Amandman koji sam podnela sugeriše da se umesto planiranog smanjenja prihoda lokalnih samouprava po osnovu poreza na zarada, ode u suprotnom pravcu i da se radikalno poveća deset posto u sve tri kategorije koje postoje.
Smatram da ukoliko smo iskreni u tome da treba da idemo ka decentralizaciji onda bilo koja promena, bilo kakvih prihoda koji trenutno postoje, ne može da ide ka smanjenju, može da ide samo ka povećanju. Pokušaću i dodatno da obrazložim logiku koja stoji u korenu ovoga. Ako sam dobro razumela obrazloženje pisano koje je stiglo uz nacrt izmena o izmenama ovog zakona, dva su proklamovana cilja ovih izmena.
Prvi je da se poboljša loš zakon iz 2011. godine, a drugi cilj je doprinos fiskalnoj konsolidaciji.
Sada, što se tiče ovog zakona iz 2011. godine, sudeći po onome što sam čula ovde u poslednja tri dana, gde se praktično sadašnja, bivša, bivšija i najbivšija vlast takmiče u evociranju uspomena o finansijskim marifetlucima iz različitih krajeva naše lepe države, ja sam stvarno uverena još više, a bila sam i pre toga, da taj zakon treba menjati.
Ono što mene brine je što se nije krenulo u promenu celog zakona i nalaženje nekog sveobuhvatnijeg rešenja, koje bi se posebno usmerio na sprečavanje ovih mogućnosti tih lokalnih malverzacija, nego se menja bukvalno samo jedan član i to onaj najosetljiviji koji se tiče finansija i to tako što se novac smanjuje.
Ja se plašim da će ovo samo pogoršati situaciju kada je reč o lokalnim marifetlucima, jer ono što ja vidim da će da se desi ukoliko se ovaj prihod smanji, jeste da će neodgovorne lokalne vlasti izaći pred građane na lokalu i reći – jao, ovi iz Beograda su nam smanjili novce, mi sad nemamo za socijalna davanja, mi sada nemamo za svašta nešto, mi moramo to da nadomestimo, kako, parafiskalnim nametima na porodične firme, mala i srednja preduzeća koja su i osnovni i privredni subjekti i nosioci privrednih aktivnosti u većini tih lokalnih samouprava.
Onda se plašim da će te iste porodične firme pod teretom novih nameta, ili bežati u sivu zonu, ili ići u zatvaranje, što sa sobom nosi smanjenje zapošljavanja, gubitak radnih mesta, što onda opet dovodi do umanjenja prihoda, koji centralno idu ka Republici, da bi onda sa Republike bili u nekom procentu transferisani nazad na lokal. Znači, to je strah koji imam. Lokalna vlast, ako je neodgovorna, ona će biti neodgovorna sa bilo kojom sumom koju joj budete dali.
Prema tome, ja smatram ako ste već namerili da samo menjate ovaj član zakona, a ne sumnjam da će to biti izglasano sutra, htela bih krajnje dobronamerno, upravo zbog ovoga što smo čuli o ovim silnim marifetlucima u poslednja tri dana, da sugerišem da paralelno sa tim, ako već ne idu neke sistemske promene, makar ide od strane izvršne i centralne vlasti, sugestija tim lokalnim vlastima, da moraju transparentno da rade poslove lokalne uprave, da počnu konačno ono što su zakonski obavezni da objavljuju, a ne objavljuju, a to su informatori o radu sa budžetima, izvršenjima budžeta, a da ih povrh toga proaktivno objavljuju redovno na nedeljnoj bazi, na mesečnoj bazi, svaki dinar iz budžeta na šta je otišao, kome je otišao, imenom i prezimenom ako je fizičko lice u pitanju, ili nazivom firme ukoliko je firma u pitanju, pa da se prikači i ugovor koji je potpisan.
Znači, ovo je krajnje dobronamerna sugestija. Plašim se ovog vrzinog kola i da trenutno, ako se ne ide u sveobuhvatnije menjanje zakona, neodgovorne lokalne vlasti nastaviće da budu neodgovorne i još će iskoristiti ovo smanjenje kao izgovor pred svojim građanima zašto im nešto uskraćuju.
Naravno, ako dođe do ovog scenarija, a uverena sam da je on jedini mogući i ako dođe do podizanja parafiskalnih nameta, a samim tim i do pritiska na porodične firme, mala i srednja preduzeća, njihovo bežanje u sivu zonu i zatvaranje, ja ne vidim kako ovaj drugi proklamovani cilj uopšte može biti ispunjen, tj. doprinos fiskalne konsolidacije. Mislim da u tom slučaju idemo u dalju makroekonomsku nestabilnost. Toliko od mene. Hvala.