelariju u Prištini.
Takođe mislim da bi adresa trebalo da bude dvosmerna, obavezujuća za Vladu Srbije i upućena Savetu bezbednosti, sa tendencijom stalnog pritiska na Savet bezbednosti i stalnog upozoravanja na to šta se sve radi na Kosovu i Metohiji; o tome da je na delu terorizam koji je isti svuda u svetu, i u Iraku, i u Avganistanu, i na Kosovu i Metohiji.
Bojim se da će ova deklaracija, ali zaista to nikako ne bih želeo, završiti kao što su završile i prve dve deklaracije, odnosno rezolucije koje je usvojila ova skupština i koje su bile upućene UNMIK-u, odnosno njihovim administratorima na Kosovu i Metohiji. Znamo da je prva završila u kanti za otpatke Hansa Hekerupa, a druga u kanti za otpatke Mihaila Štajnera. Nadam se da ova deklaracija, koja će očigledno biti usvojena danas, neće doživeti istu sudbinu kao prethodne dve.
Ova deklaracija samo ocenjuje i zaključuje, ona ništa ne zahteva od UNMIK-a. Mi iz Stranke srpskog jedinstva smatramo da je konačno došlo i da je krajnje vreme da mi zahtevamo od UNMIK-a da sprovodi ono što je Savet bezbednosti doneo, a to je Rezolucija 1244. Ako budemo samo zaključivali i samo ocenjivali, a ne zahtevali ono što je naše legitimno pravo, onda nećemo daleko stići, jer sam apsolutno siguran da je krajnje vreme da zahtevamo da se ostvare zadaci i ciljevi Rezolucije 1244, da se obezbedi povratak naših ljudi na Kosovo i Metohiju, da se obezbedi slobodno kretanje i bezbedan život naših ljudi koji su ostali da žive na Kosovu i Metohiji.
Dakle, sa ovakvom deklaracijom, koja samo ocenjuje i zaključuje, ne možemo ništa učiniti, osim što je to još samo jedan akt koji je upućen UNMIK-u i KFOR-u.
Mislim da nije dobro što je na ovakav način predložena deklaracija o Kosmetu. Ja ću vas podsetiti da su i neke druge stranke, stranke opozicije, predlagale deklaraciju o Kosmetu i Saveznoj skupštini i Skupštini Srbije. Imali smo veoma kvalitetnu rezoluciju Socijalističke partije Srbije, koja je upućena parlamentu, imali smo vrlo kvalitetnu deklaraciju Srpske radikalne stranke i imamo deklaraciju, koju je uputila Stranka srpskog jedinstva. Ako vi smatrate da ne treba konsultovati opoziciju u Srbiji, onda je to vaš veliki problem. Jer, vi sami pozivate na srpsko jedinstvo, a uopšte ne konsultujete lidere opozicije ili njihove predstavnike.
Mislim da je bilo dobro da se sve parlamentarne stranke i Skupštine Srbije i Savezne skupštine nađu zajedno za istim stolom i da pripreme zajednički tekst, da jedinstveno izađemo pred našu i međunarodnu javnost. Time bi se postigao onaj cilj koji sada propagirate, a to je svesrpsko jedinstvo u rešavanju problema na Kosovu i Metohiji.
To je veliki propust, ali, nažalost, to je stil rada ove vlasti, koja se apsolutno ponaša kao da opozicija na izborima 2000. godine nije dobila preko 1.200.000 glasova ukupno.
Stranka srpskog jedinstva je predložila deklaraciju, koja je po našem mišljenju mnogo konkretnija i delotvornija i koja zahteva od Saveta bezbednosti rešavanje problema na Kosovu i Metohiji.
Mi smo smatrali da ova skupština treba da izrazi svoje nezadovoljstvo ishodom vanredne sednice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija povodom monstruoznog zločina u selu Goraždevac i eskalacije terorizma na Kosmetu i jugu centralne Srbije.
Skupština Srbije zahteva od SAD i Evropske unije da se prema terorizmu rukovode istim merilima ma gde se on desio u svetu. Kada je Srbe trebalo kazniti, pristupilo se vrlo konkretnoj meri, bombardovanju, a u slučaju mnogih albanskih zločina pristupa se kvalifikaciji - osuđuje se. Čak se ne upotrebljava ni reč "terorizam".
Republika Srbija traži u ovom slučaju konkretne mere na suzbijanju terorizma na području zapadnog Balkana.
Prvo, uvođenje vanrednog stanja na Kosmetu.
Drugo, raspuštanje Skupštine Kosova,
Treće, smenu predsednika Kosova, Ibrahima Rugove, baš kao što je međunarodna zajednica smenila legalno izabranog predsednika Republike Srpske, Nikolu Poplašena, jer je Ibrahim Rugova načinio mnogo, mnogo više prekršaja od gospodina Poplašena. Pre svega, on se javno zalaže za nezavisno Kosovo, što je u suprotnosti sa Rezolucijom 1244, a ubistvo naših dečaka u Goraždevcu nazvao je incidentom.
Četvrto, smenu predsednika Vlade Kosova Bajrama Redžepija, koji u svojim izjavama podstiče nasilje. Izjava da nezavisnost nema alternativu je u direktnoj suprotnosti sa Rezolucijom 1244, ona isključuje mogućnost da se kosovska kriza reši dijalogom i na taj način destabilizuje područje jugoistočne Evrope i inspiriše terorizam.
Oni istovremeno inspirišu sve one koji su počinili monstruozne zločine, amnestiraju ih i ohrabruju eventualne naredne terorističke akte svojih sunarodnika.
Peto, raspuštanje Kosovskog zaštitnog korpusa, koji je proizašao iz takozvane OVK, a koji je danas izvorište terorizma na Kosmetu, jugu centralne Srbije i u Makedoniji. Teroristička organizacija je pravo ime za Kosovski zaštitni korpus i dobro je da se makar u tome slažemo u poslednje vreme.
Šesto, isporuku Ševćeta Muslijua srpskim pravosudnim organima.
I sedmo, da se u roku od šest meseci na celoj teritoriji Kosmeta imovina vrati pravim vlasnicima, te da uzurpartori privatne imovine napuste istu u navedenom roku.
To je ukratko sadržaj deklaracije Stranke srpskog jedinstva. Naravno, nismo ni gajili iluziju da će uopšte ući u proceduru, a kamoli da će se o njoj glasati ili da će biti usvojena. Nama je to sasvim jasno, ali zbog odgovornosti prema javnosti Srbije, prema našim biračima, mi smo prosledili ovu deklaraciju Skupštini Republike Srbije.
Iz napred navedenog zaključujem da je deklaracija nekonkretna, da nije urađena na najbolji mogući način, da je mogla sadržati veoma konkretne zahteve međunarodnoj zajednici. Ali isto tako zbog toga što uvek stavljamo državi interes iznad partijskog interesa, što zaista u cilju postizanja svesrpskog jedinstva i srpske sloge, zato što je ovu deklaraciju podržaja i Srpska pravoslavna crkva, i pored neslaganja, mi ćemo ipak danas podržati ovu deklaraciju, koja je upućena UNMIK-u. Zahvaljujem na pažnji.

Uvažena gospođa predsedavajuća, dame i gospodo poslanici, gospodine ministre, gospodin ministar je u uvodnom izlaganju rekao da se ceo ovaj zakon može sažeti u jednu jedinu reč a ta reč je profesionalizacija, pa je  zatim pojasnio da se pod tim podrazumeva i demokratizacija i depolitizacija školskog sistema, ako sam vas dobro razumeo. Međutim, moraću da vas odmah demantujem, u startu, jer šta znači depolitizacija ako Vlada Republike Srbije po članu 10. bira i obrazuje prosvetni savet za predškolsko, osnovno i srednje opšte i umetničko obrazovanje i vaspitanje.
To praktično znači dalju politizaciju i dalju centralizaciju, jer je očigledno da se sve želi imati u svojim rukama a naročito sistem obrazovanja i vaspitanja. Mislimo da bi bilo mnogo primerenije kad bi Prosvetni savet birala Skupština Republike Srbije na predlog Odbora za prosvetu, jer bi u protivnom moglo da se postavi pitanje - čemu Odbor za prosvetu služi u Skupštini Srbije i čemu ova Skupština služi.
Dakle, ne mogu da se složim sa ministrom da se radi o depolitizaciji. Šta znači demokratizacija? Demokratija je društveno uređenje, a ne pedagoška metoda. Te jake reči bi trebalo izbegavati kada se radi o prosveti. Ne vidim u ovom celom zakonu da ima bilo šta što mi liči na demokratizaciju sistema obrazovanja i vaspitanja. Naprotiv, ovo mi sve više liči na centralizaciju sistema obrazovanja i vaspitanja. Dakle, u početku se apsolutno ne mogu složiti sa uvaženim ministrom prosvete.
Opšte je poznato i činjenica jeste da program redefinisanja sistema obrazovanja u 19 zemalja centralne, istočne Evrope i Sovjetskog Saveza radi Institut za otvoreno društvo, čiji valsnik je Džordž Soroš, isti gospodin koji se prima na najvišem nivou u našoj zemlji i pritom insistira na nezavisnosti Kosova. Otvoreno se u tom programu kaže, a program se zove Step by step, Program for children and father. Znači, očigledno se radi o amerikanizaciji programa školstva u celoj istočnoj, centralnoj Evropi i Sovjetskom Savezu. Sovjetski Savez je platio ceh takvog sistema napustivši svoj, veoma cenjen u svetu, sistem obrazovanja i vaspitanja. Sovjetski Savez sada plaća debelu cenu amerikanizacije svog sistema.
Nemam ništa protiv da svaka zemlja na svoj način uređuje svoj sistem obrazovanja i vaspitanja. Ono što je dobro u američkom sistemu, jeste uska specijalizacija po određenim predmetima. Ono što je dobro u našem sistemu, jeste to što je naš sistem opšteobrazovani, tako da naši maturanti, naša deca predstavljaju možda najobrazovaniju decu nakon završetka tzv. male mature ili srednje škole, u svetu. Naravno, ono što nama nedostaje, to je ta uska specijalizacija koja bi dovela do obrazovanja mladih stručnjaka koji bi bili uspešni u svojim fahovima.
Mislim da bi to trebalo biti predmet reforme, a ne predmet reforme da bude samo to ne osam godina osnovno školstvo, nego devet godina plus tri godine. To je samo forma. Nije reforma školstva samo reformisati formu, nego je reforma školstva reformisati suštinu školstva, odnosno sistem obrazovanja i vaspitanja. To je onda prava reforma. Ovde smo došli do situacije u kojoj neće biti osam godina, nego će biti devet godina, čime oduzimamo našoj deci godinu bezbrižnog detinjstva. Ja to mogu da kažem, jer ja ima petoro dece, pa znam kako to izgleda. Mislim da nije dobro da se na ovakav način vrši reforma školstva.
Osim toga, ono što treba posebno reći, jeste da se ovde obrazuju tri saveta. Po meni, treći savet za usaglašavanje stavova u obrazovanju je apsolutno nepotreban. Sve se to može svesti u ova dva saveta, u prosvetnom savetu i u savetu za stručno obrazovanje.
Ono što je takođe loše, to je što je u ciljevima obrazovanja i vaspitanja pod tačkom 5) navedeno "razvijanje svesti o državnoj pripadnosti i negovanje tradicije i kulture". Ne znam zašto se stidimo da kažemo - razvijanje srpske tracije i kulture i tradicije i kulture nacionalnih manjina koji žive u Srbiji. Zašto izbegavamo reč srpski u svakom zakonu, kao da se toga treba stideti? Zašto se samo u jednoj rečenici pominje "obrazovno - vaspitni rad ostvaruje se na srpskom jeziku", ali po našem mišljenju bi trebalo da stoji - ćirilicom. Ovo je bila prilika da se sačuva ćirilica kao jedan od stubova naše duhovnosti, kao jedan od stubova svake nacije. Ovde nema ni "ć" od ćirilice. Slažem se da se ravnopravno tretiraju oba pisma, i ćirilica i latinica, ali kako smo počeli, ćirilica sve brže i brže izbacuje. Ako je budemo izbacivali i iz naših programa za osnovno i srednje obrazovanje, onda ćemo je totalno ugasiti, a time sečemo granu na kojoj stojimo, jedan od stubova naše nacije, srpske nacije, čega se ne treba stideti, već naprotiv, čime se trebamo ponositi.
Ne bih želeo da u novom programu obrazovanja heroji i idoli naše dece budu Hari Poter, a već imamo udžbenik - čitanku za peti razred, u kome se citira jedna anegdeta o Hari Poteru, tom velikom srpskom junaku. Bojim se da će polako da se izbacuje i ciklus junačkih narodnih pesama o Kosovskom boju i sve ono što je krasilo našu istoriju i našu traciju, a da će njihova mesta zauzimati takvi Hari Poteri, koji su trenutno moderni u svetu i koji su predmet naših čitanki, naša deca o tome uče. Mislim da to nije dobro i ako tako budemo reformisali školstvo, onda nećemo daleko stići. Ponavljam, seći ćemo granu na kojoj sedimo, a to je naša nacija i stubovi te nacije.
U članu 4. se kaže: "Osnovno obrazovanje obavezno je besplatno". Zašto ne stoji da je obavezno besplatno i srednje obrazovanje? Da li to znači da će samo deca bogatih roditelja moći da uče srednju školu? Da li se zbog toga uvodi ponovo na mala vrata mala matura koja je izbačena još šezdesetih godina, kao totalno nepotrebna? Time se degradira rad i nastavnog osoblja i roditelja i samih đaka, ukoliko se uvodi ta mala matura ponovo, nakon devet godina učenja osnovne škole.
Zašto se pravi diskriminacija roditelja, diskriminacija naše dece? Zašto ne postoje, a postoje, postojaće i treba da postoje i privatne škole, ali one škole čiji je osnivač Republika, pokrajina, lokalna samoupravna zajednica? Zašto se u tim školama mora plaćati srednje obrazovanje? To nije dobro, jer veliki broj roditelja ne može svojoj deci da priušti studiranje na višim školama i fakultetima. Ako ih budemo stavili u situaciju da moraju plaćati svojoj deci i srednje obrazovanje, to onda znači pravu diskriminaciju po finansijskom osnovu. Niko me ne može ubediti da nije tako. Dakle, zalažemo se za besplatno osnovno i srednje obrazovanje, samo u onim institucijama, ustanova čiji je osnivač Republika, pokrajina ili lokalna samouprava.
Ono što treba prigovori ovom zakonu, jeste dosta toga, ali hoću da kažem da u članu 39: "Ministarstvo ima pravo da zabrani rad školi zbog obustave rada, odnosno zbog štrajka". Time se ukida ustavno pravo prosvetnih radnika na štrajk, naravno, predviđenog po zakonu. Dakle, mi smo kao SSJ uložili amandman, nadam se da će biti prihvaćen od strane Vlade, gde smo tražili da se ne može tek tako zabraniti rad, nego da se prethodno uvesti prethodne mere, pa tek onda zabraniti rad onoj ustanovi koja je započela štrajk, odnosno obustavu rada. To je direktno kršenje ustavnog prava građana Srbije.
U članu 87. predviđeno je da osnovno obrazovanje traje devet, a srednje tri godine. O tome sam već govorio. Mislim da se ništa time neće postići. Nije u tome reforma, nije reforma, da ponovim, u reformi forme, nego je reforma u reformi suštine programa, a ne samo u reformi forme.
(Predsedavajuća: Upozoravam vas na prekoračenje dozvoljenog vremena. Da li želite da koristite narednih 10 minuta?)
Da, želim da koristim.
Član 41. predviđa da "osnovnu školu može da osnuje i strano lice". To je velika opasnost koja se krije iza ovog člana. Ne sumnjam ja u dobre namere onih koji su pisali ovo, ali to će dati mogućnost, recimo, nekom Albancu iz Preševa, Bujanovca, Medveđe da osnuje školu i da u njoj deca uče po programu iz Albanije. Setimo se primera Kosova i Metohije, setimo se primera Prištine, gde su studenti i đaci učili po udžbenicima iz Italije. To je velika opasnost. Mislim da to ne treba da stoji.
Isto tako, u članu 42. se kaže da "druga organizacija može da osnuje ustanove predškolskog vaspitanja". Molim vas, upravo program Džordža Soroša ide na predškoslko vaspitanje. Zato se zove Step by step (korak po korak). Zato treba biti tu vrlo obazriv, jer ćemo doći u situaciju da mnoge nevladine organizacije ili, još gore ili najgore od svega, verske sekte, kao registrovane organizacije, mogu da osnuju predškolske ustanove i da u njima vaspitavaju našu decu. To nije dobro i taj član treba brisati.
Ponovo se uvodi mala matura, što je ukinuto, i što nije dobro, čime se diskvalifikuje rad svih onih koji su radili za tih devet godina, i profesora i đaka.
U članu 102. predviđeno je da učenik može imati sve jedinice, iz sivh predmeta na kraju godine, i da može da polaže popravni ispit iz svih predmeta. Hajde da razmišljamo logično. Ako taj učenik nije mogao za celu godinu da dobije prelazinu ocenu iz toliko predmeta, kako će on u junskom ili u avgustovskom roku popraviti sve te predmeta, i to bez profesora, bez nastave, bez ičega. Dakle, običan nonsens koji treba izbaciti. Treba vratiti ograničenje. Tri ispita ili četiri ispita dete može da polaže na popravnom ispitu, a ako ima više od toga onda ponavlja godinu. Nemoguće je za mesec, dva naučiti ono što nije naučio tokom cele godine, pod patronatom svojih nastavnika. To je nešto što nije dobro, i nešto što će se kroz praksu i te kako loše odraziti na naš sistem školstva i obrazovanja.
Na kraju, ja zaista želim da se naš sistem obrazovanja i vaspitanja reformiše tako da bude i dalje sveobuhvatan, i dalje opšte obrazovan, i dalje na ponos svih nas, ali isto tako da ta reforma obuhvati i užu specijalizaciju naše dece. Tu treba tražiti kompromis, između nekoliko sistema obrazovnih, i tu bi trebala biti prava reforma školstva, odnosno sistema obrazovanja i vaspitanja, a ne samo u pomeranju broja godina, licenciranju profesora itd. Iz svih tih razloga, i zbog realne opasnosti koja nam predstoji, našoj deci i nama, od usvajanja ovog zakona, Stranka srpskog jedinstva neće glasati za ovaj predlog zakona, jer nas uvlači u nešto što se zove program instituta za otvoreno društvo Džordža Soroša. Zahvaljujem na pažnji.

Poštovani narodni poslanici, nikako ne mogu da shvatim šta je htela da kaže gospođa predsedavajuća. Ukoliko postoji odluka Narodne skupštine, postavlja se pitanje - ko je u ovom slučaju stariji, Narodna skupština Republike Srbije ili RTS? Dok god je Narodna skupština osnivač Radio-televizije Srbije, a to sada jeste, ne može da se pregovara sa nižim organom, ili mi sami sebe diskvalifikujemo kao Narodnu skupštinu i kao narodne poslanike.
Učinite onako kako je odlučila Narodna skupština i ispoštujte makar jednu svoju tekovinu koju ste izborili za vreme prethodnog režima, a to su prenosi sednica Narodne skupštine Republike Srbije i omogućite javnosti Srbije da više ove sednice ne budu ilegalne nego da budu dostupne javnosti.
Zato još jednom postavljam pitanje, šta je ovde starije, Narodna skupština ili Radio-televizija? Dokle ćemo mi sebe ponižavati i dovoditi u situaciju da pregovaramo sa jednim običnim servisom građana Srbije, sa jednim običnim sredstvom informisanja kao što je Radio-televizija Srbije?
Prema tome, ne vidim razloga da radimo i dalje u ilegali. Hvala.

Uvažena gospođo predsedavajuća, dame i gospodo poslanici, gospodine ministre, borba protiv organizovanog kriminala predstavlja nacionalni interes svake države. Naravno, u ovom trenutku i pre svega interes države Srbije. Svako dobronameran će podržati svaki oblik borbe protiv organizovanog kriminala, naravno, u skladu sa postojećim propisima, u skladu sa Ustavnom poveljom, sa Poveljom o ljudskim i manjinskim pravima i u skladu sa evropskim konvencijama o ljudskim pravima.
To, dakle, za stranku SSJ nije nimalo sporno. Međutim, ovaj set zakona, posebno zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u borbi protiv organizovanog kriminala, ima dva krupna nedostatka. Prvi je što je izostavljen pojam - borba protiv korupcije, a svedoci smo da se u svim evropskim institucijama vodi borba ne samo protiv organizovanog kriminala nego i protiv korupcije. Dokaz za to je istraga koja je u toku i koja je pokazala da u državnim organima ima i te kako mnogo korumpiranih službenika, a posebno u tužilaštvu i pravosuđu.
Mislim da je nedostatak predlagača ovog zakona to što nije uvrstio u borbu protiv organizovanog kriminala i borbu protiv korupcije na svim nivoima. To je prvi nedostatak po mom skromnom mišljenju.
Drugi nedostatak je neusklađenost ovog seta predloga zakona, posebno kada se radi o zakonu o organizaciji i nadležnosti državnih organa u borbi protiv organizovanog kriminala, sa Ustavnom poveljom.
Kao i sa Poveljom o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama i sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima.
Mene mnogo ne interesuje to što ovaj predlog zakona nije u skladu sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, jer smo svedoci da se međunarodna zajednica umnogome ne drži svojih rezolucija i svojih konvencija, a dokaz za to je i nepridržavanje ove zajednice Rezolucije 1244 o Kosovu i Metohiji, donete od strane Saveta bezbednosti - evo, već četvrta godina kako se ona ne primenjuje.
Prema tome, to me mnogo ne zabrinjava, ali i te kako zabrinjava neusklađenost pojedinih članova predloga ovog zakona sa Poveljom o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama.
Jedini zakon u prošloj godini za koji je glasala SSJ je bio upravo ovaj zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u borbi protiv organizovanog kriminala. Imamo najbolju volju i želju da i ovog puta podržimo Predlog zakona, naravno, pod uslovom da se neke stvari amandmanima poboljšaju i usklade sa Poveljom o ljudskim i manjinskim pravima.
Posebno ću se tu zadržati na tome da smo prošle godine prilikom diskusije o usvajanju zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u borbi protiv organizovanog kriminala govorili puno o tome, kao i o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakona. Tada smo mi - naši poslanici Dragan Marković - Palma, Petar Petrović, Miloš Lukić, Adam Urošević i ja - tražili da se pooštri kaznena politika i dali smo bezbroj amandmana koji su morali u tom trenutku da pooštre pojedine odredbe i članove Krivičnog zakona.
Nažalost, skupštinska većina tada nije imala sluha za naše predloge, a siguran sam da se onda imalo sluha i da su naši predlozi bili usvojeni da sada ne bismo razgovarali, makar ne o izmenama i dopunama Krivičnog zakona i osnovama Krivičnog zakona, odnosno Krivičnog zakona SRJ koji će sada biti preimenovan sa punim pravom u osnovni krivični zakon.
Dakle, bili su to naši mnogobrojni amandmani i predlozi, naročito kada se radilo i o Zakonu o Bezbednosno-informativnoj agenciji, o Zakonu o borbi protiv organizovanog kriminala i o Krivičnom zakonu. Žao mi je što sada nema dovoljno vremena da vam pročitam stenograme šta su govorili poslanici SSJ i mislim da bi upravo to čitanje stenografskih beležaka razuverilo mnoge od vas koji su čak i danas povezivali SSJ sa organizovanim kriminalom ili sa paravojnim formacijama itd.
To u najmanju ruku nije korektno i nije fer. Siguran sam da će se ti isti koliko već sutra, kada se ova istraga završi, izviniti članovima poslaničke grupe SSJ, ali ostavimo to njima i vremenu koje dolazi.
Ono što je važno, to je da smo mi tražili da se i BIA bavi organizovanim kriminalom. Tada je to nadležni ministar policije odbio, jer je rekao da je to u ovom zakonu o borbi protiv organizovanog kriminala. Zar nije bilo svrsishodno da se to isto tako usvoji i u zakonu o BIA, jer šta je u stvari delatnost BIA ako nije pre svega borba protiv organizovanog kriminala. Nažalost, taj naš amandman nije prošao, a siguran sam i dan - danas da je trebalo da prođe.
Takođe smo govorili i o tome da se pooštri kaznena politika, a posebno kada se radi o organizovanom kriminalu i o ugrožavanju ustavnog poretka, posebno kada se radi o narko-dilerima, o proizvodnji i prometu opojnih droga. Ni taj naš amandman nije, nažalost, usvojen.
Tražili smo da se ne ukida smrtna kazna, iako je to u suprotnosti sa evropskim konvencijama o ljudskim pravima. Mi živimo u jednom specifičnom području, koje je još uvek opterećeno uspomenama na rat. Rat je nedavno završen i puno je oružja, puno je frustriranih ljudi, puno je ljudi koji su iz rata izašli ne baš sasvim normalni, onako kako su u rat ušli. Prema tome, tražili smo da se zadrži doživotna kazna. Kada to nije prošlo, tražili smo da se uvede institut doživotne robije.
Molim vas, mnoge države, civilizovane ili najdemokratskije, kako sebe nazivaju, kao što je SAD, imaju institut smrtne kazne. Dakle, 25 država u SAD ima smrtnu kaznu. Samo u Teksasu se izvrši najviše smrtnih kazni u celom SAD-u, a kaže se da je to najdemokratskija zemlja. Šta je marilo da za još neki period, za pet, šest, deset godina bude zadržan institut smrtne kazne ili makar doživotne robije. Nažalost, to nije prošlo, ali sada ima onih koji misle isto kao što smo mi mislili i tada i kao što mislimo sada.
Tražili smo da se tim merama daju veća ovlašćenja i policiji i pravosudnim organima. Gospodin Dragan Marković je tada rekao, parafraziraću ga, sramota je da se uhvati kriminalac i da se sprovede kod sudije i da posle četiri sata bude pušten na zahtev njegovog advokata i kasnije se utvrdi da je učinio krivično delo. Dakle, to je ono što smo tražili ponavljam, da su naši predlozi bili usvojeni možda danas ne bismo ni razgovarali o izmenama i dopunama Krivičnog zakona i osnovnog krivičnog zakona.
Ovaj predlog zakona ima dosta nelogičnosti, dosta nepreciznosti. Pokušaću da ih nabrojim. Govorim o zakonu o borbi protiv organizovanog kriminala. Pre svega, mene buni član 2. stav 2. koji govori o nekakvoj drugoj organizovanoj grupi. Kaže se: "Pod drugom organizovanom grupom iz člana 2. ovog zakona podrazumeva se grupa koja nije obrazovana u cilju neposrednog vršenja krivičnih dela, niti ima tako razvijenu organizacionu strukturu, definisane uloge i kontinuitet članstva svojih pripadnika, ali je u funkciji organizovanog kriminala".
Proučio sam Evropsku konvenciju o ljudskim pravima i nisam naišao na ovakav pojam i termin - druge organizovane grupe. Ukoliko se ovde ne misli na političke partije, onda to predstavlja zaista borbu protiv političkih neistomišljenika. Predlažem da se član 2. izbriše, i to je predlog naših amandmana, jer smatram da ne postoji nekakva druga organizovana grupa koja nije obrazovana u cilju neposrednog vršenja krivičnih dela. Kakva je to grupa? U najmanju ruku to nije precizan pojam. Mislim da bi amandmanima trebalo izbrisati stav 2. ovog člana.
Takođe, ono što je problematično i neprecizno u članu 15b je to da li se ovde radi o potencijalnom svedoku koji se zadržava u roku od 24 sata ili se radi o licu koje je na neki način posredno ili neposredno povezano sa organizovanim kriminalom. Ukoliko se radi o svedoku, onda je to zaista u suprotnosti sa svim konvencijama o ljudskim pravima. Pretpostavljam da je to tako, ali nije precizirano u ovom članu, pretpostavljam da se ovde radi samo o tome, o licu koje je u nekoj vezi, posrednoj ili neposrednoj, sa organizovanim kriminalom, ali ne o svedoku koji se na taj način neovlašćeno zadržava u pritvoru.

Ovde je uveden novi institut zadržavanja i preventivnog zadržavanja. Moramo biti načisto sa tim da se u stvari radi o hapšenju, odnosno o pritvoru. To je samo druga reč za to. To nije sporno, ukoliko je to zadržavanje ili preventivno zadržavanje u nadležnosti nadležnog suda, kako je to definisano u čl. 14. i 15. Povelje o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama.

Da, ako dozvolite.

Ako je to u nadležnosti istražnog sudije, onda to ima utemeljenje u Povelji o ljudskim i manjinskim pravima. Ako se privodi lice od strane službe, odnosno policajca ili od strane tužioca ili javnog tužioca, onda je to u neskladu i u koliziji sa Poveljom o ljudskim i manjinskim pravima, i to se mora izmeniti, ukoliko želimo da poštujemo ono što je usvojeno i u ovoj skupštini i u Saveznoj skupštini, a to je Povelja o ljudskim i manjinskim pravima.
Dakle, očekujem da će se usvojiti amandmani koji će član 15b, član 15a i član 15g naročito poboljšati, da lice koje je zadržano, odnosno pritvoreno ima pravo žalbe, pravo da obavesti članove najbliže porodice i pravo na advokata prilikom saslušavanja. Naravno, sve to pod uslovom da pritvor nije odredio ni policajac, ni tužilac, nego istražni sudija. Dakle, nadležni sudski organ. To bi bilo u skladu i sa Evropskom konvencijom i sa Poveljom o ljudskim i manjinskim pravima. Naravno, to ne bi moglo da bude na 30 dana, nego na 48 sati, u članu 15g.
To su neke stvari na koje treba posebno obratiti pažnju. Zaista očekujem da će ova skupština usvojiti amandmane koji govore o tome da neće moći da pritvara ni policajac, niti tužilac, već nadležni sudski organ, kako je to i u Ustavnoj povelji, u Povelji o manjinskim pravima, u Evropskoj konvenciji o ljudskim i manjinskim pravima. Pošto postoje takvi amandmani, očekujem da će to biti usvojeno; ako to bude usvojeno, u tom slučaju će zakon biti znatno poboljšan i niko neće moći da ima relevantnih primedbi na taj zakon.
Radi se o članovima 14. i 15. Povelje o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama i citiraću one stavove koji se naročito odnose na ovo. Dakle: "Svako ko je lišen slobode mora biti odmah obavešten o razlozima lišenja slobode, kao i o svojim pravima. Svako ko je lišen slobode ima pravo da bez odlaganja o tome obavesti lice po svom izboru".
Član 15. Povelje o manjinskim pravima kaže: "Uhapšeno lice mora se bez odlaganja, najkasnije u roku od 48 časova, izvesti pred nadležni sud. U suprotnom ono se pušta na slobodu. Lice za koje postoji osnovana sumnja da je izvršilo krivično delo može se pritvoriti samo odlukom nadležnog suda, ako je to neophodno radi vođenja krivičnog postupka".
S obzirom da ima dosta amandmana koji govore o ovome, nadam se da će ova skupština usvojiti te amandmane i tako ovaj zakon uskladiti sa Poveljom o ljudskim i manjinskim pravima.
Što se tiče izmena i dopuna Krivičnog zakona i Krivičnog zakona SRJ, odnosno budućeg osnovnog krivičnog zakona, SSJ pozdravlja svako pooštravanje kazni za krivična dela, a posebno pozdravljamo visoke kazne koje su predviđene za proizvodnju i promet opojnih droga, naročito za proizvođače i narko-dilere, jer je to opasnost koja se tiče svih nas, bez obzira na političku opciju. Tiče se naše dece, tiče se budućnosti ove zemlje. Prema tome, ukoliko se bude ovaj zakon o borbi protiv kriminala uskladio sa Poveljom o ljudskim i manjinskim pravima, SSJ će podržati ovaj zakon, kao što smo ga podržali i prošle godine, i podržaćemo Krivični zakon. Zahvaljujem na pažnji.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa Stranke srpskog jedinstva neće glasati za Predlog ovog zakona iz nekoliko razloga, ali ja ću sebi dati za pravo da ukažem na onaj najvažniji razlog zbog koga ne možemo podržati ovaj zakonski predlog. To je pre svega član 8. koji kaže da Narodna skupština usvaja ustav većinom od ukupnog broja poslanika.
Duboko sam uveren da ustav koji se usvoji prostom većinom, dakle samo sa 126 poslanika u ovoj skupštini, neće biti dugog veka i neće biti kohezioni faktor u državi Srbiji. Setimo se da mnoge demokratske države imaju ustave koji traju po 200 i više godina. Bojim se da kada posle nekih novih izbora dođe neka druga vlast da će se i ta vlast mašiti promene ustava, tako da nećemo imati nikakav kontinuitet u ustavnom uređenju države Srbije. To je osnovni razlog zbog čega ne možemo da podržimo ovaj zakonski predlog.
Želim da vas podsetim da su se mnogi članovi Komisije gotovo zaklinjali u to da će ustav u Skupštini biti usvojen dvotrećinskom većinom. Mnogi od njih su sada, nažalost, članovi te komisije i promenili su svoje mišljenje i zastupaju ovaj stav koji je ova komisija predložila. Ja imam razumevanja za one članove Predloga koji govore o tome da se referendum održi tako da izađe 50% i da od tih 50% prosta većina na referendumu glasa za ustav. To je razumljivo i ima opravdanja zbog situacije u kojoj se nalazi naša južna srpska pokrajina Kosovo i Metohija, ali član 8. zaista nema nikakvog uporišta i nema nikakvog opravdanja.
Želim da vas podsetim da jedna od članica državne zajednice Srbija i Crna Gora, Crna Gora u svom Ustavu u članu 117. ima stav koji kaže da se promena Ustava može usvojiti samo dvotrećinskom većinom. Ukoliko jedna članica državne zajednice ima to ugrađeno u svom ustavu ne vidim razloga da Srbija ide za tim da se ustav usvaja samo prostom većinom, odnosno sa 126 poslanika. To je osnovni razlog zbog koga Stranka srpskog jedinstva neće glasati za ovaj predlog zakona.

Poštovani građani Srbije, gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, danas ćemo raspravljati o konvenciji o ljudskim pravima i slobodama i pravima nacionalnih manjina. Ako je nešto dobro povodom usvajanja Ustavne povelje, onda je to povelja koja bi trebalo da reguliše i formuliše prava nacionalnih manjina i ljudska prava i slobode.
To je ono što svakako treba pozdraviti i to je jedna novina u našem ustavnom uređenju; i, u svakom slučaju, to je pozitivan propis. Nažalost, uprkos tome što je gospodin Jočić rekao da je ova povelja usvojena sa visokim stepenom saglasnosti članova Ustavne komisije, lično smatram, a i stav je SSJ, da ona nije potpuna i da kao takva ne štiti dovoljno ni prava nacionalnih manjina, ali ni prava većinskog naroda u Srbiji i Crnoj Gori.
Nažalost, tek kasno popodne smo dobili povelju o nacionalnim manjinama i ljudskim pravima. Razumem da je to moralo tako, s obzirom da je tek preksinoć Ustavna komisija usvojila ovu povelju, tzv. malu povelju, ali ipak mislim da je to malo vremena za narodne poslanike da bi kvalifikovano o tome danas diskutovali i da bi je usvojili ili odbacili.
Po mom dubokom uverenju ona je nedovoljno kompletna, nije potpuna, i kao takva ne može biti dovoljna zaštita prava i ljudskih sloboda, ali ni prava nacionalnih manjina, a nažalost, ni prava većine u ovoj državi. Pokušaću, ukoliko dozvolite, da po pojedinim članovima ove povelje ukažem na nedostatke koje, nažalost, čini mi se da danas ne možemo ispraviti, jer nije obezbeđena mogućnost delovanja amandmanima, već samo diskusija o ovom tekstu.
Na primer, što se tiče člana 27. koji govori o verskim zajednicama, tu se govori da su verske zajednice ravnopravne i odvojene od države, i to je sasvim u redu. Međutim, ovde se ne govori o tome na koje se to verske zajednice misli. Prošle godine imali smo primedbu jednog poslanika koji je rekao da su verske sekte po Ustavu takođe verske zajednice. Ja se sa time nikako ne mogu složiti.
Ovde je trebalo precizirati i reći da se ovo odnosi na verske zajednice koje su tradicionalne i koje su utemeljene tradicijom na području na kome živimo. Dakle, Srpska pravoslavna crkva, Islamska verska zajednica, Katolička verska zajednica, protestanti, Anglikanska crkva itd. Znači, samo one koje su zakonom određene i čije je postojanje tradicionalno na našim prostorima.
Ukoliko tekst povelje ostane ovakav kakav jeste, onda će mnogi pobornici verskih sekti reći da se termin verska zajednica odnosi i na verske sekte, što je neprimereno i što je štetno i po našu državu, a naročito po našu omladinu, jer po našem skromnom mišljenju, mišljenju SSJ, verske sekte su balast za ovu zemlju i treba ih zakonom zabraniti.
Što se tiče prigovora savesti (to je član 28.), govori se o tome da nije obavezno služenje vojnog roka, a da onaj ko iz ubeđenja ne želi da služi vojni rok može da ispuni odgovarajuću civilnu službu u skladu sa zakonom.
Pitanje je - da li se mi po ovom pitanju obaveznog služenja vojnog roka možemo postaviti kao npr. Holandija, Švedska ili neka druga država, koja nije dugo godina imala rat na svom području. Nažalost, mi se nalazimo na trusnom području. Kako reče jedan veliki pesnik i filozof - mi smo napravili kuću nasred puta, pa smetamo i jednima i drugima.
U ovoj situaciji, u ovom vremenu, kada imamo nemire na jugu centralne Srbije, kada imamo situaciju na Kosovu i Metohiji, onakvu kakvu imamo, mislim da nije dobro da usvojimo ovaj član o prigovoru savesti. Mislim da je obaveza služenja vojnog roka čast, a ne samo obaveza svakog mladog čoveka da time ispuni dug prema svojoj domovini.
Šta će se desiti ukoliko svi mladi ljudi odluče da iz ubeđenja ne služe vojni rok, šta u tom slučaju? Dakle, onda više nemamo našu vojsku, Vojsku Srbije i Crne Gore, kako se zove sada. Dakle, mislim da je prerano da sa ovakvim mišljenjem izađemo u Povelji o ljudskim pravima i slobodama.
Što se tiče člana 30. koji govori o slobodi medija, ovde se govori da u državnoj zajednici Srbija i Crna Gora nema cenzure. To je jako dobro, ali, nažalost, svedoci smo da se to ne poštuje, da većina urednika sluša diktate koji dolaze odozgo, iz vrha vlasti. Imamo štampane medije, koji su slični kao jaje jajetu. U prošlom režimu, koji se toliko kritikuje, ipak smo imali određene dnevne listove koji su bili naklonjeni opoziciji, kao što je bio "Danas", "Blic", "Glas javnosti". Imali smo listove režima "Politika", "Ekspres politika", "Novosti", "Borba". Ali danas gotovo svi dnevni listovi su naklonjeni vladajućem DOS-u, i to je valjda svima nama jasno.
Prema tome, bilo bi dobro kada bi ova odredba povelje o manjinskim pravima i slobodama i pravima građana bila primenjena, ali ja sam tu veoma skeptičan, jer smatram da ima cenzure i da će je biti. Ima je, nažalost, i u Srbiji, nešto manje u Crnoj Gori, ali je ima u svakom slučaju i u Crnoj Gori.
Dalje, u članu 33. piše - pravo na slobodne izbore; to je sasvim legitimno, normalno pravo za sve građane koji napune 18 godina. Ali, ovde ste zaboravili, gospodo iz Ustavne komisije, da tretirate izborno pravo naših građana koji žive u inostranstvu, dakle, naše dijaspore. Oni takođe moraju da imaju izborno pravo i sva druga prava koja imaju građani koji žive u Srbiji.
Setimo se primera Hrvatske, setimo se da je HDZ došao na vlast glasovima njihovih građana iz dijaspore. Zašto mi nemamo naš srpski lobi u inostranstvu - zato što nikada nismo posvetili nimalo pažnje našim ljudima koji žive u inostranstvu. Zato smatram, i stav je SSJ, da smo morali da uzmemo u obzir građanska prava, koja se pre svega odnose na pravo da budu birani i da biraju, za naše građane koji žive u inostranstvu, dakle za našu dijasporu.
Što se tiče državljanstva, ovde se otišlo mnogo dalje nego što to stoji u aktuelnom Ustavu Srbije i u Ustavu Jugoslavije, koji je do juče bio, praktično, važeći. Ovde piše da državljanin državne zajednice Srbija i Crna Gora ne može biti lišen državljanstva, proteran iz državne zajednice, niti izručen van njene teritorije, osim u skladu sa međunarodnim obavezama državne zajednice.
Šta to znači - međunarodne obaveze državne zajednice? U Ustavu Srbije piše da građanin Srbije ne može biti proteran, lišen državljanstva i ekstradiran. Ovde se ide dalje u tom pogledu i piše da se može izručiti svaki građanin, u skladu sa međunarodnim obavezama. Koje međunarodne obaveze? Nadam se da će se sa tim složiti i gospodin ministar - to je veoma širok pojam. Šta znači međunarodna obaveza?
Mi imamo Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom, na saveznom nivou. U njemu piše da se građani koji su optuženi mogu izručiti, ali samo oni građani za koje je podignuta optužnica do onoga dana kada je taj zakon donet. Za sve ostale optužnice nema obaveze izručivanja. Ovom poveljom se omogućava izručivanje svih građana Srbije protiv kojih se podigne međunarodna optužnica iz Haškog tribunala.
Dakle, ovo nije dobro i ovo je, praktično, protivustavni član, koji se protivi Ustavu Srbije, gde se jasno kaže da nijedan građanin ne može biti ekstradiran. U Ustavu Srbije se ne govori o tome da li će biti ekstradiran neko međunarodnoj organizaciji ili državi. Samo piše - ne može biti ekstradiran, i tačka. Dakle, ovde je Ustavna komisija ipak prekršila Ustav jedne od članica državne zajednice, Srbije.
U daljem tekstu se govori o zaštiti nacionalnih manjina, i to je jako dobro. Mislim da to nije kompletno i dovoljno i da ovim Ustavna komisija nije zaštitila u dovoljnoj meri ni prava nacionalnih manjina, ali ni prava većinskog srpskog naroda u Srbiji i u Crnoj Gori.
Navešću član 52. gde se kaže - u sredinama sa značajnom manjinskom populacijom; šta znači - značajna manjinska populacija? Pa, mislim da je to nedovoljno precizan termin, mada i Okvirna konvencija zaštite nacionalnih manjina Saveta Evrope govori o znatnoj populaciji.
Međutim, to je trebalo procentualno izraziti, pa reći - tamo gde je većina, recimo, nacionalne manjine, u jednom području, oni imaju pravo na obeležavanje imena ulica, naselja, na svom jeziku. Dakle, gde su većina, a ne gde je - značajan deo populacije. To se može veoma široko tumačiti, a može se i zloupotrebiti. Dakle, mislim da ovo nije dovoljno obrađeno.
Dalje se kaže - nacionalne manjine imaju pravo na određeni broj mandata u skupštini države članice i Skupštini Srbije i Crne Gore. Moram da vas podsetim da ste vi i pre usvajanja ove povelje praktično prekršili ovu povelju, jer koliko ja znam nijedan predstavnik Muslimana tj. Bošnjaka iz Skupštine Srbije uopšte nije zastupljen u Saveznoj skupštini. Zašto ste onda ubacili ovaj član kada ste ga praktično...
(Predsednik: Izvinjavam se, narodni poslaniče, da li koristite i narednih 10 minuta?
Da, hvala, ako dozvolite.
(Predsednik: Izvolite.)
Hvala. Dakle, zašto ste ubacili ovaj član u tekst ove male povelje, kada ste automatski prekršili osnovno pravo pripadnika nacionalnih manjina da budu zastupljeni u Saveznoj skupštini Srbije i Crne Gore. Nema nijednog Roma, nema nijednog Vlaha; u redu je, oni trenutno nisu zastupljeni u Skupštini, ali se možda mogao naći neki modus, makar i da prekršimo Ustav, pošto ga često kršite, da i njihovi pripadnici budu zastupljeni u saveznoj skupštini.
Šta ovde predstavlja problem? Ovde predstavlja problem to što to ide naruku nacionalnim separatistima u Raškoj oblasti, Sandžaku, i na severu Vojvodine. Tu pre svega mislim na Sulejmana Ugljanina koji će sada imati adut, da njime maše pred svojim zemljacima, govoreći - eto, nas nisu uopšte uvažili, nismo u parlamentu, i mi sada imamo pravo da se borimo svim sredstvima za svoja prava nacionalne manjine.
Dakle, idemo na ruku Sulji Ugljaninu i gospodinu Kasi koji na severu Vojvodine traži mađarsku regionalnu samoupravu. Mislim da ovo nije dobro rešenje i da time samo podstičemo one separatiste koji žele da odvoje deo Srbije od celine države Srbije i državne zajednice Srbije i Crne Gore.
Zašto niste, recimo, poslušali ono što govori CESID? CESID je predložio, a to je i stav Stranke srpskog jedinstva, da stranke nacionalnih manjina treba da imaju manji cenzus za ulazak u parlament, da imaju cenzus od 2% a ne 5%, tako da recimo imamo predstavnike Roma, Vlaha, Mađara, Bošnjaka, a time bi se zadovoljila forma i postupilo bi se u skladu sa Okvirnom konvencijom o zaštiti nacionalnih manjina.
Mi ne smemo pred ovim da zatvaramo oči. Ako tako budemo radili, onda ćemo samo ići naruku separatistima raznih nacionalnosti koji žele da odvoje deo Srbije od celine. Da, vidim da kažete da sam potpuno u pravu. Jesam u pravu, ali to se u praksi, nažalost, ovde nije dogodilo.
Mi ne smemo da zatvaramo oči pred činjenicom da Okvirna konvencija o zaštiti nacionalnih manjina Saveta Evrope u članu 20. i članu 21. štiti prava većinskog naroda, pa se kaže u članu 20: "Od pripadnika nacionalnih manjina se traži da poštuju nacionalni ustav i drugo nacionalno zakonodavstvo", a dalje se kaže "pripadnici nacionalnih manjina, takođe, moraju da poštuju prava drugih"; u tom pogledu se mogu pomenuti situacije kada su pripadnici nacionalnih manjina u manjini nacionalno, ali čine većinu u okviru nekog područja države. Primer je Bujanovac.
Mi ne smemo da zatvorimo oči pred činjenicom da odbornici albanske nacionalnosti u Bujanovcu, prilikom odavanja počasti minutom ćutanja srpskom policajcu, nisu hteli da ustanu. Šta to znači? To je nešto vrlo opasno. Da ste u ovaj tekst Povelje ubacili član 20. Konvencije o zaštiti nacionalnih manjina Saveta Evrope, onda bismo izbegli to i onda bi i Srbi, kao većina, bili zaštićeni tim članom. Vi to niste uradili i ova ustavna povelja, koja govori o zaštiti nacionalnih manjina, samo delimično štiti prava nacionalnih manjina, a uopšte ne štiti prava većine, prava većinskog naroda u Srbiji, što je jako loše rešenje koje nam se može obiti o glavu.
Član 21. iste Konvencije o zaštiti nacionalnih manjina Saveta Evrope kaže - ništa iz ove okvirne konvencije neće se tumačiti tako da može značiti pravo na preduzimanje delatnosti ili vršenja dela suprotnih osnovnim načelima međunarodnog prava, a posebno suverenosti, jednakosti, teritorijalnom integritetu i političkoj ravnopravnosti države.
Dakle, mi to nismo u ovoj povelji prepoznali i ova povelja, nažalost, ne štiti dovoljno niti prava nacionalnih manjina, a ni prava većinskog srpskog naroda.
Zbog svega što sam izrekao, a čini mi se da sam se koristio argumentima i činjenicama, kao i posebnom Konvencijom Saveta Evrope o zaštiti nacionalnih manjina, smatram da je ova povelja, iako je dobra kao ideja i treba pozdraviti donošenje ovakve povelje, nepotpuna, nekompletna; mora se vratiti Ustavnoj komisiji na doradu, na dopunu, kako bismo imali jedan dokument koji će u potpunosti štititi ljudska prava i slobode, a posebno prava nacionalnih manjina i posebno prava većinskog srpskog naroda u Srbiji i Crnoj Gori. Zahvaljujem na pažnji.

Poštovani građani Srbije, gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, dobili smo ovaj predlog zakona koji je pokušao da objasni predlagač, gospodin Pajtić. Dve stvari su sasvim izvesne, a to je da mora doći do promene ustava; drugo, da će do promene ustava veoma teško doći, s obzirom da važeći Ustav članovima 132, 133. i 134. propisuje dvotrećinsku većinu za mogućnost promene ustava, odnosno za donošenje novog ustava, kao i referendum, gde takođe dve trećine građana mora da se izjasni o promenama ustava, odnosno donošenju novog ustava. Dakle, to su dve stvari koje apsolutno nisu sporne.
Ono što je sporno u ovom predlogu odluke jeste to što u tački 1. piše da se obrazuje komisija sa zadatkom da, u skladu sa članovima 132, 133. i 134. Ustava Republike Srbije i članom 65. Ustavne povelje državne zajednice Srbija i Crna Gora, predloži zakon o načinu i postupku promene Ustava Republike Srbije i proceduru rada komisije. To ne bi bilo sporno, međutim, u obrazloženju odluke se govori nešto sasvim drugačije. U glavi II stav 2. piše: "Naime, konstituisanje nove državne zajednice Srbija i Crna Gora nas upućuje na mogućnost drugačijeg postupka promene Ustava Republike Srbije od postupka utvrđenog članom 132. i 133. Ustava".
Dakle, u potpunoj koliziji je predlog odluke i obrazloženje ovog predloga odluke, pa bih zamolio gospodina Pajtića, predlagača, da to malo pojasni u sledećem izlaganju, s obzirom da mi sada nije jasno da li se ova odluka donosi u skladu sa članovima 132, 133. i 134. ili se radi o tome da se izbegne primena članova 132, 133. i 134. Ustava. Gospodine Pajtiću, molim vas da ovo objasnite.
Sasvim je sigurno da, s obzirom da će biti veoma teško sprovesti referendum na prostoru Kosova i Metohije, sa čime se potpuno slažem sa predlagačem, mora doći do nekog postupka kojim bi se eskivirali članovi Ustava. To treba jasnije reći, a ne u odluci reći jedno, da je to u skladu sa ovim članovima Ustava, a u obrazloženju da je to protivno i da se mora promeniti sve ono što regulišu članovi 132, 133. i 134.
Poslanička grupa SSJ ima ozbiljne primedbe na ovu odluku, jer je očigledno da je ona u suprotnosti sa važećim Ustavom Srbije. Isto tako, prihvatamo da je gotovo nemoguće u ovom skupštinskom sastavu promeniti Ustav Srbije dvotrećinskom većinom. Zato treba naći kompromisno rešenje, ali to treba reći jasno i glasno građanima Srbije, a ne da se u odluci kaže jedno, a u obrazloženju drugo. Meni kao narodnom poslaniku, a građanima Srbije još manje je jasno šta se u stvari dešava - da li će se promeniti ustav u skladu sa članovima 132. i 133. važećeg Ustava ili će se ti članovi izbeći, odnosno eskivirati kako bi se donele promene Ustava.
Još jedno je veoma diskutabilno, a to je da mi nismo dobili predlog zakona. Dakle, radi se o obrazovanju komisije, a mi nemamo zakon o promeni Ustava. Dok ne dobijemo zakon o promeni Ustava, odnosno predlog zakona o promeni Ustava, mi ne možemo da glasamo za odluku, jer ne znamo šta će ta komisija u stvari doneti i na osnovu čega će ta komisija raditi. Nadam se da će predlagač detaljnije obrazložiti ovo za šta sam postavio pitanje, jer su očigledno u koliziji odluka i obrazloženje ove odluke. Zahvaljujem na pažnji.

Poštovani građani Srbije, gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj predlog odluke ima jedno dobro rešenje, ali i mnogo loših rešenja. Jedino dobro u ovoj odluci je to što se inicira promena Ustava. Mislim da smo svi saglasni da delimično Ustav treba promeniti.
Ja ću navesti samo dva člana Ustava koji bodu oči i koje treba što pre promeniti. To je, recimo, član 8. Ustava Srbije koji govori o službenoj upotrebi jezika. Tu se kaže da je u Republici Srbiji u službenoj upotrebi srpskohrvatski jezik.
Zamislite situaciju da se, recimo, u hrvatskom ustavu nađe član koji kaže da je službeni jezik u Hrvatskoj srpskohrvatski odnosno hrvatskosrpski? Mislim da bi sutradan izbila revolucija u Hrvatskoj.
(Predsednik: Gospodine Peleviću, ovo nije rasprava o novom ustavu, već o Predlogu odluke, odnosno o formiranju komisije za pripremu promene Ustava. Prema tome, molim vas da ne analiziramo sada ustavna rešenja.)
Gospođo predsedavajuća, ne znam zašto vam to smeta, ali ja samo govorim o svrsishodnosti iniciranja ove odluke. Hvala vam na upozorenju, ali mislim da se i te kako držim dnevnog reda.
Drugi član Ustava koji bode oči je član 56. koji govori o jednakosti svih svojina, odnosno društvene i privatne svojine.
Dakle, to je dobro rešenje i dobra inicijativa. O tome govorim, gospođo predsedavajuća, i nadam se da ste me razumeli. Ali, ova odluka sadrži mnogo drugih loših rešenja. Pokušaću da se lociram upravo na njih.
Tačno je da je činjenica i realnost da se referendum koji propisuje član 133. Ustava Srbije o promeni Ustava ne može u potpunosti organizovati u južnoj srpskoj pokrajini Kosovu i Metohiji. Ali, to je samo delimično tačno. Setimo se da su i parlamentarni izbori 2000. godine organizovani delimično u našoj južnoj pokrajini. Setimo se da su i predsednički izbori prošle godine organizovani delimično u južnoj srpskoj pokrajini Kosovo i Metohija.
Prema tome, ne vidim razloga da se ne pokuša sa organizacijom referenduma i na Kosovu i Metohiji. Mislim da bismo možda i dobili dozvolu, a ako ne, možda bi omogućili građanima koji su voljni da izađu na referendum, građanima srpske i nealbanske nacionalnosti, da glasaju u pojedinim gradovima Kosova i Metohije, odnosno u gradovima Srbije, gde se nalaze mnogobrojne izbeglice sa Kosova i Metohije.
Dakle, nisam siguran da je ovo argument. Ovo je dobar izgovor za donošenje ove odluke, ali nisam siguran da je potpuno valjan argument da bi se izbegao član 133. Ustava Srbije, koji govori o tome da se Ustav može promeniti ukoliko na referendum izađe 50% plus 1 birača koji imaju pravo glasa.
Ovom odlukom se krši Ustav Srbije. Krše se članovi 132, 133. i 134. To niko ne može da opovrgne, jer u obrazloženju odluke se jasno kaže da se ovom odlukom želi izbeći rešenje koje predviđaju članovi Ustava 132, 133. i 134. Loša je odluka i loš je ustav koji se gradi na rušenju prethodnog ustava i na neustavnom principu donošenja tog ustava.
Mislim da je loše rešenje i sastav komisije koji je predviđen ovom odlukom. U sastavu komisije se nalazi 25 članova. Od toga će, sasvim sigurno, 17 članova glasati za svaku odluku koju donosi predsedništvo DOS-a. To znači da u ovoj komisiji u startu DOS ima dvotrećinsku većinu. To je problematično.
Jednostavno je sasvim jasno da su, recimo, u tački 2. odluke: Odbor za ustavna pitanja Narodne skupštine Republike Srbije - jedan predstavnik, to je DOS; Odbor za pravosuđe i upravu Narodne skupštine Republike Srbije, sasvim sigurno predstavnik DOS-a; Zakonodavni odbor Narodne skupštine, sasvim sigurno predstavnik DOS-a; šest predstavnika DOS-a, tri predstavnika Vlade Srbije, dakle predstavnici DOS-a; Skupština AP Vojvodine, sasvim sigurno predstavnik DOS-a; Koalicija "Povratak" - jedan predstavnik, sasvim sigurno predstavnik DOS-a.
Kada sam već kod Koalicije "Povratak", mislim da je učešće te koalicije veoma problematično u ovoj komisiji, jer nisam siguran da bi taj predstavnik bio pravi predstavnik naroda koji živi na Kosovu i Metohiji, srpskog naroda, i predstavnik onog naroda sa Kosova i Metohije koji je 1999. izbegao, nakon bombardovanja.
Kada se razgovaralo o tome da li izaći ili ne izaći na izbore na Kosmetu, rekli smo da je loše da Srbi izađu na izbore, jer ćemo izlaskom na izbore samo legalizovati albanske institucije i time zasaditi seme albanske nezavisne samostalne države. Dakle, to je bilo pogrešno.
Nisam siguran da će predstavnik Koalicije "Povratak" biti pravi predstavnik Srba sa Kosova i Metohije. Na kraju krajeva, ovde ima dosta poslanika sa Kosova i Metohije i pripadnici su raznih stranaka. Mislim da jedino oni mogu da predstavljaju interese naroda sa Kosova i Metohije.
U sastavu komisije su zastupljeni predstavnici sve tri vlasti. Kao što znamo, svaka država, makar ona koja teži da bude demokratska, ima tri vrste vlasti, i to zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast. Nezamislivo je da pravna akta, zakone i odluke u skupštini donose predstavnici ostale dve vrste vlasti. To pravo imaju samo predstavnici zakonodavne vlasti, odnosno narodni poslanici u ovom slučaju. Dakle, samo Narodna skupština.
Ovde, kao što vidite, imamo predstavnike sudske vlasti - jedan predstavnik Vrhovnog suda i predstavnik Ustavnog suda. Ne vidim razloga da oni budu u ovoj komisiji, inače smo onda zaista pomešali babe i žabe. Šta bi ovde radili predstavnici Vlade Srbije? To je izvršna vlast kojoj ne bi trebalo da bude mesta u zakonodavnoj vlasti prilikom donošenja ovih odluka.
Slažem se sa time da predstavnici Ustavnog suda, Vrhovnog suda, možda neki predstavnici iz Vlade Srbije koji su pravni eksperti, budu stručni konsultanti, da budu savetodavci, da budu možda čak i članovi u proširenom sastavu, ali bez prava glasa. Pravo glasa u ovoj komisiji mogu da imaju samo predstavnici zakonodavne vlasti, a to su narodni poslanici, predstavnici poslaničkih grupa koje su zastupljene u Skupštini Srbije. Mislim da je to flagrantno kršenje osnovnog principa demokratske vlasti i nemešanja jedne u drugu vlast. Samo da napomenem da je tačkom 3. već predviđeno da se angažuju pravni eksperti koji bi bili stručni konsultanti u radu ove komisije.
Iz svega navedenog sasvim je jasno da je DOS-ovska većina želela da ovom komisijom suvereno vlada, da ima tu dvotrećinsku većinu i da donosi odluke kako joj odgovara. Nisam siguran da se to neće desiti i sa ustavnom komisijom koja bude radila na izradi ustava. Iz svih tih razloga SSJ ne može da podrži ovakvu odluku, kakva je podneta Narodnoj skupštini.