Gospodine Nikoliću, pretpostavljam da ste vi častan čovek, ili nas bar vi u to često ubeđujete. Sada postupite kao častan čovek. Obećali ste da ćete se, ukoliko izgubite izbore, povući iz politike. Niste održali reč. Reč obavezuje. Vi se već treći put kandidujete i svaki put doživljavate fijasko. Manite se politike, vratite se vašem starom zanatu, vratite se konačno poslu koji imate da radite.
Neverovatno je da ne možete da shvatite da ste vi prošlost za Srbiju. Vi ne postojite. Imali ste rezultata, ali vi ste u prvom krugu prošli, ali niste pobedili. Već treći put gubite. Prema tome, nemate više razloga da se kandidujete. Ishod se zna. Doživećete potpuni fijasko, i vi i vaša stranka.

Dame i gospodo, zaista sam se do sada suzdržavao, ali priznajem da više ne mogu. Da vam kažem, gospodo sa desne strane, prosvetna javnost se na vaše priče i tlapnje zabavlja, nestručna javnost smeje, a stručna javnost se zgražava.
Verujte mi, ovo o čemu vi pričate zaista nema nikakav vrednosni sud. Vi pričate kako treba ukinuti maturu. U srpskoj tradiciji je da postoji završni ispit, postoji i matura, i to je za gimnazijalce ispit zrelosti, a za one sa stručnom školom, to je ispit stručne osposobljenosti.
Pa kome se to vi dragi moji udvarate, pa da li to znači da oni koji ne mogu da završe maturu, da ih vi sada regrutujete za vaše birače, pa recite to otvoreno, je li to vaš poziv da vaš predsednički kandidat dobije podršku ponavljača u Srbiji?
Kada ste imali predloge o nekim tehničkim detaljima, pa hajde đene-đene, ali pričati o stvari koja je u Srbiji nepromenjiva i konačno, većina ljudi ovde ima završnu maturu, ja imam maturu, moja deca imaju maturu i ništa im ne škodi zbog toga.
Sa druge strane, zaista, draga moja gospodo, hajde ovako, pogledajte još jednom šta ste napisali, pogledajte vaše obrazloženje; više od 50% obrazloženja, znate šta piše, piše - to je koncepcija SRS. U šta ste nas ubedili, kakav je to argument, šta to znači?
Ako se za nešto zalažete i ako to kandidujete na Odboru za prosvetu, onda imate ljude koji se u te stvari razumeju, a da biste ih ubedili mora vam biti argumentacija ubedljiva, a ne vaš program. To nas ne obavezuje, hvala bogu, a neće ni birače. Živi bili.

Dame i gospodo, dragi moj gospodine Krasiću, znam da ste vi bili ministar. Pravo da vam kažem, čak i ličite na ministra. Međutim, bio je još jedan ministar pre vas, a on, pravo da ti kažem, brate, ne liči ni na šta, ne znam da li će mu iko poverovati da je bio zamenik ministra prosvete, a teško prosveti kojoj je on bio zamenik ministra. Zato smo imali takvo stanje.
A, sada, dragi moj gospodine, nisam naveo kao krunski argument za završne ispite to što imam završni ispit, maturu, i ja i moja deca. Ne, to je samo slika stanja prosvete u Srbiji, da je to tradicija. A, ako vas zanima glavni razlog, rekao sam, ali pošto se vi pravite Toša, kao da niste shvatili, moraću da ponovim zbog onih kojima nisam rekao, a moguće je da oni ne znaju, ako se ne prave Toše.
Dakle, glavni razlog je u tome što nije svugde, u celoj zemlji Srbiji, isti obrazovni standard, što svaka ocena u zemlji Srbiji, istog nivoa, četvorka ili petica, nema istu specifičnu težinu, iza nje nemamo isti kvantum zvanja. Iz tog razloga postoji potreba zakonodavca da uvede završni maturski ispit i da upristoji tu ocenu, jer nekome kao da je naduvana.
A, konačno, neću pomenuti mesto, ali znam - pre nekoliko godina, kada je moj sin polagao prijemni ispit na FON-u, da je dvanaest svršenih gimnazijalaca, maturanata, Vukovaca, imalo čak negativne ocene, negativne bodove, a da su imali ozbiljan završni ispit verovatno do toga ne bi došlo. Ne pominjem mesto. Pominjem samo pojavu.
Pretpostavljam da su vama razlozi za to poznati. Ako se radi o osnovnoj školi, možemo čak da upristojimo tu malu maturu, taj završni ispit, da ima poseban značaj, tako što će mu se to priznati kao ulaznica u srednju školu, kao prijemni ispit. A, kada je u pitanju zanimanje, nema ni jednog zanimanja, dragi moj gospodine Krasiću, bez majstorskog pisma. Tako vam je to.

Gospodine predsedniče, mislim da vam se neopravdano prigovara da slobodno tumačite Poslovnik. Naprotiv, vi Poslovnik tumačite restriktivno, pa u članu 217. ste preskočili da pročitate drugi stav koji kaže – da narodnom poslaniku iz stava 1. (koji ste čitali) koji neopravdano odsustvuje prilikom utvrđivanja kvoruma ili u toku rada na sednici Narodne skupštine, oduzeće se status poslanika na stalnom radu u Skupštini Srbije.
Dakle, poznato je da je Poslovnik imao verifikaciju i na Ustavnom sudu i da Ustavni sud nije osporio ovu odredbu (glasovi – što si pametan, strašno).
Prema tome, ne vidim razlog...

Dakle, još jednom predlažem da Administrativni odbor raspravi ovu stvar i da donese zaključak i meru saglasno postojećem poslovniku. Inače, postoji način da se taj poslovnik promeni. Neka najveća poslanička grupa u ovom parlamentu podnese predlog izmena, neka on uđe na dnevni red... (Glasovi – pa, podneli smo ga.)
Nisam pročitao da ste intervenisali na ovom članu. Nisam u to siguran. Ali, u svakom slučaju...

...apelujem da se taj zahtev stavi na dnevni red.

Dakle, još jednom zahtevam od vas, gospodine predsedniče, da zakažete sednicu Odbora i da postupite po Poslovniku. Hvala lepo.

Dame i gospodo, nisam učestvovao u raspravi, pa mi dopustite, biću zaista kratak, ukazaću na priču o cenzusu.
Ovako, prosto, ta tema nije jeretička, jer ako bi cenzus bio 2%, samo bi još dve izborne liste mogle da prođu taj prag. Evo ovako, ako bi cenzus ostao 5%, posmatramo model prethodnih izbora, to nam je sada tema o kojoj možemo da razgovaramo, broj važećih listića je 3.238.381. Kod 3% cenzusa je 3.400.146, kod 2% cenzusa je 3.484.609, a kod prirodnog cenzusa ili praga bi broj važećih listića bio 3.749.237.
Ovde se često govori o prirodnom pragu ili o prirodnom cenzusu; šta je to, da objasnimo biračima, onima koji su neupućeni. To je količnik od broja važećih listića i one ukupne poslaničke kvote.
Nešto ukupno predstavlja taj problem. Nisam protiv toga da zaista stranke nacionalnih manjina koriste pravo pozitivne diskriminacije, da imaju pravo na prirodni cenzus i da tako obezbede ulazak u parlament. Nešto drugo je problem, na taj način mi preferiramo onaj pravi proporcionalni sistem, a sistem u našem Zakonu o izboru narodnih poslanika, ne govorim o ovom količniku, nije pravi proporcionalni, on je hiperproporcionalni.
Sada, ne navodeći stranke, govorim samo o njihovim listama, evo šta možemo da saopštimo. Na prethodnim izborima, primenom proporcionalnog sistema, stranke bi osvojile sledeći broj mandata: prvoplasirana 82, drugoplasirana 52, treća 37, četvrta 34, 23 i 22. Vidite da su odstupanja minimalna, samo dve izborne liste imaju plus jedan, odnosno minus jedan.
Ako bi tu sliku primenili na cenzus od 3%, pošto je bilo zauzimanja i za taj cenzus od 3%, imali bismo sledeću situaciju.
Prva izborna lista bi osvojila 78 mandata, a na cenzusu od 2% - 76. Druga izborna lista, govorim o redosledu, govorim o osvojenim mandatima, druga lista ili DSS bi osvojila, u cenzusu od 3% - 50, a u cenzusu od 2% - 49 mandata. Treća izborna lista bi osvojila 35 u cenzusu od 3%, a u cenzusu od 2% - 34 mandata. Četvrta izborna lista u hijerarhiji bi osvojila 32 mandata u cenzusu od 3%, odnosno u cenzusu od 2% - 31 mandat. Peta izborna lista u bi u prvom slučaju osvojila 22 mandata, u drugom 21. I šesta izborna lista bi u oba slučaja osvojila 21 poslanički mandat.
Lista za toleranciju bi osvojila 12 mandata i u cenzusu od 2% i 3%, a u cenzusu 2% bi još samo mogla da se kvalifikuje Demokratska alternativa i osvojila bi 6 mandata.
Ako bi čak i usvojili smanjeni cenzus, ne bismo favorizovali ni jednog autsajdera, a autsajder u principu ostaje autsajder.
Dakle, nije to ništa jeretičko, ne apelujem na skupštinu da to učini, ali kažem da bi to bio minimalni pomak i možda bi to bio jedan akt dobre volje, jer, konačno, svako političko mišljenje je legitimno.
Kada sam pomenuo maločas prirodni cenzus, onda on u našoj situaciji iznosi 15.099,208. Jedan problem ostaje, sasvim je sigurno da će se usvojiti ova izmena zakona, gde će se primeniti prirodni cenzus za stranke nacionalnih manjina, ali onda mi uvodimo drugo pravilo, tipičan proporcionalni sistem, a ne Dontov količnik, što stvara opet jednu zabunu, jer prosto u ovom momentu u Srbiji funkcionišu tri izborna sistema.
U Vojvodini imamo to trokružno, drugi krug sa tri kandidata u većinskom sistemu, na lokalnom imamo tipičan taj proporcionalni sistem i cenzus od 3%, a sada u Republici imamo 5% i Dontov količnik, koji je sličan proporcionalnom sistemu, ali nije to.
Zahvaljujem još jednom i hvala lepo.

Dame i gospodo, gospođo Mićić,  propustili ste priliku da blagovremeno upozorite subjekta koji je prethodno zauzeo ovu govornicu...

Dakle, dopustite mi da vam objasnim. Pre pet meseci sam vas pitao da li ta grupa postoji, jer smo utvrdili da ne  postoji. Vi ste me udostojili odgovora pre mesec dana. Sa tim odgovorom sam upoznao prethodnog govornika, da on prosto ne postoji. Dakle, upoznat je sa sadržajem vašeg pisma.
Vi kažete da poslanička grupa Srbija ne postoji, da je ona isfingirana, a usput mi kažete da niste dužni da obznanite da je prestao njen rad. Pošto ste to propustili, ja obznanjujem da ta grupa ne postoji, kao što nikada nije postojao govornik koji je maločas govorio, govorio je mimo Poslovnika. Prema tome, molim da zapisničar konstatuje da je on činio u svojstvu bez svojstva.

 Dame i gospodo narodni poslanici, juče na sednici Odbora za prosvetu istina je da sam izdvojio mišljenje. Ovde se razgovara o nepoverenju Vladi. Član sam takođe Odbora za inostrane poslove, koji zaseda danas. Takođe kanim da i tu izdvojim mišljenje. Kako nemam naviku da se mnogo javljam da govorim, zapravo sve što budem hteo da kažem reći ću to u jednom komadu, onda budite strpljivi, da se završi rad ovog odbora, pa ću izdvojiti svoje mišljenje i govoriću o stvari. Zaista ne želim da se dva puta javljam o istoj stvari.

Vi ste zapravo, gospođo, promovisali jedan zavičajni princip prava na repliku, pa koristeći taj zavičajni princip, a često povlačeći ime Priboja i poslednjih izbora, dajem potpunu informaciju: DS u Priboju je osvojila tri mandata u skupštini, u lokalnoj skupštini ima tri mandata, DSS ima pet mandata, Nova Srbija ima dva mandata, SPO ima četiri mandata, Građanski savez ima tri mandata, ali vi ste u Demokratskoj stranci.
Prema tome, vi niste osvojili vlast. Ukupno, od 41 mandata vi imate četiri mandata, ukupno od 41 mandata vi raspolažete sa devet mandata. Broj glasova koliko ste vi osvojili je negde oko 17%. Prema tome, sa 17, 18% u Srbiji se ne može vladati. Doduše, vama se čini da može, ali uveravam vas da to nije dovoljno za vladanje Srbijom. Ne znam koje ćete metode još koristiti, ali otprilike ovaj nema prođu.
Usput sam propustio da kažem, mora se priznati, SPS je osvojio osam mandata. Prema tome, to je činjenica i ona se ne može osporavati. Sve se može osporavati, osim broja, a broj je fakat, to je ono što važi. S druge strane, čujemo da je na putu formiranje neke lokalne koalicije, ali tu stvari idu prilično trapavo. Kako otprilike stvari za sada stoje, na pomolu je ponovno uvođenje privremenih mera. Znam da to žutoj alijansi odgovara, jer su oni navikli da vladaju i bez izbora, jer su pre toga pučistički vladali.
Dakle, za sada još nije bila konstitutivna sednica lokalne skupštine. Ona još nije konstituisana i još mandati odbornika nisu verifikovani, a kako stvari stoje vi ćete vladati bez parlamentarne podrške, odnosno imaćete svojevrsni vid lokalne kohabitacije, ako je to uopšte moguće. Eto, istini za volju, to je činjenica. Hvala lepo.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, poslanička grupa Nova Srbija je smatrala da se rasprava o razrešenju predsednice gospođe Mićić mogla obaviti za jedan dan. Toliko je bilo potrebno u slučaju razrešenja prethodnog predsednika gospodina Maršićanina. Gospodin Maršićanin nije dozvolio da sumnjiva parlamentarna većina seiri nad njegovom smenom, već je viteški podneo ostavku. Umesto da sledi primer svog prethodnika, gospođa Mićić se upustila u odbranu svoga lika i dela. I da u toj odbrani nije prekoračila tananu granicu koja deli istinu od laži, mi ne bismo imali potrebe da učestvujemo u ovoj parlamentarnoj raspravi. Ali, idemo redom.
Gospođo Mićić, kažete da vam nije drago što je inicijativa za vašu smenu potekla od političkih protivnika iz 2000. godine. Da vas utešim - neće vas smeniti protivnici iz septembra 2000. godine, već tadašnji saveznici. Kažete da je skupštinska većina obećala da će promeniti sistem. Što ga nije promenila? Nadam se da poređenje nije prejako, ali podsećam da onog momenta kad je pao nacizam, pao je i njegov simbol - kukasti krst. Ako ste obećali pad sistema, tj. komunizma, što niste suspendovali njegova znamenja? Za to ste imali razloga.
Podsećam vas da je desetak dana nakon konstituisanja Skupštine ovog saziva potekao jedan predlog odluke koji je, čini mi se, tada uživao veliku podršku, jer su ga potpisali i neki poslanici Demokratske stranke. U toj odluci se tražila suspenzija preostalih simbola, ali šta da radimo kad su oni nekome prirasli za srce, pa nisu mogli da se oslobode toga.
Dakle, istina je da gospodin Maršićanin takođe nije hteo da ovu odluku stavi na dnevni red. Podnošenjem ostavke oslobođen je odgovornosti. Gospođo Mićić, ako i vi tako učinite, bićete oslobođeni svake odgovornosti zašto ste odbijali da Skupštini predložite donošenje takve odluke ili, konačno, da predložite da to bude na dnevnom redu, pa neka parlamentarna većina o tome odluči. To je potpuna sloboda političkog izbora. To sam vas zamolio u pismu napisanom 5. februara prošle godine.
Uzgred, podsećam narodne poslanike da je u gimnazijskom udžbeniku istorije štampanom posle 5. oktobra 2000. godine stajalo da se toga dana Srbija oslobodila od komunizma. U drugom izdanju udžbenika isti autor više nije bio siguran u prethodnu tvrdnju. Iz tog razloga je ta konstatacija izostala u drugom izdanju. Da li je to krivica politike koja je poražena 5. oktobra 2000. godine? Ne, naravno. To je uspeh te politike, nažalost.
Gospođa Mićić spočitava parlamentarnoj manjini da neće da promeni Miloševićev ustav. Zašto bi ga menjala manjina, neka ustav promeni DOS-ova većina u Ustavnoj komisiji. To je njen zadatak. Član sam Ustavne komisije i podsećam da kooperativnosti sa moje strane u tom pogledu prosto nije manjkalo. Velika je sramota za skupštinsku komisiju i za Skupštinu u ovom sastavu ukoliko do kraja svog mandata ne promeni postojeći Miloševićev ustav.
Gospođo Mićić, kažete da poslaničkoj grupi DSS nisu oduzeti mandati. Jesu, samo Skupština u tom interegnumu nije zasedala. DOS je izbacio DSS iz koalicije, a Administrativni odbor konstatovao prestanak mandata njegovim poslanicima. Ne možete izbeći odgovornost za loš rad skupštinskih tela. Konačno, svima njima ste vi kapa.
Evo, usput podsećam da sam član Odbora za inostrane poslove. Čitajući Poslovnik, pročitao sam da taj odbor daje saglasnost za delegacije koje nastupaju kao parlamentarne delegacije i predstavljaju ovu skupštinu u inostranstvu. Pitao sam predsednicu Odbora, pretpostavljam da je ona tu, ili nije, da li se nekada desilo da je taj odbor dao saglasnost. Rekla mi je da nije nikada. Pitao sam ko je to radio, kaže da je to radila predsednica Skupštine. Rekao sam na Odboru - ako je to tako, a izgleda da jeste, jer vi kao zvanično lice to potvrđujete, onda stavite pitanje njene odgovornosti u kršenju Poslovnika. Ne znam da li će me poslušati.
Ključni problem u radu Skupštine kojom ste vi predsedavali je vidljiv utisak da parlament predstavlja puku transmisiju Vlade. Uostalom, da je bilo dobre volje, predsednik države se mogao izabrati u decembru prošle godine. Jedini uslov je bilo ukidanje cenzusa u prvom krugu. Nismo baš primetili da ste se za to zalagali. Kao što to konačno nije ni sada urađeno.
Gospođo Mićić, vidim da ste vi ponosni na delo svoje stranke, Zakon o lustraciji. Da li ste svesni da on predstavlja mrtvo slovo na papiru? Da bi se taj zakon mogao primeniti neophodan preduslov je donošenje zakona o otvaranju dosijea koje je o građanima vodila Služba državne bezbednosti, odnosno tajna policija. Podsećam vas da sam zajedno sa gospodinom Jaćimovićem iz DSS-a 5. decembra 2001. godine (evo sada će se navršiti tužna dvogodišnjica) podneo predlog zakona o pravu građana Srbije na potpuno raspolaganje i korišćenje sopstvenog dosijea vođenog u Službi državne bezbednosti.
U ljubaznom pismu upućenom vama 5. februara 2002. godine učtivo sam zamolio da se predlog zakona stavi na dnevni red. Vi ste to odbili i uskratili ste mi pismeno obrazložen odgovor za takvo ponašanje. Zašto se sada vajkate na antilustracionoj većini. Pa, vi ste objektivno njen protagonista.
Na kraju, nemojte se pozivati na vašu viziju o Srbiji iz vremena njenog demokratskog prevrata 5. oktobra. Vaša stranka je ušla u vlast, a vi ste postali i vršilac dužnosti šefa države. Vi ste realizator svojih vizija, a parlamentarni izgled Srbije je vaše delo ili ogledalo. Ako je ono uspelo, nemate razloga za strah. To znači da vašem transferu iz Užica u Užičku na Dedinju nije isteklo vreme. U protivnom, bojim se da jeste. Uz sve poštovanje vaše tanane lirske dušice dužan sam saopštiti stav Nove Srbije: poslanička grupa Nove Srbije glasaće za razrešenje predsednice Narodne skupštine.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo Mićić, uvaženo predsedništvo, poštovane poslaničke kartice, kao što neko duhovitiji od mene ranije reče, recimo, šta kaže ministar Đelić - da budžetski deficit za ovu godinu iznosi 9 milijardi, a saniraće se - pod jedan - iz agrarnog budžeta, dva - iz budžeta MUP-a i tri - država će štedeti na sebi i ostalo je ono četvrto - alternativa je i primarna emisija.
Imam utisak da je sukob između G17 i preostalog DOS-a isfingiran, jer naprosto želi se biračko telo da polaraizuje i kaže ovako, postoje samo te dve stvari, ono treće ne postoji, a naravno, te dve stvari su u početku različite. Kada vas prevarimo pa vi glasate za nas ili za njih, misleći da oni nismo mi, mi ćemo vas onda opet udružiti i tako dalje. Ta varijanta Srbije protura se iz prostog razloga da bi se pokazalo da je to jedini, nažalost, oskudan izbor. Inače, tradicija srpskih guvernera jeste da se novčanice potpisuju ćirilicom. Nadam se da će gospođa Udovički Kori, a inače to je često, frekventno je to ime u Srbiji, a znam u mom selu Leposava, Milivojka, pa ono treće Kori.
Pretpostavljam da će ona imati vremena da se uvežba lepo, tako da će ta tradicija potpisa biti očuvana. Izbor guvernera u Srbiji nikada nije bila stvar političkog ukusa. Nemam običaj da hvalim komuniste, naprotiv, ali istaći ću da nakon pobede komunističke revolucije, zadržan je isti guverner Radosavljević, a mislim čak do 60-tih godina, koji je bio guverner i u Nedićevoj vladi, potpisivao je dinar iz prostog razloga što je on stručno lice i Srbija nije imala nekog drugog da mu poveri tu guvernersku palicu. Srbi, kao narod tolerantan, koji uvažava druge, nikada nije demonstrirao skučenost, a tako recimo i Jevrejin je mogao biti guverner Narodne banke Srbije, iz prostog razloga što je stručan. Prema tome, niko ne prigovara gospođi Kori Udovički poreklo, ali nešto joj mogu da prigovorim (smirite se gospođo Milka) sa aspekta mog političkog ukusa.
Sudbina mog oca i mene bila je da nam vladaju očevi komunizma. Nadao sam se da će makar moj sin izbeći tu sudbinu. Kako stvari teku, neće i on će biti kažnjen. Tako će deca komunizma upravljati životima mog sina i mojim. Šta da radimo? Naravno, govoreći o očevima i deci komunizma, a mislio sam na one koje su nam uveli komunizam i mislio sam na njihovu decu koja zbog toga nisu kriva. Po tom osnovu, zaista, ne moraju biti kažnjena, ali pitam, a što moraju biti nagrađeni. Još jednom ističem da su guvernersko mesto u Srbiji zauzimali ljudi posebne stručnosti. Ističim jednu važnu činjenicu, recimo istorijski poznatu, da je valuta novčana, naš dinar, očuvao svoju vrednost i posle Prvog svetskog rata, iako je privreda bila potpuno devastirana.
Dakle, dame i gospodo narodni poslanici, i vi koji čujete i koji ne čujete, poslanički klub Nove Srbije neće podržati izbor guvernera, gospođe Udovički. Znam da ste vi zbog toga potreseni, ali zato nastojte da ih navatate 126, krenite na vreme. Hvala lepo.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, Zakon o lustraciji trebao bi da liči na slične zakone donete u zemljama realnog socijalizma i komunizma, blagovremeno, onda kada je on pao krajem 1980. i početkom 1990. već prošlog  veka.
Kada je u pitanju Srbija, on je u tragičnom zakašnjenju, ali čini mi se da on ovako, kako je koncipiran, kao i zamišljen, neće ni ispuniti svoju svrhu i suštinsku namenu. Neću govoriti o formalnim primedbama na njegovo sprovođenje i na ovu komisiju, neću isticati da su neki predloženi članovi komisije povukli svoju kandidaturu iz razloga što o njoj nisu bili obavešteni ili prosto što smatraju da se nalaze u lošem društvu.
Neću isticati rokove koji su u zakašnjenju, ali suštinski ostaje pitanje, Zakon o lustraciji treba da označi prekid sa vremenom komunizma, ali nažalost, ova vlast je u kontinuitetu sa onim komunističkim periodom pre Osme sednice. Ovo je tihi obračun komunista sa komunistima. Mi, koji smo žrtve kršenja ljudskih prava, u takvom obračunu ne smatramo da treba da učestvujemo.
Mi, zaista, ne znamo ko će ovde koga da lustrira. Recimo, u celom zakonu se ne pominje da postoji odgovornost Komunističke partije. Komunistička partija, po svojoj suštini, jeste jedna zločinačka organizacija, naravno. To ne znači da su svi njeni članovi zločinci. Ne, daleko od toga.
Ovaj zakon o lustraciji prosto to pitanje ne postavlja. Vi govorite o nekim ekskluzivnim ljudskim pravima i, otprilike, govorite samo da su kršena od 1976, kao što zakon ističe, a naročito od 1990. godine, kao što ćete ga, kako osećam, primenjivati. Kršenja ljudskih prava postojala su i ranije i mi znamo ko su njegovi vinovnici. Da bi ovaj zakon imao smisla, morao bi se prvo izvršiti čin lustracije.
Zaista se pitam, pozivate se na dosijee, koje je Služba državne bezbednosti vodila o pojedinim nepodobnim licima, naravno sa stanovišta vlasti, a sada je Ustavni sud osporio uredbu kojom su imaoci dosijea mogli da izvrše uvid u sadržaj. Istina, taj sadržaj je u dobroj meri prepariran. Imena doušnika, imena saradnika su prekrivena, imena ljudi koji su kršili ljudska prava su sačuvana.
Saznajemo da su ti dosijei sada u posedu MUP-a, a gospodin Dinkić ističe da ministar policije sa tim dosijeima drži pola Vlade u šaci. Sada se zaista pitam, kako će taj zakon o lustraciji da bude primenjen, koja je to kategorija stanovištva. Nije kršenje ljudskih prava nešto imaginarno, o čemu mi nešto ne znamo.
Kršenje ljudskih prava je realno, opipljivo i trag je o njemu ostao. Pitam se, zaista, ako su ljudi koji su imali te dosijee sprečeni da iste pročitaju, a komisiji dajete diskreciono pravo da ona otvori taj dosije i da ga koristi, pa šta ćemo onda sa žrtvama, šta ćemo sa onima koji su pogođeni represivnim merama koje je prethodna vlast u kontinuitetu primenjivala.
Iz tog razloga, poslanička grupa Nove Srbije neće podržati odluku o biranju članova komisije za lustraciju, iz razloga što ovaj zakon i ova komisija neće ostvariti cilj za koji smo verovali da će biti ostvaren nakon petooktobarskih promena. Hvala lepo.