Gospođo potpredsednice Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, vrlo sam pažljivo slušao izlaganja poslanika i poslaničkih grupa u parlamentarnoj debati povodom seta ova dva zakona iz obrazovanja. Priznajem da nisam iznenađen, jer kao član Odbora za prosvetu imao sam prilike da se upoznam sa stavovima ljudi koji prosto o ovoj stvari ne misle kao većina. Tako da je to za mene bila repriza i priznajem da gnev koji sam iskazivao na sednicama Odbora za prosvetu neću reprizirati.

Kada su u pitanju ova dva zakona, moguće je da postoje dve dileme u kojima je zakon prosto ostao nedorečen. To je pitanje rokova za izbor direktora, od kojih su sada većina u statusu vršilaca dužnosti. Drugu dilemu stvara način izbora članova odbora iz reda saveta roditelja, iz prostog razloga što su i ranije vlasti imale jednog predstavnika u tom školskom odboru, biran je na taj način što ga je postavljao direktor škole. Kako savet roditelja još nije konstituisan i sa malim nadama da će se on uspešno konstituisati, ostaje ozbiljna bojazan da će direktori škola, u nameri da sačuvaju svoj status, jer su sada u v.d. statusu, u nameri da unaprede svoj status i da budu izabrani za direktora, verovatno za članove saveta, odnosno članove školskog odbora iz redova saveta roditelja, birati ljude koji su njima naklonjeni.

Iako nisam verovao da će se izjašavanje o ovom zakonu pretvoriti, u stvari, u izjašnjavanje da li smo za uvođenje veronauke ili ne, sada u to počinjem da verujem. Nadam se da levica iz DOS-a neće uspeti u ovoj nakani da ospori reformsku nameru, dobru i plemenitu nameru ove vlade da se veronauka vrati u naše škole. Sasvim je ovde izvesno, niko zaista nije imao nijednu ružnu reč na račun građanskog vaspitanja. Građansko vaspitanje je kao predmet odstupnica za one koji prosto neće da uče veronauku. Sada, kako je tu levica bila jedinstvena, navešću vam prevod Marksove parole "Proleteri svih zemalja ujedinite se", ali na bosanskom jeziku. To glasi ovako: "Fukare, butum dunjaluka uhababite se".

Na kraju, da kažem da će poslanička grupa DOS - Nova Srbija glasati u načelu za ovaj zakon, mada smo svoje rezerve izneli u uvodnoj reči. U nadi da će to biti početak ozbiljnijih reformi, pozivam preostali ozbiljni deo DOS-a da ovaj zakon podrži. Hvala lepo.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo potpredsednice Narodne skupštine, gospodine ministre, slušajte vašeg poslanika iz Odbora za prosvetu.

Predlozi o izmenama i dopunama zakona o osnovnoj i srednjoj školi, o kojima razgovaramo u objedinjenoj načelnoj raspravi, nisu neki naročiti reformski potez. Zapravo, verovatno je i ambicija zakonodavca, odnosno predlagača zakona, bila izražena u manjoj meri, jer da je to hteo, onda bi doneo jedan kompletan zakon, a ne izmene i dopune zakona.

Ono što je na neki način novina u ova dva zakonska teksta to jeste povraćaj veronauke kao nastavnog predmeta u naše škole. Veronauka je bila u tradicionalnoj srpskoj školi - i osnovnoj kao pučkoj, masovnoj, i u srednjoj školi, a Teološki fakultet je bio jedan od osnivača Beogradskog univerziteta.

Prema tome, nije ista pozicija veronauke i pozicija građanskog vaspitanja. Građansko vaspitanje se, istina, sada prvi put uvodi, a veronauka se vraća, znači, prosto se rehabilituje neka stara tradicionalna škola.

Istina je da je Uredba Vlade, kojom je uvedena veronauka, izazvala veliki odijum u javnosti i mišljenja su bila podeljena. Verovatno je to bio razlog što je naše Ministarstvo prosvete odlučilo da uvede i novi predmet - građansko vapitanje i tako da pomiri one suprotstavljene.

Mislim da je strah, izražen kod ateista, da će svi oni koji uče veronauku biti teisti, potpuno neopravdan. Evo, postoje tu svetli primeri, koji prosto njima idu u prilog - bogosloviju je učio i Staljin. Takođe, uverenje da će oni koji uče građansko vaspitanje biti ateisti isto ne mora biti tačno. Moguće je, dakle, da će se i među njima regrutovati ozbiljni i dobri vernici.

Ono što bi se moglo zameriti ovim predlozima o izmenama i dopunama zakona o osnovnoj i srednjoj školi, pošto su u stvari ta dva teksta potpuno slična, jer se otprilike i tretiraju izmene iz te materije, to je nedostatak hrabrosti Ministarstva prosvete da izvrši ozbiljnije reformske zahteve.

To je ono što je sada moderno reći - reforma u oblasti nastavnog gradiva, odnosno kurikuluma, kako sam čuo da govore itd, onda reforma u pogledu evaluacije, reforma u pogledu sadržaja nastavnih programa i nastavnih planova i konačno reforma o tome šta može biti nastavni predmet u školi.

Naša škola je tradicionalna i sistem obrazovanja je kod nas razredno-časovni i predmetni sistem, koji je uveo još Jan Amos Komenski, u DžVII veku, u svom pedagoškom delu "Didactica magna". Mi, prosto, od te stvari nismo odmakli. Moguće je da je on i dobro projektovan i dobro koncipiran, čim toliko vreme uspešno izdržava probu. Ali, kada sam maločas izrazio svoje neslaganje što ovaj zakonski tekst nije pokazao malo više hrabrosti, tu, govoreći o srednjoj školi, mislim da su ostale stare odredbe o dopunskoj i dodatnoj nastavi.

Dopunska nastava je predviđena za one đake koji zaostaju u uspehu, a dodatna nastava je predviđena za one darovite. To prosto kažem onim ljudima koji nisu u našem prosvetarskom esnafu, mada među poslanicima svih poslaničkih grupa ima prosvetnih radnika, sa svih nivoa obrazovanja.

Dakle, evo šta bi bilo dobro - bilo bi dobro da se npr. dopunska nastava pojača i da se ona malo više obaveže u onim školama za radnička zanimanja i u tehničkim školama, ako pođemo od pretpostavke da je tu na neki način nivo obrazovanja tih naših učenika, odnosno početni obrazovni standard, niži.

Dodatna nastava bi se mogla intenzivirati i malo ozbiljnije raditi u elitnim školama, da tako kažem, mada nisu sve gimnazije elitne. Neke jesu, ali postoje naravno i elitne škole, specijalne gimnazije, npr. Matematička gimanzija i, pretpostavljam, Filološka gimnazija.

Ako zaista predlagač ovog zakona istraje u svojim obećanjima da će u dogledno vreme izaći sa integralnim tekstom, gde će se intencije reforme školstva, što je predmet raznih konferencija, blagovremeno izvršiti, onda mi nemamo razloga da podržimo ove izmene i dopune zakona o osnovnom i srednjem obrazovanju.

Ono što posebno brine, a svestan sam činjenice da to zakon ne može urediti, jesu izuzetno niska primanja prosvetnih radnika. Prosvetni radnici se na nekoj lestvici nagrađenosti nikada nisu visoko kotirali. Ali, u zadnje vreme je izraženije, a to je počelo otprilike posle 90-tih godina, kada su se socijalisti učvrstili na vlasti, a nažalost ni sada to stanje nije popravljeno.

Da bi zaista prosvetni radnici mogli u nagrađivanju da pređu tu ivicu egzistencijalnog minimuma, sigurno je da se mora izvršiti ozbiljnija reforma. U toj reformi će se predvideti i nastavni predmeti koji su neophodni i oni koji nisu.

Usput koristim prisustvo ministra prosvete da ga pitam (zbog apela koje sam dobio od veroučitelja) - kada će Ministarstvo prosvete, ili Ministarstvo vera, ili konačno bilo ko, isplatiti veroučitelje? Veroučitelji rade već pola godine bez dana naknade. Evo, čak i ovi marksisti, kada uvode veronauku, moraju da znaju, kako to Marks kaže, da i veroučitelji moraju jesti, piti i stanovati, i zaista su njihove egzistencijalne potrebe u ogromnoj meri ugrožene. Oni u ovom momentu nemaju ni saznanja kolika je ozbiljna cena njihovog rada.

Usput da kažem da ću biti predstavnik poslaničke grupe Nova Srbija, o ovom zakonu ću učestvovati i u pojedinačnoj raspravi, naravno, a daću i završnu reč.

I na kraju, pošto pripadam branši prosvetnih radnika, pošto sam u tom esnafu više od 25 godina, osećam potrebu da parafraziram reči jednog mudrog starog Grka: "Ako Atinjani imaju loše obućare, nosiće lošu obuću, ako imaju loše krojače, loše će se odevati, ako Atinjani imaju loše učitelje, imaćemo loše Atinjane".

Sve to važi i za Srbe, odnosno za sve građane Srbije. Hvala.

Gospođo predsednice Skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče Vlade, poslanička grupa Nove Srbije je u debati koja je prethodila ovoj završnoj reči iznela određene rezerve prema tekstu Polaznih osnova o preuređenju zajedničke države Srbije i Crne Gore. Iz tog razloga te naše rezerve, neću ponavljati. Prosto postoje stvari, ugrađene u ove polazne osnove, za koje mi verujemo da država sa takvim temeljima nema svoje budućnosti.
Prvo, iako je pretpostavljam dobra namera međunarodne zajednice da se harmonizacijom ekonomskih odnosa prevaziđu početne tačke sukoba i spora, nažalost ne verujemo da će harmonizacija biti moguća, jer već prva faza tih odnosa jeste metastaza; metastaza ekonomskih odnosa, metastaza međusobnog poverenja itd. Istina je da je Evropska unija dala Crnoj Gori ekskluzivno pravo da koristi evro kao svoju monetu, mada nije članica te monetarne unije. Kao što je i dala, tako ga može i suspendovati. Mi u ovom momentu zaista izražavamo sumnju da je zajednička država moguća, ako ne postoji zajednička valuta, a konačno ne postoji monetarna unija.
Dalje, moram da podsetim - opozicija u ovom parlamentu je pre deset godina, 1992. godine, bila skeptična prema stvaranju zajedničke države, pogotovo je bila zaista negativno određena prema načinu njenog formiranja, prema Žabljačkom ustavu i, konačno, prema nazivu zajedničke države. Recimo, sećam se da smo tada gospodin Đinđić i ja bojkotovali u Saveznom parlamentu proglašenje zajedničke države. Niko tada iz opozicije nije podržao taj projekat.
Sada su se stvari prosto pomalo izokrenule. Maločas smo imali prilike da čujemo predstavnika SPS-a koji se poziva na sjajne tekovine Podgoričke skupštine. Podgoričku skupštinu, gospodine Ivkoviću, komunisti su osudili. Komunisti nisu priznali odluku Podgoričke skupštine iz prostog razloga što su već na Drezdenskom kongresu proglasili crnogorsku naciju kao novi nacionalni subjekat na prostoru Balkana. Ne znam stvarno dokle ide ta vaša nakaradna pamet, da li to znači da ćete vi da reafirmišete i odluke kongresa u selu Ba. Nisam zaista siguran kakva je ta vaša metamorfoza itd.
Uostalom, dogovorite se o tome sa gospodinom Tomislavom Nikolićem, on će vam dati, pretpostavljam, uputstva koja će biti korisna i vama i njima kao nosiocima propale vlasti.
Dakle, još jednom da kažem, poslanička grupa Nove Srbije ne spori potrebu zajedničke države. Ako je takva država potrebna, a očito je potrebna, potrebna je na zdravim osnovama. Spori ovaj papir. Iz tog razloga, mi nećemo podržati Sporazum o polaznim osnovama između Srbije i Crne Gore. Hvala lepo.

Dame i gospodo narodni poslanici, predsedniče srpske Vlade, potpredsedniče Savezne vlade, poštovani novinari i gosti sa galerije, stav Nove Srbije prema ovom papiru je izrekao šef poslaničke grupe. Prosto se nosim mišlju da samo komentarišem odredbe ovog teksta, pa ću to učiniti taksativno, redosledom kako je to u tekstu napisano.
Dobro je što je Sporazum upućen na raspravu i verifikaciju u skupštine članica buduće zajedničke države. To je ono o čemu govori ovo prvo poglavlje Polaznih osnova. Drugo, Ustavna povelja, kao surogat za ustav zajedničke države, svojoj surogat državi.
Pod tri, odredbom o preispitivanju u startu se revitalizuju namere potpisnika ovog papira i visokog predstavnika Evropske unije, kao svedoka. Ova država je na staklenim nogama, čak i ako preživi grejs period od tri godine, koliko će, nadamo se, biti na kiseoniku međunarodne zajednice.
Ime državne zajednice - bilo bi bolje zajednička država, nego državna zajednica. Sigurno je da je naziv Srbija i Crna Gora bolji nego bivše ime Jugoslavija, doduše, nešto slabiji od pravog naziva da se zajednička država Srbijanaca i Crnogoraca nazove Nova Srbija. Evo, mi kao stranka smo spremni da naše stranačko ime žrtvujemo na oltar zajedničke otadžbine.
Sporazumom je predviđeno pet zajedničkih institucija koje su dosta nategnuto koncipirane:
a) teško je zamisliti mehanizme navodne zaštite od nadglasavanja, a da taj mehanizam štiti načelo političke pravednosti i pravičnosti; ono što je izvesno, buduća Skupština Srbije i Crne Gore biće onemogućena da odlučuje;
b) rešenje o predsedniku Srbije i Crne Gore, koji je ujedno i predsednik Vlade zajedničke države, nije loše predloženo, samo ne znamo kako će funkcionisati jer je kabinet predsednika Vlade ozbiljno redukovan, a njegova ovlašćenja ozbiljno limitirana.
Zaista, još jednom podvlačim - bilo bi mnogo bolje da u ovom papiru stoji - polazne osnove zajedničke države, nego državne zajednice. Kakva je to konzistentnost spoljne politike, ako je predviđenom rotacijom u Ministarstvu spoljnih poslova i poslovičnom neslogom ona u startu hendikepirana? Kakvo je to jedinstvo komande u vojsci u kojoj se komanduje konsenzusom? Kako mogu skladno da funkcionišu unutrašnji ekonomski odnosi, ako ne funkcioniše zajednička moneta? To su dileme zbog kojih je Nova Srbija zaista skeptična prema ovom sporazumu.
Sud Srbije i Crne Gore predviđa obavljanje ustavno - sudske i upravno - sudske funkcije, a nema nikakvu instancionu nadležnost. Pa, to onda liči na seosko mirovno veće.
Gospodo narodni poslanici, Nova Srbija je iznela suštinske primedbe na ovaj papir koji je danas na dnevnom redu. Mi ne sporimo potrebu zajedničke države, zajednička država treba da postoji. Zajednička država je uspostavljena 1918. godine na Velikoj podgoričkoj skupštini, kada su poglavari Crne Gore odlučili da se ujedine sa Srbijom.
Nikada se Crna Gora nije ujedinila ni sa državom Srba, Hrvata i Slovenaca, ni sa Jugoslavijom. Crna Gora je ušla u sastav srpske države. Naravno, pošto se u ovom papiru pominju istorijska prava i prava državnosti Srbije i Crne Gore, to je zaista tačno. Berlinskim kongresom su stvorene dve srpske države ili, bolje rečeno, kneževine: Kneževina Srbija i Kneževina Crna Gora. Zašto su napravljene dve? Napravljene su dve, zbog proste fobije koju je Austrougarska imala prema stvaranju nove Srbije. Napravljene su dve države iz razloga što je Bosna i Hercegovina postala protektorat Austrougarske monarhije. Napravljene su dve države i između njih je napravljen koridor koji je ostao u sastavu Otomanskog carstva. Taj koridor je pljevaljski i novopazarski Sandžak, zajedno sa teritorijom Kosova i Metohije. Jedini problem što tada nije mogla biti stvorena zajednička država bili su dinastički sukobi između dinastije Petrovića i dinastije Obrenovića. Onog momenta kada je došlo do dinastičke smene na srpskom prestolu i kad se dinastija Petrovića dovoljno kompromitovala u Crnoj Gori, dinastički problemi više nisu predstavljali prepreku za zajedničku državu.
Ako govorimo o faktičkom stanju, ako govorimo o nekom kontinuitetu, gospodine predsedniče Vlade, vaša vlada je u kontinuitetu sa onom Srbijom koja je uspostavila ovaj simbol. Doduše, AVNOJ-ev simbol je skinut sa zajedničke države, ove koja se još uvek zove Jugoslavija, ali ovaj AVNOS-ov nije. Otprilike, ovo je AVNOS-ov simbol. Rekli ste, gospodine premijeru, da je komunizam pao. Izražavam sumnju; sve dok na memorandumu vaše Vlade postoji ovaj satanski znak, sumnjam da je komunizam pao.
Crnogorska nacija je proizvod komunizma. Onog momenta kad padne komunizam, crnogorska nacija će se vratiti u svoje krilo, vratiće se u svoj prirodni vodotok, vratiće se svojoj državi matici, vratiće se svom matičnom narodu, vratiće se Srbiji. Kada iz jednog prirodnog vodotoka, neka i istoka krene svojim putem, postoji gravitaciona potreba da se vrati svojoj matici. Ako se ne vrati, to će postati samo baruština ili mrtvaja. Ako se napravi baruština ili mrtvaja, to će biti leglo komaraca. Komarci se leče diditijem, a matica ima potrebu da se zaštiti sanitarnim koridorom.
Zato, pre nego što upotrebimo diditi (nisam za tako drastične mere), napravimo zajedničku državu u kojoj će srpski narod, kao matični narod, kao državotvoran narod, konačno imati državu od respekta i poverenja.
Dakle, potrebu za postojanjem zajedničke države, još jednom, uvažavamo, ali predviđene moduse napisane u ovom papiru nismo spremni da podržimo. Još jednom, zahvaljujem se, i u ime poslaničkog kluba Nove Srbije ja ću govoriti i u završnoj reči.

 Dame i gospodo narodni poslanici, vrlo sam strpljivo slušao gospođu predsednicu Narodne skupštine o predlozima za dopunu dnevnog reda i onog momenta kada je iscrpla listu tih zahteva sa žaljenjem sam primetio da inicijativa grupe od 36 narodnih poslanika o suspenziji preostalih komunističkih simbola, podneta uredno ovoj skupštini 12. februara, znači, još je bilo u toku konstituisanje 2001. godine, nije uvršćena.
Napisao sam 5. februara ove godine ljubazno pismo predsednici Narodne skupštine. Predsednica Narodne skupštine je odbila da to pismo umnoži, ali mi je dopustila da ga ovde pročitam, tako da ste sa sadržajem tog pisma upoznati.
To pismo u stvari predstavlja zahtev da se nakon završetka vanredne sednice na prvoj redovnoj sednici uvrsti u dnevni red zahtev grupe od 36 narodnih poslanika.
Podsećam da tamo piše - zato vam predlažem da do 12. februara 2002. godine itd. potpisniku ovog pisma date čvrste garancije da će podneta inicijativa doći na dnevni red odmah nakon završetka sednice koja je u toku.
Dakle, ta vanredna sednica je trajala sve do 1. marta. Istina je da sam ja očekivao da će redovna sednica biti zakazana u prvoj polovini marta. Mi smo tada predvideli i određene radikalne mere ukoliko se ta tačka ne stavi na dnevni red. Nažalost, gospođa je sačekala sa ovom sednicom vreme velikog posta; pošto smo mi ljudi hrišćani i moramo se uzdržavati od loših dela, mi te radikalne mere odlažemo.
Vas, gospođo, podsećam da ste mi u usmenom razgovoru dali garancije da ćete ovu tačku staviti na dnevni red. Vi ste prosto te garancije prekršili. Kako ste vi snaha jednog znamenitog doma Mićića, pretpostavljam da se serdar Mićić prevrće u grobu. Zato vam predlažem da ipak tu tačku stavite na dnevni red, a nakon toga neka se Skupština o tome izjasni. Konačno, to je prilika da vidimo da li će i Vlada glasati protiv suspenzije preostalih komunističkih simbola.
Usput podsećam da je aktuelni predsednik Vlade u vreme dok je bio gradonačelnik Beograda skinuo komunistički žig sa Beograđana. Sada, kao predsednika Vlade, molim ga da skine isti komunistički žig i tako da spasi od kolektivne sramote. Usput takođe podsećam da je u zadnjim izjavama gospodin Đinđić rekao da je komunizam pao u Srbiji. Sudeći po znaku koji stoji iznad vaše glave, čini mi se da još nije. Hvala lepo.

Gospođo predsedniče Skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, pre sedam dana uputio sam otvoreno pismo predsedniku Narodne skupštine Republike Srbije. Nisu mi jasni razlozi zbog čega Služba nije to pismo umnožila i podelila svim poslanicima, da se upoznaju sa njegovom sadržinom.
Iz tog razloga obznanjujem tekst toga pisma.
"Poštovana gospođo Mićić, podsećam vas da se 12. februara ove godine navršava puna godina od kada sam, shodno Poslovniku Narodne skupštine Republike Srbije, pokrenuo inicijativu broj taj i taj, da Narodna skuština donese odluku o suspenziji preostalih državnih simbola iz komunističkog perioda."
Inicijativa je podržana sa 36 potpisa, mada ne sumnjam da bi to bio i konačan broj onih koji bi za takvu skupštinsku odluku glasali, ali, nažalost, zato im nije pružena prilika. Isključivi krivci za to su vaš prethodnik, gospodin Maršićanin, i vi.
Zašto? Član 135. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, eksplicitno kaže da uredno pokrenuta inicijativa mora biti stavljena na dnevni red najduže nakon 90 dana, a u slučaju eventualnog prekoračenja roka predsednik Narodne skupštine će obavestiti narodne poslanike o razlogu prekoračenja.
Razloge prekoračenja roka nisam dobio od gospodina Maršićanina, čekajući ga 208 dana. Gospođu Mićić čekam 62 dana i priznajem da me strpljenje izdaje.
Zato vam predlažem da do 12. februara 2002. godine potpisniku ovog pisma date čvrste garancije da će pomenuta inicijativa doći na dnevni red odmah nakon završetka sednice koja je u toku.
Naravno, očekujem da narodne poslanike, saglasno članu 135. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, obavestite o razlozima tako drastičnog prekoračenja svih rokova.
Ukoliko takve garancije izostanu ili traženo objašnjenje ne bude dovoljno ubedljivo, obaveštavamo vas da će poslanička grupa DOS - Nova Srbija obaviti svečano skidanje komunističkog grba iz sale Narodne skupštine, u pauzi zasedanja, 12. februara ove godine.
Isti ćemo transportovati u vašu kancelariju, odmah nakon svečanog skidanja i predati vama na dalju upotrebu i korišćenje.
Takođe vas podsećam da sam 5. decembra prošle godine podneo Predlog zakona o pravu građana Srbije na potpuno raspolaganje i korišćenje sopstvenog dosijea, vođenog u Službi državne bezbednosti.
U nadi da ovaj predlog neće doživeti sudbinu prethodne inicijative, primite izraze moga običnog uvažavanja.
Naravno, gospođa Mićić nije odgovorila pismeno, ali mi smo se dogovorili juče usmeno. Gospođa Mićić je rekla da će prvog dana redovnog zasedanja ova inicijativa doći na dnevni red.
Iz tog razloga, ovaj slučaj zatvaramo. Dakle, oni koji uživaju u grbu, još imaju prilike da uživaju u njemu. Gospođa Mićić je odbila da ga prenesemo u njenu kancelariju, jer ona ima već takav grb. Znači, ostaje nam samo mogućnost da ga stavimo na javni tender. Zahvaljujem.

Uvaženi predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, zarad javnosti, da razjasnimo stvar: ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju popisa stanovništva, domaćinstava i stanova u 2001. godini u Republici Srbiji  je, u stvari, samo tekst koji sadrži terminske promene prethodnog zakona.
Naravno, mi možemo polemisati o tome zašto nije izvršen popis u roku koji je bio predviđen prethodnim zakonom. Naravno, i za to postoje objašnjenja. Postoje razlozi. Budžet je usvojen u martu. Raniji zakon je predviđao da se popis obavi prvog meseca. Novu demokratsku vlast čekali su mnogi problemi posle 5. oktobra 2000. godine. Ako hoćemo da joj spočitnemo neku neefikasnost smatram da, u pogledu odlaganja ovog roka, najmanje imamo razloga za to. Još jednom, prosto, ovaj predlog o izmenama i dopunama Zakona nastoji da rokove koji su zatečeni, odnosno stanje u kojem smo zatečeni ozakoni.
Što se tiče popisa stanovništva, to je jedna civilizacijska tekovina svih modernih zemalja Evrope, čak i onih koje to nisu bile. I Otomanska imperija je vršila popis stanovništva, imovine i domaćinstava, postoje turski defteri itd. Austrougarska carevina je, takođe, imala popis stanovništva, kao organizovana država. I komunistička Jugoslavija je imala popise stanovništva. Moguće je da je ona poštovala te rokove, jer je, prosto, bila nedodirljiva.
U ovom momentu, zaista, popis je ono što se nameće kao imperativ, kao obaveza. Moramo ga završiti u roku koji smo propisali. Ovde postoje neke stvari koje će predstavljati problem. Evo šta je problem. Sumnjam da su izvršene prenumeracije stanova, odnosno prenumeracija stanova, ulica, potpuna odjava tabli itd. Imam ja tu prigovore. Ali, zaista očekujem da lokalna samouprava, a pogotovo u mestima gde smo mi komunizam spakovali u fioku istorije, ovog momenta izvrši tu prenumeraciju, da na neki način upodobi stanje stvari. Naravno, insistiram na tome da se neka stara imena zamene nekim novim imenima. Najbolje je da imena ulica budu prosta geografska imena, istorijske odrednice itd. Ne moramo, dakle, stara imena zameniti sa nekim novim podobnim, pošto sam protiv toga, u principu - ko je podoban, a ko nepodoban.
Prosto, poslanička grupa Nove Srbije je razmatrala ovaj predlog zakona i još jednom ističemo - ovde se ne radi ni o kakvoj suštinskoj promeni prethodnog zakona, nego, prosto, o rokovima u kojima smo zatečeni. Iz tog razloga, iz civilizacijske potrebe da pratimo savremene tokove svih modernih zemalja Evrope, poslanička grupa Nove Srbije će podržati zakon o popisu stanovništva, domaćinstava i imovine. Hvala.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, naravno da radimo na ivici kvoruma, ali to znači da ću ja imati disciplinovane slušaoce ili sam možda optimista bez razloga. U svakom slučaju, pozdravljam dogovor poslaničkih grupa da se konsenzusom usvoji da u finalizaciji ove tačke dnevnog reda o izmenama i dopunama Poslovnika sve poslaničke grupe dobiju ravnopravan tretman, dakle da mogu 45 minuta da obrazlažu svoje amandmane, odnosno učestvuju u jedinstvenoj raspravi.
Poslanička grupa Nove Srbije je predložila pet amandmana. Zakonodavni odbor je dao zeleno svetlo za amandmane, odnosno u učtivoj formi je rekao da nema nekih pravnih smetnji da se oni usvoje. Administrativni odbor nije dao zeleno svetlo, ali to ne znači da ćete vi poslušati odluku Administrativnog odbora, nego da ćete prosto suditi prema argumentaciji koju budem navodio za pojedine amandmane, da li su amandmani prosto oportuni i korisni u našoj stvari.
Sigurno je da su izmene Poslovnika iznuđene. Da nije bilo ne opstrukcije nego destrukcije rada Skupštine, i stari Poslovnik bi mogao da ispuni svoju obavezu.
Ako mi dozvolite, taksativno ću govoriti o svim amandmanima koje je podnela poslanička grupa DOS - Nova Srbija. Tako smo u članu 5. stav 1. predvideli da se menja i glasi: "Ukupno vreme rasprave u načelu dobija se zbirom vremena 30 minuta po svakoj poslaničkoj grupi plus jedan minut po svakom poslaniku".
Žao mi je što predstavnici, odnosno poslanici opozicije, ne prisustvuju sada, verujem da bi oni ovaj amandman podržali, jer se na ovaj način sve poslaničke grupe stavljaju u jedan tretman, a, naravno, vreme izlaganja ipak zavisi i od broja poslanika koji tvore jednu poslaničku grupu. Tako, na primer, SPS bi imala pola sata i kako njih ima 37 ona bi imala još 37 minuta. To je 67 minuta - dovoljno da obrazlože svoj stav. Naravno, srazmerno tome bi i ostale poslaničke grupe imale zagarantovanu kvotu.
Time bi ova utvrđena kvota od pet časova bila modifikovana, pa bi vreme trajanja rasprave u načelu bilo srazmerno jačini određene poslaničke grupe, ali se, naravno, vodilo računa i to o tzv. ozbiljnoj diskriminaciji, tako da svaka poslanička grupa ima vreme u kome može da obrazloži svoje amandmane, odnosno može da obrazloži raspravu po pojedinom zakonu.
To su dakle bili naši motivi koji se uklapaju u opštu intenciju promene postojećeg poslovnika. Znači, opšta intencija je da se prosto ojača efikasnost Skupštine i da zakonodavni rad, za koji je ova Skupština nadležna, dobije svoj primarni deo, odnosno svoj primarni značaj.
U drugom amandmanu predložili smo da se u članu 11, a u odnosu na član 103a, prvi i drugi stav brišu i u stavu 3. umesto reči: "u visini jedne mesečne plate", stoje reči: "pola mesečne plate". Naša namera je bila da postojeće kazne na neki način prepolovimo. Iako je bila predviđena kazna u visini od jedne mesečne plate za oduzetu reč, mi smatramo da bi kazna bila primerena i da bi postigla svoju svrhu i ako bi bila pola mesečne plate.
U tom delu bojazan nekih govornika da pojedini poslanici ne bi mogli biti sankcionisani prosto ne stoji. Svi mogu biti sankcionisani, ako ne od plate koju ne primaju ovde, pošto na radnom mestu imaju veću, biće kažnjeni od paušala. Konačno, ako poslaničku dužnost vrše na neadekvatan način, onda je kazna i od tog paušalnog dela opravdana i primerena.
Dakle, u stavu 4. istog člana 103a u delu gde je sankcionisano isključenje sa sednice (što se ovde u principu završava paradom koju čini jedna poslanička grupa, a sada nije prisutna) onog momenta kada je poslanik isključen sa sednice bila je predviđena kazna dve mesečne plate, mi smatramo da bi jedna mesečna plata postigla svoju svrhu.
Generalno gledajući, mi smo se rukovodili time da kazne treba da postoje, treba da budu primerene, ali ne moraju baš biti drakonske.
U trećem amandmanu koji je podnela poslanička grupa DOS- Nova Srbija naša intervencija se odnosi na isti član, a kod novog člana 103b da se stav 2. menja i glasi: "Narodnom poslaniku na stalnom radu novčana kazna se oduzima od njegovih primanja za tekući mesec". Mi u principu samo popravljamo postojeći tekst, jer tamo kaže da se ona oduzima dok se ne ispuni svrha. Naravno, onom ko je na stalnom radu se može uzeti i u jednom komadu.
Stav 4. predlažemo da glasi: "Narodni poslanik koji je udaljen sa sednice nema pravo ni na kakvu naknadu dok traje sednica sa koje je isključen". Prosto, ako je prekršaj takve vrste, onda kazna mora biti oštrija. Dakle, iako se u principu zalažemo za blaže kažnjavanje za one ljude koji su skloni najtežim prestupima, predviđamo kaznu da ne može nikakva primanja ostvariti u periodu dok mu kazna traje.
U četvrtom, poslednjem amandmanu poslanička grupa DOS- Nova Srbija je odlučila da interveniše u predloženom tekstu. Mi kažemo da posle člana 12. treba dodati novi član 12a koji glasi: "Prilikom utvrđivanja kvoruma prisutni poslanici u sali su dužni da se identifikuju. Ukoliko svoje prisustvo ne registruju, predsednik Skupštine im izriče opomenu. Mere opomene u toku jedne sednice se sabiraju i nakon tri opomene predviđa se novčana kazna u visini kazne za oduzimanje reči".
Naravno, kada smo ovo uradili prosto smo imali u vidu da oni ljudi koji su skloni prekršajima moraju zbog toga da trpe i posledice. Ukoliko su recidivisti, onda naravno, ako u toku jedne sednice to postane kod njih hronično, moraju nakon toga trpeti i određene novčane kazne.
Zahvaljujući činjenici što je rasprava jedinstvena i govorimo i u načelu i u pojedinostima, dopuniću svoje izlaganje koje sam imao na početku sednicu, kada smo govorili u načelnoj raspravi. Govoriću prosto o institutu interpelacije koji je prvi put uveden u našu parlamentarnu praksu u vremenu komunizma i postkomunizma.
Tako, poslanička grupa Nova Srbija smatra da Odbor za bezbednost može dobiti veća ovlašćenja i da se u periodu tranzicije pozabavi radom Službe državne bezbednosti ili Udbe, kako se ona i dalje popularno zove. Imao sam priliku da čitam svoj dosije u regionalnoj Udbi u Užicu i video da sam pažljivo praćen u periodu od 1980. do 1991. godine. Tu otprilike ima oko 200 strana teksta. Naravno, čitanju tog dosijea prisustvovao je njihov operativac; vladinom uredbom mi je bilo zabranjeno da snimim, da prepišem, da prosto registrujem sve što tamo piše.
Ovde mi je u slučajnom i neformalnom razgovoru rečeno da ima ljudi koji takođe imaju dosije. Sigurno ne spadam među šampione, ali mi je, recimo, gospodin Jaćimović iz DOS-a rekao da je svoj dosije čitao tri dana i da on ima preko 500 strana.
Ovo je zgodna prilika da svi poslanici u ovom skupštinskom sazivu, nezavisno kojoj poslaničkoj grupi pripadaju, odnosno stranci, naprave jednu zajedničku interpelaciju da se preispita rad Službe državne bezbednosti, a naravno odgovarajuća adresa je MUP.
Smatram takođe, a pretpostavljam i ostali ljudi koji imaju dosije, da bi u toj interpelaciji trebalo da zahtevamo sledeće... Ne vidim nikakve potrebe.... (žagor) ne vidim, gospodine, zašto se vi srdite. Pretpostavljam da vi niste bili operativni radnik Službe državne bezbednosti. Ovde postoje ljudi koji su bili žrtve komunizma, ali valjda nismo njihovi trabanti.
Dakle, predlažem češki model: kada su otkriveni dosijei češke državne bezbednosti sva imena dostavljača, cinkaroša, tastera itd. su javno obelodanjena.
Naravno, žrtvama nije saopšteno, ali je na mestu gde je lokalna Udba delovala njihov spisak obelodanjen. Na primer, čitajući svoj dosije našao sam 10 konspirativnih imena špijuna koji su pratili šta sam i gde pričao. Tako jedan mučenik, zove se Bora, ne znam ko je to, 80% prijava su njegovih. Pa, ima neki Noka, pa ima Ribar, pa ima Bijić, pa ima Učitelj itd.
Dakle, predložio sam da, koristeći institut interpelacije, napravimo dovoljno potpisa da se preispita rad Službe državne bezbednosti, i da se postupi po onome što predlažem. Naravno, to će biti aktuelno tek onda kada to u pismenoj formi i obradimo.
Završiću ovo izlaganje i reći ću jedan naš opšti stav. Poslanička grupa Nove Srbije će glasati za izmene i dopune Poslovnika. Nadamo se da će kasnije, u izjašnjavanju o amandmanima, postojeći tekst biti popravljen. Smatramo da je ovaj predloženi sasvim dovoljan da se poboljša rad u Skupštini, kao vrhovnom zakonodavnom telu.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, govorim kao zamenik predsednika poslaničke grupe Nova Srbija. Ističem sa posebnim zadovoljstvom napor predlagača da Predlogom odluke o izmenama i dopunama Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije uredimo moduse u pravima i dužnostima narodnih poslanika u Skupštini. Nadamo se da novi poslovnik, koji izglasamo, može doprineti većoj efikasnosti Narodne skupštine i njenom radu, pogotovo imajući u vidu pojačanu zakonodavnu aktivnost predviđenu u ovom domu u periodu koji nam predstoji.
Uveren sam da bi, kad bi u Skupštini sedeli ljudi odgovorni prema javnoj reči, prema gestu, prema svojim biračima, čak i prethodni poslovnik mogao dobro da funkcioniše.
Nažalost, ovo vreme od pola godine i nešto više ukazalo je na određene nedostatke ranijeg poslovničkog teksta. Zbog toga se nadam da će ovaj napor u cilju poboljšanja rada i efikasnosti Narodne skupštine, rezultirati, posle debate koja se bude sprovela, nakon amandmana koji će se razmotriti i nakon dobre volje koja se očekuje, dobrim poslovnikom.
Sigurno je u javnosti najveće interesovanje izazvao onaj deo ovog teksta koji se odnosi na novčano kažnjavanje. Nažalost, svedoci smo da u ovom domu ima određenih nepodopština koje se mogu sankcionisati samo novčano. Mi, Srbi, kao ljudi smo osetljivi samo u tom delu ako nam sledi neka novčana sankcija. Istina je da se zaista kazna ne odnosi ni na jednu poslaničku grupu. Odnosi se samo na poslanike koji svojim nastupima za ovom govornicom ometaju normalan rad Skupštine.
Druga novina u predloženom tekstu poslovnika je uvođenje instituta interpelacije. Zaista, na prvim višestranačkim izborima ušao sam u ovaj parlament. Istina je da je tada opozicija bila manjkava, bila slabašna, kao i sada. Imamo slabu opoziciju. Ni jedna naša inicijativa o uvođenju interpelacije nije mogla dobiti podršku parlamenta. U ovom momentu, zaista, sama parlamentarna većina nudi opoziciji ovaj institut. Time, u stvari, pokazujemo dobru volju i nadamo se da će Skupština uspostaviti veću kontrolu nad izvršnom vlašću.
Ja ću ovo vreme iskoristiti do kraja. Usput, da pomenem i podsetim, 12. februara 2001. godine podneo sam Predlog odluke o promeni državnih simbola. Poslanička grupa Nove Srbije je potpisala. Potpisalo je i 36 poslanika. Istina je da su svi rokovi predviđeni Poslovnikom probijeni. Ali, zbog naše kooperativnosti i dobre volje, mada smo se nadali da će uz zakon o državnim praznicima biti rešeno i pitanje državnih simbola, svesni određenih ustavnih smetnji, mi se i dalje nadamo da će parlamentarna većina...

Kao predstavnik poslaničke grupe, imam pravo na deset minuta. Opet ću demonstrirati svoju dobru volju, pa ću završiti u nadi da će ova skupština, da će parlamentarna većina, konačno, do kraja godine postaviti na dnevni red pitanje državnih simbola.

Repliciram gospodinu Ivkoviću. Zaista, mislio sam da je opozicija bila slaba, imajući u vidu njen kvantitet, a da sam mislio na kvalitet, onda bih smatrao da je svako poređenje kvaliteta ondašnje opozicije i današnje, neumesno. Zaista, sve ide u prilog kvalitetu ondašnje opozicije.
Kada je u pitanju gospodin iz Čačka, stvarno ne znam šta njemu mogu da kažem, a da ga ne uvredim. Pošto on zaista veruje da on ne pripada onima koji samo novčanom sankcijom mogu da se poprave, ja mu izričem ukor razrednog starešine.

Niste mi dali reč i pravo na repliku iako imam to pravo. Član 96. kaže da ukoliko se narodni poslanik u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine pogrešno protumači, narodni poslanik na koga se izlaganje odnosi ima pravo na repliku.
Ja sam u izlaganju gospodina Pelevića protumačen pogrešno. Naravno, ne optužujem ga za zlovolju, nego on je stvar naprosto pogrešno shvatio. Kada govorim o pozitivnoj diskriminaciji, govorim o dobrovoljnosti Srba da učine akt dobre volje i da pojedine nacionalne manjine i posebno nagrade, da se prosto u državi Srbiji osećaju komotno kao ljudi, da se osećaju slobodni kao državljani Srbije. Odnosno, pozitivna diskriminacija ne znači diskriminaciju, ona predstavlja akt dobre volje koju Srbi kao dobroćudan narod čine u nameri da se dopadne svim građanima Srbije. Toliko. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo potpredsednice Skupštine, ako ima i članova Vlade, i njih isto pozdravljam. Zaista Predlog zakona o državnim i drugim praznicima u Srbiji je izvanredno koncipiran. Zasluga za tako uspešan zakonski tekst pripada Komisiji sastavljenoj od eminentnih istoričara, tako da je Vlada kao predlagač zakona imala sjajan tekst koji je rezultirao ovako izvanrednim predlogom. Tu posebno ističem gospodina Radoša Ljušića, vrsnog istoričara, profesora Beogradskog univerziteta.

Vladin predlog zakona će naravno poslanička većina podržati, a mi iz Nove Srbije ćemo to učiniti sa posebnim zadovoljstvom, jer znamo da nove Srbije nema bez stare Srbije. Počeci moderne srpske države su zaista vezani za Sretenje 1804. godine i za početak srpske revolucije koju je Leopold Ranke nazvao "Die serbische revolutino". Zato je Sretenje kao dan srpske državnosti izvanredno izabran. Na Sretenje 1835. godine donet je Ustav obrenovićevske Srbije, zakonopisac je bio Dimitrije Davidović, tvorac srpskih novina i jedan od autora Hatišerifa. Sa posebnim poštovanjem i pijetetom prema tom vremenu, obrenovićevske Srbije, pročitaću nekoliko rečenica iz preambule tog Ustava: "Ušavši u Srbiju, svaki je rob postao slobodan. Zakon je vrhovni apsolut, a sloboda ličnosti je osnova Ustava, država je dužna da vodi socijalnu politiku."

Sa tim Sretenjskim ustavom Srbi kao narod su se kandidovali da mogu da uđu u zajednicu modernih država. Naravno, zvanično priznanje srpske države je bilo na Berlinskom kongresu. Neću, naravno, polemisati žustro, ali ne razumem zalaganja da se Sretenje briše iz zakonskog teksta.

Podsećam vas da je reforma kalendara bila 1582. godine, 5. oktobra. Vidite kako 5. oktobar ima svoju simboliku. Taj dan je proglašen za 15. oktobar. Reformom gregorijanskog kalendara nije svaka četvrta godina prestupna. Godina kojom se završava određeni vek je prestupna samo ako je ta godina deljiva sa 400. Iz tog razloga je u 16. veku razlika između gregorijanskog i julijanskog kalendara bila 10 dana. Ona je ostala i u 17. veku, u 18. je 11, a u 19. je 12 dana. To ističem iz posebnog razloga što neki autori prosto zaboravljaju tu činjenicu, pa datume gregorijanskog kalendara datiraju u prošli vek sa istom razlikom.

Zašto ovo ističem? Ako mi zaista želimo da Srbija kao država bude večna i da zadrži svoje stare praznike, kao stara država, onda u narednom veku će razlika biti. Dakle, u 20. veku ostaje razlika od 13 dana, a u 21. veku će biti 14 dana.

Prema tome, u 21. veku će Sretenje pasti ne 15, nego 16. februara. Kako je taj datum vezan za Sretenje, zalažem se da Sretenje ostane u zakonskom tekstu. (Dobacuje mu neko od poslanika.) Ma, ne znate vi Tomo, vi to na predvojničkoj obuci niste učili, ni na Pravnom fakultetu. Predvojnička obuka nije tretirala tu stvar. Sve što vama nije jasno vi se meni obratite, ja ću vam nakon toga dati besplatno objašnjenje.

Zato što me prekidate, i naprosto ne  znam šta vam to znači. Zaista nemam nikakvog opravdanja za vaše nasilničko ponašanje.(Misli na nekog od poslanika.)

Posebno pohvaljujem zakonodavca što je poštovao princip tzv. pozitivne diskriminacije, pa je broj neradnih dana po postojećem predlogu zakona (Predsedavajuća ga upozorava na vreme.) dakle, samo Srbi i Jevreji imaju isti broj dana. Pripadnici muhamedanske veroispovesti imaju dan više, a pripadnici katoličke veroispovesti imaju dva dana više. Nama Srbima, kao narodu, ta činjenica naprosto ne smeta.

I sada, na kraju želim da sa žaljenjem konstatujem jednu činjenicu: 15. februara grupa od 35 poslanika, na moj predlog, potpisala je, odnosno zahtevala je da ova skupština svojom odlukom u Zakonu o državnim praznicima reši i pitanje državnih simbola u Srbiji. To mi je posebno žao iz razloga što je naš premijer, kao gradonačelnik Beograda, skinuo taj satanski znak sa zgrade Skupštine grada Beograda, a on na žalost stoji ovde iznad zgrade Predsedništva i pretpostavljam da dovoljno plaši ljude, jer mu samo još nedostaju tri šestice.

Bio sam prekidan tri minuta. Dakle, završavam. Zahvaljujem se na pažnji i naravno, poslanička grupa Nove Srbije će podržati ovaj predlog zakona. Hvala lepo.

Mi ćemo se lako sporazumeti. Zaista, gospodin Veljković je rekao da sam u priči pomenuo srednji vek. Nisam ga uopšte pomenuo, ali pošto on priželjkuje, ja ću ga pomenuti. Zaista ovaj zakon ima jedan potpuni kontinuitet srpske državnosti. Ako uvodimo Svetog Savu, onda govorimo o dinastiji Nemanjića. Ako uvodimo Sretenje, govorimo o dvema dinastijama, o Karađorđevićima, to je 1804. godina, o Voždu Karađorđu i o Obrenovićima, donošenje Sretenjskog ustava.
Prema tome, sve ono što je prethodilo modernoj srpskoj državi i ovim suptilnim zakonom je obuhvaćeno, smatram da Srbi nemaju potrebe da proizvode istoriju. Srbi moraju nešto drugo da proizvode. Istorije i istoriziranja zaista je dovoljno i moramo da krenemo napred, u novi svet, u novu Evropu. Prema tome, moderna srpska država je vezana za novi vek, ne za stari vek.