Gospođo predsedavajuća, propustili ste priliku da mi date reč blagovremeno. Možda bi ishod glasanja u donošenju prve odluke bio drugačiji da ste saslušali moje obrazloženje. Zaista, u srpskoj tradiciji nikada Vidovdan nije obeležavan kao neradni dan. Prosto, i u Kraljevini Srbiji i u Kraljevini Jugoslaviji je to bio radni dan, a bio je to dan žalosti za srpskim vitezovima koji su stradali za otečestvo. Naravno, ishod glasanja je sad takav i bilo bi bespredmetno ponovo glasati o istoj stvari.
Drugo, predlog da se i danas ne radi nije imao nikakvu argumentaciju. Zaista bih zamolio poslanike da ne moraju da izigravaju ulogu da su veći katolici od pape.

Gospodine predsedniče, zaista nemam naviku da slušam izlaganja nekih poslanika jer sam, prosto, davno izgubio nadu da ću čuti nešto pametno. Neko je pominjao nekakvo spavanje, (sa mesta dobacuje Vojislav Šešelj)... gospodine Šešelj, molim vas da se smirite. Uostalom, pozvaćemo mi gospodina Krapovića da završi posao. Posao je za
sada samo načet.
Dakle, istina je da je jedan neidentifikovani primerak upao u naše poslaničke klupe i pokušao da izbaci poslaničke kartice, ali u tome je bio sprečen. Inače, zaista postoje ljudi koji smatraju da je skupštinska govornica radno mesto poslanika. Razume se da ja toj grupi ne pripadam. Postoje ljudi koji naprosto smatraju da mogu sa ovoga mesta da kažu šta god hoće. Ali, postoji i neupućena javnost koja im veruje. Ja se obraćam toj neupućenoj javnosti i kažem im: Nemojte verovati ljudima iz Srpske radikalne stranke.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, zaista nisam smatrao da je potrebno da branim gospodina Batića. Gospodin Batić je vrstan advokat, makar i provincijski. On je sebe sasvim dovoljno odbranio. Naravno, ne vidim razloga za posebno veselje. (Smeh u sali.) Meni nije čudno kad provincijski advokat i doktor prava postane ministar pravde, ali me čudi kako drugima nije čudno kad propali studenti prava postanu potpredsednici Vlade. Dakle, nemate razloga za veselje. Neću ja kuditi gospodina Batića, razume se.
Što se tiče Vuka Draškovića, moram da kažem da je DOS prirodni nastavak DEPOS-a. Kad iz DEPOS-a isključite epski deo, ostane samo DOS. DEPOS minus EP, to je DOS. To ističem još jednom. Moja grupa od 11 poslanika DEPOS-a je debitovala u pogledu isključenja iz Parlamenta. Mi smo isključeni iz Saveznog parlamenta. Nakon toga, to je postala omiljena sportska disciplina i u Saveznom i u Republičkom parlamentu. Istina je da poslanici DEPOS-a tada nisu glasali za isključenje, osim jednog poslanika Nove demokratije, jer je Nova demokratija tada ušla, na žalost, u dil sa predstavnicima prethodnog režima. To je istina, izvinjavam se članovima Nove demokratije, to je biografija njihove stranke.
Kada je u pitanju priča o kojoj pričamo već drugi dan, gospodinu Batiću se spočitava problem lokalne samouprave. Spreman sam da prihvatim primedbe. Moja očekivanja su bila da će se u Srbiji lokalne samouprave suspendovati u svim opštinama gde je na decembarskim izborima Demokratska opozicija ubedljivo pobedila i lokalne samouprave potpuno delegitimisala. Lokalne samouprave su tog momenta imale legalitet, ali nisu imale legitimitet. Ako je u pojedinim sredinama Demokratska opozicija Srbije tako trijumfovala na decembarskim izborima, a lokalna vladajuća koalicija SPS - JUL, recimo, dobila nekih 13%, onda je zaista pitanje političke opravdanosti da takve lokalne samouprave funkcionišu.
Gospodine Batiću, molim vas da kao ministar pravde inicirate ideju da se u svim opštinama u kojima je na decembarskim izborima DOS odneo trijumfalnu pobedu, a koalicija SPS - JUL preživela ubedljiv poraz uvedu prinudne mere.
Drugo, gospodinu Batiću se prigovara 5. oktobar. Dame i gospodo, 5. oktobar je najslavniji datum srpske komunističke istorije, 5. oktobra je pao komunizam. Zalažem se da se u Srbiji odredi ona tačka koja predstavlja njeno težište i središte, da iskopamo rupu od tri metra i da kažemo - tu smo zakopali komunizam, a nad tom humkom ćemo podići ploču, tako da nemate potrebe da lamentirate nad izgubljenom vlašću u parlamentu, nego će to biti vaš zid plača. Tamo možete da kukate, da jadikujete i da tužite do mile volje.
(Predsednik: Molim vas da se saslušamo. Nemojte se nervirati, gospodo iz opozicije. Slušamo i mi vas kad iskačete iz teme.)
Gospodine Nikoliću, dajte se kontrolirati. Niste se valjda prepoznali ... da ste na Pravnom položili samo predvojničku obuku i marksizam. Vi ste za te stvari talentovani i o tim stvarima pričajte. Kaže da ste nosili od duše i onu letvu kad ste pravili prugu Beograd-Bar. Trebali ste ostati kod letve, konačno.
Prigovara se paljenje Skupštine. Istina je da je bilo fizičkog napada na Skupštinu i 1. jula 1993. godine, nakon smene Dobrice Ćosića. U njegovoj smeni su, naravno, zdušno učestvovali predstavnici prethodnog režima. Istina je da je tada Skupština kamenovana. Za govornicom Savezne skupštine sam rekao, one koji se ne sećaju podsetiću - to je zaista tužno što je napadnuta Skupština. Skupštinu je pravila naša kraljevska kuća Karađorđevića. Ali, stvari su se promenile. Zgrada Savezne skupštine je bila dva puta oskrnavljena. Prvi put, kada su ušli Nemci, jer tu je bila nemačka komanda za jugoistok. Drugi put, kad su ušli komunisti. Doduše, komunisti su bili dugotrajniji okupator. Prema tome, ako je Skupština napadnuta, napadnuta je zbog onih koji su skrnavili uspomenu na našu dinastiju, na našu kuću Karađorđevića.
Usput, gospodine Batiću, pošto ste vi ministar i za lokalnu samoupravu i, naravno, član ste Vlade, ja bih vas zamolio, ako imamo resorno ministarstvo za turizam, ako nemamo, naći ćemo neko slično, da inicirate ideju kod resornog ministarstva da turizam malo proširimo. Imamo lovni, ribolovni, seoski, zimski, letnji turizam i tako dalje. Ja se zalažem da otvorimo i zatvorski turizam. Znači, u tom zatvorskom turizmu treba da odredimo kvalifikovane turističke vodiče koji će da vode ture, da partijski drugovi prethodnog režima obiđu svoje zatočenike.
(Predsednik: Ja vas molim da ne pravimo šale i viceve od Skupštine. Molim vas da malo uozbiljimo raspravu.)
Ukoliko gospodin Ivković tada ne bude iza brave, zadužite ga da on otvori tu turističku sezonu. Gospodine Batiću, vi se, naravno, nećete srditi što je čovek na koga podsećate jedna epska ličnost. Ja ću završiti sa stihom Edmonda Rostana, iz te drame. Kaže: "Otmeno skidam šešir svoj i ogrtač da me ne sapleta, trzam i mač, neka počne boj, ruku moju ništa ne ometa, ko se ladan elegantna kreta, ko skaramuš ko iz šale znade, unapred vam javljam bubo kleta, probošću vas na kraju balade."

Zaista nisam želeo da izazovem gnev predstavnika prethodnog režima. Prvo, oko gospodina Baralića iz Čačka. Dragi moj gospodine, moj brat nije meni brat što ga je pravio komunizam, već zato što su ga rodili naši zajednički roditelji u istoj ljubavi kao i mene. Dalje, nisam ja rekao da treba u tu rupu strpati komuniste, rekao sam da u tu rupu treba strpati komunizam kao jednu defektnu ideju, koja je koštala Srbiju zemlju jednog rasapa. Postoje zaista ljudi koji su prihvatili, na žalost, komunističku ideju, mada joj nisu pripadali. Sada da vam kažem gospodine, vi ste naslednik komunista i to ideološki...
(Rajko Baralić, sa mesta: Ja jesam komunista, ali nisam naslednik.)

Zašto ste to, ideološki? Samo ste firmi promenili ime, rekli ste nećemo da budemo Savez komunista Srbije, već ćemo da budemo SPS. Vaš prethodni predsednik Saveza komunista Srbije je postao predsednik vaše partije. Tada ste vi, doduše, integrisali i SSRN, a u SSRN ste nas upisivali i bez pitanja. Svi smo bili članovi SSRN-a, niko nas nije pitao za to. I to, činom rođenja ste vi nas evidentirali, zašto ste to učinili? Samo da biste pribavili imovinu. Usput pitam, kakva je sudbina zakona koji je donet da se imovina Saveza komunista vrati narodu na raspolaganje. Vi ste je uzurpirali. Zato ste vi ideološki naslednik i pravni naslednik, i stvari koje sam izneo, imovinski nećete biti iz razloga što ste oteli ono što je narodna muka i narodna nevolja.
A, sada, gospodine Nikoliću...
(Tomislav Nikolić, sa mesta: Izvini, nemaš pravo. Onda ću i ja izaći.)

Nećete izaći, ne, nećete.

Ne mogu ja sebi dozvoliti da se kao mator čovek kompromitujem.

Rekli ste da se Vuk jedva oslobodio nekih ludaka. Podsećam vas da je sa Draškovićem mnogo pre nego što sam ja sa njim stupio u savez, bio vaš predsednik, gospodin Šešelj. Mislim, onda kada je on napustio njega, a pristupio vašoj Narodnoj radikalnoj stranci iz Kragujevca, bio je to isti ludak samo na drugoj adresi.
(Tomislav Nikolić, sa mesta: Povreda Poslovnika.)

Gospodin Ivković zaista vrlo uspešno glumi učtivog čoveka. Njemu to polazi za rukom. Međutim, iza te prividne učtivosti krije se jedan sjajan talenat za manipulaciju. On je ovde rekao pre neki dan i to onako bubnuo i ostao živ kako su poslanici DOS-a na Odboru za prosvetu glasali protiv veronauke, a njegovi poslanici SPS-a su glasali za veronauku. Nakon toga stvar je prosto razjašnjena zapisnikom i utvrđeno je da je u pitanju dezinformacija. Sada nam saopštava kako su pobedili, čak, između ostalog, i u Vrnjačkoj Banji, odnosno na kom mestu već, ne znam.
Da ga podsetim, u Vrnjačkoj Banji je ubedljivo pobedio odbornik Nove Srbije, zaista, DOS je tu išao u tri kolone, ali jedna kolona DOS-a je pobedila. I zapamtite, gospodo, na budućim izborima neće biti DOS-a, ali će samo DOS pobediti, a vas čekaju gladne duge godine opozicije. Zato pripremajte se, nađite kondicionog trenera. Ja sam 30 godina bio u opoziciji, naći ću vam čoveka koji će vam vredeti. Inače, 1991. godine sam zaista inicirao formiranje kluba "K", Klub antikomunističkih poslanika. Ideja i dalje ostaje aktuelna.
Ja predstavljam onu reakcionarnu Srbiju koju ste vi davili, ali ta Srbija se digla 5. oktobra i pobedila. Živeo 5. oktobar.
(Poslanik Aleksandar Vučić traži repliku.)

Gospodine predsedniče, maločas mi niste dali reč, a ja ću pribeći uobičajenom manevru radikala. Dakle, maločas je gospodin Ivković izrekao...

Kako ćete me sprečiti?

Znači, to je način.

Šta da vam radim, neka vam je Bog na pomoći.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, potrudite se da ponekad poslušate sebe kao što pažljivo slušate mene. Pomenuli ste moje ime i rekli ste da sam član Demohrišćanske stranke. Prema demohrišćanima imam veliko uvažavanje, ali nisam član te stranke, već sam član Nove Srbije, članice DOS-a.

Pošto ste mi dali sada pravo na repliku, da demantujem navod gospodina Ivkovića. Odbor za prosvetu, čiji sam član, je doneo odluku većinom članova iz DOS-a....