Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, pitanje raspodele poslaničkih mandata u novu skupštinu nove državne zajednice Srbija i Crna Gora tretirala su tri politička subjekta u ovoj skupštini. Tako je Predlog zakona podnela SPS, podnela je DSS i poslanički klub DOS - reforme Srbije, u liku i delu druga Čede.
Da kažemo o prvom predlogu - nije dobar iz prostog razloga što se poziva na političku volju građana ne na poslednjim izborima, nego na pretposlednjim. To su, dakle, oni izbori za savezni parlament koji su bili u septembru 2000. godine. Jedan problem takvog predloga jeste u činjenici što je većinska Crna Gora tada bojkotovala izbore, pa primenom tog izbornog modela prosto među poslanicima te nove skupštine ne bi bili poslanici DPS Mila Đukanovića, koji u ovom momentu, zajedno sa svojim koalicionim partnerima, uživa političku podršku većinske Crne Gore.
Iz tog razloga takav predlog zakona prosto nije mogao doći na dnevni red. Predlog izbornog zakona DSS je dobar i žao mi je što nisu prikupili 84 potpisa, a to nije bilo teško, tako da on uđe u proceduru pre nego što je ušao ovaj zakon.
A ovaj zakon je loš. Ovde se licitira da li je on prepisan od DSS ili od nekog drugog. Pratim neke evropske standarde i ne znam od koga je prepisan, možda jedino ostaje sumnjiva Socijalistička internacionala. Pošto je njen predlagač drug Čeda, je li tako, pripadnik stranke koja sada postaje član Socijalističke internacionale, možda su to neki novi evropski standardi, koje mi nismo uspeli da spoznamo u međuvremenu. (Glasovi iz sale: Gospodin Čeda.) Gospodin Čeda, izvinjavam se drugu Čedi.

Pa, gospođo, ne vidim razlog da se vi ljutite. U Socijalističkoj internacionali se oslovljavaju sa drug, tako su mi rekli, i peva se internacionala itd. Evo, i gospodin Šabić to potvrđuje. Prema tome, ne vidim razloga što biste se ljutili. Smatram da je afirmativno.

Pa, gospođo Čomić, stvarno ne vidim razlog za vašu podozrivost. Vi možete svedočiti o mojoj stalnoj kooperativnosti, u svakoj skupštinskoj debati. Pokazao sam kooperativnost, evo, to će potvrditi i drug Toma.
Ako hoćemo da o ovoj stvari pričamo egzaktno, a bilo bi dobro, onda, pozivajući se na član 20. Ustavne povelje, gde piše da se poslanici u taj novi parlamenti biraju srazmerno političkoj snazi u parlamentima država članica, to znači da se primenjuje običan proporcionalni račun, srazmerni račun, a ne primenjuje se Dontov količnik. Dontov količnik je samo jedan izborni model, koji narod ne preferira, odnosno većinski sistem, pošto se u većinskom sistemu bira po imenu i po prezimenu.
Egzaktno posmatrano, to ću vam demonstrirati najobičnijim primerom. Ima DOS, ima izvorni DOS na izborima zadnjim decembra 2000. godine, osvojio je 176 mandata od ukupne kvote 250. Prema tome napišite proporciju 176:250=h:91. Nepoznata veličina je h i govori o poslaničkoj kvoti koja pripada izvornom DOS-u. Po novom izbornom zakonu, saglasno članu 20. Ustavne povelje, prostim pravilom trojnim izračunamo da DOS-u pripada 64 mandata.
Dakle, od 91 mandata izvornom DOS-u pripadaju 64 mandata. Tako je 27 mandata na raspolaganju ostalim strankama koje nisu bile na izbornoj listi DOS. Sada se pitam, kako se od tih 64 napravilo 65. Nema tog jednog. Nema te računice koja može da isposli još jedan mandat, osim neke vaše tajne računice. Moraćete da nam je demonstrirate. Pokazao sam vam kako se to računa.
S druge strane, od ukupnog broja mandata koji pripada DOS-u, dakle 64, postoje dve stranke koje u ovom momentu ne funkcionišu u okviru izvornog DOS-a, a to su DSS i Nova Srbija. DSS-u pripada 16 mandata, a Novoj Srbiji pripadaju tri mandata. Znači, 16 + 3 = 19, a 64 - 19 = 45. Ali 45 ne čini većinu, a vašoj vlasti objektivno je potrebna ta većina i u novom saveznom parlamentu. Od 91, 45 nije većina, a 47 koje ste vi napravili jeste. Prema tome, 65 kada oduzmete 18, jer ste tamo Novoj Srbiji zakinuli taj jedan mandat, neovlašćeno, napravili ste poslaničku većinu od 47 i sa ukupnim poslaničkim sastavom DPS-a u saveznom parlamentu vi možete lagodno da vladate.
Mene zaista čudi zašto vi to radite. Vi ste pokazali veliku političku veštinu da izmešetarite. Kao što ste ovde promenili političku volju građana, to ćete moći sa malim naporom da učinite i u saveznom parlamentu. Nemate potrebe. Prosto, bezakonje koje ste ovde sproveli, ozakonite vašom samovoljom i sprovedete u startu i za parlament nove državne zajednice.
Podsećam još jednom, Nova Srbija je pokazala određenu skepsu prema Ustavnoj povelji i prema novoj državnoj zajednici, iz prostog razloga što sumnjamo da takva državna zajednica ima budućnosti. Pored svega toga, obavezni smo, i kao legitimisti i kao legalisti, mi poštujemo Ustavnu povelju iako smo glasali protiv nje. Vi ne poštujete Ustavnu povelju iako ste glasali za nju.
Dalje, zaista je nedopustivo da se pojave poslaničke grupe kao subjekti političke volje. Poslaničke grupe ne učestvuju na izborima. Na izborima učestvuju samo stranke i koalicije. Stranke i koalicije su vlasnici mandata, a nisu poslanički klubovi ili grupe. Poslanički klubovi su samo način tehničkog organizovanja u okviru parlamenta, a oni se formiraju iz potrebe da se poslanici organizuju i da se rad u parlamentu operacionalizuje. To je ono što predstavlja nužnost.
Još jednom ističem, nemoguće da jedna stranka ima dva poslanička kluba. Ako je to moguće, vi to napišite nedvosmisleno u Poslovniku. Za sada Poslovnik takvu mogućnost ne predviđa. Ako već govorimo da postoji poslanički klub Narodnih socijalista, ti narodni socijalisti imaju stranku, pa prema tome po tom osnovu ne bi im se to moglo osporavati. Međutim, po osnovu postojećeg izbornog zakona njihov je status nerešen.
Usput da vam kažem, imao sam prilike da razgovaram sa parlamentarcima iz Zapadne Evrope. Oni mi kažu: zaista, taj način oduzimanja mandata, to je, ovako, naš balkanski patent. To smo mi napravili. Kažu tamo da stranke zaista ne raspolažu mandatom, raspolaže poslanik. Nezavisno od toga da li je taj izborni sistem većinski ili proporcionalni, uglavnom on je u Evropi dobrim delom kombinovan, jer postoje izborne jedinice.
Ako postoje izborne jedinice, onda je taj proporcionalni sistem u dobroj meri hendikepiran. Rekli su mi da poslanici zaista mogu da postupe mimo stava svoje stranke i da zbog toga ne trpe nikakve posledice u svom poslaničkom statusu. Naravno, trpe posledice u svom statusu u stranci. Stranka će ih naravno na taj način odstreliti, kažem prosto, neće računati na njihove naknadne usluge i oni više ne mogu praviti karijeru.
Ako vi zaista ozakonite pravo da poslaničke grupe predlažu, saglasno članu 5, poslanike u novi savezni parlament, doći ćete kasnije u jednu nepriliku. Vi znate da se ovde poslanički klubovi prave od prilike do prilike. One nastaju kao ponornica, čas ih vidiš, čas ih ne vidiš. Svaki put kad ih vidite, one će tražiti da se promeni i struktura saveznog parlamenta.
Da li ćete vi to učiniti? Naravno da nećete, jer to će biti igranka bez prestanka. Predlažem vam da prihvatite naše amandmane na član 5; o njima ću kasnije imati prilike da govorim. Uglavnom, da kažem, ovaj izborni zakon se može prihvatiti, sa manjkavostima koje ima u članu 5. Poslanička grupa Nove Srbije je svojim amandmanima intervenisala na taj član i nadam se da ćete biti razumni, da ćete biti dobri i apelujem na dobru volju poslaničke većine da kasnije u obrazloženju ovih amandmana bude razumna, vlada se politički razumno i da zna da zaista svakoj vlasti ima kraja. U to su se uverili i socijalisti. Hvala lepo.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog ovog zakona je izazvao određene negativne strasti. Jedini razlog za to je sadržan, po našem viđenju stvari, u članu 5. zakona o izboru poslanika.
Dakle, mi još jednom ističemo da poslaničke grupe ne mogu biti politički subjekti. Poslaničke grupe nisu učesnici u izborima. One se formiraju. Ako poslaničke grupe ne predstavljaju izbornu volju građana, onda su i rezultati izbora na neki način lažirani.
Iz tog razloga poslanička grupa Nove Srbije neće podržati ovaj zakon ukoliko većina ne prihvati naše amandmane. Naši amandmani se tiču upodobljavanja člana 5. i člana 3. predloženog zakona. Naravno, ostale intervencije bi bile samo tehničke, leksičke ili jezičke prirode. Još jednom naglašavamo da zaista nije dobro za aktuelnu vlast da počinje da liči na onu staru. Neka vlast bude autentična i neka narodna volja bude poštovana do kraja.

Zaista sam mislio da se gospodinu Jovanoviću izjava, da je zakinut mandat samo SPS-u, prosto omakla zbog njegove mladosti i neopreznosti. Budući da on tu izjavu po drugi put ponavlja, opominjem ga, neka lepo izračuna: gospodine Jovanoviću, ovim predlogom zakona zakinuli ste mandat i Novoj Srbiji.
Činjenica što vi smatrate sada sa naknadnom pameću da su pojedinci vlasnici mandata je prosto stvar koju mi sada osporavamo. Samo vam ističemo da je Nova Srbija vlasnik svoje poslaničke kvote. Prosto, ta navika otimanja i ovako sitnog potkradanja unutar porodice uzela je neke razmere epidemije.
Prvo ste nam zakinuli u Saveznom parlamentu. Imali smo mi gospodine Jovanoviću i u Saveznom parlamentu tri poslanika. Jednoga nema. Uzeli ste nam mandate u Gradskoj skupštini i sada ih nema. Ovde su sve poslaničke grupe od manjeg značaja, odnosno stranke u okviru DOS-a imale su kvotu 9, kao i Nova Srbija. Samo je jedan mandat Nove Srbije ispario i ostalo je 8. Sada to smanjujete na pet.
Mi vas samo opominjemo, nemojte to da činite, zadržite te mandate, ali čuvajte našu poslaničku kvotu zarad dobrih odnosa i zarad poštenja. Konačno, vaša stranka je plasirala jednu doskočicu na nekim izborima "Pošteno". Da li ste se vi to šalili?

Nadam se da poslanička većina neće zaboraviti kada bude dan za glasanje o čemu se izjašnjava. Zaista podržavamo ovaj amandman i smatramo ga razumnim.
Ukoliko agencija ustanovi da je preduzeće ili preduzetnik ispunio sve zakonom propisane uslove, onda ne vidim potrebu da Vlada zadržava diskreciono pravo da nekome ne izda dozvolu za rad, odnosno prosto se podrazumeva ako je sve to završeno i ako je sve regularno da nakon toga nema potrebe nekoga onemogućavati.
U principu, Vladi je sasvim svejedno koliko ima proizvođača. U zdravoj konkurenciji i na zdravom tržištu opstaće samo oni koji mogu da opstaju, koji su jači, a dobit od akciza se podrazumeva, nezavisno od toga koliko će preduzeća da uspe, ili preduzetnika. Zato još jednom podsećam, kada bude amandman na član 29. i kada se o tome u danu za glasanje budemo izjašnjavali, da ovaj amandman podržimo, jer je prosto dobar i ono što on predlaže je dobro, pa nema nikakvog razloga da se odbije.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, u ispravci amandmana gospodin Mamula se setio da  interpolira jednu rečenicu koja glasi, znači nakon stava: "Proizvođači duvanskih proizvoda koji su na dan 1. januara 2002. godine obavljali proizvodnju tih proizvoda", on je predložio da se taj rok prolongira, a onda je umetnuo rečenicu "ili imali dozvolu za proizvodnju duvanskih proizvoda izdatu od strane Savezne i Republičke vlade, upisuju se u registar proizvođača duvanskih proizvoda ako ispune uslove iz člana 22. ovog zakona".
Zaista nije bilo razloga da Vlada to tretira kao novi amandman, iz prostog razloga što ovaj tekst poboljšava postojeći tekst ovog člana. S druge strane, tu se radi o tzv. stečenim pravima. Ako je neko već pre toga ispunio zakonske uslove da dobije licencu za proizvodnju duvanskih proizvoda, onda ne vidim razlog da mu se to uskrati, pogotovu ako zadržimo diskreciono pravo, pa, recimo, naknadno se ispostavi da on opet ispunjava sve uslove, a mi mu onda ne damo da proizvodi, da se bavi tom proizvodnjom, onda se tu radi o neovlašćenom favorizovanju fabrika duvana u Nišu i Vranju. Što bi oni bili beneficirani? Hvala lepo.

Poštovana gospođo Mićić, podsećam vas da sam prošli put reklamirao povredu Poslovnika u pogledu formiranja nove poslaničke grupe. Naravno, onda nisam rekao koji je član Poslovnika povređen, pa to sada činim, doduše sa zakašnjenjem. Povređen je član 24. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, povređen je njegov treći stav, odnosno povređen je sam duh Poslovnika.
Pročitaću taj treći stav, koji kaže: "Poslaničku grupu od najmanje pet članova mogu udruživanjem da obrazuju i narodni poslanici političkih stranaka, drugih političkih organizacija ili grupa građana koje imaju manje od pet narodnih poslanika".
Sada, naravno, to znači da u ovom parlamentu poslaničku grupu po ovom osnovu mogu formirati poslanici Demokratskog centra, jer nema ih pet, ima ih četiri; mogu posalnici Seljačke stranke, odnosno Koalicije Vojvodine, jer ih ima četiri; mogu poslanici Reformista Vojvodine, jer ih nema pet, ima ih četiri; kao i poslanici još dve grupacije u okviru DOS-a, dva politička subjekta, koji imaju po jednog predstavnika u okviru DOS-a.
Svi drugi ne mogu formirati poslaničku grupu iz prostog razloga što ne može jedna stranka da ima više poslaničkih grupa. Ako to može, to vi gospođo napišite u Poslovniku, da to bude nedvosmisleno svima jasno. Videćete koliko će biti grupa. Hvala lepo.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Mićić, pozivam vas da pročitate dopis koji sam vam dostavio polovinom meseca decembra. U tom dopisu vas obaveštavam da poslanička grupa Nove Srbije suspenduje trojicu članova poslaničkog kluba do daljnjeg i izveštavam vas da će o sudbini tih poslanika u stranci Nova Srbija odlučiti Glavni odbor.
Iz tog razloga prosto me čudi da možete ljude da svrstate u dva kluba, ako vam mi to nismo dozvolili. U ovom momentu, trojica poslanika koji tvore 60% neke nove grupe "Srbija" su članovi Nove Srbije. Oni su u suspendovanom statusu i sve do odluke Glavnog odbora njihov status je nepromenjiv.
Iz tog razloga, pridružujući se apelu šefa poslaničke grupe stranke SSJ, i ja smatram da činite nezakonitu stvar.
I još jedna stvar: zaista je za veliko žaljenje što nastojite da krađom mandata onu kvotu koja pripada Novoj Srbiji u novoj državnoj zajednici, odnosno u skupštini nove državne zajednice, a ta kvota je tri, smanjite i na taj način pojačate onaj deo DOS-a kome treba vlast.
Usput takođe obaveštavam poslanike kojima je to promaklo da izvornoj koaliciji DOS pripada u novoformiranoj Skupštini Srbije 64 mandata. Do tog rezultata se dolazi najobičnijom primenom prostog pravila trojnog, o kome je govorio i Branislav Nušić. Ako je nekome zaista nepoznato to prosto pravilo trojno, mi možemo naći zaista čoveka dovoljno matematički, odnosno aritmetički opismenjenog, da mu to pokaže.
Dakle, "Novoj Srbiji" je uzet jedan mandat; Demokratskoj stranici Srbije nije uzet ni jedan mandat, 16 mandata njoj pripada; i naravno, vi se niste usudili da otimate ovde gde su jači, ali otimate od slabijih. Molim vas da to ne činite.
Inače, ako je u pitanju zaista taj mandat, pa vi ćete njega kasnije uzeti, nije to nikakav problem, vi ćete ga kasnije nabrati itd.
Dakle, još jednom ističem, nedopustivo je da neki poslanici budu članovi dva poslanička kluba. Doduše, u poslaničkom klubu Nove Srbije njihov je status zaleđen. Oni su se otkravili samoinicijativno. Čudi me da vi to dopuštate. Hvala lepo.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Skupštine, poštovani ministri, dame i gospodo, pred nama je tekst Ustavne povelje i zakon o njenom sprovođenju.
Ono što ovu raspravu može da čini neobičnom jeste činjenica da na taj tekst ni poslanici ni poslaničke grupe ne mogu amandmanski intervenisati. Iz tog razloga me čudi zašto Ustavna komisija, polazeći od toga postulata, nije u svoj sastav uključila i nekog estetu ili stilistu, koji bi taj tekst ustavne povelje stilski "izbrusio", iz prostog razloga što se naknadnom intervencijom to ne može učiniti. Razumem da se to ne može učiniti zato što u njenom donošenju učestvuje više subjekata. Naknada koordinacija bi bila zaista otežana, te iz tog razloga imam razumevanja za takvu odluku.
Iako priznajem da je moje znanje ustavno-pravne materije prilično skromno, opet sebi dajem za pravo da, poznavajući otprilike ustavnu tradiciju Srba, preambula ustavnog teksta se obično piše svečanim jezikom, svečanim tonom. Naravno, bez one isprazne retorike i patetike.
Taj svečani ton prosto pokazuje da postoji narodna volja da se određena državna zajednica formira. Ono, istini za volju, narodna volja nije ni utvrđena. Ova država je pravljena iz nužde. Ova zajednička država ili buduća državna zajednica će nastati voljom međunarodnog faktora. Mi možemo i takvu činjenicu da utvrdimo i to ne što je volimo, nego što smo prinuđeni.
Kada sam govorio o stilu, evo recimo u preambuli se odrednica "koja" pojavljuje na bliskom odstojanju, a to prilično remeti taj način interpretiranja. To je u priličnoj meri i stilski rogobatno. Iz tog razloga onaj ko je pisao Povelju, prosto je tu činjenicu prenebregao. Zato je opšti utisak da je preambula napisana suvim rečnikom državnog birokrate, a to, još jednom ističem, nije dobro.
Kada sam rekao da buduća državna zajednica ne nastaje iz narodne volje, onda sam prvenstveno imao u vidu....
Gospođo predsednice, opomenite poslanike da slušaju.

Zaista, ako bi ovaj skupštinski sastav hteo da bude ozbiljan, a pretpostavljam da može, trebalo bi da postupi na sledeći način: tekst Ustavne povelje trebalo bi da odbaci, pa da ispita narodnu volju. Ispitaće je prosto - referendumom. Neka se referendumom ustanovi da li su Srbija ili Crna Gora, bilo koja od njih ako nije-zajednica nema budućnosti, da li su jedna ili druga za zajedničku državu.
Ukoliko se ustanovi da je bar jedna od država članica protivna, onda da se okanimo pisanja tog ustava. Zašto da pišemo ustav za državu koja nema budućnosti. Zašto da pišemo ustav za državu koja nije utemeljena na narnoj volji i na narodnom suverenitetu.
Ukoliko bi ove države, i Srbija i Crna Gora, proglasile odnosno na referendumu se izjasnile za samostalnost, onda utoliko bi bilo lakše da Srbija pristupi jednom drugom cilju koga je prosto propustila. Taj cilj jeste da napiše svoj ustav. U tom smislu bi bilo dobro raspisati izbore za ustavotvornu skupštinu. Time bi se zaista izbegla ustavna kriza u koju ulazimo.
Ovaj skupštinski sastav je propustio istorijsku šansu da posle decembarskih izbora i posle petooktobarskih promena sam sebe proglasi za ustavotvornu skupštinu i da izglasa novi ustav. Zaista, u ovom momentu imamo ustav države koja ne postoji. Jedan od razloga što reformske promene slabo uspevaju jeste što nisu potkovane dobrim ustavom. Ovaj ustav je prosto kočnica za ozbiljne reforme.
Postoji druga varijanta: da se Crnoj Gori da jedan razuman rok od tri meseca u kome bi se ona izjasnila da li želi državu, pošto u ovom momentu, pretpostavljam, ona je samo faktor sukoba i faktor rizika.
Kada govorimo o Ustavnoj povelji, dopustite mi usput jednu malu primedbu. U glavi - ciljevi nove državne zajednice, ističe se šest ciljeva. Po mojoj skromnoj proceni, tu postoje samo dva. To su stvaranje tržišne ekonomije i uključivanje u evropske strukture, odnosno asocijacije i Evropsku uniju, kao onaj krajnji cilj. Sve ono drugo što je navedeno kao ciljevi državne zajednice, u stvari, predstavlja samo sredstvo kojim se stiže do ova dva osnovna cilja.
Dame i gospodo, ovaj tekst ustavne povelje predviđa u jednoj tački da će prvi sastav tog budućeg parlamenta zajedničke države biti biran posredno i kaže se da će poslanici biti izabrani srazmerno političkom učešću stranaka. Zakon o sprovođenju ustavne povelje takvu stvar operacionalizuje i on daje čak i rokove. On kaže da će se ta stvar uraditi u roku od 10 dana od proglašenja ustavne povelje. Imajući to u vidu, ne vidim razlog zašto je uopšte DOS o tome raspravljao kada zakon nije donet. Prosto, zakon nije na dnevnom redu. Ta stvar koja je predviđena i ustavnom poveljom i zakonom nije stigla još uvek da bude aktuelna. To prejudiciranje stvara priličnu zlu krv u našem političkom životu i u dobroj meri ga komplikuje.
Još jednom da kažem, Ustavna povelja proističe iz Polaznih osnova i Beogradskog sporazuma. Sve ono što je Nova Srbija govorila o Polaznim osnovama i Beogradskom sporazumu važi i za ustavnu povelju. Zapravo, onaj tekst Beogradskog sporazuma je samo preliven u novi tekst ustavne povelje. Čak može i da se primeti - kad god je Ustavna komisija bila u krizi i kada god je bila u problemu, onda je odrednica koju su ustanovili bila konfuznija, bila je nejasnija. Time se, u stvari, pravio kompromis da bi se došlo do ovog teksta.
Zaista izražavam svoje neslaganje sa dužinom izrade ovog teksta iz prostog razloga što je Beogradski sporazum te rokove znatno skratio, tako da smo mi ovu ustavnu povelju, da su se poštovali rokovi, mogli da imamo na dnevnom redu pre pola godine, a i više.
(Predsednik: Gospodine Ćirkoviću, da li želite da koristite narednih 10 minuta?)
Završiću sa još jednom rečenicom. Još jednom ističem: zajednička država Srbije i Crne Gore je državotvorni cilj i naroda u Srbiji i Crnoj Gori. Takva država mora da ima budućnost, takva država mora da ima konzistentan ustav, koji je neće usporavati u njenom razvoju. Iz tog razloga, kako smo se odnosili prema Polaznim osnovama i Beogradskom sporazumu, tako će se Nova Srbija odnositi i prema ovom tekstu o ustavnoj povelji.

Gospođo potpredsednice Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani članovi Vlade i gosti sa galerije, raspravljamo načelno o predlozima zakona o bezbednosno-informativnoj agenciji i zakona organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala. To su dva zakona koje nam je Vlada dostavila u roku od dva dana.
Predlažem da Šeki, zajedno sa ministrom, izađe napolje i da završe razgovor. Kako je ministar maločas najavio hapšenje, mislim da Šeki može da ponese ćebe za svaki slučaj, jer ne znamo dokle će ostati.

Tako - opomenite ih da se lepo vladaju.

Znači, ovako, ističem posebno da sam 5. decembra prošle godine, to je bio onaj fatalni dan kada je ovde skinut Maršićanin, nisam znao da će on biti tada ražalovan, pa fatalan za njega naravno. Ni za koga drugog naročito. Tog dana sam podneo Predlog zakona o pravu građana Republike Srbije na potpuno raspolaganje i korišćenje sopstvenog dosijea vođenog u službi DB i proteklo je od tada vremena i vremena.

Za prethodno redovno zasedanje ove skupštine predsednica Skupštine mi je rekla da sam propustio priliku da još jednom obnovim zahtev. Evo sada to činim javno. Verovatno će biti redovnog zasedanja u oktobru mesecu, pa molim predsednicu da ovaj moj predlog uvrsti u dnevni red. Kako nisam siguran da će to biti tada, slobodan sam da pročitam ovaj zakon i to ne zbog vas, ne zbog Vlade, nego prosto zbog javnosti. Zakon je zaista kratak.

Dobio sam reč o Predlogu zakona o bezbednosno-informativnoj agenciji. Moj predlog zakona se baš odnosi na ovu materiju i nisam van teme.

U načelnoj raspravi, gospođo, da, jer je to zaista široka tema. U pojedinačnoj raspravi ne bih mogao ovu stvar izložiti.