Predlog zakona o bezbednosno- informativnoj agenciji; član 1, skida se oznaka poverljivosti, državna tajna sa svih dosijea službe DB koji su vođeni o građanima Republike Srbije u kvalifikaciji - unutrašnjeg neprijatelja, nacionalizma, odnosno unutrašnjeg ekstremizma i terorizma, u periodu od osnivanja SDB-a do stupanja na snagu ovog zakona.
Član 2; Ministarstvo unutrašnjih poslova objaviće spisak svih građana Republike Srbije o kojima je vođen dosije iz člana 1. ovog zakona.
Član 3; na lični zahtev građaninu sa spiska iz člana 2. ovog zakona (u daljem tekstu - imaoci dosijea) omogućava se uvid u sopstveni dosije, s pravom na potpuno raspolaganje i korišćenje istog. MUP Srbije će ukloniti sve zapreke kojima se čuva anonimnost i konspirativnost informatora i saradnika službe DB.
Član 4; imaoci dosijea, pre nego što ostvare pravo na potpuno raspolaganje i korišćenje istog, obavezni su da potpišu izjavu da sadržaj dosijea ne može biti predmet nikakvog sudskog ili upravnog spora. Saznanja kojima imaoci dosijea raspolažu ne mogu biti osnov ni za kakvu materijalnu ili pravnu satisfakciju. Izgled i sadržaj izjave iz stava 1. ovog člana propisaće MUP Srbije posebnim uputstvom.
Bilo je mnogo razloga za donošenje ovog zakona. Zaista, pre nego što se izašlo sa predlogom o promeni imena službe državne bezbednosti, o njenoj dislokaciji u institucionalnom pogledu, dakle da više nije u resoru MUP-a, nego da prosto deluje kao posebna direkcija, kako neko reče, u Vladi, odnosno posebna uprava.
Bili su mnogi razlozi da se ovaj zakon donese pre toga, a te ću razloge navesti. U sklopu očekivanih promena, nakon demokratskog prevrata od 5. oktobra 2000. godine, mišljenja smo da je jedna služba u okviru MUP-a, a često i van njegove kontrole, ostala većim delom nedirnuta, a njena delatnost nerasvetljena.
Služba DB-a je delovala kao tajna policija i pretorijanska garda komunističke oligarhije u periodu 1944-1990. godine, a u vremenu od 1990. do 2000. godine je bila isto to u službi SPS-a kao ideološkog, pravnog i imovinskog sledbenika Saveza komunista Srbije. Obični ljudi ne znaju čime se bavila SDB, mada su posledice njenog misterioznog rada trpeli svi slobodoumni građani Srbije.
Naravno da razlozi za donošenje ovog zakona jesu politički, jer je SDB funkcionisala kao politička policija. Ali, nisu samo to. Postoje moralni razlozi za donošenje ovog zakona. Žrtve komunističkog režima imaju pravo da saznaju imena doušnika i informatora SDB-a. Svesni smo da neka saznanja mogu biti bolna. Sve su to ljudi iz neposrednog okruženja građana o kojima je vođen dosije.
Međutim, imaoci dosijea mogu samo da sumnjaju u svoje dostavljače, a da nikada ne budu sigurni u njihov identitet. Moralnoj obnovi naše države i društva korisni su ljudi koji veruju svojim prijateljima, rođacima i saradnicima sa posla, korisniji su nego oni koji sumnjaju. Sumnja je najčešće neopravdana, a neopravdana sumnja može proizvesti klevetu.
Zato je uredba Vlade objavljena u "Službenom glasniku RS" broj 31/2001, koja tretira pitanje dosijea vođenih o građanima Republike Srbije, restriktivna i ograničava prava i slobode građana koji su ustavna kategorija. Naprotiv, mi smatramo da je prva uredba Vlade o skidanju oznake poverljivosti sa dosijea vođenih o građanima Republike Srbije u službi DB-a, "Službeni glasnik RS", broj 30/01, bolja od njene naknadne izmene.
Ovim predlogom zakona o pravu građana Republike Srbije na potpuno raspolaganje i korišćenje sopstvenog dosijea, vođenog u SDB-u, nastojali smo da prvu uredbu Vlade upristojimo i ozakonimo. Vladi Republike Srbije se opravdano prigovara da vlada preko uredaba.
Narodnoj skupštini Republike Srbije pružamo priliku da usvajanjem ovog zakona pokaže svom narodu i svim građanima Republike Srbije da je moralnoj obnovi našeg društva postavljen ozbiljan temelj.
Naravno, poštujući formu, obrazložio sam sve te odredbe koje neću čitati. Prosto imam utisak da obrazloženje nije ni potrebno. Evo, primećujem da predsednik Vlade klima glavom, a to znači da stvar ide dobro. Znači, zaista očekujemo da će posle promene agencije i ovaj zakon doći na dnevni red.
Usput, imam primedbu, moguće je da je u javnoj bezbednosti i došlo do nekih kadrovskih promena. Nisam siguran da su one potpune i sveobuhvatne, ali stvar se načela. Međutim, sasvim je izvesno, gospodine ministre, da u resoru DB nije došlo ni do kakvih kadrovskih promena.
Evo, recimo, podsećam vas da je u Priboju šef te službe DB-a čovek koji je bio 25 godina na tom mestu. Usput, to je čovek koji je bio veliki aktivista SPS-a, učestvovao je u svim izbornim radnjama itd. Ne znam zaista dokle će vam on biti šef. Da li se on na tom mestu zacementirao. U stvari, to posmatram s pozicije malog čoveka, stvari posmatram iz svog neposrednog okruženja i ne znam kako je u drugim mestima. Moji informatori kažu da stvari nisu krenule na bolje. Mi očekujemo da one krenu na bolje.
Evo, ne znam stvarno da li je ovaj čovek, koga neću imenovati, politički revidirao, što nije isključeno. (Pal Šandor, sa mesta: Pravio je dosije o Ćirkoviću.) Čitajući svoj dosije nisam saznao ko je bio operativac, tako da ne mogu da ga okrivim. Meni je bilo zanimljivo to što postoji 10 ljudi koji se kriju pod nekim pseudonimom i koji prate moje kretanje itd. Priznajem da sam iz radoznalosti insistirao na ovome.

Zalažem se da nikakve posledice ti ljudi ne trpe. Neke stvari su ti ljudi činili u blaženom neznanju. Neke su ubedili da je to zaista patriotski što rade. Neke su verovatno i plaćali i slično. Ne znam zašto su oni to radili, ali moralnoj obnovi naše zemlje, države i društvu je potreban ovakav zakon koji mora da prethodi lustraciji. Lustracija prazna stvar.
Usput da primetim, sada će se ova agencija zvati: bezbednosno-informativna. Skraćeno će biti BIA. Ovde kažu - agencija, ali to je zajednička imenica koja mnogo stvari obuhvata. Pripadnici BI-e su šta - BI-aci?
Ne znamo da li će se to ime primiti. O tome je ranije vođeno računa, pa su recimo pripadnici UDB-e bili udbovci ili udbaši. Kasnije su ovo "u" skratili pa je bilo samo DB, pa su ti pripadnici bili debejci. Pre toga su bili pripadnici OZNE - oznaši, a naša OZNA sve dozna i tako dalje. Ne znam kako će se ovi zvati, bijaci, nisam siguran da lepo zvuči, nešto liči na bijaci, a oni su pisari pri crkvama i nemojte zaista da skrnaviti te čestite ljude.
Naravno, asocijacija je sasvim slučajna.
Moguće je, kada ste izmišljali ovaj naziv, da se i o tome moglo voditi računa. U ovom zakonu o bezbednosno - infomartivnoj agenciji, stoji u obrazloženju - da je za sprovođenje ovog zakona potrebno obezbediti dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije. Evo, recimo moje pitanje je: koja, u kom iznosu; prosto me zanima. Ako je to nemoguće reći, dinar u dinar, neka bude orijentaciono.
Inače, zaista verujem u dobre namere Vlade da donošenjem ovog antimafijaškog i ovog drugog zakona o bezbednosno - informativnoj agenciji, da se to radi sve na poziv naroda, sve to radi naše veće bezbednosti. Ne znam stvarno da li postoji organizovani kriminal. Prosto, nisam se družio sa takvim ljudima i niko mi nije to dojavio. Mogu samo ovako da kao građanin osetim da nečega ima. Primećujem da se čak i u malim sredinama, postoje čak neki lokalni bosovi koji se pojavljuju u nekim mestima, kafanama, pa onda tu parkiraju džipove i to ga stave nasred ulice, tako da zagrade svoj prostor, to je verovatno njihova potreba da se pokažu da su gazda na tom delu teritorije. Sve o čemu sam pričao, bilo je u temi. Ovo je zaista načelna rasprava.
Da li sam prešao 10 minuta?

Da, ali imam zaista pažljivog slušaoca, recite šta vas još zanima?
(Vojislav Šešelj, sa mesta: Samo te ja ovde pažljivo slušam.)
E, zahvalan sam vam zbog toga. I Pal se zaista kandidovao, pošto su u MUP-u bila ta dva resora, to je bio resor RB i resor JB i Pal je bio za ovaj drugi resor raspoložen za rad, ministre vodite računa o njemu. Hvala lepo.

Dame i gospodo narodni poslanici, zaista Predlogom zakona o dopuni Zakona o lokalnim izborima se u stvari interveniše samo jednom sintagmom ubačenom u drugi stav, i to člana 59. Mene iznenađuje da je autoru zakona  promakla takva nepreciznost, pa je naknadna intervencija potrebna. Naravno, ne amnestiram gospodina Šabića jer onda nije ni bio ministar, to je postao kasnije. Ali žalim zbog toga što, ako se već intervenisalo na ovom zakonu, nisu  zakrpljene još neke rupe.
Ostale su neke rupe i manjkavosti na koje sam ukazivao amandmanima. Istina je da je u načelnoj raspravi tada ovlašćeni Vladin predstavnik, gospodin Čović, podržao moju amandmansku reakciju i prosto je stavio do znanja da će Vlada to prihvatiti i poboljšati zakonski tekst. Sada je, gospodine Šabiću, bila zgodna prilika da te rupe zakrpite.
Da vam kažem, kada se nešto može izračunati, onda se može predvideti; kada se ne može izračunati, teško ga je predvideti; zato se kaže da je svaka nauka utoliko to koliko u njoj ima matematike. Naravno, ne kvalifikujem matematiku kao univrzalnu i sveznalačku nauku, ali ističem da što god hoćemo da kažemo, to moramo izneti. Samo ono što je podložno merenju, to ima vrednost; nema je ono što se ne može izmeriti.
Kada sam ukazivao u amandmanima na stvari koje su se mogle popraviti, mogu da razumem ljude koji se time ne bave egzaktno da to ne shvataju, ali ne i zašto ne dozvole da im objasnim. Zaista sam pokazao dobru spremnost da im budem na usluzi i zato žalim što ovlašćeni predlagač ovog zakona nije prihvatio amandmane, pogotovu što sam imao obećanje Vlade da će se to uraditi.
Intervencija kod ovog člana je dobro došla jer otklanja moguće nedoumice. Ono što posebno neće biti dobro, to je što čujem u kolarima da je ovaj zakon na neki način ograničenog dometa, odnosno da je predviđen za jednokratnu upotrebu. Nemojte praviti zakone, poruka Vladi, koji su za jednokratnu upotrebu. Pravite zakone koji imaju duži rok trajanja. Hvala.

Gospodo narodni poslanici, ne znam kako tu stoji stvar sa Poslovnikom, ali prosto bih predložio Vladi da interveniše na ovom članu. Evo zbog čega, u prvobitnom tekstu bilo je 15 institucija, kako reče drug Čeda - struktura. Od tih 15, svelo se na devet. (To mi stari antikomunisti imamo to u žargonu, i tako je običaj.) Neko bi pomislio da je šest izbačeno, ali nije šest nego je izbačeno četiri. Neke su sažimane; tako je, recimo, u prvobitnom tekstu stajalo da u savetu učestvuju neke tri nevladine organizacije, sa različitim sektorima i tako, pa su na kraju sve tri sažete; verovatno Patriotski savez tu nije obuhvaćen, tako da bojazni sa te strane nema.
Dakle, izbačeno je četiri, a od te četiri izbačeni su sindikati, nije greda. Izbačena je Privredna komora Srbije, nije greda. Izbačen je i Vrhovni sud Srbije, nije greda. Ali je izbačena SANU, a to jeste greda i jeste šteta. SANU je morala doći zajedno, sažeta sa rektorima; ako je to vrh naše nacionalne pameti, onda nema potrebe eliminisati Srpsku akademiju nauka, a staviti rektore. Molim? (Poslanik Šešelj, sa mesta: Ne može Vlada da bira akademike.) Je lÄ tako? Dobro. Šeki je, kao i uvek, zločest. Znači, još jednom predlažem da Vlada ne izbacuje SANU. Hvala lepo.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o radiodifuznom sistemu Srbije je zaista odavno najavljivan. Prvi zakonski tekst Vlada nam je prosledila pre tri meseca, 4. aprila, a obnovila ga je tri meseca nakon toga, 4. jula. Sasvim je slučajno što su ta dva datuma značajna u komunističkoj istoriografiji.
Naravno, veliki broj amandmana koji su pristigli na ovaj predlog zakona govori zaista da ovaj zakon reguliše jednu veoma osetljivu materiju; Zaista reguliše pitanja mas-medija, odnosno pitanja državnih elektronskih medija. Ono što je izazvalo posebno interesovanje u javnosti jeste član 23. To je član koji govori o načinu izbora saveta agencije za radiodifuziju, odnosno republičke radiodifuzne agencije.
Setimo se da je u prvobitnom tekstu, dakle od 4. aprila, bilo predviđeno da u savetu agencije učestvuje 15 članova; odnosno na neki način 15 interesnih grupa našeg društva ili institucija je preko svojih predstavnika bilo zastupljeno u postojećem savetu. I, zaista, taj član je izazvao interesovanje javnosti. Dobrim delom smo videli da su i neki nezavisni mediji reagovali, a recimo, opet saznajemo iz medija, da je ANEM nezadovoljan i novim predlogom sastava tog saveta.
Istina je da aritmetički gledano uticaj države, odnosno vlasti nije obezbeđen sastavom saveta, jer on ima devet članova a neposredan uticaj države se može zastupiti samo sa četiri člana. To su oni koje predlažu Vlada i Skupština Srbije, odnosno Autonomna Pokrajina Vojvodina. Međutim, iako je broj članova saveta smanjen sa 15 na devet, to ne znači da je šest interesnih grupa, odnosno šest bivših predlagača, bilo eliminisano u nameri da imaju svog predstavnika.
Zapravo, navešću na koje se to odnosi. Ovako, za razliku od prvobitnog članu 23. predstavnike neće imati Privredna komora Srbije, Vrhovni sud Srbije i sindikalne organizacije Srbije i SANU. Zaista, kada su u pitanju ove prve tri zainteresovane institucije, ne sporim da je promena prethodnog teksta dobra iz prostog razloga što nikakva šteta nije proizvedena. Ali, ipak mi se čini da je zakonodavac u naknadnoj izmeni neopravdano lišio prava SANU da ima svog predstavnika u savetu.
Kako su neke stvari učinjene kumulativno moglo se i ovde kumulativno reći da jednog predstavnika ima Rektorska konferencija Srbije i Srpska akademija nauka i umetnosti. To je i zbog toga što je naša nacionalna pamet koncentrisana uglavnom u te dve institucije. Naravno, njihovim međusobnim dogovorom bi se ustanovilo ko bi imao svog predstavnika i kako je taj predstavnik rotirajući sigurno bi se mogli zadovoljiti interesi i jednih i drugih. Tom izmenom SANU je lišena prava da ima svog predstavnika. Mislim da je zakonodavac tu pogrešio.
Član 21. ovog zakona stvara određeni animozitet u društvu. U tom članu piše da će trpeti sankcije od republičke radiodifuzne agencije onaj emiter koji između ostalog podstiče diskriminaciju lica različite seksualne opredeljenosti. Da li to znači da se emiter koji favorizuje rađanje više dece, što treba da bude viši nacionalni interes, emiter koji se bori protiv bele kuge, implicite zalaže za heteroseksualne odnose, a tim zalaganjem on u stvari objektivno diskriminiše one koji se zalažu za homoseksualne odnose.
Da li će takvim načinom on doći pod udar postojećeg zakona, odnosno, postupanjem suprotno zabrani iz stava 1. ovog člana, a to je osnov za izricanje predviđenih mera od strane agencije, nezavisno od drugih pravnih sredstava koja stoje na raspolaganju.
Zakon treba da izbegava one stvari koje stvaraju neprijatnosti u društvu i u državi. Poslanička grupa Nove Srbije će u cilju poboljšanja postojećeg zakonskog teksta učestvovati sa nekoliko amandmana. Mi ćemo podržati ovaj zakon u načelu, a u celosti i u pojedinostima ćemo se opredeliti zavisno od toga kako će se naša parlamentarna većina odnositi prema predviđenim amandmanima. Hvala.

Da otklonimo neke nedoumice. Maločas sam shvatio iz izlaganja jednog poslanika, gde su kritikovani oni što kritikuju član 21, da stvar nije objašnjena. Ceo član 21. nije za osudu, ali jedna njegova odredba nažalost stvara neprijatne asocijacije i iz tog razloga jeste za osudu. Ako se mi zaista zalažemo za populacionu politiku, odnosno ako se zalažemo za veće rađanje, onda je to moguće raditi samo heteroseksualnim vezama. Ukoliko oni koji zagovaraju to drugo dokažu, onda nema diskriminacije. Znači, tu je stvar jasna.
Druga stvar, ovo je prigovor autorima ovog zakonskog predloga. Prigovor se odnosi na pitanje pretplate. Koncepcijski, pretplata se plaća kao pravo korisnika programa, a ne kao sankcija što ima prijemnik za to što ima jedan ili više prijemnika, on je platio porez na promet. Prema tome, zaista pretplatu treba tretirati kao obavezu korisnika radio i TV programa, jer je u situaciji da dođe do nekih informacija do kojih nema drugog načina. Onog momenta kada se u našoj radiodifuziji stvari urede tako da će postojati ekskluzivno pravo ljudi koji će da emituju određene vesti, onda pirati nemaju mesta. Znači, oni koji koriste te informacije, ako nisu to regularno učinili, ne mogu ih više koristiti.
Dakle, još jednom, naša državna televizija ima ne samo informativni program, nego ima i edukativni, taj igrani, dokumentarni, filmski program itd. Sve to proizvođaču programa neko mora da plati. Ako je pretplata mera koja je morala biti uvedena, jer neko mora da plati onome koji proizvodi program, onda se ona odnosi kao pravo na korišćenje programa, a ne kao obaveza zbog toga što ima više prijemnika.
Da stvari ovako posmatramo: ako neko ima kućicu na selu i zbog toga što stanuje na dve adrese, zapravo, stanuje na jednoj, a jednu koristi samo za odmor, onda bi bio prinuđen da plaća dve pretplate zbog toga što na selu ima neki televizorčić kome je možda i istekao rok upotrebe. Naravno da nema potrebe da plaća to. Da li to znači, da bi izbegao tu neprijatnost da plaća dva puta, da mora svaki put kada ide na selo da ponese svoj televizor? Ne. Dakle, još jednom, pretplata se odnosi samo na pravo na korišćenje programa, a ne kao obaveza koja proističe iz korišćenja više radio i TV prijemnika.

Dame i gospodo narodni poslanici, u načelnoj raspravi sam rekao da sam amandmanski intervenisao na one članove zakona koji tretiraju izbornu materiju. Esencija ovog zakona jeste metod koji je uveden u izboru odbornika, a to je taj Hejr-Nimajerov. Ne znam da li su ova gospoda Hejr i Nimajer matematičari, sumnjam; zakonopisac je možda prepisao te reči o većem delu razlomka, ali to će biti u stvari član 41. Ovde u članu 40. isti tekst je ostao, samo sam intervenisao uvođenjem veličina Li i Mi.
Veličina Li je broj glasova koju je dobila odnosna izborna lista, a veličina Mi je broj mandata koji pripada odnosnoj izbornoj listi primenom date formule. Kasnije u stvari uvodimo formulu, pa je zato bilo potrebno da prethodnim članom uvedemo te veličine.
U stavu 4. se briše poslednjih pet reči, a to znači da ceo stav integralno ostaje nepromenjen, osim zadnjih pet reči. Znači, prvi deo je sasvim u redu, a ceo stav glasi da u raspodeli mandata učestvuju izborne liste koje su dobile najmanje 3% glasova od ukupnog broja važećih glasačkih listića. Zaista ne znam šta je to odboru smetalo, jer je zakonopisac napisao - broj glasova birača koji su glasali.
Kad kažemo - glasovi birača koji su glasali, u tu sumu glasova ulaze i oni listići koji su nevažeći, jer su ti ljudi izrazili svoju biračku volju. Doduše, oni su glasali tako što su izašli na izbore, ali nisu podržali nijednu izbornu listu. Ali, obzirom da ti glasovi ne učestvuju u raspodeli mandata, potpuno je logično da se oni i eliminišu u datom cenzusu. Ako se cenzus od 3% odnosi na sve glasove, na sve birače koji su glasali, onda je on veći. Zašto? Zato što je suma onih koji su izašli veća od sume važećih listića. Naravno, ta razlika neće biti posebno velika. Molim vas, gospodine ministre, kad završite sijelo, obavestite me.
Gospodin ministar nije bio ovlašćeni predstavnik Vlade na poslednjoj sednici, kada smo razgovarali o ovom zakonu u načelu. Priznajem da sam i ja izašao, ali su mi oni koji su pažljivo pratili izlaganje gospodina Čovića rekli da je gospodin Čović moj amandman podržao. Iz tog razloga sam živeo u blagoj zabludi da je pravosudni odbor prihvatio ovaj amandman naknadno, nakon intervencije ovlašćenog predstavnika Vlade. Sa žalošću konstatujem da to on nije učinio.
Zato koristim priliku što je prisutan ovlašćeni predstavnik Vlade, u nadi da se on slaže sa potpredsednikom Vlade, gospodinom Čovićem, da ovaj amandman bude prihvaćen, iz prostog razloga što on samo pojašnjava tekst i ništa ne smeta; on je samo koristan. Ovaj amandman nije uopšte plod nikakvog strančarenja i nijedna poslanička grupa nema nikakvog razloga da ovo ne prihvati. Ovo je blaga intervencija u kojoj se tekst samo upodobljuje, precizira tako da on postaje jasniji. Čović je rekao da će sugerisati Odboru da to prihvati. Pogledajte zapisnik. Ima tu svedoka koji mogu to potvrditi.

Dame i gospodo narodni poslanici, drugim amandmanom na ovaj zakon o lokalnim izborima intervenisao sam na član 41. koji uvodi Hejr-Nimajerov metod kod izbora narodnih predstavnika, u ovom slučaju odbornika.
Jedan od članova pravosudnog odbora mi je rekao da prosto nije razumeo o čemu se tu radi, pa je čak izrazio nevericu - da li ja to predlažem neki drugi metod. Ne, zaista nisam autor nikakvog novog modela. Prosto, samo se Hejr-Nimajerov metod upodobljuje sa pristojnim rečnikom aritmetike i pristojnom formulom, koja stoji na desnoj strani. Ta formula proizilazi iz proporcije, ta formula je rezultat proporcije. Znate, ima i kod Nušića - proporcija se rešava po prostom pravilu trojnom, je li tako, a prosto pravilo trojno je da je zbir spoljašnjih jednak zbiru unutrašnjih članova proporcije. Eto, to je ta elementarna stvar. Naravno, ja to nisam napisao, to nije bilo potrebno, nego sam napisao samo formulu.
Dalje, velika je zabluda zakonopisca koji misli da će broj preostalih mandata biti mali, jedan ili dva. Biće mnogo veći. Zamislite stvar da postoji 10 izbornih lista, a biće, i zamislite rezultat da svaka od izbornih lista dobije taj količnik "L" puta "K" podeljeno sa "S", gde je "L" broj glasova koji su podržali tu listu, koji su glasali za tu listu, "K" je utvrđena odbornička kvota, a "S" je ukupan broj važećih glasačkih listića, koji ispunjavaju uslove stava 4. člana 26. ovog zakona, tj. one liste koje su ispunile izborni cenzus koji je u ovom zakonu predviđen, a to je 3%.
Inače, nisam se izjašnjavao o izbornom cenzusu, a moj stav je ovakav - izborni cenzus je utoliko bolji ukoliko je bliži prirodnom cenzusu. To znači, ako neka lokalna samouprava bira 33 odbornika onda je cenzus od 3% u stvari prirodni cenzus. Usput sam se setio da je to prirodni cenzus, pošto će opština iz koje sam, Priboj, otprilike birati 33 odbornika i ovaj cenzus od 3% zaista odgovara ovom prirodnom cenzusu.
Da nastavimo dalje, pročitaću ceo ovaj tekst amandmana 2, kojim predlažem da se preformuliše član 41. tako da glasi - "Izborna komisija raspodeljuje mandate (Mi) izbornim listama (Li) po formuli Mi=LidžK:S, gde su L=1,2,3,...n je broj izbornih lista, K je ukupan broj mandata, Li je broj glasova koji su podržali izbornu listu, a S je ukupan broj glasova koji ispunjava uslove iz stava 4. prethodnog člana.
Svakoj izbornoj listi u prvoj raspodeli pripada celi broj mandata dobijen u količniku na desnoj strani date formule. Preostali mandati se raspodeljuju izbornim listama po redosledu veličina decimalnog dela istog količnika. Ako su decimalni delovi isti prednost ima lista sa većim celim delom. Ako su dve izborne liste dobile isti broj glasova prednost u raspodeli preostalih mandata ima lista koja je pre proglašena.
Evo ovako, kada sam maločas rekao da je zabluda zakonopisca da je broj preostalih mandata minimalan, mislio sam na ovu činjenicu, da ako 10 lista dobije izborni količnik 0,9 onda je broj preostalih mandata 10 puta 0,9 i on je devet. Činjenica je da će broj preostalih mandata biti mnogo veći od dva ili tri, jer broj preostalih mandata je jednak zbiru decimalnih delova koji se dobiju iz ovog količnika.
Kada sam u prethodnom članu intervenisao tako da se jasno precizira da u raspodeli mandata učestvuju izborne liste koje su dobile najmanje 3% glasova od ukupnog broja važećih glasačkih listića, onda sam mislio da prosto oni glasovi koji važe oni se i zbrajaju kao suma S. Oni koji ne važe, naravno, ne učestvuju u S pa kako će onda učestvovati u cenzusu.
Nadam se da će pravosudni odbor poslušati predlog potpredsednika Vlade, gospodina Čovića, koji je podržao ove amandmane i rekao da oni prosto odražavaju realno stanje i popravljaju stvar.
Evo zašto sam u amandmanu 2. naveo i ovu rečenicu, ovaj stav: "Ako su dve izborne liste dobile isti broj glasova, prednost u raspodeli preostalih mandata ima lista koja je pre proglašena". Iz prostog razloga, što zakonopisac ovu stvar nije predvideo, a ona je realno moguća. Doduše, ne tako često, ali kao što i dva kandidata za gradonačelnika mogu imati isti broj glasova tako i dve izborne liste mogu da imaju isti broj glasova.
Ako dve izborne liste imaju isti broj glasova, onda one u tom količniku imaju isti celi deo i decimalni deo. Ne mogu se primeniti odredbe prethodnog stava, jer celi deo je isti, pa ne može da ima prednost u primeni prethodnog stava, a mogu se primeniti odredbe ovog stava. Dakle, u tom slučaju, kada su te dve brojke iste, logična je stvar da prednost ima lista koja je pre prijavljena, iz prostog razloga, što je pokazala veću ažurnost.
Još jednom, kada bude u pitanju dan "D", dan za glasanje po pitanju ovih amandmana, zaista ovaj zakon o lokalnim izborima predstavlja samo novinu u ovom izbornom delu. Ova tri člana 40, 41. i 42. predstavljaju esenciju ovog zakona. Amandmani koje sam predložio predstavljaju ozbiljno poboljšanje.
Iz tih razloga očekujem da će sve poslaničke grupe glasati za ove amandmane, zbog toga što oni stvar popravljaju, a nama je cilj da dobijemo dobar izborni zakon i da on valja svima jednako. Hvala.

Maločas sam se nosio mišlju da sva tri amandmana obrazložim u jednom dahu, ali dobro, možda je ovako i bolje, jer se nečeg setim dok prošetam od zadnjeg mesta do ove govornice, a ništa naročito nije se potrebno setiti, samo postojeći zakon upristojiti odredbama tako da on nema rupa.
Dakle još jednom, kada sam malopre kazao da se pri prvoj raspodeli mandata oni određuju prema veličini celog dela tog količnika, i preostali decimalni delovi u sumi daju broj preostalih mandata, nisam rekao onda ali ću kazati sada - i ne samo to, preostali mandati se uopšte ne sadrže ni u celom ni u onom decimalnom delu za one liste koje su dobile veći broj mandata nego što su imale predloženih kandidata.
I sada, zakonopisac blaženo misli da postoji samo jedan mandat koji se neće raspodeliti, pa kaže - mandat se dodeljuje izbornoj listi koja ima sledeći veći deo razlomka. Ne znam da li je on mislio da je to samo jedan ili je to štamparski propust. Ako je mislio da je to samo jedan, u velikoj je zabludi, može biti i više, a ako nije mislio, a biće da ništa nije mislio čim je ovako napisao, taj broj mandata može biti veći, pa po kom pravu se on raspodeljuje listi koja ima najveći broj mandata? Ne, ne raspodeljuje se toj listi i prosto predlažem da se ti preostali mandati raspodele po prethodnim pravilima koja smo utvrdili u prethodnom članu i stvar je potpuno regularna.
Dakle, kako se to vrši raspodela mandata? Znači, raspodele se oni celi mandati, ostanu samo oni koji pripadaju decimalnim delovima i ostanu oni koji pripadaju onim listama koje imaju veći broj kandidata. Oni se, dakle, raspodeljuju po utvrđenim pravilima tako što se napravi rang lista decimalnih delova i po toj rang listi se dodeljuju preostali mandati.
Dakle, zakonopisac nije ovu stvar precizirao i zato još jednom apelujem na sve poslanike, poslaničke grupe, da u danu za glasanje kada se bude o ovom amandmanu glasalo, podrže ovaj amandman jer on popravlja postojeći zakonski tekst, a nama je zaista u interesu da imamo dobar zakon. Hvala.

Amandman Socijalističke partije je potpuno korektan, iz prostog razloga što popravlja postojeći zakonski tekst, jer ne može jedan zakon na dva načina da tretira istu izbornu materiju. Ako se izbornim listama utvrđuje redosled na osnovu datuma prijave, onda naravno i kandidatima za gradonačelnika opština pripada isti redosled. Tu nema dileme i čudi me da se zakonopisac setio da na ovaj način utvrđuje redosled iz prostog razloga, što je malopre rekao govornik i sa njim se slažem, jer zaista niko nema zasluga što mu prezime počinje sa glasom koji je pri vrhu rang liste u našoj azbuci, kao što niko nije kriv što mu je početno slovo prezimena pri kraju azbuke.
Ne znam da li je to ovaj član i ako nije onda se izvinjavam, možda sam propustio da se blagovremeno javim, a mislim da je Vlada intervenisala amandmanski da je za kandidata za gradonačelnika potrebno 2.500 potpisa. Ukoliko je to postalo sastavni deo teksta onda se ne slažem sa tim sastavnim delom teksta. Imate opštinu Crna Trava i ona ima 3.000 birača, a tamo gradonačelnik može biti samo onaj koji prikupi 2.500 potpisa. Kako će se pojaviti protivkandidat, teoretski je nemoguće. Ako je cenzus od tri posto veliki neka se smanji, ali pravično je da kandidati za gradonačelnike u svim opštinama moraju imati ravnopravnu podršku.
Recimo, opština koja ima 40.000 birača i tri posto je 1.200 potpisa, koji podržavaju određenog kandidata za gradonačelnika. Ukoliko je taj procenat veliki može se smanjiti, ali se ne može linearno određivati, jer je to nepravično za opštine koje imaju mali broj glasača, a toliko veliki broj potpisa koji podržavju odnosnog gradonačelnika. Znači, moramo voditi računa o tome.

Gospođo predsedniče Narodne skupštine, gospodine potpredsedniče Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, polovinom februara meseca smo usvojili Zakon o lokalnoj samoupravi, koji nije bio kompletan iz razloga što mu je nedostajala izborna materija; dakle, nedostajale su one odredbe zakona koje definišu način izbora predstavnika lokalne vlasti u našim lokalnim samoupravama.
Ovaj predlog zakona je u dobroj meri inovacija, jer se prvi put na lokalnim izborima u Srbiji primenjuje proporcionalni sistem; a drugo, čist proporcionalni sistem; on je nešto pravičniji od onog koji se primenjuje u Dontovom količniku. Ta Hejr-Nimajerova metoda raspodele dobijenih mandata je zaista realnija.
Međutim, meni je žao što Zakonodavni odbor nije imao sluha da one amandmanske intervencije, koje preciznije definišu članove 40,41. i 42, odnosno klauzule po kojima se dodeljuju osvojeni mandati, usvoji.
Dalje, istaći ću koje su to nepreciznosti; prosto, postoji neka terminologija koja nije aritmetička; ovde se radi o prostoj aritmetičkoj terminologiji. Ne može se govoriti - veći deo razlomka, i - manji deo razlomka. Verujte mi, to ništa ne znači. Deca u osnovnoj školi uče razlomke, a da ih pitate - šta je to veći deo, a šta je manji, oni bi bili zbunjeni.
Naravno, shvatam šta je zakonopisac hteo da kaže. On je u stvari hteo da kaže - celi deo i decimalni deo dobijenog količnika. Ali, zašto to nije rekao? Očekivao sam od gospodina Čovića, koji je inženjer i koji prosto te stvari zna, da je to mogao da popravi; žao mi je što gospodin Čović nije bio prisutan na sednici Odbora da agituje za moj amandman, jer on otklanja te nepreciznosti.
Dakle, broj dobijenih mandata određuje se na osnovu rezultata u količniku K puta L podeljeno sa S; K je ukupna odbornička kvota, koju odnosna lokalna skupština bira; L je broj glasova koji podržavaju određenu izbornu listu, to je broj glasova onih koji su glasali za tu listu; S je ukupan broj glasova koji se dobija kada se svi glasovi izbornih lista, koje su prešle cenzus, saberu.
Dalje, ako glasovi onih odborničkih izbornih lista koje nisu ispunile cenzus ne učestvuju u raspodeli mandata, oni prosto ne učestvuju na onom zbiru S, u članu 42, gde sam predložio izmenu i ostala je nepreciznost, tako da će, maltene, ti glasovi učestvovati iako ne određuju mandate.
Indeksirao sam izborne liste prema redosledu usvajanja: Lista - L1, znači prva prijavljena, L2, L3. Šta to znači? To je velika olakšica našim biračkim odborima; nema potrebe da pišu velike zapisnike, oni će samo da utvrde broj glasova koji je dobila lista L1, utvrdiće ukupan broj važećih glasačkih listića, to je S, i prosto: broj mandata Mi bilo koje liste je direktno proporcionalan broju glasova onih koji su podržali tu listu. Tu je stvar zaista bila jasna.
Pre 26 godina sam bio u vojsci, rod - veza. Imali smo neke američke uređaje, koji su se zvali "angrc 9". Tamo su date frekvencije, ali naravno one nisu date precizno. Mi smo bili dužni da izvršimo određenu kalibraciju. U vojsci, sećate se, mislim da je i sada tako, postoji pravilo službe. I, ovi članovi 40, 41. i 42. napisani su kao - pravilo službe. To je napisano za upotrebu, da običan čovek može da shvati.
Međutim, članovi biračkih odbora ne moraju biti neobrazovani ljudi, i u principu to neće ni biti. Tu će biti ljudi koji znaju da računaju sa razlomcima, da dele brojeve, a čak i da to ne znaju, dovoljno je da koriste najobičniji kalkulator da dođu do rezultata. Znači, preciznost je zaista bila potrebna.
Još jedna nepreciznost se potkrala. Ako smo zaista utvrdili da u slučaju da dva kandidata za gradonačelnika imaju isti broj glasova, istina je da je takva mogućnost teoretska, ali je evidentna, može da se desi, onda kažemo - oba kandidata u drugom krugu ravnopravno nastupaju i niko nije diskvalifikovan. Ali, takva mogućnost nije zakonom u članu 41. predviđena za slučaj kada dve izborne liste imaju istu biračku podršku.
Dve izborne liste, sa istom biračkom podrškom, imaju u rezultatu isti celi i decimalni deo. Ako su decimalni delovi isti, onda prednost ima ona lista koja ima veći celi deo; ako su i celi i decimalni deo isti, nepreciznost je ostala, što zakonopisac prosto nije predvideo. Ali, predvideo sam je ja. Nažalost, taj zahtev je odbijen. Ako se zaista desi takav slučaj onda će birački odbori, odnosno opštinske izborne komisije biti na brigama kako će taj problem da reše.
Još jedna nepreciznost - govori se i o mogućnosti, koja je u principu teoretska, da određena izborna lista, recimo, osvoji veći broj mandata nego što je predvidela kandidata. Onda zakonopisac kaže da ti mandati pripadaju listi koja ima najveći količnik. Opet nije pravedno, iako ta mogućnost zaista spada u sferu teorije nije pravedeo.
Pravedno je da se ti preostali mandati tretiraju kao i preostali mandati koji pripadaju onim ostacima decimalnih delova. Znate, kad saberete sve te veličine Mi, cele delove, dobijete prvu raspodelu; druga raspodela - to je zbir onih decimalnih delova, koji daje broj preostalih mandata. Tom zbiru preostalih mandata treba eventualno pridružiti i one mandate za liste koje nisu predvidele mogućnost da osvoje više kandidata.
Naravno, kažem, to će biti teoretska stvar, ali zakon mora biti precizan i dosledan.
Da završim priču o pravilu službe; i onda sam kao matematičar, sasvim prosečan, nikakva posebna pamet za to nije bila potrebna, rekao mom kapetanu - pa, znate kapetane, tu se radi o nekoj linearnoj interpolaciji: uzmite dva broja, pa druga dva broja, pa podelite, pa pomnožite sa nekom razlikom; nego da to lepo napišemo u formuli. Ali, on kaže - to ne piše u pravilu službe. Kažem - odlično, ne piše, ali mi ćemo proveriti da li to funkcioniše. Kad je on video da to funkcioniše, kaže: "U, pa ti si strašan tip"; i tako me je nagradio sa sedam dana. Vi nećete da me nagradite tako, nego prosto nećete da prihvatite amandmane u kojima stvar popravljam. Evo, kapetan je shvatio.
Nadam se da će i poslanici to shvatiti. U odbrani amandmana nastupiću sličnom argumentacijom i podsetiću vas na ovu priču. Hvala lepo.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, predlog SPS-a je prosto odocnio. Bio sam u ovim skupštinskim klupama 1992. godine kada je donet Zakon o osnovnoj školi. Tada niste tako mislili. Zašto niste to tada uveli u zakon, imali ste vremena 10 godina. Bilo je određenih izmena i dopuna Zakona o osnovnoj i srednjoj školi, nijednom taj model niste protežirali. Sad ste ga se setili, kad ste prešli u opoziciju.
U principu, model može da funkcioniše, iako predstavlja novinu na nivou osnovne škole. Na nivou osnovne škole postoji veća zainteresovanost roditelja za uspeh đaka, nego što je to na nivou srednjeg obrazovanja. Možda će biti problema kada je u pitanju srednje obrazovanje, iz prostog razloga što su roditelji često nemotivisani kada su u pitanju odraslija deca ili moj primer nije dovoljno poučan.
Inače, može se o tome polemisati. Po kom osnovu je, recimo, ministar kaže socijalna, a ja bih rekao interesna grupa tu favorizovana. Ako je po osnovu doprinosa, ako se škola izdržava iz budžeta, izdržava se od narodnih para, onda prosto u finansiranju škole učestvuju sva zaposlena lica i ne moraju biti roditelji. Ali, u startu su dakle roditelji i zainteresovana lica, i mislim da ovaj model ima uspeha da prođe.
Poslanička grupa Nova Srbije podržaće predlog ovog člana kako je to Vlada uradila, neće podržati ovaj amandman.

Zaista smo se naslušali različitih priča. Čuli smo da hrišćanstvo pre dve hiljade godina nije bilo tradicionalna crkva; nije bilo, i ne brinite ništa, zakon nema retroaktivno dejstvo. Čuli smo da zalaganje protiv verske nastave proističe iz razloga što je neko republikanac. Nikakve veze ne vidim između zalaganja protiv verske nastave sa tim što je neko republikanac. Usput, nisam baš ni siguran da je govornik uvek bio republikanac, jer je 1991. godine 5. oktobra bio zajedno sa mnom na dočeku princa Aleksandra Karađorđevića u "Interkontinentalu". Bio je tu i moj brat Lune, može posvedočiti itd.
Dalje, zalaganje za ukidanje verske nastave, odnosno za zabranu ponovnog uvođenja i pozivanje na to šta se dešavalo u Nemačkoj itd, nepouzdano je i sumnjam u to da je izvor koji je raniji govornik koristio pouzdan. Izvor koji su ovde citirani su iz Evropske unije. Nismo anketirali đake, možda su ti đaci bežali sa časova pa ne znaju šta su učili. Usput, ima ovde i govornika sa prilično vremešnim godinama koji su učili veronauku i moguće je da vuku neke traume iz tog perioda. Nemaju razloga za takav strah. Moderne katihete neće biti tako stroge prema našim đacima. Moramo pružiti šansu da naša deca uče veronauku.
Nisam učio veronauku, ali, hvala Bogu, naučio sam od svoga oca. Ni moja deca nisu učila veronauku, ali su naučili veronauku zahvaljujući meni. Hoćemo da pružimo šansu da deca moje dece uče regularno veronauku.
Dakle, veronauka jeste regularan predmet, on pripada duhu ovog naroda i duhu naše crkve. Usput, čuli smo da se Srpska pravoslavna crkva nastoji da se suspenduje kao maloletna i da se proglasi nad njom protektorat. Tužna je ta priča, tužna mi je ta priča. Srpska pravoslavna crkva je vertikala srpske duhovnosti. To je najstarija srpska institucija i niko još tu srpsku instituciju nije osporio, osim militantnih ateista. Usput da kažem, Oskar Davičo je rekao jednom prilikom, kada god je u dilemi za šta da se opredeli, sluša šta o tome misli Srpska pravoslavna crkva, a njegov stav je uvek suprotan. I, da ne bude zabune, ne govorim to o Oskaru kao Jevreju, nego o Oskaru kao komunisti. Hvala lepo.

Maločas ste, ministre, bili odsutni, tako da sam stekao utisak da ovde ljudi ne znaju koja  je tačka dnevnog reda. Pričamo o dopunama i izmenama Zakona o osnovnoj školi.
Ne postoji ni jedna privatna osnovna škola, bar do sada nije osnovana. Pučke škole, narodne škole su narodna i državna briga. Sumnjam da će biti, osim ako vi napravite u vašoj kući, ali nećete imati đaka.