Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/8390">Branka Stamenković</a>

Govori

Hvala.

Prvo pitanje je za predsednicu Vlade Republike Srbije, Anu Brnabić. Danas je 21. novembar, tačno tri nedelje od kada je istekao rok da Vlada dostavi budžet za narednu godinu Narodnoj skupštini. Budžetski kalendar je definisan u članu 31. Zakona o budžetskom sistemu i nalaže da Vlada Predlog budžeta Narodnoj skupštini dostavi do 1. novembra, a da Narodna skupština taj budžet usvoji do 15. decembra. Tri nedelje ste ukrali narodnim poslanicima da prouče dokument koji ima preko 1.000 strana. Kada će taj dokument konačno stići u Skupštinu? Hoće li narodni poslanici imati dovoljno vremena da jednu tako obimnu materiju kvalitetno prouče, kako bi informisano mogli da učestvuju u raspravi o budžetu? I, konačno pitanje – zašto Predlog budžeta uopšte kasni?Drugo pitanje je za predsednika Republike. Ovo je 33. put da mu postavljamo pitanje. Na prethodnih 32 postavljena pitanja nismo dobili nikakav odgovor. Prvo pitanje glasi – zašto ne dobijamo odgovor i zašto predsednik Republike krši zakon, jer on je dužan da odgovore na naša pitanja Narodnoj skupštini dostavi u roku od 15 dana, u pisanoj formi?

Prvo pitanje je kada će konačno prestati da krši Ustav i kada će podneti ostavku na mesto i funkciju predsednika SNS, kako bi konačno mogao biti predsednik svih građana, a ne samo onih koji su simpatizeri i glasači SNS?

Drugo pitanje je da li koalicijom sa Ramušom Haradinajem na Kosovu mi, u stvari, pripremamo teren za izbacivanje preambule o Kosovu i Metohiji iz našeg Ustava i za priznavanje nezavisnosti Kosova?

Sledeća serija pitanja je za predsednicu Narodne skupštine, Maju Gojković. Ovo je 26. put da sa ove govornice postavljamo pitanja Maji Gojković. Na prethodnih 25 postavljenih pitanja nismo dobili nikakav odgovor, iako je predsednica Skupštine u zakonskoj obavezi da u pisanoj formi na naša pitanja odgovori u roku od 15 dana.

Prvo pitanje za predsednicu Gojković – zašto nas uporno ignoriše i zašto ne odgovara na ova pitanja?

Drugo pitanje – kada će konačno početi da održava redovne sednice Kolegijuma, ne bi li ova Skupština počela da radi svoj posao kako treba, u interesu građana koji su nas u ovu Skupštinu birali? Podsetiću vas da za ovih godinu i po dana, koliko Skupština radi, mi smo imali jedva dve sednice Kolegijuma. Kolegijumi treba da se održavaju na nedeljnoj bazi.Treće pitanje za predsedavajuću Gojković – kada će da napravi godišnji plan rada? Mi godinu i po dana radimo bez ikakvog plana, potpuno stihijski. Mi danas ne znamo koji će zakoni biti na dnevnom redu skupštinskog zasedanja sledeće nedelje. Građani od nas očekuju da u raspravi informisano branimo njihove interese. Ako nemamo plan rada i ne znamo kada koji zakoni dolaze na dnevni red Skupštine, mi pre svega izdajemo građane Srbije i njihove interese. Kad ćemo konačno dobiti plan rada?Poslednje pitanje – kada će predsedavajuća Gojković konačno na dnevni red Skupštine staviti zahtev za njenu smenu, kao što je obećala da će to da uradi? Hvala.
Hvala.

Od 2014. godine Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti apeluje i upozorava da ovaj Zakon o medicinskoj dokumentaciji i evidenciji treba hitno menjati, da se on mora uskladiti sa našim Ustavom, tačnije sa članom 42, i da neke stvari u njemu nisu dovoljno dobro definisane.

Nakon tri godine evo nas ovde gde je predlagač zakona rešio da od brda stvari koje treba promeniti u ovom zakonu, po preporuci Poverenika, izvuče jednu jedinu, da je stave u ove izmene i dopune zakona, da ostale potpuno izignoriše, a da onda mašu zastavicom – poslušali smo Poverenika. Ništa vi niste poslušali Poverenika. Ovo je samo jedna od mase preporuka. Licemerno je da ovo sada predstavljate kao način da ste poslušali preporuke.Kolega Bačevac je izneo malo pre tvrdnju da je Poverenik nešto pogrešio 2014. godine. To nije tačno. Na Odboru se moglo čuti da se Poverenik predomislio od 2014. godine. Nije tačno. Detalje zašto to nije tačno objasniću kada budem imala svojih 15 minuta kao ovlašćeni predlagač, nakon kraja ove rasprave, a u međuvremenu samo želim građanima da pojasnim da je razlog zbog koga smo podneli amandmane „briše se“ taj da izrazimo protest što se od brda Poverenikovih preporuka ovde usvojila jedna jedina. Ne može jedna jedina. Ovo mora da se povuče, da se usvoje preporuke, pa onda ponovo da dođe zakon u Skupštinu. Hvala.
Hvala.

Evo nas na prvom od 501 amandmana, koliko je podneto na ovaj Predlog zakona o medicinskim sredstvima. Od tog 501 amandmana, 186 potiče iz redova vladajuće koalicije. To je bezmalo 40%, što samo svedoči o tome da ovaj zakon nije dobro napisan, da bi ga trebalo povući iz procedure, doraditi i dovršiti, pa onda vratiti ponovo u Narodnu skupštinu.

Ponavljam ono što sam rekla u uvodnoj reči kada smo raspravljali o ovom zakonu u načelu, a to je da poslanička grupa Dosta je bilo nema ništa protiv namere predlagača zakona da ovu oblast bolje uredi, da podignemo standarde kada je reč o prometu, uvozu i izvozu, korišćenju medicinskih sredstava. Ono oko čega se sporimo jeste način na koji je to urađeno.

Ovaj zakon je bukvalno samo prevedena direktiva EU, i to bar da je prevedena do kraja, nego na delove je ostala na engleskom jeziku. Od naših 110 amandmana koji su imali za cilj da ove nedostatke izbrišu iz ovog zakona, apsolutno ni jedan jedini nije prihvaćen. Izražavam veliko žaljenje zbog toga. Nadam se da će imati sluha predlagač zakona da ovaj zakon ipak povuče iz procedure i da ga uredi pre nego što ga ponovo vrati u Skupštinu. Hvala.
Amandmanom u članu 2. pokušali smo da ispravimo gomilu, ali i gomilu dvosmislenosti koje su nedopustive u jednom zakonu, pogrešnih definicija, menjanja značenja, inače uobičajeno usvojenih termina, koji u praksi lako mogu da stvore pogrešna tumačenja, a sve to je u suprotnosti sa jedinstvenim metodološkim pravilima za izradu propisa koji nalažu da dvosmislenosti u zakonima ne sme biti i koji nalažu da uobičajeni termini u svom uobičajenom značenju ne treba da menjaju svoje značenje.

Iz potpuno nepoznatog razloga, predlagač zakona smatrao je da termin fizičko lice za koji svi u uobičajenom značenju znamo šta znači, to smo svi mi od trenutka kad se rodimo, pa na dalje, u ovom članu 2. definiše kao preduzetnik, tj. da svaki put kada u zakonu stoji fizičko lice, oni u stvari ne misle na fizičko lice, nego misle na preduzetnika.

Zbog čega i zašto? Apsolutno ne postoji ni jedan jedini razlog da menjamo uobičajeno značenje reči – fizičko lice. Mogli smo da stavimo i da koristimo reč – preduzetnik, kada mislimo na preduzetnika, jer i tu postoji neko uobičajeno značenje.

To šta ste uradili sa ovom definicijom, ilustruje sve ostalo na šta mi imamo primedbe u ovom zakonu i na šta se naši amandmani odnose.

Smatramo da je to nedopustivo i apelujemo još jednom da se zakon povuče iz procedure, da se poboljša, pa da se onda vrati Narodnoj skupštini na novo odlučivanje. Hvala.
Hvala.

Ministre, pogledajte Zakon o medicinskim proizvodima Republike Hrvatske, koja je odavno u EU. Jedne jedine engleske reči u tom zakonu nema. Oni jezik čuvaju, mi jezik kvarimo, da bi Agencija za lekove znala o čemu se radi. Ako Agenciji za lekove treba rečnik da bi razumela zakon, rečnik se pravi izvan zakona i zove se rečnik, ne ugrađuje se u zakon i ne kvari se srpski jezik engleskim rečima. Pri tome, čak i na engleskom imate speling greške i umesto market napisali martket.
Hvala.

Evo, ovim amandmanom već u članu 3. tražimo da se briše engleski izraz „free sale certificate“, a predlagač zakona je to odbio.

Htela bih da se nadovežem, na ono što je rekao dr Vesović, kada je reč o razlici između stručnih i stranih izraza. Znači, „inplatibilno sredstvo“ je stručni izraz i kao takav je sasvim prihvatljiv, kao što je i izraz „invitro“.

Međutim, strane reči i strani izrazi koji imaju adekvatne srpske reči, kao što u ovom slučaju postoje adekvatne srpske reči, ne treba da stoje na stranom jeziku, nego treba da budu prevedene kada se pominju u zakonu.

Još jednom, naglašavam, to ne kaže samo Branka Stamenković, to kažu jedinstvena metodološka pravila za izradu propisa koja smo i mi kao poslanici, ali i svi ostali koji predlažu zakone kada ih predlažu, obavezni da sledimo. Ne zato, što je to sad nečiji hir, nego zato što moraju da postoje neka pravila da nam zakoni budu ujednačeni, da nam jezik kojim se pišu bude ujednačen.

Ignorisanjem tih pravila, samo šaljete poruku jedne arogancije, koja ne priliči Narodnoj skupštini. Hvala.
Hvala.

Povreda Poslovnika član 103. stav 8.

Kolega Marković se javio po povredi Poslovnika, a ušao je u repliku, i vi ste mu to dozvolili, iz meni nepoznatog razloga, umesto da ga prekinete.

E, sada, kada ste mu već to dozvolili i niste ga prekinuli, red bi bio bar dva minuta da skinete poslaničkoj grupi za kaznu ili da se u suprotnom glasa. Hvala.
Po amandmanu.

Da se i ja osvrnem na ovaj poslednji amandman o zarezu, ali nije ni prvi, ukupno ih ima 138. Samo da sumiram ono o čemu su pričale moje kolege, počev od koleginice Radete, preko kolege Vukadinovića i dr Vesovića. Poslanik koji je podneo seriju amandmana kojima jedino što menja u članu zakona jeste dodavanje zareza, i to na mestu na kome po pravopisu ne treba zarez da bude, jutros je to opravdao pred građanima Srbije željom da na taj način pruži podršku predlogu Vlade.

Ja moram da kažem da je meni lično žalosno da Vlada nema argumenata kojima može da brani u ovom Domu predlog svojih zakona, nego to umesto nje mora da radi poslanik serijom lažnih amandmana sa zarezom, koji je postavljen na potpuno pogrešno mesto. Meni je žao što se ovde parlamentarizam shvata na jedan potpuno pogrešan i nakaradan način. Meni se čini da ni Vladi, a ni vladajućoj koaliciji nije jasna jedna jednostavna činjenica – opozicija je važna. Kritika opozicije je važna, ne zato što sad to ispunjava želju opozicije, nego zato što u toj dinamici razmene argumenata opozicija kritikuje, vlast argumentima brani svoje predloge, a građani dobijaju.
Hvala.

Amandman na član 4. Ovim amandmanom smo pokušali da tekst ovog člana ponovo uskladimo sa Jedinstvenim metodološkim pravilima za izradu propisa, jer ne samo kada je reč o ovom članu, nego kroz bukvalno ceo zakon predlagač zakona je nazive članovima dodeljivao kao da je reč o odeljcima, a ne o članovima. Ja sam se stvarno potrudila da to dosledno počistim iz celog zakona, da u potpunosti to uskladim sa tim jedinstvenim metodološkim pravilima koji, ponavljam, ne služe za ukras, nego da bi zakoni koje donosimo bili ujednačeni, a ne svaka vaška obaška.

Nažalost, predlagač zakona nije imao sluha za to, nijedan jedini amandman nije prihvatio. Žao mi je zbog građana Srbije što je to tako. Hvala.
Samo ću kratko, pošto je prethodna govornica iznela netačne podatke. Naime, ustvrdila je da moj amandman glasi „briše se“ i da nema obrazloženje. To nije tačno. Moj amandman kaže „broj 2. u nazivu člana 4. briše se“, a obrazloženje postoji, samo treba da okrenete, koleginice, papir i onda ćete videti obrazloženje. Hvala.
Osvrnula bih se na ovu raspravu o amandmanu koja se tiče „Tvitera“ tako što bih rekla sledeće – nama trebaju besplatni udžbenici za svu decu u Republici Srbiji. Hvala.
Hvala.

U članu 6. reč je o pravljenju liste stručnjaka za različita medicinska sredstva, pošto je to jedna široka oblast, koji će onda imati neku savetodavnu i konsultativnu ulogu. I to je sve u redu, s tim što u stavu 1. predlagač zakona kaže – Agencija za lekove i medicinska sredstva može da utvrdi listu stručnjaka za medicinska sredstva.

Moj amandman je išao u pravcu da se ovo izmeni, da ne bude opcionalno, nego da se kaže da Agencija utvrđuje listu stručnjaka za medicinska sredstva. Nije mi jasno zašto je predložena izmena odbijena, zašto se agenciji ostavlja opcija – može da napravi listu, a ne mora da je napravi. Ako je stvar opcije, čemu uopšte ovaj ceo član? Da nam trebaju stručna lica, koja bi mogli da konsultujemo u vezi sa nekim krajnje stručnim tematikama, kada je reč o medicinskim sredstvima, naravno da nam trebaju.

Drugom predloženom izmenom tražila sam, naravno, usklađivanje sa jedinstvenim metodološkim pravilima za izradu propisa, i to je odbijeno.

Još jednom, apelujem da se povuče zakon iz procedure, da se doradi, uskladi sa jedinstvenim metodološkim pravilima, da se prevede do kraja, da se izbace nepotrebne engleske reči i izrazi, pa da onda tako sređen zakon ponovo dođe u Skupštinu, jer nama treba ovaj zakon. Samo je problem forma i način u koji je ona došla pred narodne poslanike i praktično predstavlja izvrgavanju ruglu ovog parlamenta. Hvala.
Hvala.

Ovaj član 7. govori o tarifama koje Agencija utvrđuje za neke usluge koje pruža. Onda kaže ovako – Agencija utvrđuje tarifu za pružanje sledećih usluga, pa u tački 12. kaže – izdavanje free sale certificate za medicinsko sredstvo koje je stavljeno na tržište ili u upotrebu za potrebe izvoza. Moj amandman išao je u pravcu zamene ovog engleskog izraza, tj. prevoda više - free sale certificate, tako da ta tačka 12. glasi – izdavanje sertifikata u slobodnoj prodaji za medicinsko sredstvo. Ovde se opet vraćamo na problematiku nepoštovanja jedinstvenih metodoloških pravila za izradu propisa, s tim što bih htela ovom prilikom da se osvrnem i na odgovornost predsednice Skupštine, a ne samo da kritikujem predlagača zakona.

U Poslovniku, u članu 153. jasno je definisano da ukoliko u Narodnu skupštinu stigne predlog zakona koji nije napisan u skladu sa Poslovnikom, odgovornost je predsednice Narodne skupštine da taj predlog zakona vrati predlagaču i da ga zamoli da ga uredi u skladu sa Poslovnikom.

Isti taj Poslovnik u članu 48. kaže da Odbor za zakonodavstvo i ustavna pitanja donosi akt o jedinstvenim metodološkim pravilima, kako ga inače i obavezuje član 8. Zakona o Narodnoj skupštini. Stoga je potpuno nejasno i smatram vrlo odgovornom predsednicu Narodne skupštine što nas nije poštedela svega ovoga i ove lingvističke i ostale rasprave ovde u parlamentu da bismo imali vremena da se bavimo suštinom, zbog toga što nije predlagaču zakona odmah vratila nazad predlog u momentu kada je on došao u Skupštinu. Hvala.
Hvala.

Što se tiče obraćanja prethodnog govornika, htela bih da mu se zahvalim što me je podsetio da kažem nešto što sam zaboravila da kažem, jer da nije spomenuo kuglu i metlu ja bih zaboravila. Znači, hvala puno.

Ono što želim da kažem jeste da nama trebaju besplatni udžbenici za sve osnovnoškolce i srednjoškolce u Republici Srbiji. Trebaju nam hitno i trebaju nam što pre. Poslanička grupa Dosta je bilo zalaže se da sva deca u Republici Srbiji imaju besplatne udžbenike. Hvala.
Hvala.

Povreda Poslovnika, član 103. stav 8. jasno definiše da ukoliko se neko javi po povredi Poslovnika, a uđe u repliku to znači da je zloupotrebio pravo na povredu Poslovnika i Poslovnik propisuje da predsedavajući onda tog narodnog poslanika treba da kazni tako što će celoj poslaničkoj grupi oduzeti dva minuta od rasprave. Prethodni poslanik se javio po Poslovniku, a onda je ušao u neku priču o nekim stečajevima i ne znam čime. Tako da bih vas zamolila da SNS oduzmete dva minuta, u skladu sa Poslovnikom, jer su zloupotrebili javljanje po Poslovniku.

Čim ovo završim želim da se javim po amandmanu ili ako mi date repliku kao ovlašćenom da odgovorim na to što je kolega rekao. Ako mi ne dajete repliku, onda po amandmanu. Hvala.