Samo bih dodala, radi se o dve vrste takse, jedna ide lokalnoj samoupravi, a druga ide Republičkom geodetskom zavodu. U obrazloženju se kaže da je reč o naknadi realnih troškova vođenja registra.
Moje pitanje za ministarku glasi, i molim da ne izignoriše, nego da odgovori – kakvi su to realni troškovi vođenja tih registara? Da biste vodili registar, treba vam kompjuter i zaposleni radnik, to već imamo, koji će da ukuca podatke i onda će tako ukucan registar da se pošalje Republičkom geodetskom zavodu, gde takođe postoji već kompjuter i već zaposleni radnik koji to sve objedinjuje. Molim, o kakvim se to troškovima vođenja registra radi koji inače nisu pokriveni platom onih koji treba da ih vode? Hvala unapred na odgovoru.

Od ovih 33 amandmana koje sam podnela, možda će me bar na jedan ministarka udostojiti nekog odgovora. U suprotnom, već ću da pomislim da me ne voli.
Član 20, ponovo se radi o transparentnosti o sadržini registra gde sam predložila da se podaci koji se prikupljaju i evidentiraju objavljuju, ali da pritom budu zaštićeni osetljivi lični podaci, kao što su JMBG i broj putne isprave, kada je reč o stranim državljanima.
Amandman je odbijen uz potpuno netačno obrazloženje, koje kaže da to što je predloženo zakonom nije u suprotnosti sa odredbama člana 14. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Mislim, to je tačno, ali jeste u suprotnosti sa članom 14. jednog drugog zakona, a to je Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, koji u stavu 1. kaže da se ne mogu objavljivati JMBG brojevi jer bi se time povredilo pravo na privatnost.
Mislim da postoji jedno nerazumevanje u Vladi generalno, ne samo kada je reč o ovom ministarstvu, kada je reč o ova dva zakona, Zakon o zaštiti podataka o ličnosti i Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Oni su međusobno uslovljeni i nikada se ne mogu čitati pojedinačno, nego se mora obratiti pažnja u kojim slučajevima koje pravo preteže, pravo na privatnost ili pravo na dostupnost informacijama od javnog značaja. Registar i javna evidencija su u ovom zakonu definisani kao javni i takvi moraju biti. Jako sam nezadovoljna što nije prihvaćen ovaj amandman.

Hvala.
Pre svega, da se zahvalim ministarki što se uključila u dijalog i dala odgovor na prethodni amandman koji sam obrazlagala.
Ovaj amandman je sličan. Takođe se tiče transparentnosti i takođe je odbijen uz isto obrazloženje. Meni će sad poslužiti kao primer da objasnim gde se mi izgleda ne razumemo.
Naravno da Poverenik nije imao nikakve primedbe na Nacrt zakona koji je došao kod nas. Ni ja nisam imala primedbe na to kako su neke stvari koje se tiču njegovih ingerencija tu formulisane. Recimo, tu se kaže – pravo na pristup informacijama od javnog značaja ostvaruje se u skladu sa zakonom kojim se uređuje pristup informacijama od javnog značaja. To znači - ja mogu da pišem zahtev i da tražim informaciju i da je dobijem.
Međutim, moji amandmani žele ovo da unaprede, da ovo bude, da rad svih institucija po osnovu ovih zakona bude transparentniji i dostupniji građanima. Predlažem da se objavljuju registri, tako da se na klik mišem može doći do informacije, a ne da moram da pišem zahtev po osnovu zakona i da čekam 15 dana da dobijem informaciju.
U tom smislu, vaša obrazloženja kojima se odbijaju moji amandmani nisu u skladu sa ova dva zakona i uverena sam da bi vam i Poverenik rekao isto kada je reč o obrazloženjima zbog kojih odbijate moje amandmane, a ne što se celog zakona tiče. Nadam se da se sad malo bolje razumemo što se ovoga tiče. Hvala.

Hvala.
Ovo je još jedan član u kome se spominju ove dve administrativne takse za vođenje registra, jedna koja bi trebalo da se uplaćuje na račun jedinica lokalne samouprave, a druga kao naknada za vođenje jedinstvene evidencije Republičkog geodetskog zavoda. Kao i u prethodnim slučajevima, i u ovom slučaju moj amandman predlaže brisanje ove dve takse, tj. propisa kojim bi se stambene zajednice obavezale da uopšte plaćaju ove takse.
Amandman je predlagač odbio, uz obrazloženje da se radi samo o naknadi realnih troškova vođenja registra i jedinstvene evidencije. Ja sam već postavila pitanje i molbu ministarki da mi objasni koji su to realni troškovi vođenja registra i jedinstvene evidencije koji inače prevazilaze platu zaposlenog u jedinici lokalne samouprave koji će biti određen da vodi registar i prevazilazi platu zaposlenog u Geodetskom zavodu koji će da vodi ovu jedinstvenu evidenciju. Jer, realno, vođenje registra se svodi na – dobijem podatke koje treba da ukucam u kompjuteru u neku eksel tabelu i onda da je pošaljem Republičkom geodetskom zavodu koji ima još manje posla, koji treba samo da skupi sve te registre svih lokalnih samouprava i da ih stavi na isto mesto.
Inače, ovaj zakon strašno troškovno opterećuje stanare i o tome u narednoj prilici više reči. Ali, molim za ovaj odgovor, da mi se pojasni, nije mi jasno koji su to realni troškovi vođenja registra. Hvala unapred.

Hvala.
Član 26. je još jedan član u kome se spominju ove administrativne takse i samim tim podnela sam amandman da se njihov trag u ovom zakonu briše i zatre u potpunosti, a ovo je još jedna prilika da postavim pitanje ministarki, mislim valjda po četvrti put u nadi da ću dobiti odgovor. Ovaj puta sam ustala, možda me do sada nije videla, valjda će me sada videti.
Znači, moja dva pitanja glase, pod broj jedan, koji su to realni troškovi vođenja registra i jedinstvene evidencije za koje je potrebno platiti ovu taksu? A drugo pitanje, je pitanje je već postavljao šef moje poslaničke grupe, kolega Radulović, a tiče se procene predlagača zakona, o kom broju stambenih zajednica se radi? Do koje ste procene došli pri pisanju ovog zakona i koja je procena da će biti priliv od ovih administrativnih taksi što jedinicama lokalne samouprave, što RGZ?
Ponavljam opet još jednom moje pitanje, meni je jako važno, koji su to realni troškovi vođenja registra i jedinstvene evidencije koji treba da opravdaju postojanje ovih taksi? Hvala unapred na odgovoru.

Hvala.
Član 32. Predloženim izmenama ovog člana opet se izbegava uvođenje novih finansijskih nameta koji bi pali na teret članova stambenih zajednica. Tačnije, opet se vraćamo na one dve vrste administrativnih taksi koje se nameću stambenim zajednicama, a za koje ja dosledno iz amandmana u amandman insistiram da se brišu.
Ovo je još jedna prilika da postavim pitanje ministarki, koje sam postavila valjda šest puta do sada, a na koje još uvek nisam dobila odgovor, a to je – koji su to opravdani troškovi vođenja registra i vođenja jedinstvene evidencije koji zahtevaju da stambene zajednice plaćaju ove dve vrste takse i o kojim stambenim zajednicama uopšte pričamo?
Pretpostavljam da je prilikom osmišljavanja zakona se ipak procenjivalo. Ne može se znati tačan broj, ali otprilike o kom broju stambenih zajednica pričamo i imamo li predstavu koju količinu novca će preko ovih administrativnih taksi generisati stambene zajednice za lokalnu samoupravu i za Republički geodetski zavod? Hvala.

Znate, ali nećete da nam kažete. Zašto nećete da nam kažete? Ne volite me? Ne zaslužujem da znam? Kao narodni poslanik nisam dostojna toga da saznam takav jedan podatak? Moram da napišem zahtev po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, pa da to zatražim pošto nije transparentno objavljen na prezentaciji i internet prezentaciji? Da li sam vas uvredila nečim? Zašto? Zbunjena sam.

Hvala najlepše na uputstvu. Evo u ime građana Srbije ja vas molim da vi pročitate taj podatak ne meni nego građanima Srbije. Hvala.

Ovim amandmanom predložila sam brisanje člana 35. koji se odnosi na izmene člana 75. originalnog Zakona o vodama, pre svega zbog toga što se ovim članom menjaju prethodni uslovi za ispitivanje kvaliteta vode za kupanje i vode za piće.
U dosadašnjem zakonu i voda za piće i voda za kupanje morali su da ispunjavaju određene uslove u pogledu zdravstvene ispravnosti. Sada se to menja i u ovoj novoj verziji se pravi razlika između vode za piće i vode za kupanje, te voda za piće treba da ispunjava uslove u pogledu zdravstvene ispravnosti, a voda za kupanje u pogledu kvaliteta. Ne razumem zašto smo morali da napravimo tu razliku. Smatram da i voda za kupanje može da proizvede određene zdravstvene probleme ukoliko nije zdravstveno ispravna, a u prethodnoj verziji zakona je to tako stajalo. Mislila sam da je bolje da se držimo toga.
Koliko sam ja upoznata, zdravstvenu ispravnost vode proveravaju zavodi za javno zdravlje. Pitanje za ministra je – da li sad ovim razdvajanjem praktično se otvara mogućnost da kvalitet vode za kupanje obavlja i neko drugi, a ne zavodi za javno zdravlje? Da li će ovim izmenama se sniziti kriterijumi i standardi za kvalitet vode, tj. zdravstvenu ispravnost, pre svega? To je ono što najviše brine one koji konzumiraju vodu i koriste je za kupanje. Hvala.

Po amandmanu.
Znači, kvalitet, zdravstvena ispravnost vode za kupanje će i dalje ostati, isti kriterijumi. Zašto smo morali, zbog EU smo morali menjati naziv, samo da se drugačije zove, a kriterijumi ostaju isti kao i ovi koji su bili do sada?

Hvala.
Ovaj moj amandman u neku ruku se nadovezuje na prethodni. Tema je ista. Znači, moja zabrinutost da se predloženim izmenama, u stvari široko otvaraju vrata mogućnosti, da trenutno postojeći kriterijumi za merenje kvaliteta vode u budućnosti budu smanjeni.
Ovaj put je reč o vodi na izvorištima. Do sada je bio potrebno održavati kvalitet vode tako da ne bude ugrožena zdravstvena ispravnost vode na izvorištu. Sada, ovim izmenama više nismo zainteresovani za to da se ne ugrožava zdravstvena ispravnost vode na izvorištu, nego da se kvalitet vode održava na način koji ne izaziva i ne može da izazove zagađenje vode na izvorištu.
Ovaj moj amandman predlaže da stvari ostanu po starom, da mi i dalje budemo prvenstveno zainteresovani za zdravstvenu ispravnost, odbijen je sa obrazloženjem da nije svaka voda na svakom izvorištu zdravstveno ispravna, te se predloženim izmenama obezbeđuje zaštita svih sirovih voda, čak i onih gde voda nije zdravstveno ispravna. Mislim da bi mi trebali da težimo da na svakom izvorištu voda bude zdravstveno ispravna, a ja stvarno dovoljno ne poznajem ovu materiju da znam u kojoj je meri izvodljivo sa resursima koje imamo. U tom smislu, ako sam ja zabrinuta zbog ovog, pretpostavljam veliki broj građana takođe, je zainteresovan da čuje neko objašnjenje , pa bih u tom smislu, ako možete samo opširnije od ovoga što je dato u ovome. Hvala.

Hvala predsedavajući.
Povreda Poslovnika, član 103, zloupotreba javljanja po povredi Poslovnika za repliku.
Uradila bih istu stvar, ako dozvolite, pa da budemo jedan – jedan. Svaki put kada neko od nas okrene leđa smatrajte da su leđa vama okrenuli i svi građani koji su glasali za nas. Hvala.

Hvala.
U ovom članu u osnovnom tekstu, to je član broj 9, propisana je evidencija koju treba da vodi Direkcija koja upravlja oduzetom imovinom. Moj amandman predlaže da se na mesečnom nivou tako prikupljena evidencija zbirno u nekoj statističkoj formi objavljuje na veb-sajtu agencije, i to: broj izvršenih rešenja o privremenom oduzimanju imovine, broj izvršenih rešenja o trajnom oduzimanju imovine, procenjena vrednost privremeno oduzete i procenjena vrednost trajno oduzete imovine.
Vlada je odbila ovaj amandman, navodeći kao razlog to što koga god zanima može, po Zakonu o informacijama od javnog značaja, da od Direkcije traži te podatke, pa da ih dobije. Molim vas, ovo nije razlog za odbijanje amandmana, ovo je izgovor za odbijanje ovog amandmana. U zemlji koja je ogrezla u korupciju, u eri interneta, ne postoji apsolutno nijedan razlog da poslovanje bilo koje direkcije, agencije, državnog organa bude sakriven od javnosti, a još manje da novac sa kojim imovina kojom upravlja ne bude dostupan javnosti na jedan klik mišem. Ova transparentnost ima za cilj da spreči pojavu korupcije. Transparentnost je najbolja preventivna mera protiv korupcije i veoma sam nezadovoljna što je ovaj amandman odbijen uz jedan ovako nesuvisao navedeni razlog. Hvala.

Molim vas, ja ne znam gde vi čitate razloge zbog čega je odbijen amandman. Pročitaću, ako niste uspeli sami.
Vlada ne prihvata amandman iz razloga što su podaci kojima raspolaže Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom dostupni javnosti, u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

Ne znam kakve tehničke greške vi stalno inputirate našoj poslaničkog grupi. Juče ste imali primedbe na neke logičke greške. Mislim da je ovde, u stvari reč o sasvim drugačijem poimanju načina na koji država treba da se vodi, odgovornosti koju pred biračima imamo i u tom smislu, sve što vama ne odgovara, vama je neka greška, dal logička, dal tehnička.
Ponavljam, bez transparentnog poslovanja i vođenja poslova svih državnih organa i to proaktivne transparentnosti, nema nama nikad uslova za prevenciju korupcije u koju smo, kao društvo i država, ogrezli i iz koje nam se valja iščupati što pre. Hvala.