…pomenuo prezimenom, pa tu repliku… (Isključen mikrofon.)

Hvala.

Kada je zakazana ova sednica Skupštine i kada je bilo jasno da će u raspravi biti čak 10 zakona, a negde smo pretpostavljali da će sve to biti objedinjeno u jednu raspravu, jer tako se naopako radi od kako je počeo ovaj Jedanaesti saziv, među tih 10 zakona, pripremajući se za ovu sednicu, meni se izdvojio Zakon o nacionalnom DNK registru kao negde najproblematičniji od svih.

Jedini zakon, tj. Predlog zakona na koji sam ja podnela amandmane bio je i jeste samo ovaj zakon. To je jedan kratak zakon. On ima 11 članova, ali ima puno nedostataka i onda, podnoseći amandmane, učinilo mi se da bi najbolje rešenje za te nedostatke bilo da se taj Predlog zakona prosto povuče iz procedure, da se doradi, da se otklone ti nedostavi i to je razlog zbog koga sam podnela amandmane „briše se“ na svih 11 članova.

Naravno, mi amandmane podnosi pre nego što uopšte počne rasprava u načelu. Međutim, nakon što je počela rasprava u načelu moram da kažem da sam ovde u parlamentu imala jednu prilično konstruktivnu diskusiju sa predstavnikom predlagača zakona, ministrom Stefanovićem, jer kada sam iznela sve primedbe i nedostatke koje smatram da ovaj Predlog zakona sadrži, ministar Stefanović se samnom složio i dodatno je pojasnio razloge zbog kojih je ovako prilično nedorađen Predlog zakona ipak dospeo u Skupštinu.

Da podsetim, ministar je rekao da ova oblast do sada nije bila uopšte uređena, da ona može biti bolje uređena nego što to ovaj Predlog zakona sada predviđa, ali da je procena bila da bolje da donesemo i nedovoljno dobro i detaljno propisan zakon nego da nemamo nikakav zakon povodom ovih DNK uzoraka i profila.

Na moju primedbu da shodno ovom Predlogu zakona građani čiji uzorak DNK završi u tom nacionalnom registru zato što su u jednom trenutku istrage ili osumnjičeni ili okrivljeni, a kasnije se ispostavi da nisu, oslobode se sumnje ili se oslobode krivice na sudu, da onda ti građani moraju preko suda da iniciraju i da jure brisanje svog DNK profila iz tog registar. Ministar Stefanović je pojasnio da je to sada tako propisano krivičnim zakonikom i da ne može ovaj zakon da propiše nešto suprotno tome, te je obećao da će u rekordnom roku pred poslanike ovde u Skupštinu doći i izmena Krivičnog zakonika kada će se moći napraviti i dopuna ovog Zakona o nacionalnom DNK registru.

Iskreno se nadam zbog građana Srbije da mi nećemo predugo čekati na to, da nećemo čekati preko godinu dana, kao što smo čekali na Zakon o evidencijama i obradi podataka u poslovima MUP, jer građani jednostavno ne zaslužuju. Ako su već oslobođeni sumnje ili oslobođeni krivice, stvarno ne zaslužuju da budu kuriri u obavljanju posla nečega što je realno posao državne administracije.

Ono oko čega se sa ministrom nisam složila jeste što se u ovom Predlogu zakona opet propisuje nekakav podzakonski akt koji je sasvim suprotan našem Ustavu. U članu 5. se predviđa da će podzakonskim aktom detaljnije ministar da odredi koje će podatke sadržati taj registar. Ja sam uvek dosledna ovde u parlamentu i protiv toga da se bilo šta što nije čiste tehničke prirode, što nisu neki obrasci, propisuje podzakonskim aktom, već smatram da ga treba propisati zakonom iz prostog razloga što podzakonski akti i ono što oni propisuju ne podležu kaznenim odredbama koje su zakonom propisane.

Kada je reč o ovako osetljivim podacima o ličnosti, naš Ustav u članu 42. propisuje da takve stvari ne smeju da se propisuju podzakonskim aktom, već da moraju biti propisane zakonom.

Pri toj svojoj primedbi ostajem, ali još jednom ponavljam da smatram da smo u diskusiji u načelu imali prilično konstruktivnu diskusiju o ovom zakonu. Ja bih, možda, svoje amandmane – briše se i povukla, da je ovo normalna Narodna skupština. Ali, ova Narodna skupština je sve, samo ne normalna. Jer, mi smo tri dana imali recitacije i monologe od kolega poslanika iz vladajućeg SNS-a, kolega poslanika od kojih ja očekujem da sledećem predlagaču zakona daju primedbe na predloge zakona ovako kako sam ja to uradila vezano za ovaj Predlog zakona o nacionalnom DNK registru, te da oni vode konstruktivnu diskusiju sa ministrom, umesto što uzurpiraju svo vreme predviđeno za raspravu o amandmanima, na veličanje izvršne vlasti koju bi po Ustavu, po Zakonu o narodnim poslanicima i po Poslovniku, trebalo da kontrolišu i da kritikuju. Hvala.

Hvala.

Dosadili ste i bogu i narodu više sa pominjanjem izbornih rezultata. Meni je zbog tog vašeg stalnog ponavljanja toga, ima tome nedelju dana, potpuno jasno da vama apsolutno nije jasno šta je vaš posao ovde u Skupštini. Vi ste ovde predstavnici građana, kao što sam i ja predstavnik nekih građana. Jedan jedini građanin da je glasao za mene, vaša je ustavna dužnost da to poštujete. A činjenica da se vi bahatite od kad je počeo sa radom ovaj saziv, a da ste to za 100 puta pojačali na baha-baha-bahaćenje, od prošle nedelje, sve govori o vama.

Predstavu nemate, gospodo moja, kolege moje, na moju veliku žalost, šta je vaš posao uopšte ovde da radite. Predstavu nemate. I pokazujete izuzetno nepoštovanje prema građanima koji još uvek nisu dovoljno uniženi da moraju da dolaze u Srpsku naprednu stranku kao u narodnu kuhinju, da dobiju paštetu, da dobiju toalet papir, jer hleba nemaju da jedu, zbog vaše ekonomske politike, pa onda osećaju neku zahvalnost ili obavezu da glasaju za vas. Ja njih razumem.

Ali, to se tako ne radi. Ne isisavaju se pare iz budžeta Republike Srbije u partijske tokove, pa se iz partijskih tokova kupuju paštete za gladan narod, nego se ostavljaju novci u budžetu da socijalne službe rešavaju takve probleme. Sve ste institucije koje postoje u državi Srbiji obesmislili i upropastili. Ni jednoj ne date da radi svoj posao kako treba, bila to socijalna služba ili Narodna skupština Srbije. Srećno vam recitovanje i ubuduće.

Hvala. Izvinite što nemam reflekse pantera.

Što se tiče današnjeg dnevnog reda, svi mi poslanici dobili smo jutros dopis od Alumni kluba Pravosudne akademije. Ja bih htela nešto o tome da ovom prilikom popričam. Unapred molim da imate na umu da ono što kritikujem nisu ljudi koji su ovde predloženi da budu izabrani. Ono na šta imam primedbu i što ću da kritikujem jeste procedura. Po meni, na osnovu ovih informacija koje su dostupne, ne samo iz tog dopisa Alumni kluba Pravosudne akademije, već i iz medija, napravljena je greška u toj proceduri. Takođe molim da se ne uzima zdravo za gotovo da ja tvrdim da je ta greška namerna. Ja ne znam kakva je ta greška, ali stojim na stanovištu da je određena greška napravljena. Greške se dešavaju. LJudski je grešiti. Ko radi, taj i greši. Ne greši samo onaj koji nikad ništa ne radi. Stoga ću ja nakon ovog izlaganja zamoliti da pokušamo, daću predlog, da tu grešku ispravimo tako da građanima Srbije koji su nam svima ovde prvi na umu bude bolje.

Naime, u čemu je problem? Dana 14. decembra prošle godine Državno veće tužilaca održalo je sednicu na kojoj je donelo odluku da se izaberu 52 zamenika javnog tužioca koja mi sad danas u Skupštini treba da potvrdimo. Ono što je problem jeste što je spisak ljudi koji će biti izabrani procurio u javnost putem medija pre nego što je ta sednica uopšte održana.

Ja bih predsedavajućeg samo zamolila ako može ono zvonce da iskoristi u svrhu za koju je i namenjeno, a to je da malo smiri kolege u sali. Podsećam da tokom ove rasprave nije neophodan kvorum, tako da oni koji bi da malo ćaskaju jedni s drugima, uglavnom iz vladajuće većine, da mogu malo do restorana da odu.

Možete li da ih smirite, da se ne nadvikujem sa njima? Hvala.
Znači, procurilo je u javnost spisak ljudi koji će biti izabrani pre nego što su oni izabrani. To je bilo 14. decembra, 18. decembra, Alumni klub Pravosudne akademije odmah šalje zahtev Državnom veću tužioca da im se dostavi zapisnik sa sednice na kojoj je ovaj izbor izvršen, s obzirom da je javnost bila isključena sa zasedanja te sednice, a s obzirom da se novinarima koji su pitali kako je moguće da je procurio taj spisak u javnost, iz Državnog veća tužioca, odgovaralo da je na nekoj pripremnoj sednici napravljen spisak, pa da je procureo, eto taj spisak, Alumni klub Pravosudne akademije, tražio je i zapisnik sa te neke druge sednice.
Ono što ne mogu da shvatim jeste, da uprkos činjenici da je ovo traženo 18. decembra, Državno veće tužilaca, to nije dostavilo taj zapisnik. Decembar, januar, februar, 5. marta, pazite tri meseca kasnije, nakon čitave procedure i natezanja sa poverenikom stiže odgovor, da zapisnik ne može da se dostavi zato što nije izglasan. Nije potvrđen, jel od tog 14. decembra Veće nije ni zasedalo.
Dva pitanja tu imam. Prvo je – zašto Veće nije zasedalo? Pazite, u 2017. godini, Veće je zasedalo: januar, februar, mart, april, maj, jun, jul, avguste, septembar, oktobar, novembar, jednom do tri puta mesečno i sad: decembar, januar, februar ne zaseda ni jednom, a pritom zna da je veliko interesovanje javnosti. Zna da se javnost uznemirila, znači ne ulazim u to da li je javnost uznemirena s pravom ili ne. Neki, kolege poslanici su već pričali da i taj Alumni klub Pravosudne akademije ima neku svoju agendiju zbog koje to radi. Moguće je, ja to ne znam. To ne moram ni da znam i to za ovu priču nije ni važno. Da je procedura ispoštovana, oni ne bi imali prostora da uopšte guraju neku svoju agendu ukoliko je uopšte imaju. Možda je imaju, možda je nemaju.
Zašto Veće tužilaca dva meseca nije usvojilo ovaj zapisnik, a zna da je veliko interesovanje javnosti za to? Mogu osnovano da sumnjam da Veće namerno nije zasedalo i namerno nije donelo taj zapisnik, da bi imalo opravdanje zašto da ga ne pošalju.
Druga stvar koja mi nije jasna. Kako uopšte možete u Narodnu skupštinu da šaljete bilo kakav predlog odluke koji je izglasan na sednici čiji zapisnik nije potvrđen? Zamislite sada mi ovde izglasamo ova 52 kandidata, postavimo ih na njihove funkcije po sudovima, sutra se održi nova sednica Državnog veća tužilaca i bude oboren zapisnik. Šta onda da radimo? Zašto to radimo? Dva i po meseca je bilo sasvim dovoljno vremena da se taj zapisnik usvoji a ne da se njegovo neusvajanje koristi kao izgovor da se on ne dostavi.
Ponavljam još jednom, ne znam ko su te 52 osobe na tom spisku i ja ne želim da znam i nije moj posao da znam. Vi postojite da ja to ne bih morala da znam. Ali, vi ne možete tražiti od nas blanko poverenje na – majke mi treba da nam verujete. Vi morate poverenje da gradite kroz poštovanje procedure. Ukoliko se procedura ispoštuje od početka do kraja, ma ne može vam niko reč reći. Zašto uopšte kršenjem procedure dajete municiju bilo kome da bilo šta sumnja? Znači, apsolutno mi nije jasno zbog čega nekoliko šansi dosad nisu iskorišćene da se greška koja je u proceduri napravljena ispravi.
Druga stvar, koja mi nije jasna jeste – zašto je taj proces izbora tako netransparentan? Vi ste rekli u uvodnoj reči, u obraćanju, da je rang lista koja je napravljena, nakon izvršenog konkursa objavljena na sajtu Državnog veća tužilaca. Lista nekakva jeste objavljena, ali ja je nikako ne bih nazvala rang listom. To je lista koja sadrži spisak kandidata i njihovu ocenu na ispitu stručnosti i to je sve što ta lista sadrži, a iz uvodnog izlaganja svi smo čuli i saznali da to nije jedini kriterijum. Tu ima još nekih ocena i još nekih kriterijuma.
Gde su te ocene? Gde su ti kriterijumi? Zašto to nije objavljeno na veb sajtu? Time gradite poverenje, tako se gradi poverenje, a verujte mi, neophodno nam je to poverenje. Gladni smo tog poverenja, jel naš pravosudni sistem ima izuzetno loš imidž među građanima i to nije od juče. Znači, svi se sećamo 2009. godine, sećamo se ogromnog skandala i kako su pravljeni spiskovi po kafanama, ko će biti izabran za sudiju ili ne. Ako imamo takvu referentnu tačku i svi se toga još sećamo, mi ne smemo da radimo sad ništa, ni malecko da izazovemo neku sumnju. Moramo sto puta više da budemo transparentni i oprezni da do ovoga ne bi došlo, da bi se vratilo poverenje u pravosuđe. Ovo ovako kako je ova procedura sprovedena, pri čemu, ponavljam, uopšte me ne zanima da li Alumni klub ima agendu neku svoju ili nema, uopšte me ne zanima ko je tih 52 ljudi na spisku. Nemam nameru da idem od jednog do drugog da gledam kakva im je biografija. To je vaš posao.
Mene samo zanima procedura i zanima me javnost rada. Zašto je javnost bila isključena sa rada te sednice? Zašto je glasanje bilo tajno? Pri čemu i nije tajno, jel vi ste u uvodnom obraćanju rekli od svih prisutnih devet članova, jednoglasno je doneta odluka. Znači, više nije tajno glasanje, jel znamo praktično da su svi glasali za.
Zašto rang lista ne sadrži sve kriterijume? Zašto zapisnik nije usvojen? Zašto zapisnik, čak ni ne usvojen nije dostavljen na zahtev Pravosudne akademije? Molim vas, morate da shvatite da ja kao predstavnik građana ovde, ova pitanja moram da postavim. Ja vas molim da date neki odgovor da smirite situaciju, da smirite sumnje.
Jedini odgovor koji će da smiri moju sumnju glasiće – žao nam je što je napravljena proceduralna greška, povući ćemo ovo iz skupštinske procedure, u rekordnom roku ponovićemo sve ispočetka, jer mi sami prvi ne želimo da postoji trunka sumnje. Trunka sumnje je medveđa usluga tim ljudima koji su izabrani. Zašto oni da počnu svoju karijeru sa i trunkom sumnje? A sumnja je posejana. Jedini način da tu sumnju sada sklonim jeste da sve uradimo ispočetka, po proceduri i potpuno transparentno. Tako ćemo izgraditi i poverenje, malo po malo, u naš pravosudni sistem.
Složićete se sa mnom, to i vrapci na grani znaju, da politički uticaj na pravosuđe postoji i u tom smislu ja znam da vama nije lako. Ni vama, ni ostalim ljudima koji rade unutar našeg pravosudnog sistema.
Međutim, vi kao institucija, vaš posao nije da vi sada čekate da taj politički uticaj sam po sebi nekako nestane. Ja vas molim – borite se protiv tog političkog uticaja. Pokažite zube. On neće nestati sam po sebi, nego se protiv njega morate boriti.
Apelujem, da bi svaku sumnju otklonili, da bi poštedeli tih 52 ljudi koji su na listi, mrlje da su karijeru počeli sumnjivim izborom, da sve ovo povučemo, da potpuno transparentno u javnosti ispočetka sve u rekordnom roku napravimo, da nema pripremne sednice, a kasnije je rečeno da pripremne sednice nije ni bilo. Znači, prvo se novinama daje izjava da je sve to dogovoreno na pripremnoj sednici, a onda se u odgovoru na zahtev Povereniku odgovara da pripremne sednice nije ni bilo.
Stvarno je stvorena jedna papazjanija u javnosti kada je reč o ovome. I o ovome mediji pišu od decembra naovamo. Dajte da smirimo javnost. Dajte da ovo povučemo. Neka sednica Veća traje i dva dana, ali idite jednog po jednog kandidata, u potpuno otvorenoj jednoj atmosferi prema javnosti, objavite sve kriterijume, sve ocene na sajtu, pa ko želi, neka gleda, ko ne sumnja, neće ni da gleda, ali neka to bude jedan proceduralno potpuno čist proces. Hvala.

Hvala.

Da se nadovežem na raspravu koju smo imali, pre svega da se zahvalim što sam dobila pojašnjenja detaljna i odgovore. Jasnije mi je mnogo situacija sada u proceduralnom smislu nego što je bila pre vaših odgovora, s tim što moram da odreagujem na deo oko kriterijuma i oko rang liste.

Znači, kao što rekoh, ta rang lista ima objavljene samo ocene sa stručnog ispita, a vi ste rekli da postoje mnogi drugi kriterijumi da bi se napravila razlika i oni nisu objavljeni.

Apelujem da, iako zakon propisuje samo kriterijum stručnosti, da se na rang listama objavljuju svi, i oni koji su u pravilniku. Nigde ne piše da to ne možete da objavite. To je jako bitno. Povećajte, molim vas, transparentnost u radu. Okačite sve biografije, sve ocene, sve kriterijume. Ovako nije jasno nekome ko ode na sajt i pogleda tu rang listu.

Druga stvar, rekli ste da su predstavnici Alumni kluba Pravosudne akademije imali svog predstavnika na toj sednici 14. decembra i da je on bio prisutan tokom rasprave i samo je bio zamoljen da izađe po proceduri, kako i treba, u trenutku kada je došlo na red tajno glasanje.

Ja moram da vam kažem da su oni reagovali vrlo transparentno. Nisu meni lično, nego na Tviteru. Odgovorili su – naš predstavnik je došao na sednicu, ali je ubrzo po otvaranju isključen pre bilo kakve rasprave o bilo kom kandidatu. Nije čuo ni jedno ime na sednici. Ako je rasprave i bilo, onda je to bilo tajno.

Pazite, mene stvarno ne zanima ko govori istinu, a ko ne govori istinu. Jedino što ja ovde vidim jeste da neko lažno svedoči. Tu je bilo 11 prisutnih osoba, devet članova i dva iz zainteresovane javnosti. Svih 11 osoba je usko vezano za naše pravosuđe, a neko lažno svedoči, jer imamo suprotne iskaze o tome šta je bilo na toj sednici.

Molim vas da proceduralno nađete načina da se ustanovi ko lažno svedoči zbog građana, zbog našeg pravosuđa, a ako proceduralno to nije moguće, ustanoviti.

Pozivam medije da izvrše pritisak, da se razvrca ko ovde govori istinu, a ko lažno svedoči. Nedopustivo je da ljudi koji su ovako usko vezani za pravosuđe imaju oprečne iskaze o tome šta se desilo 14. decembra na toj sednici. Ponavljam još jednom, ne držim stranu ni vama ni njima. Samo se sekiram što uopšte imamo oprečne izjave tim povodom. Apelujem da se istraje do kraja.

Što se tiče transparentnosti, mogu da vam kažem da je vaše izlaganje u smislu poverenja bilo vrlo ubedljivo, ali opet na nivou „majke mi“. Molim vas, dajte da sve kriterijume vidimo, da ne moramo blanko intuitivno nikome da verujemo, nego na osnovu činjenice. Hvala.

Hvala.

Veliku primedbu imam na način na koji je umuvana ova tačka dnevnog reda, navrat-nanos bez ikakve potrebe, a da ne bismo imali dovoljno vremena da se pripremimo za ovu sednicu, a mnogo toga želimo…

Niste ni trepnuli kada je poslanik Rističević prekjuče ovde nahranio sve fekalijama, s tim što sam ja sad to prevela na latinski, a meni spočitavate za reč umuvali. Nego šta ste uradili, nego ste umuvali.
Znam da Poslovnik daje pravo da se ovo uradi, ali nema potrebe, niste morali ovo da uradite. Računali ste na to da opozicija neće biti na vreme obaveštena, da neće stići da se prijavi za reč, a ja želim da kažem mnogo toga još od septembra prošle godine o ovoj tački dnevnog reda i o svemu onom nepravednom što je ova vladajuća većina učinila generalnoj sekretarki.
U septembru mesecu imali smo sednicu na kojoj je predsednica ove Skupštine, u direktnom prenosu RTS, izvređala Svetislavu Bulajić, citiram, rekla je – izlazi napolje, izlazi napolje i donesi mi podatke koje treba da mi doneseš. Drugim rečima, ona nije bila zadovoljna načinom na koji je generalna sekretarka merila vreme koje je potrošeno na raspravu o amandmanima. Generalna sekretarka je to radila onako kako Poslovnik nalaže, kako svaki državni službenik i treba da radi, a ne onako kako vladajućoj većini odgovara i zbog toga je stradala.
Dalji razvoj situacije je, umesto da se ta ista predsednica, Maja Gojković, izvini generalnoj sekretarki koju je pred građanima u direktnom prenosu izvređala samo zato što je radila svoj posao kako treba, ona osvetoljubivo prijavljuje generalnu sekretarku Agenciji za borbu protiv korupcije, koju je SNS u međuvremenu u potpunosti upropastio i potpuno doveo pod svoj politički uticaj. Dvadeset i sedmog septembra smo imali vređanje u Skupštini. Po hitnom postupku je Agencija već 19. oktobra donela konačnu odluku da je Svetislava Bulajić u sukobu interesa i da je nešto, kao bajagi, zgrešila. U septembru 2015. godine toj istoj agenciji podnela sam prijavu za sukob interesa protiv Aleksandra Šapića, još uvek je postupak u toku, a ovo se rešava za manje od mesec dana.
Molim vas, odgovorno tvrdim, sekretarki Bulajić je namešteno i smešteno. NJoj se na teret uzimaju dnevnice za putovanje u inostranstvo od 15 evra dnevno, i to za četiri puta po tri dana. Nije ona išla na godišnji odmor, ona je išla u skupštinskim delegacijama, nekim poslom tamo, a stradala je - zašto? Čaršija skupštinska priča da ona sama sebi, po proceduri, ne može da potpiše svoj nalog za službeno putovanje, nego to mora da urade njeni zamenici, a oni su odbili to da urade.
Stavlja joj se na teret da je isplaćivala sebi prekovremeni rad. Ona je ljudi prekovremeno radila. Ona je u sukob sa zamenicima došla zato što oni ne dolaze na posao, a ne dolaze na posao, jer imaju duplu funkciju pa rade i u RIK-u, pa kad ih zovu da rade u Skupštini, oni kažu – jao, pa radim u RIK-u. Čaršija skupštinska priča, a ono što čaršija skupštinska priča, vrlo često se ispostavi kao tačno.
Na kraju, želim da se zahvalim Svetislavi Bulajić što je bila korektna. Ja sam ovde u Skupštinu ušla s predrasudom da kada generalnog sekretara dovede vladajuća koalicija da to znači da je on njihov čovek. Za ove dve godine bilo je situacija u kojima sam videla da je Svetislava Bulajić pokušavala da uvede red u Narodnoj skupštini.
Što se tiče prekovremenog rada ove Skupštine, tu je donekle i uspela, jer mi smo 2016. godine radili i do iza ponoći. Hajde mi poslanici, nego što zaposleni u Skupštini moraju da dežuraju sve vreme dok radi ova Skupština. Ove godine mi radimo kako Poslovnik propisuje, uglavnom, u većini navrata do 18.00 časova, što znači da su i zaposleni u Skupštini pošteđeni nenormalno velike količine prekovremenog rada i da ima i ostaje im vremena i za njihove porodice.
Još jedna stvar gde je Svetislava Bulajić pokušavala da uvede red, a imala je opstrukciju na svakom koraku, i to nije uspela da uradi. Pokušavala je da, kao ovlašćeno lice za sprovođenje Zakona o zaštiti građana od duvanskog dima, učini nešto povodom masovnog pušenja po kancelarijama. Nije mogla da ima puno uspeha u tome, zbog toga što zaposleni u Skupštini imaju savršen argument, kontraargument - pa, molim vas, pa poslanici puše po klubovima.
Kako Svetislava Bulajić da zabrani poslanicima da puše po klubovima, pa i u skupštinskom restoranu? Ona to ne može da učini. A sa kojim autoritetom onda to zahteva od zaposlenih u Skupštini?
Svetislava, hvala što ste pokušali. Hvala vam što niste odneli ostavku pod pritiskom, nego ste čekali da vas smene i tako nam kupili priliku da nešto kažemo.

Hvala.

Da se nadovežem na raspravu koju smo juče imali ministar Stefanović i ja. Pre svega, pohvalila bih ministra što, ne samo meni, nego svima, koliko vidim, narodnim poslanicima odgovara na pitanja koja imaju, što, takođe moram da napomenem, nije uopšte slučaj sa svim ministrima u ovoj Vladi.

Dalje, što se samog odgovora tiče, vezano za Zakon o jedinstvenom matičnom broju građana, mogu da razumem argumentaciju. Naravno da nikome od nas nije cilj da povećamo troškove koji su vezani za zamenu svih dokumenata, ali i pored toga apelujem da opet ne čekamo predugi vremenski period da uopšte o tome počnemo da razmišljamo, jer ćemo opet da promašimo neki prozor u kome je to najbolje napraviti.

Uostalom, ta lična karta traje 10 godina, pa ne moramo mi da damo neki rok i da kažemo da se mora zameniti u roku od pet godina. Stalno produžavamo te rokove, kao i prošli put kada smo menjali 2011. godine. Na kraju se rok produžio do kraja 2016. godine. Možda možemo da počnemo, prvo, taj period pripreme koji će da traje jedno vreme, već sad, da bi u jednom trenutku onda rekli – hajde, evo, sad kreće sa tim, pa oni građani koji su zabrinuti i koji žele što pre da zaštite svoje lične podatke, oni će požuriti to da urade, a ovi ostali mogu to da urade kada im ističe dokument. Samo me brine to da opet negde ne zaboravimo na to zato što sada nije trenutak, nego da negde sad krenemo sa pripremnim radnjama.

Što se tiče Zakona o nacionalnom DNK registru, koliko sam razumela ministra, nismo mogli da donesemo detaljnije propisan zakon ovom prilikom, jer bi onda on bio u nesaglasju sa Krivičnim zakonom.

Sada bih htela da sugerišem nešto za sledeći put. Ovaj put je kasno. Znate, u Skupštini postoji mogućnost objedinjavanja rasprave zakona koji su međusobno povezani i uslovljeni i ta mogućnost postoji, ministar Stefanović to vrlo dobro zna, on je bio predsednik Skupštine, upravo za ovakve situacije.

Razumem da je ovde verovatno drugo ministarstvo nadležno, ali valjda u Vladi razgovarate međusobno, i u tom smislu nisam spremna da prihvatim to kao izgovor, ali sam spremna da prihvatim ono što je ministar rekao, a to je da će se potruditi da što pre dođe i izmena tog zakona u Narodnu skupštinu, kako bismo onda mogli da doradimo ovaj Zakon o nacionalnom DNK registru, jer ja, nažalost, ne sumnjam da ćemo mi taj, takav, nedovoljno dobro napisan, nedorečen zakon doneti. Zato što, ako sam išta za ove dve godine naučila, to je da moje kolege narodni poslanici sve što iz izvršne vlasti, kao predlog zakona stigne, po automatizmu izglasaju. Još se nije desilo da je nešto povučeno, uprkos apelima kada je svakako bilo potrebno i logično da se nešto povuče i doradi. Tako da, nažalost, ne apelujem na njih, nego mi se čine da apelujem na izvršnu vlast ovim povodom, da što pre dobijemo ponovo zajedno Predlog izmene Krivičnog zakonika, uz izmene i dopune ovog zakona ovakvog kakvog ćemo sad doneti. Hvala.

Hvala.

Danas na dnevnom redu imamo deset vrlo važnih zakona koji su nažalost objedinjeni u jednu raspravu, tako da bih za ovih dvadeset minuta, koliko imam kao ovlašćeni predlagač, da nešto o njima kažem. Umesto da se opredelim da dva minuta potrošim po zakonu, ja sam rešila da se usredsredim na dva zakona i da detaljnije obrazložim probleme koji, mislim, da postoje kada su oni u pitanju.

Reč je o Zakonu o jedinstvenom matičnom broju građana i o Zakonu o nacionalnom DNK registru. Izuzetno mi je žao što nećemo imati više vremena da kažemo nešto i o drugim zakonima. Mislila sam da bi to možda mogli nadoknaditi kroz raspravu o amandmanima. Međutim, nažalost nećemo imati tu priliku zato što su poslanici vladajuće koalicije uzurpirali već svih šest minuta posvećenih za raspravu o amandmanima tako što su podneli preko 300 amandmana na samo prvih deset članova prvog Zakona o strancima.

Tako da sam ja podnela amandmane samo na Zakon o nacionalnom DNK registru, ali oni neće uopšte stići na red da o njima pričamo i zbog toga mi je izuzetno žao. Samo želim da kažem da bih mnogo više stvari mogla reći nego što ću imati prilike.

Da krenemo, Zakon o jedinstvenom matičnom broju građana. Od 2011. godine Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti ukazuje na činjenicu da ovako kako je naš jedinstveni matični broj građana napravljen, on sam po sebi otkriva veliku količinu ličnih podataka o svakome od nas.

Znači, kažem, od 2011. godine ta upozorenja datiraju, pre nego što je ova vladajuća koalicija došla na vlast. Molim da se uzme u obzir da to što postavljam pitanje, ne odnosi se samo na ovu vladajuću koaliciju, nego uopšte, na jedan pravac koji u MUP postoji kada je reč o JMBG. Kao što znate, prve dve cifre u JMBG otkrivaju datum rođenja, druge dve cifre - mesec rođenja, naredne tri cifre - godinu rođenja, naredne tri cifre - pol i mesto rođenja. Takođe, vrlo dobro znate da npr. Agencija za privredne registre objavljuje sve jedinstvene matične brojeve građana.

Mi već imamo problem sa krađom identiteta. Upornim odbijanjem da zamenimo ovakve jedinstvene matične brojeve građana nekim nasumično kompjuterski generisanim brojem, kao što je to recimo Hrvatska uradila, koja sad ima osobni identifikacioni broj, koji ne otkriva ništa od ovoga, znači mi praktično olakšavamo zloupotrebu i krađu identiteta.

Moje osnovno pitanje za ministra glasi – zašto uporno odlažemo i izbegavamo da promenimo izgled ovog JMBG? Pretpostavljam da postoji neki razlog. Vidim da je kod svih ovih zakona, koji su danas na dnevnom redu, postojala vrlo dobra saradnja između MUP i Kancelarije Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti. I sam poverenik je pohvalio recimo, kada je reč o Zakonu o evidenciji i obradi podataka, tu saradnju i usvojene su sve njegove primedbe. Na tom primeru vidim da je Ministarstvo otvoreno za mišljenje i sugestije stručnjaka, što Poverenik kao nezavisno telo jeste, on je stručan za baš ovu materiju, on se njome detaljno bavi i onda mi nikako nije jasno zašto taj isti odnos Ministarstvo nije imalo i kada je reč o njegovim primedbama vezano za Zakon o JMBG i naročito o Zakonu o nacionalnom DNK registru.

Mora da postoji neki razlog, ne bih volela da ga nagađam, želela bih da mi ministar kaže da li se uopšte u MUP prepoznaje problematika sa ovim JMBG, da on otkriva preveliku količinu ličnih podataka i da li uopšte postoji neki plan, makar i dugoročni, da se to izmeni?

Takođe, da bih podstakla da se o tome razmišlja ili da se proces te zamene broja ubrza, želim da napomenem da tu postoji jedna kolateralna dobrobit. Recimo, u trenutku u kome odlučimo da ovakav JMBG zamenimo nekim nasumično kompjuterski generisanim brojem, mi ćemo srediti biračke spiskove, koji su, moram vam reći iz ličnog iskustva, u haosu.

Prošle godine sam tokom predsedničkih izbora bila kontrolor na jednom izbornom mestu na Novom Beogradu, na jednom jedinom izbornom mestu na Novom Beogradu. Pojavila su se dva glasača koji su bili duplo upisani, ali znate kako, prvi put kada su upisani i kada im je dodeljen JMBG greška je napravljena u imenu. Sada, umesto da se to izbriše, to je ostalo, a njima je izdat novi JMBG sa ispravno napisanim imenom i oni kažu da to već dugo stoji. Znači, na jednom izbornom mestu dva takva slučaja. Da vam ne pričam da su dve bakice plakale što svake godine njihovi pokojni supruzi dobijaju pozive za broj.

Oprostite, šta nije u redu sa mikrofonom? Možete da pojačate?

Samo se nadam da ministar čuje.

Koliko decibela ste me smanjili?

Koliko decibela ste me smanjili? Ako je samo dva, u redu je.
Da nastavim, to je prilika da sredimo biračke spiskove.
Molila bih ministra samo za obrazloženje koji je razlog što ovo već od 2011. godine, hajde on tada nije bio ministar, ali bar za njegovog mandata to ne dolazi na dnevni red i da li postoji plan da se to konačno promeni?
Takođe, kada je reč o ovom zakonu problem postoji u članu 14. koji predviđa da se način i čuvanje obrade podataka, obrasca itd, propisuje podzakonskim aktom. Molim vas, iznova u ovu Skupštinu, ne samo od ovog ministra, nego od raznih ministara dolaze predlozi zakona koji u sebi sadrže veliku količinu podzakonskih akata. To je vrlo neprihvatljivo iz jednog osnovnog razloga – ono što je propisano podzakonskim aktom ne podleže kaznenim odredbama. Da vam ne pričam da kada je oblast zaštite podataka o ličnosti u pitanju, naš Ustav propisuje da to mora biti propisano zakonom. Čak je Ustavni sud 30. maja 2012. godine doneo odluku da ovakve stvari ne mogu da se propisuju podzakonskim aktom, već moraju biti propisane zakonom.
Apelujem da se gde god u svim ovim zakonima postoji neki podzakonski akt što pre u Ministarstvu pripreme izmene i dopune zakona i da to uđe u zakon, umesto da bude u podzakonskom aktu. Nema smisla da sami kršimo sopstveni Ustav. Sada je kasno, amandmani nam neće doći ni na dnevni red, mora da potekne od vas kao predlagača zakona vrlo brza promena izmena i dopuna ovih zakona da bi izašli iz područja kršenja Ustava i područja nepoštovanja odluke našeg Ustavnog suda.
Što se tiče drugog Zakona o nacionalnom DNK registru, praktično nijedna preporuka Poverenika nije ispoštovana, na moju veliku žalost. Ovde je ministar već, odgovarajući na neke primedbe, rekao da on ne mora da poštuje svaku preporuku Poverenika. Sa tim mogu da se složim samo u onom delu u kome se ništa ne mora osim umreti, ali kada je reč o stručnosti za ovu oblast, mi smo kao država i osnovali nezavisnu instituciju Poverenika da bi on bio savetodavno telo za ostale institucije u zemlji kada je ova problematika u pitanju. On dubinski poznaje ovu oblast, trebalo bi svaku njegovu preporuku da poslušamo.
Šta je problem sa ovim Predlogom zakona? Najveći problem je u dva člana, u članu 5. i u članu 10.
U članu broj 5. samo su pobrojani različiti DNK registri, a nigde nije propisano ko je ovlašćen da uopšte vrši tu obradu podataka, pod kojim uslovima, u kojim rokovima i kako se brišu podaci iz tog registra. Tako da u tim registrima vi ćete istovremeno imati DNK profile i lica koja su osumnjičena i lica koja su okrivljena i lica koja su osuđena. Pazite, neko može biti osumnjičen u jednom delu istrage, pa oslobođen sumnje. Ako mu je uzet DNK, taj DNK ostaje u registru. Neko može biti okrivljen pa oslobođen na sudu. Ako mu je uzet DNK on ostaje u registru. Zašto?
Ministar je odgovarajući nekim drugim poslanicima na pitanja, rekao da je to rešeno tako što onda taj građanin mora da zahteva brisanje iz registra. To je neprihvatljivo. Izvinite molim vas, građani Republike Srbije porezima koje plaćaju, plaćaju državne službenike i državne službe da za njih obavljaju administrativne poslove. Nema smisla da očekujete od građana da oni jure sud i neke druge organe, da ovi brišu njihove DNK profile iz registra. Moraju se ove stvari propisati zakonom i u tom slučaju odgovornost je na državnim institucijama, a ne na pojedinačnim građanima. Da ne pričamo da ovo osim što nije u skladu sa našim Ustavom, nije u skladu ni sa preporukama Saveta Evrope, a nije u skladu ni sa standardima Evropskog suda za ljudska prava. Ono što već sada mogu da zamislim, daleko bilo, ali mogu ga zamisliti kao mogućnost, jeste da donesemo ovaj zakon, da određeni broj ljudi koji se nađe u tom DNK registru iako tu ne bi trebalo da pripada, uzme i presavije tabak, tuži državu i stigne do Strazbura i onda država mora da isplaćuje ogromne odštete, kao što smo već imali slučaj u velikom broju slučajeva za neke druge stvari.
Tašto sebe uopšte dovodimo u takvu situaciju? Zašto lepo odmah sve ne propišemo kako treba? Molim da se moja primedbe ne shvati kao nepoverenje, naravno da svi imamo poverenje u policiju. Napominjem da istovremeno verujem da mogućnost zloupotrebe ne treba olakšavati, ako već možemo da je sprečimo, a možemo ukoliko ove stvari na koje je Poverenik već ukazao i lepo ih obrazložio, prihvatimo i donesemo zakon kako treba.
Apelovala bih da se ovaj zakon o nacionalnom DNK registru povuče iz procedure, da se doradi u skladu sa preporukama Poverenika i da nam ga onda vratite u Skupštinu. Da nam je on važan, da nam je potreban, ne sporim, ali način koji je napisan nije dovoljno dobar, a s obzirom da ste ostvarili lepu saradnju sa Poverenikom u vezi sa drugim zakonima, ne vidim zašto i povodom ovoga to isto ne biste mogli da uradite. Hvala.

Hvala.

Predlažem da na ovaj dnevni red stavimo i raspravu o povlačenju zakona o dualnom obrazovanju, koji smo pre neki mesec u ovoj Skupštini doneli.

Smatram, dakle, da nam dualno obrazovanje u ovom trenutku u Srbiji nije potrebno, da je preduslov za uvođenje dualnog obrazovanja postojanje jake domaće industrije.

Recimo, u Nemačkoj, Austriji, odakle smo i uzeli model ovog zakona, vi imate snažnu domaću industriju i u tom slučaju dualno obrazovanje je i te kako korisno, ima svoju korisnu ulogu u ukupnom sistemu obrazovanja.

Međutim, u Srbiji, mi nemamo snažnu domaću industriju, mi imamo inostrane korporacije koje ovde dolaze u potrazi za jeftinom radnom snagom i nažalost, nalaze tu jeftinu radnu snagu, zbog toga što naš sistem osnovnog obrazovanja nije dovoljno dobar.

Naš sistem osnovnog obrazovanja plače za sve obuhvatnom reformom. Tek kada napravimo tu reformu, mi ćemo na kraju osnovne škole imati dovoljan broj preduzetnika koji će moći da pokrenu domaću industriju. Onda kada budemo imali domaću industriju, moći ćemo da razmišljamo i o uvođenju dualnog obrazovanja.

Smatram da je preuranjeno to što smo na vrat na nos, pre koji mesec doneli ovaj zakon o uvođenju dualnog obrazovanja i da treba još jednom o tome debelo da razmislimo i da ovde u parlamentu popričamo, jer povlačenjem, prestankom važenja tog zakona, mi bismo oslobodili i resurse i vreme i finansije koje bismo onda mogli da uložimo tamo gde je najpotrebnije a to je u sveobuhvatnu reformu osnovnog školskog obrazovanja.

Mi na kraju osnovne škole imamo veliki broj dece koja ne mogu da upišu gimnaziju, zbog toga što nisu dobila kvalitetna obrazovanja u osnovnoj školi.

Molim da me podržite u ovom zahtevu i da ovo stavimo na dnevni red, da bi podrobnije o tome popričali.

Povreda Poslovnika, član 158. stav 4. – svaki podnosilac amandmana ima pravo da obrazloži svoj amandman u trajanju do dva minuta.

Koleginica Barišić je svašta nešto pričala, samo nije pričala o svom amandmanu.

Ja sam ostala uskraćena za objašnjenje na koji način će njen amandman doprineti osnaženju zdravstvenog sistema Republike Srbije, izvršenjem budžeta za 2017. godinu u decembru 2017. godine.

Kako ćemo, dakle, usvajanje ovog amandmana doprineti tome da budžet za 2017. godinu bude potrošen tako da se osnaži zdravstveni sistem Republike Srbije, tokom 2017. godine, koja je 11 meseci i 11 dana već za nama.

U tom smislu, povređen je Poslovnik, jer umesto da obrazloži predložena rešenja iz svog amandmana, koleginica Barišić je pričala o Kruševcu, o Aleksandru Vučiću i o lokalnoj samoupravi.

Stoga molim predsedavajuću da obrazloži zašto joj je uopšte dozvolila da prekrši Poslovnik i ukoliko ne usvoji ovu primedbu, molim da se o ovome glasa u danu za glasanje.

(Dragana Barišić: Replika.)