Oprostite kolega, nije mi jasno da li je reč o tehničkoj ili o pravopisnoj greški koju sam možda napravila u brzini, s obzirom da ste sprčkali četiri zakona u objedinjenoj raspravi po hitnom postupku i da sam imala tri dana da iščitam 523 stranice materijala. A ako je do pravopisne greške, uvek može da se napravi ispravka amandmana, a ako postoji volja, sve može da se uradi. Ko nešto hoće da uradi traži način, ko neće, traži razlog. Da ne kažem – izgovor. Hvala.

Hvala.
Član 106. ne priča se o temi. Nije dozvoljeno pričati o stvarima koje nisu na dnevnom redu. Poslanik Rističević javio se po amandmanu, a nastavio je da priča o čemu mu se sviđa da priča.
Vi ste da vam odam priznanje, pokušali da ga u tome sprečite nakon jednog minuta i 13 sekundi, ali pre svega ako me pitate, niste dovoljno brzo reagovali, nije trebalo ni taj minut da ga pustite, nego odmah da reagujete. Kao drugo, džaba ste pokušali kada niste uspeli.
Vi kao predsedavajući, kolega Milićeviću, treba da se držite onoga što u Poslovniku stoji, a to kaže nije dozvoljeno ovo, nije dozvoljeno ono, nije dozvoljeno vređanje. Ako nije dozvoljeno znači da vi morate da ne dozvolite to. Znači, čim zamiriše na uvredu ili zamiriše na skretanje od teme, vi to treba da ne dozvolite.
U suprotnom na ovaj način se iniciraju replike bez kraja i konca, koje se pretvaraju u razmenu međusobnih uvreda i potpuno unižavaju bilo kakvu konstruktivnu raspravu u ovoj Narodnoj skupštini o temama koje su bitne građanima ove države. Mi dok ne uvedemo taj red, mi nemamo okvir i prostor pričamo o onome zbog čega smo birani ovde da pričamo. Hvala lepo. Neka se glasa.

Hvala.
U ovom članu zakona pominju se ugovori koje Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom sklapa sa različitim fizičkim i privrednim licima, a koji se tiču prodaje i ustupanja na korišćenje imovine koja je oduzeta. Ono što sam amandmanom tražila jeste da se Direkcija obaveze da se svi ugovori nakon neophodne zaštite podataka o ličnosti u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti objavljuju redovno na internet prezentaciji Direkcije koja upravlja oduzetom imovinom.
Znači, ovo je još jedan pokušaj da se u ovaj zakon ugradi transparentnost rada ove Direkcije. Vlada je amandman odbila iz potpuno istog razloga kao i prethodni izgovarajući se na to da već postoji Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, te da stoga nema potrebe da oni daju više podataka nego što bi nekome možda palo napamet da ikada pita.
Ja u tome vidim samo jedan čvrst otpor javnom vršenju javnog posla. Zašto bilo šta kriti? Reč je o javnom novcu, javnoj imovini. Javnost ima pravo da ima uvid u ove podatke, a koliko postoji otpor da se javnosti ovi podaci pruže na uvid govori činjenica da ova Direkcija izgleda nema ni VEB prezentaciju, internet prezentaciju, bar ja nisam uspela da je nađem, te shodno tome čak ni informator o radu koji je obavezna da ima u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Ne možete nigde naći i ne možete imati nikakav uvid ni najmanji u njeno poslovanje.
Vrlo sam nezadovoljna što je Vlada odbacila ovaj amandman uz jedno ovakvo objašnjenje koje više liči na izgovor. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.
Ponovo imamo istu situaciju, član 106. Javi se po amandmanu poslanik Rističević, a onda priča potpuno van teme i krši sve članove, 107. Poslovnika. Vi ste malopre, kada sam na to ukazala i kada sam rekla da smatram vas odgovornim što to ne zaustavljate, jer to nije dozvoljeno, pokušali da prebacite odgovornost na mene i ispada da sam ja kriva što se ne javljam po povredi Poslovnika jednako za sve.
Molim vas, ne prebacujte odgovornost. Odgovornost za red na sednici, za ne dozvoljavanje kršenja Poslovnika leži na predsedavajućem, a ne na onome ko se javlja za povredu Poslovnika. Pri tome, prošli put mi niste dali da se javim po povredi Poslovnika i shodno tome nije u redu da prebacujete odgovornost na bilo kog narodnog poslanika, pa ni na mene.
Preuzmite tu odgovornost već jednom na sebe i reagujte odmah. Zašto sada niste reagovali, nego pustite ga da on ispriča šta ima, kojekakve gluposti, pa kao nikom ništa? Jao, jeste, povredio je.

Hvala, predsedavajući.
Treći amandman na ovaj zakon, u istom duhu – da se ugradi transparentnost u poslovanju Direkcije za upravljanje oduzetom imovinom. Moj amandman traži da se doda stav koji glasi – svi ugovori koji se tiču ustupanja ili izdavanja u zakup, ili davanja na korišćenje trajno oduzete imovine, nakon zaštite podataka od ličnosti, u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, objavljuju se na internet prezentaciji Direkcije u roku od sedam dana od sklapanja pomenutih ugovora.
Ovaj amandman je Vlada odbila, uz obrazloženje: „Vlada ne prihvata amandman iz razloga što su podaci kojima raspolaže Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom dostupni javnosti u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja“.
Molim vas, da bi neko dobio informacije po osnovu ovog zakona, mora prvo da potroši brdo papira. Ako bi svi ovi podaci stajali na internet prezentaciji Direkcije, poštedeli bi po koje drvo i koju šumu.
Drugo, državni organi nerado pozitivno inicijalno odgovaraju na ovakve zahteve, pa vi onda morate da se žalite Kancelariji Poverenika za zaštitu slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja, a kako je on zasut takvim žalbama, to traje i na kraju ovi podaci nisu tako brzo dostupni kao što bi bili na jedan klik mišem, da ih Direkcija, ukoliko je na to zakonom obavežemo, redovno objavljuje na internet prezentaciji.
U tom smislu, još jednom izražavam svoje veliko nezadovoljstvo i razočaranje što unutar ovog Ministarstva, a očigledno i cele Vlade, se ne prepoznaje potreba za merama koje bi prevenirale korupciju od koje inače naša država i društvo izuzetno pate. Hvala.

Od devet amandmana koje sam podnela ovo je jedini koji je prihvaćen očigledno zato što je napravljena gruba omaška u pisanju zakona, kao što je to kolega Jovanović upravo objasnio, samo ne znam što se zahvaljujete vi zbog prihvatanja amandmana, valjda oni treba nama da se zahvale što smo im ispravili grešku. Do greške je došlo zato što je zakon pisan na brzinu, zbrčkan, usvajamo ga po hitnom postupku, pun je nedorečenosti i grešaka, čak sam i ja napravila grešku, pa sam morala da šaljem ispravku, jer sam u brzini pisala amandman. Ko zna koliko još ovde grešaka ima koje bismo, da smo radili, nekim normalnim tempom, prvo u samom Predlogu zakona bilo bi ih mnogo manje, a i da smo mi imali dovoljno vremena da se koncentrišemo na taj zakon, sigurno bi ga još više popravili.
Tako da u tom smislu, moram još jednom da izrazim svoje razočaranje što se ovo sve radi na brzinu, što usvajamo jedan zakon koji očigledno ima puno nedostataka i koji će vrlo brzo dolaziti na izmene i dopune. Amandman koji sam podnela na član 16. koji zahteva da se i žrtva obavesti, to je još jedan primer ove brzine o kojoj pričam, a to je da se zaboravilo na žrtvu. Činjenica je da je nas pet, šest, ne znam koliko poslanika to uočilo, samo je još jedna potvrda da ovako ne treba da radimo u budućnosti.
Molim vas, da više ne radimo po hitnim postupcima, nego da radimo valjano zbog građana Srbije i zbog primene ovih zakona koji sutra treba u praksi da se dese. Hvala.

Hvala.
Član 21. ovog Predloga zakona kaže da lice koje ima saznanja o izvršenom krivičnom delu dužno je da to prijavi. Tačka. Ja u ovome vidim veliku nedorečenost, kao što sam malopre pričala, jer nije jasno koje lice.
Moj amandman tražio je da se jasno definiše da su u obavezi i dužni da nasilje prijave upravo zaposleni u onim državnim organima i organima koji vrše javna ovlašćenja gde je najveća šansa da se sa posledicama nasilja i suoče, a to su zdravstvene, vaspitne i obrazovne ustanove.
Ovaj amandman je odbijen, iz meni nepoznatog razloga. U obrazloženju se kaže da je to iz istog razloga iz koga je odbijen i moj amandman na član 12. u kome sam, takođe, tražila istu stvar, a to je da se jasno obavežu zaposleni u državnim organima, posebno onim koji će najpre doći u kontakt s posledicama nasilja, znači, zdravstvene ustanove, vrtići, škole, da se propiše pravilnik po kojima će njima biti jasno da su oni dužni da to nasilje prijave. Ovako kako stoji u ovom Predlogu zakona, ako nije zbog brzine, što ministarka tvrdi da nije, ja ne znam zbog čega je onda, valjda zbog toga da bi se ostavila sloboda da se neko optuži što nije prijavio, a neko drugi oslobodi što nije prijavio i da se kreativno tumači i primenjuje ovaj stav. Šta to znači lice? Koje lice? Moramo mnogo jasnije definisati.
Vrlo sam nezadovoljna što ovo nije prihvaćeno kao dodatak zakonu i ispravka zakona. Hvala.

Ne, nego replika.

Nemojte mi računati ovo vreme. Replika.

Hvala.
Povreda člana 107. stav 2. – vređanje. Molim vas, poslanici opozicije ovde pokušavaju da poprave svojim konstruktivnim predlozima jedan na brzinu pisan i nedovoljno dorečen zakon. Nema smisla da se zbog tog konstruktivnog nastupa s naše strane, mi prozivamo smešnim i da se optužujemo za spinovanje.
Znači, ja bih molila kolege poslanike iz vladajuće većine, da se naviknete malo i na to da će opozicija uvek biti više kritički nastrojena i da je to prirodno, ali molim vas cenite to, da mi nikog ne vređamo i da mi nikada ne nastupamo kao što to recimo radi šef vaše poslaničke grupe – vređanjem.

Povreda Poslovnika.
Član 109. – opomena se izriče narodnom poslaniku, ako drugim postupcima narušava red na sednici ili postupa protivno odredbama ovog Poslovnika.
Molim vas predsedavajući da po ovom članu sami sebi izreknete opomenu, pošto vi ovde najviše narušavate red na ovoj sednici. Ne dopuštate konstruktivnu diskusiju, oduzimate reč.
Molim vas, imam dva minuta, nemojte slučajno da mi isključite mikrofon.
Ako hoću, mogu da pričam i o članu i povredi člana 299. koji ne postoji, ali bi trebao da postoji, u kome bi trebalo da piše da predsedavajući moraju malo da odgovaraju za svoje postupke, a ne ko Papa da ovde imaju bezgrešnost i potpuno pravo da zavode zakon jačeg, na koji su navikli. To je nasilje koje ova poslanička grupa i druge poslaničke grupe opozicije od 3. juna ove godine trpimo i ne želimo da dozvolimo više da taj zakon jačeg prevlada.
Zato što su nas ovde građani birali da zastupamo njihove interese, ako je većina građana glasala za vas, nisu svi građani glasali za vas. Neki građani su glasali za nas i mi njih zastupamo. Poštujte to, ovo nije Skupština SNS, ovo je Narodna skupština, a narod je birao različite predstavnike u Skupštini i molim vas naučite se da poštujete pravo drugog da kaže suprotno mišljenje. Hvala.

Hvala predsedavajući, da bih mogla da navedem tačno član koji je povređen, ja bih morala da znam po kom osnovu je uopšte koleginica Obradović govorila.
Ako je replika bila u pitanju, replika, to je bilo pre dva amandmana, ako je o amandmanu reč, ako se ona javila po amandmanu i ispričala sve ovo, onda imamo čistu kao suza povredu člana 106. pričanje van teme, reči jedne o amandmanu nismo čuli.
Znači,…
(Marija Obradović, s mesta: Pa,, znači ne smem ništa da kažem? Ja ne smem nikad ništa da kažem.)
Pa, pričate po amandmanu. Tri minuta ste pričali, da ste hteli repliku trebalo je da se javite neposredno nakon što ste bili spomenuti. Ako ste hteli po Poslovniku, niste mogli tri minuta, nego dva. Ako ste hteli po amandmanu, trebalo je da pričate po amandmanu.
Znači, ponovo, razlog zbog koga poslanička grupa DJB iznova insistira na poštovanju Poslovnika, nije da bi smo otišli od diskusije o suštinskim temama, nego vi ne možete da pričate kvalitetno o suštinskim temama u koliko nemate jasna pravila unutar kojih to možete da radite, a da to do sada nismo imali.
Ako se budemo držali Poslovnika, diskusija će biti mnogo kvalitetnija. Hvala.

Hvala.
Amandmanom na ovaj član predložila sam da se grupama za koordinaciju i saradnju, koje postoje na lokalnom nivou i na terenu se direktno suočavaju sa merama koje trebaju da spreče nasilje, da se te grupe obavežu da redovno, kvartalno dostavljaju izveštaje o svom radu vrhovnom koordinacionom telu, Savetu za suzbijanje nasilja u porodici.
Vlada je odbacila ovaj moj amandman, sa obrazloženjem da im nije jasno zašto se nameće obaveza za čijom se potrebom ne vidi jasan razlog. Evo da objasnim.
Istanbulska konvencija, čiji smo potpisnici od 2013. godine i zbog koje i donosimo ovaj zakon, da bi se usaglasili sa njom, između ostalog zahteva da imamo vrhovno koordinaciono telo. U ovom Predlogu zakona to je Savet za suzbijanje nasilja u porodici.
U ovom Predlogu zakona tri stava jednog člana su posvećena nadležnostima ovog Saveta i ja imam još amandmana koji se odnose na Savet, nije jasno šta će on da radi i zašto on postoji? Hoće li on postojati samo da bi postojao i da bi neko primao honorare, ili da bi koordinisao rad na terenu lokalnih grupa za koordinaciju? U tom smislu, molim da se još jednom razmisli jel izveštaji koji dolaze sa terena Koordinacionom telu treba da poboljšaju sveukupni rad u okviru cele Republike. Hvala.

Hvala.
Ovaj član kao što je do sada postalo jasno bavi se evidencijama koje zasebno vode policijske uprave, osnovni sudovi, javna tužilaštva, centri za socijalni rad i onda se svi ti podaci slivaju u Republičko javno tužilaštvo koje je zaduženo ovim članom zakona da vodi centralnu evidenciju.
Ja sam amandmanom predložila da zakon propiše da Republičko javno tužilaštvo ima obavezu da jednom godišnje izradi izveštaj po osnovu podataka iz ove centralne evidencije, da zbirne podatke o tome koliko je bilo naređenja o hitnoj meri, koliko je bilo slučajeva nasilja u porodici itd. u okviru tog izveštaja mora na godišnjem nivou da šalje Savetu za sprečavanje nasilja. Savet je koordinaciono telo koje treba da se stara o primeni ovog zakona.
Kako će to telo da se stara o primeni ovog zakona ako nema podatke o tome kako ta primena teče u praksi, da li nasilje raste ili se nasilje smanjuje?
Ovaj predlog amandmana Vlada je odbila sa obrazloženjem zato što suviše kruto propisuje obaveze Republičkog javnog tužioca. Molim vas, kako treba da je propiše? Labavo ili najbolje da je ne propiše uopšte. Tako da mi onda praktično i nemamo nikakve podatke, niti da taj Savet za sprečavanje nasilja u porodici ima bilo kakve nadležnosti, nego da postoji da bi postojalo i da bi se ispunilo nešto što Istambulska konvencija zahteva, ali čisto na papiru bez ikakvog uticaja u praksi. Hvala.

Hvala.
Ovim članom 34. propisuje se savet za suzbijanje nasilja u porodici kao telo za praćenje primene zakona. Taj član kaže da Vlada obrazuje savet, da članove saveta čine predstavnici državnih organa i da savet može po potrebi da uključi i predstavnike nevladinog sektora ili nekih drugih organa. Ali, niti propisuje koliko članova taj savet treba da ima, niti propisuje šta taj savet treba da radi, koje su mu obaveze, u kojima rokovima treba te obaveze da ima, šta je njegov cilj. Ako je suditi po Istambulskoj konvenciji, cilj mu je da koordiniše rad ovih grupa za koordinaciju za suzbijanje nasilja koje su okružno postavljene.
S obzirom da je sve to nedovoljno precizno definisano, moj amandman je predložio i broj članova koje savet treba da ima, od čega jedna trećina treba da dolazi iz nevladinog sektora, da se razumemo.
Sve što je u poslednje dve i po decenije napravljeno na sprečavanju nasilja kod nas, napravio je civilni sektor. Oni imaju ogromno iskustvo sa terena. Ja ne mogu da razumem da ijedan njihov amandman ikad odbijen, zato što oni znaju gde će doći do problema u primeni. Znači, ne znam kako ovaj jedan savet može da radi bez pripadnika koji na terenu znaju gde su problemi. Takođe, ovim amandmanom predložila sam da ovaj savet ne formira Vlada, već Narodna skupština, znači, da se nadležnost nad ovim savetom iščupa od Vlade i prebaci na Narodnu skupštinu kojoj će onda taj savet i da polaže račune. Jasno je propisano i šta su obaveze saveta, čak u pet tačaka.
Vlada je odbacila ovaj predlog uz obrazloženje – bolje je da Vlada obrazuje ovaj savet, pošto on treba operativno i dinamički da vrši vlast. Ja stvarno ne razumem. To je koordinaciono telo koje treba da koordinira, a ne da operativno vrši vlast. Operativno na terenu rade grupe za koordinaciju za suzbijanje nasilja formirane od policije, okružnog javnog tužioca, Centra za socijalni rad. Oni šalju izveštaje savetu, savet potom prati primenu zakona, gleda gde imamo bolje rezultate, gde imamo lošije, šta u zakonu treba izmeniti da bi imali još bolje rezultate u praksi itd.
Znači, nije mi jasno zašto je odbijena ideja da se posao tog koordinacionog tela definiše mnogo jasnije i mnogo konkretnije nego u dva i po pasusa. Hvala.