Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, budžet jedne države znači i život jedne države za godinu dana. Uvek je to za svaki parlament jedna od najozbiljnijih tema koju parlamentima ima, jer treba da obezbedi jedan normalan život svojim građanima u narednoj godini.
Naravno, kada treba da donesete budžet u ovakvoj situaciji, onda već morate da razmišljate kakav će život građana biti već sledeće godine. Politička stabilnost je vrlo bitna za donošenje jednog budžeta, kao što je i finansijska stabilnost u državi vrlo važna kada se budžet donosi.
Ako donosimo budžet danas i ako raspravljamo o budžetu u situaciji kada imate na neki način jednostrano raspisivanje izbora, i kada kao narodni poslanik dobijete pismo od predsednika parlamenta koji vam se zahvaljuje na dosadašnjem radu, onda se naravno postavlja pitanje kako će se ovaj budžet koji ova skupština treba da donese, a koji treba da znači život građana Srbije u sledećoj godini i sve one obaveze koje država Srbija ima, odraziti na privredne subjekte i da li će ovaj budžet da se puni dinamikom koju je zamislio, ili smatrao da će biti normalna, ministar finansija. Bogami ovo je već i za ministra finansija veliki problem.
S druge strane, taj problem punjenja budžeta, iako ovde znamo i imamo da će budžet biti okvirno, da ne navodim krajnje cifre, 639 milijardi, imamo da su izdaci 654 milijardi dinara i da je deficit 14 milijardi dinara. Ovaj deficit može biti, čak se možda nekima čini da je to negativna stvar, može biti i pozitivna, ali u svakom slučaju trenutna politička situacija predstavlja problem donošenja ovog budžeta u smislu da li će biti realizovan ovako kako je zamišljen.
Nova Srbija će naravno glasati za ovaj budžet zato što smatramo da bi bilo strašno neozbiljno zbog građana Srbije da na bilo koji drugi način razmišljamo. No, život je pred nama, čovek nikada ne može sa sigurnošću garantovati neke stvari, ali ipak mislim da će ovaj budžet biti donet.
Nova Srbija će za njega glasati i da ćemo građanima Srbije, bez obzira na različite političke stavove i mišljenja, morati da obezbedimo tu finansijsku sigurnost.
Mnogo je tih korisnika koji žive svoj život, a nije im danas lagan taj život, a zavise od ovih budžetskih sredstava.
Želim nešto da kažem kao poslanik, koji će naravno glasati za ovaj budžet, iznenađen sam što se tiče Ministarstva nauke, postavlja se pitanje šta mi u stvari u zemlji Srbiji želimo, gde vidimo taj put, taj prozor negde ka nekoj boljoj i svetlijoj budućnosti i da li mi negde vidimo da mladost Srbije je nešto što treba da obezbedi budućnost i kreativnost u ovoj zemlji.
Nažalost, kada pogledate, znam da je kolač mali i da mnogi žele da dođu do tog kolača, i da je taj kolač vrlo teško ravnomerno raspodeliti, i to je sigurno veliki zadatak i velika odgovornost onoga ko pravi budžet, i najveća odgovornost nam je na ministru finansija i, pravo da vam kažem, svi mi kada pogledamo te budžetske stavke mislimo da bi negde trebalo dati više, negde trebalo dati manje, a svi misle na neki način da su oštećeni ili da im treba više.
Ali, moramo se negde opredeliti šta je budućnost ove države. Kada pogledate Ministarstvo nauke - 8 milijardi i 259 miliona dinara, a Fond za mlade talente 21 milion. Dame i gospodo narodni poslanici, dokle god budemo ovako razmišljali gubićemo te mlade talente i ti mladi talenti će odlaziti iz ove države.
U Kragujevcu je jedna mlada grupa lekara napravila jedan projekat, izmislili su jedan softver za merenje protoka krvi kroz krvne sudove i merenje gasa kroz alveole. Ono što je vrlo interesantno za taj pilot-projekat, koji su uradili ti mladi lekari, skoro da niko u Srbiji ne zna i niko od srpskih stručnjaka nije bio zainteresovan da pita šta ti mladi ljudi u ovoj zemlji rade u tom gradu Kragujevcu.
Naravno, ne sećaju se stručnjaci iz Srbije, ne sećaju se sujetni ljudi da pitaju te mlade ljude šta su to uradili, ali setio se Harvard, setio se London, setio se Pariz, Nemačka, setio se Japan, setili se ljudi iz celog sveta, zainteresovali se za te mlade ljude i moram da kažem da su ti mladi ljudi dobili deo kolača budžeta poreskih obveznika Amerike.
Mislim da to ministar finansija sigurno zna, koliko je teško da deo kolača poreskih obveznika Amerike dobije jedna mlada ekipa lekara iz jednog grada koji se zove Kragujevac, negde u srcu Šumadije, u srcu Srbije.
Vrlo je to teško, ali je to nešto što nas kao ljude treba da zabrine, da stavimo prst na čelo i da se pitamo ko smo, šta smo, šta to mi radimo, kako mi to razmišljamo i šta će s nama biti.
Da li će ova zemlja Srbija sutra biti zemlja starih, bolesnih, iznemoglih ljudi, zemlja prevaranata, tajkuna ili ćemo imati jednu evropsku razvijenu Srbiju, u kojoj će normalan život biti normalna stvar, a ne normalan život nenormalno nešto.
Mi ćemo doći sigurno u situaciju, i mladi ljudi će se inkorporirati negde u Americi, možda u nekoj drugoj državi, a onda za par godina ćemo uvoziti ono što smo imali ovde i plaćati skupo naše znanje koje je otišlo, prošlo pored nas, a mi iz naše sujete nismo želeli da ga inkorporiramo i da naravno to ostane ovde, i da mi sutra prodajemo pamet.
Mi ćemo našu pamet prosto i jednostavno izvesti zato što nismo imali hrabrosti da kažemo da mlad čovek može nešto učiniti, uraditi, to što ja sa 50 i kusur godina nisam uspeo. To je problem o kome treba da razmišljamo, problem koga ćemo se sigurno jednog dana sećati i problem koji Srbija mora da rešava.
Nisam rekao za ove mlade ljude koliko je značajan taj projekat. Možda ne toliko zbog poslanika, ali zbog nekih stručnih ljudi koji se bave naukom u ovoj zemlji. Taj projekat protoka krvi kroz krvne sudove i protoka gasa kroz alveole, i taj softver koji su oni uradili je bitan iz tog razloga što su ljudi napravili softver da mogu projektovati određenu bolest kroz neko vreme i mogu preventivno delovati na tu bolest, i zato se svet zainteresovao, a mi smo totalno indiferentni, nas ti mladi ljudi ne zanimaju.
S druge strane, želim nešto reći vezano za Ministarstvo za infrastrukturu, Ministarstvo kojim upravlja stranka ili je pripalo u podeli vlasti Novoj Srbiji, ali Ministarstvo koje nije ministarstvo Nove Srbije i Velimira Ilića, već naravno od interesa za sve građane u Srbiji. Srbiji je potrebna infrastruktura. Nije potrebna infrastruktura Novoj Srbiji, poslanicima Nove Srbije i ministru Iliću, ali je Srbiji potrebna infrastruktura i bez dobre infrastrukture nema ni dobrog razvoja privrede. Mislim da je to svima jasno. Ako imate dobar put, onda eto tu i stranaca, eto tu novih svežih investicija, eto tu i fabrika, a ako nema puta, nema infrastrukture, nema naravno ničega.
Ministarstvo za infrastrukturu je dobilo 20 i nešto milijardi dinara, a subvencije subvencije Železnicama Srbije su 10 milijardi i 600 miliona dinara, slušah juče jednog poslanika koji kaže gde će Železnica potrošiti te pare i od Subotice ne znam dokle se gasi pruga.
Gasiće se mnogo koloseka u Srbiji zato što su nesigurni, zato što je prosečna brzina ili brzina na tim kolosecima 20 do 30 km na čas, ugasiće se mnogi, a rekonstrukcija tih koloseka iznosi milion evra po jednom putnom kilometru železničke pruge.
Kad pogledate, 11 kilometara, šta je 11 kilometara, to je dole do Bubanj Potoka, ne verujem da je više, a toliki kilometri pred nama su koji se moraju rekonstruisati. Moram reći da je ministar finansija na jednom Odboru za saobraćaj i veze vrlo kooperativno rekao da će izaći u susret i putevima Srbije oko rešavanja određenih finansija, jer to je interes svih građana Srbije i svi građani Srbije očekuju da žive u boljim i kvalitetnijim uslovima što se tiče infrastrukture, a znajući još da je to ministarstvo u ovom mandatu, a i u prethodnom, nepredviđeno dosta sredstava uložilo u rešavanje elementarnih nepogoda koje su zadesile zemlju Srbiju i na koje nikada ne možete računati da ih neće biti.
U Ustavu Srbije je rečeno da ćemo ravnomerno razvijati teritoriju Srbije, ravnomerni razvoj. Moram da priznam da sam malo iznenađen oko ovih transfernih sredstava, iako je jasan način na koji se transferna sredstva skupljaju, taj zakon smo doneli, ali i to je nešto što nas, koji danas vodimo ovu državu, treba da natera da razmislimo opet kuda sada Srbija ide.
Da li cela Srbija ide ka Beogradu zato što u unutrašnjosti Srbije su loši uslovi za život, da li će unutrašnjoj Srbije i u unutrašnjosti Srbije ostati samo puka sirotinja koja ne može da dođe do Beograda i da li ćemo imati raspolućenu Srbiju, jedna koja će biti ovde u Beogradu, sa 2,5 ili 3 miliona stanovnika, i drugi deo razuđene Srbije, u kojoj će živeti ona druga polovina stanovništva.
To je nešto o čemu moramo razmišljati. Nije ta podela transfernih sredstava, znajući da su veliki privredni subjekti giganti, da se ekonomija najviše odigrava baš upravo u Beogradu, moramo razmišljati o toj našoj Srbiji, pogotovo kad kažemo da ćemo se boriti za te naše granice i da nećemo dozvoliti da se teritorijalno Srbija menja.
Ako nećemo to da dozvolimo, onda moramo stvarno da napravimo ravnomerni razvoj cele teritorije Srbije. Nije normalno da za grad Beograd transferna sredstva iznose 10 milijardi 142 miliona dinara, za grad Kragujevac 799 miliona dinara, za Niš milijardu 243 miliona, za Novi Sad milijardu 690 miliona.
Nema ravnomernog razvoja i ne može biti taj ravnomerni razvoj. Biće strašan problem ako se sve što ekonomski vredi bude preselilo u Beogradu. Beogradske ulice se mogu šminkati, ali se ne mogu proširiti. Uske su beogradske ulice da prime dobar deo građana Srbije koji beže iz unutrašnjosti Srbije, jer su im neuslovni uslovi za život.
Upravo iz tog razloga sam malopre pričao i rekao da je Ministarstvo za infrastrukturu dobilo malo sredstava. Zato što upravo preko Ministarstva za infrastrukturu treba da se napravi taj ravnomerni razvoj infrastrukture u Srbiji. Šta ćemo kada danas njega vodi Velimir Ilić? Sutra će ga voditi neki drugi Ilić ili kako se ko bude prezivao.
Ali, bez obzira ko vodi to ministarstvo, to ministarstvo je trebalo da ima veći kolač, jer to nije kolač za ministra, već je to kolač za građane Srbije koji treba da dobiju tu infrastrukturu i da nam se ne dešava ono što se dešava, da sve što vredi, finansijski nešto ima, beži iz unutrašnjosti i dolazi u Beograd.
To su stvari oko kojih treba razmišljati. Mislim da onaj deo priče koji sam pričao, o mladim talentima, mladim ljudima iz Kragujevca, koje mi, koji danas određujemo sudbinu ove države, nismo primetili, ne vidimo ih ovde, a videše ih oni iz dalekog sveta, pa i oni preko okeana. Moramo razmišljati o tim ljudima. Takve dece u Srbiji ima mnogo, mnogo talentovane dece ima, školujemo neke ljude, a onda kad završe školu ih sada nekako zaboravljamo. Doći će trenutak kad ćemo se zbog toga kajati, ali se plašim da će tada biti kasno.
Iz tih razloga, pretpostavljam, biće i rebalansa budžeta, jer ovaj budžet sa ovim deficitom mora da doživi sigurno rebalans i ova priča nije da bilo koga kritikujem, već da kao čovek, poslanik, čovek koji ima troje dece, i moja deca, i vaša deca i sva deca Srbije treba da žive u normalnim uslovima, a ne da beže iz ove zemlje.
Upravo iz tih razloga, za te mlade ljude koji se trude i ulažu maksimalni napor, koji dokazuju sebe na mnogim takmičenjima, pobeđuju mnoge u svetu, a ipak na neki način žive u mnogo lošijim uslovima i mnogo manje sredstava za školovanje i obrazovanje imaju, ali taj potencijal koji imamo u ljudima, naravno, i u onom profesorskom kadru, da ne zaboravimo, jer će ljudi izgubiti motiv da se bore i biće nam to veliki problem sutra, da ne budemo zemlja staraca, bolesnih, iznemoglih ljudi i tajkuna.
Na kraju da kažem da u tom nekom rebalansu budžeta i Ministarstvo zdravlja treba da dobije veći kolač. Treba da dobije veći kolač zato što se Srbija nalazi pred velikim problemom. Preko 130.000 ljudi je obolelo od malignih bolesti i boluje u Srbiji. Veliki problem predstavlja Srbiji ta cifra i možda Srbija to ozbiljno nije shvatila.
No, niko od nas ne može garantovati da ga ta sudba ne može zadesiti. Srbija, kao jedna mala zemlja koja je imala solidan zdravstveni sistem, mora se izboriti u ovim uslovima da i sada ima dobar zdravstveni sistem i da građani Srbije dobiju pristojno, dobro i kvalitetno lečenje u zdravstvenim ustanovama.
Preko 33.000 ljudi godišnje umire od malignih oboljenja i o tome niko ne diskutuje. O tome moramo da povedemo računa, godišnje izgubimo jedan grad. Bojim se da će i ovaj budžet koji je mali, ako se ovako nastavi, možda biti veliki, jer neće imati ko da ga koristi u ovoj zemlji. Zato moramo da povedemo računa i u tom rebalansu da razmislimo i o Fondu za mlade talente, i o Ministarstvu zdravlja, i o Ministarstvu za infrastrukturu, jer to su ključna ministarstva koja treba da obezbede dobar i kvalitetan život, i dobro i kvalitetno lečenje i preventivnu medicinsku struku, da bi smanjili broj obolelih, a i da uradimo infrastrukturu i omogućimo ravnomerni razvoj, da nam ljudi ne beže iz Srbije i dolaze ovde za Beograd i da zainteresujemo ljude, da dođu i da otvaraju svoje preduzeće i da se ovi ljudi zapošljavaju.
Problem zapošljavanja, problem lečenja i problem mladih talentovanih ljudi, njihovog posla, njihove budućnosti, to je velika obaveza za nas koji danas određujemo sutrašnjicu građana Srbije u ovom parlamentu.
Neki drugi ljudi su obezbeđivali i određivali prošlost. Znamo kakva nam je prošlost, znamo kakva nam je sadašnjost, ali dajmo da se izborimo da nam zato bude bolja budućnost. NS će podržati ovaj budžet, ali smo želeli da u jednom mirnom, korektnom tonu skrenemo pažnju i kažemo ministru finansija da su ovo stvari na koje treba obratiti više pažnje u rebalansu budžeta, jer ovo treba da bude i budućnost Srbije.