Dame i gospodo preostali narodni poslanici, uvažena gospođo Mićić, dragi gospodine ministre i ostali članovi Vlade, kabineta, sekretari itd, potreba za donošenjem ovog zakona je evidentna. On je potreban prosto da uredi naš politički život koji je institucionalizovan u političkim strankama.
Osnovna primedba koja stoji generalno jeste činjenica što se on donosi posle najavljenog zakona o političkim strankama. Možda bi prirodan redosled bio da je ovaj parlament usvojio zakon o političkim strankama, utvrdio kriterijume po kojima određene političke organizacije mogu da imaju status stranke, a nakon toga urediti i međusobne odnose unutar stranke, odnosno urediti načine i izvore njihovog finansiranja. Donošenje tog zakona je zaista neophodno da bi se još jednom naš politički život upristojio. Načelno gledajući, ovaj...
Gospođo Mićić, opomenite Zeldžu Hurića, mnogo je nemiran. To je već otprilike delo u povratu, njegova sklonost prema disciplini već postaje zabrinjavajuća.
Meni je iz izlaganja gospodina Đelića ostala nejasna jedna stvar. On kaže da poštujući volju Ustavnog suda na neki način ozakonjuje prekršenu biračku volju građana. Znači, u onom delu po kome će dodeljivati sredstva političkim strankama, uvažavati status kvo, pa će prema njihovoj političkoj snazi u parlamentu dodeljivati srazmerno sredstva, nezavisno od toga što ta stranka nije učestvovala pre toga na izborima ili nije imala registrovanu izbornu listu.
Pratio sam izlaganje gosn Bakija, on je drug, on je odavno pretendovao da postane član socijalinternacionale, ali onda ste ga vi pretekli, pod veoma volšebnim okolnostima. Sada, recimo, došao sam na ideju, uz generalnu primedbu socijalistima, zašto zaista nisu doneli zakon o raspodeli, o deobi sredstava kojima je raspolagao Savez komunista Jugoslavije.
U političkom životu sam učestovao od 1990. godine i znam koliko su se ondašnje opozicione stranke, a sada vladajuće, čak i one koje ne učestvuju u političkom parlamentarnom životu klele na političko čistunstvo, pa su se odricali svog komunističkog staža, a da ste se vi setili i rekli ovako - kriterijum po kome ćemo deliti sredstva kojima raspolaže Savez komunista jeste broj članova u sadašnjim političkim strankama, verujte, stranke opozicije bi potrčale da prijave već svoje ljude, iako su se pre toga odricali. Ne znam zašto to niste uradili. Napravili biste veliku gužvu i ne znam koliki bi bio red pred tim šalterom. Sada što jadikujete, već je kasno.
Inače, vrlo je indikativno kada bivša vladajuća stranka, a naročito neću da je pomenem da joj ne bih dao pravo na repliku, sebe priznaje samo za imovinskog sukcesora i sledbenika Saveza komunista, ali nikako ne priznaje za ideološkog, odriče se toga. Kažem, da ste uradili ono što niste, mnogi članovi i mnoge opozicione stranke u Srbiji potrčale bi da prijave svoje znatno učešće u raspodeli tog kolača. Ne znam u kolikom bi to generalnom iznosu bilo.
Ono što je fakat, možemo da kažemo, ovakav zakon koji je ušao u redovnu proceduru, odnosno koji je na dnevnom redu i koji će Skupština da razmatra, u celini gledajući je dobar. On, objektivno, uređuje neke stvari koje su bile neuređene, on govori i o javnim izvorima prihoda kojima stranke raspolažu, kao i izvorima prihoda koje imaju od privatnih donatora, sponzora, članstva, članarine i tako dalje. Nadam se da će on zaista naš politički život da upristoji. Ostajem pri stavu da bi bilo zaista politički korisnije i regularnije da je ovaj zakon usledio odmah nakon donošenja zakona o političkim strankama. Hvala.

Probajte da kontrolišete vaše emocije. Vaši istupi i vaše afektivno ponašanje je prosto neprimereno. Ako vi mislite da neko uživa u vašim kricima, vi onda pozovite one koji uživaju, neka ostanu i neka uživaju. Za one koji to ne mogu da tolerišu, a ja sam među njima...

To je ovaj član koji vas poziva na pristojnost u odnosu prema poslanicima, a vi ćete to naći sami.

Inače, pridružujem se protestima. Naravno, reakcija gospodina Velje je potpuno primerena. Naravno i razložna, zašto da ne. Pridružujem se protestima prethodnih šefova poslaničkih grupa. Član sam Odbora za inostrane poslove i istina je da taj odbor nije zasedao, istina je da taj odbor nije odredio delegaciju i istina je da to radi neko drugi i konačno je vreme da kažete ko to radi mimo Odbora i mimo poslovničkih odredbi.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, Vlada Republike Srbije, kao predlagač ovog zakona, je odlučila da Skupštini podnese ovaj zakonski tekst na usvajanje po hitnom postupku. Predsednica Skupštine je eliminisala odluku hitnosti, te na taj način sprečila poslanike iz unutrašnjosti da blagovremeno intervenišu amandmanima u cilju poboljšanja ovog zakonskog teksta. To govori da ponekad, u cilju sprečavanja parlamentarne opstrukcije, sami ulazimo u destrukciju. Paušalna sumnja u dobre namere svih jeste vid destrukcije.
Ovaj zakon se bavi vaspitanjem, obrazovanjem i nastavom. Zašto je treći segment ukupnog pedagoškog rada olako izostavljen ostaje nepoznato. Nastava se ne može zameniti kovanicom - obrazovno-vaspitni rad, ona je nešto specifičnije. Dakle, u osnovnim odredbama ovog zakona pojam nastave je neopravdano izostavljen i to je ozbiljna manjkavost ovog zakona, koji pretenduje na sveobuhvatnost. Pravo rešenje bi bilo da se u svim članovima ovog zakona, koji sadrže sintagmu "obrazovanje i vaspitanje u osnovnim i srednjim školama" inkorporira i termin "nastava", na pravom mestu.
U naslovu drugog poglavlja nedostaje "nastava". Dakle, to je već koncepcijski defekt ovog zakonskog predloga. Ovo poglavlje glasi: "Razvoj, obezbeđivanje i unapređivanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja". Pravilnije bi bilo zameniti redosled prve dve reči i dodati na kraju "nastava".
Inače, vrlo sam skeptičan što se tiče osnivanja mnogih saveta, centara i stručnih timova. Čini mi se da se to čini u nameri da se uhlebi postojeća ili novostvorena tzv. reformska prosvetna birokratija. Na kraju tog spiska imamo ministarstva i detaširana odeljenja ministarstva, a sada pod nazivom "školska uprava".
U trećem odeljku nedostaje odrednica "nastava". U osnovnim i srednjim školama, kao ustanovama, obavlja se vaspitanje, obrazovanje i nastava. Nastava je organizovani oblik obrazovnog rada. Forma njene realizacije je nastavni čas. Zanimljivo je da to nigde ne piše u zakonu, a trebalo bi. Autonomija ustanova je vrlo rigidno postavljena i, ako ćemo pravo, nje nema bez autonomije nastavnika.
U četvrtom poglavlju zakonopisac govori o organima upravljanja i rukovođenja. Dobro je što je u duhu decentralizacije skupštini jedinice lokalne samouprave dato pravo imenovanja i razrešenja školskih, odnosno upravnih odbora, ali šta ćemo kada te skupštine ne funkcionišu. Tada privremeni opštinski organ preuzima funkcije skupštine i voluntaristički vrši seču školskih odbora. Tu se zloupotrebe zaista ne mogu izbeći. Analizirajte rad privremenih veća u Srbiji i uverićete se u opravdanost ove javno izrečene zebnje.
Posebno ističem da je štetno ako takav organ upravljanja ostaje do kraja propisanog mandata, kao što to predviđa ovaj zakon u prelaznim odredbama. Kada je u pitanju izbor direktora, dosadašnja praksa je bila da su oni uglavnom članovi jedne stranke. Zašto to prosto ne ozakonite? Bilo bi to pošteno, istina nepravedno, ali ko vas pita za pravdu, ako imate silu i vlast. U ovom poglavlju pod naslovom "Programi obrazovanja i vaspitanja" prva primedba bi bila u redosledu. Prema nivou ustanova imamo prirodni redosled - vaspitanje, pa obrazovanje i opet zašto ne i nastavu. Kada zakonodavac uvodi nove kategorije, onda pristojnost nalaže da se one definišu. Dakle, šta su to ishodi obrazovanja, šta su to preporučene vrste modularne nastave. Inače, prepoznao sam da u kategoriji školskog programa mislimo na raniji nastavni plan i program. Kako je predlagač od reči "nastava" bežao kao od gube, istu je zamenio sa "školski", a to je nešto šire, nešto što napisani sadržaj podrazumeva.
Šesto poglavlje glasi "Ostvarivanje obrazovanja i vaspitanja". Primedba je ista kao i ranije na redosled i nedostatak reči "nastava". Inače, predlagač ovog zakona se u ovoj glavi baš reformski razmahao. Ono što je bio školski standard i reklo bi se prosvetna tradicija, sada se inovira obrazovnim ciklusima. Primedba ranijih elitnih srednjih škola bila je da je trogodišnje trajanje oskudno za kvalitet koji se pretpostavlja u njima. Moguće je i da nisu u pravu. Konačno, ako bi bili u pravu, onda bi ovaj sistemski eksperiment bio opasan presedan.
Sedma glava ima naslov "Prava deteta i učenika". Prepoznatljivo je da ju je pisao pravnik, jer je po inerciji prava čoveka i građanina transponovao u slično dvostruko određenje. Ono što je reformsko u ovoj glavi jeste pravo učenika da polaže popravni ispit iz svih predmeta iz kojih ima neprelaznu ocenu. Autor ovog zakona je dobro primetio da broj od dve neprelazne ocene, koje su predstavljale limit za pravo na popravni, odnosno tri neprelazne ocene za sankciju ponavljanja, je narodski rečeno "odokativno" određen. Ipak, ostaje pitanje da li će liberalizacija popravnih ispita popraviti prosečnu prolaznost u našim školama koje drže do svojih obrazovnih standarda.
Bojim se da će ova odredba omogućiti plodno tle za manipulacije i korupciju u školama.
Konačno, u osmom poglavlju, pod naslovom - Nastavnici, vaspitači i saradnici, zakonopisac prvi put pominje nastavu, priznaje da nastavu i druge oblike obrazovnog - vaspitnog rada u školi realizuje nastavnik. Ne znam šta je falilo da to i ranije učini. Ipak, dosledan svojoj koncepciji, u daljoj zakonskoj razradi termin nastava ponovo iščezava.
U ovoj glavi predlagač zakona govori i o licenci kao novoj javnoj ispravi. Da li je licenca zamena za reizbor? Ako jeste onda bi morala biti i strožije propisana.
Deveto poglavlje pod naslovom - Nadzor nad radom ustanova, tom poglavlju skoro da se nema šta prigovoriti. Čini se da su poslovi upravnog i stručno - pedagoškog nadzora dobro koncipirani. Možda bi, s obzirom na prirodu posla, prosvetni radnik trebao da ima prednost nad pravnikom pri izboru za prosvetnog inspektora. To je zbog toga što pravnici odredbe zakona koje se odnose na obrazovanje i vaspitanje, obrazovno - vaspitne ustanove prilično mehanički tumače.
Kada su u pitanju prosvetni savetnici pravi ideal bi bio da je prosvetni savetnik stručniji ustvari, onaj ko vrši nadzor je stručniji od onoga ko ga nadzoriše i kasnije izveštaj o njegovom radu piše. Da li je tako u praksi?
Deseto poglavlje koje govori o finansiranju obrazovno - vaspitnih ustanova je posebno osetljivo. Predviđeno je da jednim delom osnovne i srednje škole budu finansirane sredstvima jedinica lokalne samouprave. To će se sigurno odraziti na obrazovni standard, pa će škole u siromašnim opštinama i nastavnici u njoj biti uskraćeni za one pogodnosti koje su obezbeđene u bogatijim sredinama. Ali, šta da se radi. To je prosto životna realnost.
Kaznene odredbe ne bih komentarisao. Pohvaljujem predlagača što je odustao od prvobitne namere da neposlušne roditelje kažnjava zatvorom, mada ne sumnjam da bi neki radije pristali da budu arestirani nego novčano sankcionisani.
Zahvaljujući omnibus zakonu i zaslugama u NOB-u i revoluciji Vojvodina je izborila pravo da prosvetnu vlast obavlja sa atributima državnosti.
Dame i gospodo narodni poslanici, koristeći prisustvo Ministarstva prosvete, gospodina Kneževića, usuđujem se da pitam imenovanog kada će odgovoriti na poslaničko pitanje sa čijim ću sadržajem upoznati ovaj auditorijum.
Juče, 29. maja pišem ja 2003. godine poručio sam ministru prosvete i njegovom pomoćniku gospodi Kneževiću i Šaćiboviću pismo učenice J.B. koja je teško teretira gospodina Radoja Žugića, nastavnika Gimnazije u Priboju za seksualno uznemiravanje, lascivne ponude i pokušaj ucene. Imenovani je pozvao učenicu u svoj stan da bi joj dao pitanja i pružio navodne instrukcije za popravni ispit. Učenica je u dogovorenom terminu došla pred vrata gospodina Žugića i saopštila mu da je u pratnji svog momka čime je izazvala njegov revolt, jer je time njegov pakleni plan provaljen, a nečasne namere razgolićene.

O ovom slučaju sa kasno obavešten tako da nisam mogao blagovremeno reagovati, što je proizvelo štetne posledice, jer je gospodin Žugić posle toga izabran za direktora Gimnazije u Priboju.

Dozvolite mi još samo pola minuta. Znajući tu njegovu slabost nekoliko roditelja me je podsetilo da je pre dve decenije zbog sličnih dela gospodin Žugić izbačen iz jedne srednje škole u Zenici i razveo se od svoje supruge.
Pitam Vladu - koje će mere preduzeti u sankcionisanju ovog teškog prestupa, a pogotovo imajući u vidu da je to delo u povratu. Da li je školski odbor pribojske gimnazije od strane nadležnog organa upoznat sa ovim i da li je pokrenut postupak razrešenja direktora pribojske gimnazije? Hvala lepo i nadam se da nisam prekoračio više od pola minuta.
Gospodine ministre, vaš odgovor očekujem, razume se. Hvala lepo.

Ne sporim ja, dame i gospodo, da gospodin Žugić ima reference koje je prethodnik izneo. Ali, oni koji su to napisali bili su u strašnoj zabludi. Prosto, oni nisu imali saznanja o tome. Evo da je gospodin ministar znao ono onda što zna sada, sigurno mu ne bi potpisao befel da bude direktor. A ja, dame i gospodo, raspolažem sa pismom te učenice. Ono stoji iza devet brava i ne možete me lišti tih dokaza. Ja to pismo sada vama pokazujem. Jedna strana, druga strana, pisano latinicom, omiljenim pismom nekih poslanika.
Inače, istina je, verovatno je to Velja Ilić napisao između dva majgerija. Treća strana se završava potpisom. Izvolite gospodo, branite se. Ja raspolažem sa adutima u svojim rukama. Hvala lepo.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, u predviđenom dnevnom redu nije stajala ova tačka, ona je naknadno stavljena, a to je razlog što pri ruci nemam Predlog zakona koji sam blagovremeno dostavio skupštinskoj Službi u proceduru, a to je zakon o pravu na raspolaganje dosijeom koji je vođen u Službi državne bezbednosti.
Sa sadržajem tog zakona sam jednom prilikom, uz gnev i protivljenje onda predsedavajuće gospođe Mićić, upoznao sve vas. Žao mi je što sada ne mogu da osvežim sećanje na to. Ne znam koji su motivi rukovodili Građanski savez, mada su oni to gromopucateljno najavljivali, da baš sada ubrzaju ovaj zakon. Pretpostavljam da su oni časni i to ne dovodim u sumnju, ali ne može ovakav zakon da postigne svoj cilj ukoliko nije donet zakon o pravu na raspolaganje dosijeom koji je vođen u Službi državne bezbednosti. Ovde su se čule nepouzdane priče o tim dosijeima, jer su ih pričali ljudi koji nisu čitali dosijee. Dosije se, gospođo Pop-Lazić, vodi na ime i prezime. Recimo, ako biste imali vi dosije, tamo vam je UDBA napisala lepo Gordana Pop-Lazić ili gospođa Nataša Mićić.
A znate šta je nepoznato, šta je misteriozno, šta je tu nejasno? Ono što je nepoznato jesu imena dostavljača, tastera, doušnika, cinkaroša, saradnika, žbirova, špijuna i nesrećnika koji su vam godinama uništavali život, a vi to niste znali. Da, poznato mi je da je Sokrat, nažalost, učestvovao u tome pre nego što je popio onaj otrov, inače posle toga nije mogao, bio je sprečen objektivno, to su ti nesrećnici koji su vas prijavljivali na mesto gde treba. Neki su to činili za pare, neki iz uverenja, a neki u blaženoj nadi da čine patriotsko delo.
Među takvima koji su činili patriotsko delo ima predstavnika u ovoj vlasti. To je, dakle, razlog što se ti dosijei ne otkrivaju i žalosna je činjenica ako utvrdim da je pola ove sale, pola ljudi bilo prisluškivano, bilo pod prismotrom, a polovina su bili dostavljači, ne daj bože da dođemo do tog podatka, to bi bilo strašno, to bi bilo žalosno.
Ali, podsećam, ministar policije u prisustvu šefa UDBE ili BIA-e kako se sada zove, profesora Andreja, kako se već zove, obećao mi je da će taj zakon biti napisan, da će u radnom timu biti sve to, ali se nisam kandidovao, a on je to velikdušno ponudio. Pokazao sam dobru volju da učestvujem u tome i sada zaista ovakav zakon ostaje bez ikakvog uporišta, ukoliko ne znamo ko su ti nesrećnici koji su uništavali živote poštenih ljudi.
Ko su ti ljudi? Mi možemo da slutimo, ne možemo da grešimo dušu. Na primer, znam da moj se zove Bora, taj koji me je pratio, gde god kročim tu je nesrećni Bora, tako je napisano tamo, ne znam ko je to lice, ne znam ko se krije iza tog konspiratornog imena, ne znam, mogu da slutim, to su ljudi iz kolektiva. Žalosna je činjenica ako su nam svi sumnjivi, zato molim vlast neka otvori te dosijee. Ne moramo da sumnjamo u sve, neka samo krivci budu imenovani, neka se otkriju oni koji su nam zagorčavali život, koji su nas prijavljivali, koji su nam to radili i to ne samo od 1976. godine. Neka se oni stave na stub srama, neka se oni ne linčuju, neka se oni obeleže i svrha ovog zakona jeste moralno pročišćenje, jer on neće postići svoj cilj ukoliko ne otvorimo dosijee. Tu su učinjene nepravde, tu su učinjena zlodela, tu su ljudi bili šikanirani. Ono što me je posebno razočaralo jeste da sam ustanovio veliku nepismenost cinkaroša, da su to tasteri i ljudi sumnjivog moralnog habitusa, nije bilo sumnje.
Zamislite, ono zašto sam iznenađen jeste da su to ljudi sumnjive pismenosti, jer prosto su dostavljali lažne podatke, imali su običaj da vic koji bih ispričao oni dostave na mesto koje treba i ne mogu vic da prepoznam, ne znam gde je poenta. Znači, čak i u tim stvarima.
Dalje, naravno gospodo da nisam trpeo zbog tog vica, druge su to stvari. Znate vi u čemu je vic i zato molim predlagača ovog zakona, povucite ga iz procedure, odložite njegovo usvajanje. Nije valjda baš toliko dogorelo. Neka kao vlast, kao odgovorna vlast, a što bi trebalo da budete, prvo donesete zakon o otkrivanju dosijea, pa neka svi ljudi koji su bili cinkareni kod vlasti, kod UDB-e, znaju ko su njihovi cinkaroši, neka konačno znaju to. Mi ćemo se razočarati, naravno, zaista ćemo sresti tu naše moguće bliske srodnike, ali šta da radimo. Jednom moramo pogledati u oči, vreme je. Hvala lepo.

Gospođo predsedavajuća, eto da ste na vreme stavili na dnevni red predlog mog zakona o pravu na raspolaganje dosijeima, imali biste sada u izglasavanju ovog zakona podršku poslaničke grupe Nove Srbije. No, i ovako, podrška poslaničke grupe neće izostati, ukoliko dobijemo pismene i čvrste garancije da će zaista pre primene ovog zakona biti donet zakon o potpunom otkrivanju dosijea sa pravom na raspolaganje i korišćenje.
Uredba vladina koja je te dosijee navodno stavila na pravo konzumentima, u stvari je to pravo preparirala. Znači, jedna trećina teksta u dosijeu je prekrivena, jedna trećina. One fusnote, nije Rade Marković, dragi moj imenjače, sklonila je to ona ista UDB-a, koja i sada vodi istu službu. Kada bi to bilo moguće da ista UDB-a i ista OZN-a ostane, ostao bi i Dragi Jovanović, šef UDB-e posle kapitulacije Nedićeve vlasti, ostao bi. On se čak nudio komunistima i on kaže, čovek sam profesionalac, stojim vam na usluzi. Komunisti mu nisu verovali.
Pitam, ko veruje sada komunistima. Veruje im ova, nažalost, neokomunistička vlast. Šta da radimo? To moram sa žalošću u duši i bolom u srcu da priznam. Stvar jeste takva. Nažalost, primećujem da ovde ima prosto nostalgičara, onih koji su poraženi na Osmoj sednici. Smatrao sam da je 5. oktobar poraz i pobednika Osme sednice i poraženih sa Osme sednice, ali neki ne smatraju tako. Neki smatraju da je 5. oktobar reafirmacija onih poraženih snaga sa osme sednice. Šta da radimo?
Takvi u stvari sada vladaju. Jedan od njih je čak i potpredsednik Vlade. U celom parlamentu on ima podršku samo jednog poslanika ili poslanice, kako to ovi feministi vole da kažu. Nisam siguran dokle će ta podrška da traje. Šta će, recimo, biti ako taj poslanik, odnosno ta poslanica otkaže ljubav i neće da podržava gospodina Koraća, da li će Korać ostati u Vladi? Hoće. Niko neće da postavi njegovo pitanje. (Iz sale: Ko voli Koraća?)
Ko voli Koraća? To je test pitanje, pitanje za vas i dostaviti odgovore poslanici koja ga brani, samo ona može da prikupi.

Vraćam se, u stvari nisam ni išao od teme, samo sam bio dužan tako da odgovorim na pitanja iz publike, to se očekuje od mene.
Rekao sam svoj stav. Pretpostavljam da se ovaj zakon može izbrusiti. Pretpostavljam da ukoliko se Skupština bude izjašnjavala, pre toga da ipak donesem ovo pitanje dosijea. Još jednom, obzirom da Ustavni sud sada svim poslanicima, je l tako, bezbedno garantuje mandat, molim poslanike da slobodno glasaju po savesti. Svi oni koji budu glasali protiv otvaranja dosijea, znači da imaju razloga za to. Znači, prosto, da su sumnjivi. To je logičan zaključak. Demonstrirajte vašu dobru volju time što ćete, recimo, da ubedite gospodina Šutanovca, on je sada novi Megre, da taj zakon dođe što pre i da se usvoji u Skupštini, pre nego što se ovaj zakon o lustraciji počne primenjivati.
Gospođo Mićić, vi se na mene nećete naljutiti, moram da izrazim svoje neslaganje zbog odnosa prema profesoru Simonoviću. Gospođo Mićić, profesor Simonović je legenda Beogradskog univerziteta i legenda srpskog parlameterizma. Poštujte njegove sede vlasi. Hvala lepo.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, izbor devetog člana Saveta radiodifuzije je izazvao u javnosti različite reakcije. Od tih različitih reakcija, preovlađujuće su one koje takav izbor osporavaju. Iz tog razloga i poslanička grupa Nove Srbije neće podržati predlog ovog kandidata za Savet radiodifuzije, iz prostog razloga što izražava određene rezerve i sumnje u kvalitet predloženog kandidata.
Prvo, zaista moramo ustanoviti koja je to adresa gospodina Radenovića. Ako je gospodin Radenović živeo u Peći do NATO napada na našu zemlju i ako je u tom ratnom vihoru i naknadne okupacije Kosova morao da pobegne sa Kosova i Metohije, ne vidim razloga zašto se nije sklonio u susedno selo Goraždevac, gde živi preko hiljadu Srba. Goraždevac je od Peći udaljen nekih sedam-osam kilometara. Ako se nije sklonio u Goraždevac, zašto nije otišao u Veliku Hoču. Ako nije mogao u Veliku Hoču, zašto se nije blagovremeno sklonio u Lipljan, u manastir Gračanica, u Prizrensku bogosloviju ili u Štrpce, gde je postojala velika enklava srpskoga življa, koja je i sada brojna. Dakle, nismo sigurni da gospodin Radenović stanuje na Kosovu i Metohiji. Taj razlog, ako se utvrdi da stoji, dovoljan je da njegov izbor diskvalifikujemo.
Drugo, u javnosti se gospodin Radenović predstavlja kao diplomirani pravnik, a onda njegova supruga izveštava javnost da se on lažno predstavlja. Znači, gospodin Radenović je student u ostavci.
Mi znamo da ovde ima studenata u ostavci, nadam se da taj broj nije veliki. Oni će podržati gospodina Radenovića. To je valjda esnafska solidarnost. Kada govorimo o esnafskoj solidarnosti i esnafskom zalaganju, ni jedno udruženje novinara, ni UN, ni NUNS, ni UNS, ni udruženje sa Kosova i Metohije ne stoji iza tog kandidata. Jadna je činjenica da se čovek kandiduje, a iza njega niko ne stoji, niko njegov izbor ne podržava.
Sada se čovek pita ko to njega podržava, ko to podržava jednog studenta u ostavci, ko stoji iza njegove kandidature? Kažu da je to taj lobi organizovan oko "Pink" televizije. Znamo ko je Pinki, ne znamo samo još ko je Tito. Zaista ne znamo ko podržava tog gospodina. Ako je taj lobi toliko jak da to čini u nameri da sebi obezbedi državnu frekvenciju, onda ova skupština mora da se izjasni da li podržavanje takvog kandidata na neki način znači izdaju ideala 5. oktobra.
Još jednom vas pozivam da razmislite o ovom izboru. Predlog ovog kandidata nije dobar. Nadam se da ova skupština ne može obezbediti 126 glasova, a ako ih obezbedi, ono što je sigurno, među tim glasovima neće biti glasova Nove Srbije.

Malo ću da pričam o ovoj aritmetici 12,5, da vidimo kako stoje tu stvari. Primenjujući tu aritmetiku, 12,5 poslanika, što je dovoljno da može poslanička grupa da participira u ovoj komisiji, daje sledeće rezultate. Obzirom na ovaj sastav bilo bi tri predstavnika DS, tri predstavnika DSS, dva predstavnika SPS i to je ukupno osam. Ostalo je 12 nepopunjenih mesta. Da biste poštovali tu aritmetiku 12,5 trebalo je da proglasite da u toj komisiji učestvuje svega osam predstavnika ovog parlamenta.

Druga stvar, žao mi je zaista što protin sin tu aritmetiku ne nauči, a inače ću da držim časove te dopunske nastave i obećavam besplatno. Po obrazovanju sam učitelj i hoću da držim časove i nekima koji ne znaju ćirilično pismo. Dakle, držim kurs za analfabete i u toj stvari će biti pošteđeni svih izdataka. Još jednom, nema tu aritmetike. gospodine, dragi moj Pajtiću, neverovatna stvar da ste zapeli, vi ste mene brisali iz spiska. Video sam da ste me brisali iz kompjutera. To smo juče ustanovili. Znam da biste vi mene izbrisali iz života, ali se s tim ne slažem.

Dakle, još jednom, što se tiče tih naših pet poslanika, nije pet dragi moj gospodine nego tri ste nam oteli, naravno uz njihovu saglasnost. Još jednom da pričamo o tih 12,5; kako se tamo nađe predstavnik neke Lige ili Koalicije za Šumadiju, koliko ona ima poslanika? Kako se tamo nađe predstavnik neke Demokratske partije iz Sandžaka? Koliko znam ima samo dva predstavnika, a jedan je vidim večiti. Onaj moj mučenik iz Prijepolja nikako da stigne u tu komisiju. O čemu mi to pričamo? Ako ste hteli tu aritmetiku trebalo je da smanjite bonus. Onog momenta kada ste proglasili 20, morali ste nas napuniti iz ostalih poslaničkih klubova i to je priča o 12,5.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, potreba promene Ustava je evidentna. U svojim javnim nastupima i debatama sam se zalagao da se izvrši promena Ustava, iz prostog razloga što je postojeći postao anahron, ne odgovara ovom vremenu. Ovde se nešto desilo ružno, tendenciozno. Da bih poverovao da je to bilo slučajno, morao bih da pristanem da budem glup, ali ja na to ne pristajem. Zato ćemo prosto izložiti istorijat celog događaja, nesporazuma, kako bi to predstavnici vlasti ovako benevolentno hteli da predstave.

Poslanička grupa Nova Srbija dobila je dopis 16. aprila, sa potpisom gospođe Nataše Mićić, latinicom, jer to je pismo gospođe Nataše Mićić. Inače, u Užicu svi pišu latinicom, to nije sporno itd.

Zvanično pismo u Srbiji je ćirilica.