Izvinite, gospodine Bečiću, ali gospodin Babić je malo pre rekao da predlagač amandmana ima nameru da omogući Šariću da parama od prodaje droge kupuje nekretnine.

To što vi pažljivo slušate, pa nikad ništa ne čujete, to je druga stvar.

Što se tiče ovoga što je gospodin Selaković rekao u svom prvom odgovoru zašto ne treba prihvatiti amandman, da to piše u ovom predlogu onako kako ste vi rekli, da to pruža građanima nekakav izbor da li će ići kod notara ili advokata, to ne bi bio problem. Onda ne bismo imali problema i ne bi trebalo danas o tome da razgovaramo. Međutim, gospodine Selakoviću, to ne piše onako kako ste vi rekli.
Po ovome kako piše, građani i dalje moraju da idu kod notara, gde će da plaćaju desetine i stotine hiljada dinara, a ako pre toga hoće da idu kod advokata, gde će isto da plaćaju dodatno, to je onda njihova stvar. Nemojte govoriti netačno šta piše u Predlogu zakona. Da to piše tako, mi ne bismo predložili brisanje, jer bi to bilo rešenje problema. Međutim, rešenje problema nije na vidiku.
Što se tiče toga što gospodina Babića čudi da različiti poslanici iz iste poslaničke grupe predlažu različite amandmane, to zaista više govori o njegovom viđenju uloge narodnog poslanika i poslaničke grupe koju on vodi, tako da to ne bih ni objašnjavala.

Zahvaljujem gospođo predsednice.
Molim vas da u skladu sa članom 116. upoznate gospodina premijera sa odredbama člana 106. ovog Poslovnika i zamolite ga da se upristoji kada govori u Skupštini Srbije, da mu kažete da mi nismo navikli da koristimo reči poput „zločinci, zlikovci“, da govorimo nekome da laže, da ga optužujemo da nema pristojnost koju je trebalo da ponese od kuće.
Premijer je može biti začuđen što „tišina tamo“ pristup ne prolazi baš na svakom mestu, na način na koji prolazi u Vladi, ali molim vas da za zamolite da prestane da vređa narodne poslanike, jer to ako usvojimo kao princip komunikacije u Skupštini, mislim da nas neće nikuda odvesti i da to nije pravac u kom želimo da ova rasprava danas ide. Hvala.

Hvala vam, gospodine Bečiću.
Samo bih zamolila ministra da konsultacije sa saradnicima obavlja u neko vreme kada nije zasedanje Narodne skupštine, kako mogu da počnem.

Hvala vam.
Kada pogledamo rebalans o kom danas razgovaramo, ono što je prvi zaključak je – manje za građane, a više za SNS. Manje za građane zato što se njima umanjuju plate i penzije, a više za SNS zato što se izdvajanja za političke stranke povećavaju.
Izgovor da je DS 2011. godine donela ovaj zakon, pa zbog toga on nije promenjen, u sebi podrazumeva dve stvari. Prvo, da je od maja 2012. godine do oktobra 2014. godine prošlo pet meseci. Drugo, da se u pet meseci nije mogao promeniti zakon, što smo na primeru Zakona o radu i mnogih drugih zakona imali prilike da vidimo da se zakon može promeniti i u toku 24 sata, a kamo li dve i po godine.
Osim onoga što možemo da vidimo u rebalansu, danas smo od premijera imali priliku da čujemo da šesti put u istoriji Srbije, prvi put u istoriji imamo plan i ekonomske mere. Ovo smanjenje plata danas nisu prve ekonomske mere koje ova Vlada sprovodi nad građanima. Imali smo uvođenje čuvenog solidarnog poreza. Nikada nismo čuli koji su efekti te mere. Imali smo povećanje PDV, a PDV plaćaju građani. Efekti te mere su ti da je naplata PDV smanjena. Nikada nismo čuli koji su ekonomski efekti neverovatne revolucionarne mere da se radi od pola osam ujutru umesto od osam ujutru.
Kada vidimo šta ovde piše, imamo nekoliko stvari. Najpre, posle povećanja stope PDV, prihodi od PDV su manji za 32 milijarde dinara ili 270 miliona evra. To može značiti samo dve stvari - ili građani sve manje i manje troše zato što sve manje i manje imaju, ili u ovoj državi cvetaju šverc i siva ekonomija, a verovatno su oba odgovora tačna.
Drugo, posle povećanja akciza prihodi od akciza manji su za 6,4 milijarde dinara, iako je premijer ovde danas slavodobitno tvrdio, u nizu drugih neistina koje je izneo, da su prihodi od akciza veći. Samo to smanjenje prihoda od PDV i smanjenje prihoda od akciza su veći od ukupnog efekta smanjenja plata i penzija koje ova Vlada sprovodi.
Da se odmah razumemo, DS se ne protivi merama štednje, ali ovo nisu mere štednje. Ovo su mere smanjenja plata i penzija, i to tako da se male plate smanjuju, a velike plate se povećavaju. To nije nešto što govori DS, to je ovde danas rekao i premijer.
Ne možemo govoriti o štednji kada Vlada troši sve više i više za svoje troškove, kada su subvencije veće za 13 milijardi dinara, a neto dug koridora je porastao za 80%, broj zaposlenih u koridorima za 50%, a prosečna zarada u tom preduzeću je 144.000 dinara. To nas dovodi do tog čuvenog smanjenja zarada u javnom sektoru, gospodine Vujoviću. To je stvarno najlakše uraditi. Najlakše je reći – svima se skida isto. Znate, nisu svi isti. Nisu svi isti zato što brojači putnika u autobusima imaju veću platu od doktora medicine i zato što spremačice u agencijama imaju veću platu od nastavnika i profesora u osnovnim i srednjim školama. Zato se ne može smanjiti svima isto i samo je vaša krivica što niste uveli platne razrede koji bi takvu nepravdu onemogućili.
Imate vi jednog saradnika, gospodine Vujoviću, koji se zove Miroslav Vunčić, koji je, čini mi se, mlađi savetnik u vašem ministarstvu, koji je juče na Odboru za obrazovanje obrazlagao ove mere i koji je jedini iz Vlade rekao istinu zašto se danas smanjuju plate i penzije. On je izgovorio rečenicu, a to se može videti u stenografskim beleškama sa Odbora, da se plate u prosveti smanjuju zato što je bilo neplaniranih troškova zbog vanrednih parlamentarnih izbora. To treba reći građanima. Dakle, rashodi su povećani zbog vanrednih izbora, a vanredni izbori su organizovani samo zato da bi Aleksandar Vučić bio premijer. Neka nastavnici i profesori u Srbiji znaju da im se plate smanjuju da bi Aleksandar Vučić bio premijer i to je jedina istina koju vi danas nama možete da kažete. Hvala.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.
U celom ovom Predlogu zakona najspornija je ta čudnovata uloga koju javna preduzeća „Elektromreže Srbije“ ima u celom ovom zakonu. Mrzitelji reformi bi verovatno rekli da je poprilično sumnjivo to što je direktor javnog preduzeća kum Aleksandra Vučića u svetlu sveopšte departizacije javnih preduzeća, a konkretno u ovom članu 6, a to se donosi i na član 9, ono što je osnovni problem je to što se građanima ugrožava njihovo Ustavom garantovano pravo na raspolaganje privatne imovine. Navedeni članovi predloga ih u potpunosti isključuju iz svih postupaka oko njihove imovine. EMS i državni organi, dakle, ovako kako je predloženo, moći će da raspolažu tuđom imovinom bez znanja, bez volje i bez ikakvog uticaja onih čija ta imovina jeste.
Tako da, ukoliko je cilj predloga zakona da se kumu Aleksandra Vučića obezbedi da nesmetano upravlja tuđom imovinom, onda to treba jasno reći, a ako to nije cilj zakona dajte onda da vidimo kako ovo može da se promeni. Mi nismo videli drugi način osim brisanja ovog člana i još nekih isto tako veoma spornih članova, kao što je član 14. koji apsolutno suspenduje sve druge zakone ove zemlje, a sve u korist gospodina Nikole Petrovića, koji je verovatno na otvorenom konkursu primljen za direktora Javnog preduzeća „Elektromreže Srbija“, a sasvim slučajno je premijerov kum. Ako postoji volja da se dogovorimo, kao i u slučaju prethodnih zakona, gospodin Vujević ukoliko vidi neku mogućnost da mi uradimo i ispravku amandmana, mi smo spremni na to. Hvala.

Ja se javljam pošto sam lično spomenuta, a ne u ime poslaničke grupe.

Replika.
Ne smetaju investicije, gospodine Babiću. Smeta to što investicija nema. Smeta to što imate najmanje investicija od 2000-te godine, pa još kao veliku investiciju prikazujete posao u kom Srbija učestvuje sa 600 miliona evra, a arapski partner učestvuje sa 44 miliona pozajmljenih evra.
Smeta to što se hotel na Kopaoniku kupi za milijardu i po dolara, pa se proda za 600. Ne smeta ni gospodin Nikola Petrović, smeta to što u jeku priče o departizaciji javnih preduzeća postavljate Vučićevog kuma za direktora javnog preduzeća. Ne smetaju nikom ni uspesi, veliki uspesi ni tih javnih preduzeća, ni Vlade Republike Srbije, smeta to što su ti uspesi toliki da ćemo sutra u Skupštini Srbije usvojiti budžet kojim se smanjuju plate i penzije ljudima, jer će Srbiju spasiti to što penzionerima uzimate 1500 dinara za lekove i što nastavnici moraju na ulicama za 3000 dinara da stoje na kiši.
Istovremeno se izdvaja za političke partije više para, sve tvrdeći da je od 2011. godine, do danas prošlo pet meseci i da se za tih pet meseci zakon nije mogao izmeniti. E, to smeta. Smeta to što je nama predstavnik Ministarstva finansija na Odboru za prosvetu pre pet minuta rekao da su rashodi u budžetu veći zbog neplaniranih izbora, i da se zbog toga moraju menjati plate prosvetnim radnicima, a izbori su bili organizovani zato što je SNS srušila prethodnu Vladu da bi Aleksandar Vučić bio premijer.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.

Uvažene kolege narodni poslanici, moje pitanje je upućeno ministru prosvete Srđanu Verbiću. Molim vas da ga prosledite i, ukoliko je ikako moguće, da se postarate da na njega odgovori u roku kraćem od onog predviđenog, s obzirom na to da se radi o jednoj veoma hitnoj, aktuelnoj i važnoj stvari.

Ne znam da li je ministru poznato da su četiri sindikata zaposlenih u prosveti, četiri reprezentativna sindikata koji predstavljaju više od 75 hiljada zaposlenih u prosveti, prošle nedelje posetili Narodnu skupštini. Oni su bili na sednici Odbora za obrazovanje i nauku i tamo su nas upoznali sa svojim zahtevima sa kojima mesecima bezuspešno pokušavaju da upoznaju ministra i da sa njim postignu bilo kakav dogovor o tome, a koji će, kako stvari stoje, sutra dovesti do potpune obustave rada u više od 70% osnovnih i srednjih škola u Srbiji.

Naime, nama su prosvetni radnici tom prilikom rekli da oni imaju dva zahteva. Prvi zahtev je taj, da prosvetni radnici budu izuzeti iz najavljenog smanjenja zarada u javnom sektoru, a drugi zahtev je da se ustanove platni razredi koji bi omogućili da se za jedan stepen stručne spreme, da se za isti stepen stručne spreme u Srbiji dobija makar približno ista plata.

Naravno kao i advokati, naravno kao i studenti, naravno kao i radnici, kao i svi drugi koji pokušavaju da iskažu svoje nezadovoljstvo katastrofalnim ekonomskim merama koje sprovodi Vlada Srbije, prosvetni radnici su najpre optuženi da ne razumeju situaciju u kojoj se država nalazi.

` Optuženi za to da se zalažu za povećanje plata u momentu kada je Srbija u tako teškoj situaciji, a juče smo imali prilike da čujemo ministra koji govori da ti sindikalci baš i ne predstavljaju nešto interese i stavove prosvetnih radnika i očigledno je da će se i sa njima desiti, kao i sa predstavnicima Advokatske komore, da će vrlo brzo ministar početi da ih optužuje za to da uopšte nisu reprezentativni.

Gospođo predsednice, ako možete, ja ne mogu da vičem, pa ako možete samo da utišate kolege. Zahvaljujem.

Ono što je međutim istina, jeste da se ti ljudi ne zalažu ni za kakvo povećanje plata, oni samo pokušavaju da ukažu na jednu činjenicu koja je poznata građanima, a to je da nisu sve plate u javnom sektoru iste i da to smanjenje plata ukoliko je već neophodno, kao što je poznato Demokratska stranka smatra da i nije neophodno, ne može da bude tako linearno napravljeno, zbog toga što je prosečna plata u javnim preduzećima 65.000 dinara, prosečna plata u javnim službama 56.000 dinara, a prosečna plata zaposlenog u prosveti 43.000 dinara. To znači da spremačica ili vozač, ima veću platu od profesora u srednjoj i osnovnoj školi i to je jedini zahtev tih ljudi.

Ministar je za danas najavio sastanak sa radnicima, pa ukoliko taj sastanak bude izgledao kao što su izgledali svi prethodni sastanci ministra Verbića sa prosvetnim radnicima, a sve se čini da će tako biti, odnosno da će se taj sastanak sastojati iz toga da on neprekidno govori da nije nadležan.

Moje pitanje za ministra Verbića je – šta će učiniti povodom toga da se štrajk prosvetnih radnika prekine i da li ima nameru da kontaktira svoje kolege iz Vlade, one za koje smatra da jesu nadležni za rešenje njihovog problema i da upriliči zajednički sastanak sa tim ljudima?

Drugi problem sa kojim se oni suočavaju je to takozvano postojanje norme, kao što je poznato prosvetni radnik koji nema punu normu ima platu 4.000 dinara, ili 15.000 dinara, dok zaposleni u javnim preduzećima, dovoljno je samo da postoji stolica za njih na koju bi mogli da sednu i oni dobijaju punu platu.

Ovo je veoma ozbiljan problem, molim vas da prosledite pitanje ministru i da urgirate ako možete da odgovori i u roku pre onog roka koji mu je obavezan. Hvala vam.

Zahvaljujem gospodine Arsiću.
Pa, o ovome smo već razgovarali, vi ste sada nekolicini poslanika SNS ili iz vaše poslaničke grupe, dozvolili da u okviru povrede Poslovnika repliciraju na ono što je govorio šef poslaničke grupe DS. Jedan poslanik je čak kao povredu Poslovnika reklamirao to što on smatra da je prethodni govornik govorio besmislice i prosto recite nam ako je to način na koji će funkcionisati…

Povređen je član 103. Poslovnika koji jasno propisuje…

Nije istim povodom, radi se o reklamaciji druge povrede Poslovnika, a ne drugog člana.

To što je prethodni govornik zloupotrebio svoje pravo.

Kršite ga u prethodnih deset minuta, tako da ne vidim u čemu je problem.