Dame i gospodo, nisam učestvovao u raspravi, pa mi dopustite, biću zaista kratak, ukazaću na priču o cenzusu.
Ovako, prosto, ta tema nije jeretička, jer ako bi cenzus bio 2%, samo bi još dve izborne liste mogle da prođu taj prag. Evo ovako, ako bi cenzus ostao 5%, posmatramo model prethodnih izbora, to nam je sada tema o kojoj možemo da razgovaramo, broj važećih listića je 3.238.381. Kod 3% cenzusa je 3.400.146, kod 2% cenzusa je 3.484.609, a kod prirodnog cenzusa ili praga bi broj važećih listića bio 3.749.237.
Ovde se često govori o prirodnom pragu ili o prirodnom cenzusu; šta je to, da objasnimo biračima, onima koji su neupućeni. To je količnik od broja važećih listića i one ukupne poslaničke kvote.
Nešto ukupno predstavlja taj problem. Nisam protiv toga da zaista stranke nacionalnih manjina koriste pravo pozitivne diskriminacije, da imaju pravo na prirodni cenzus i da tako obezbede ulazak u parlament. Nešto drugo je problem, na taj način mi preferiramo onaj pravi proporcionalni sistem, a sistem u našem Zakonu o izboru narodnih poslanika, ne govorim o ovom količniku, nije pravi proporcionalni, on je hiperproporcionalni.
Sada, ne navodeći stranke, govorim samo o njihovim listama, evo šta možemo da saopštimo. Na prethodnim izborima, primenom proporcionalnog sistema, stranke bi osvojile sledeći broj mandata: prvoplasirana 82, drugoplasirana 52, treća 37, četvrta 34, 23 i 22. Vidite da su odstupanja minimalna, samo dve izborne liste imaju plus jedan, odnosno minus jedan.
Ako bi tu sliku primenili na cenzus od 3%, pošto je bilo zauzimanja i za taj cenzus od 3%, imali bismo sledeću situaciju.
Prva izborna lista bi osvojila 78 mandata, a na cenzusu od 2% - 76. Druga izborna lista, govorim o redosledu, govorim o osvojenim mandatima, druga lista ili DSS bi osvojila, u cenzusu od 3% - 50, a u cenzusu od 2% - 49 mandata. Treća izborna lista bi osvojila 35 u cenzusu od 3%, a u cenzusu od 2% - 34 mandata. Četvrta izborna lista u hijerarhiji bi osvojila 32 mandata u cenzusu od 3%, odnosno u cenzusu od 2% - 31 mandat. Peta izborna lista u bi u prvom slučaju osvojila 22 mandata, u drugom 21. I šesta izborna lista bi u oba slučaja osvojila 21 poslanički mandat.
Lista za toleranciju bi osvojila 12 mandata i u cenzusu od 2% i 3%, a u cenzusu 2% bi još samo mogla da se kvalifikuje Demokratska alternativa i osvojila bi 6 mandata.
Ako bi čak i usvojili smanjeni cenzus, ne bismo favorizovali ni jednog autsajdera, a autsajder u principu ostaje autsajder.
Dakle, nije to ništa jeretičko, ne apelujem na skupštinu da to učini, ali kažem da bi to bio minimalni pomak i možda bi to bio jedan akt dobre volje, jer, konačno, svako političko mišljenje je legitimno.
Kada sam pomenuo maločas prirodni cenzus, onda on u našoj situaciji iznosi 15.099,208. Jedan problem ostaje, sasvim je sigurno da će se usvojiti ova izmena zakona, gde će se primeniti prirodni cenzus za stranke nacionalnih manjina, ali onda mi uvodimo drugo pravilo, tipičan proporcionalni sistem, a ne Dontov količnik, što stvara opet jednu zabunu, jer prosto u ovom momentu u Srbiji funkcionišu tri izborna sistema.
U Vojvodini imamo to trokružno, drugi krug sa tri kandidata u većinskom sistemu, na lokalnom imamo tipičan taj proporcionalni sistem i cenzus od 3%, a sada u Republici imamo 5% i Dontov količnik, koji je sličan proporcionalnom sistemu, ali nije to.
Zahvaljujem još jednom i hvala lepo.