Zahvaljujem predsedavajući.

Ja bih hteo da kažem da je ovaj amandman koji se odnosi na kupovinu besplatnih udžbenika za sve đake u Srbiji, kako u osnovnim, tako i u srednjim školama, očigledno je da ova Skupština ne želi da raspravlja o tome i zbog toga je i isključila predstavnika, odnosno oduzela reč poslaniku, koji je predložio ovaj amandman. Hvala.

Ovo je amandman, gospodine Krasiću, kojim se predlaže kupovina besplatnih udžbenika za svu decu u Srbiji, kako u osnovnim, tako i u srednjim školama. Dva dana smo o tome raspravljali i dva dana pokušavate da zaustavite ljude koji hoće da to predlože barem da o tome raspravljamo.

Hajde, barem recite šta mislite o tome da javnost Srbije može da zna. Hvala.

E, ovo je amandman koji se odnosi na stranačko delovanje u osnovnim školama. U zakonu, odnosno u Predlogu zakona piše da je to zabranjeno, međutim, ne piše da se odnosi na državne funkcionere.

Tako da sam ja ovde predložio da se član o zabrani stranačkog delovanja i organizovanja u školama odnosi i na narodne poslanike, na predsednika republiku, sudije Ustavnog suda, članove Vlade, javne tužioce, zamenike javnih tužioce i sve druge koje bi mogle da vrše stranačko ili političko delovanje u školama.

Mislim da je u poslednjih nekoliko decenija to veoma prisutno u našim školama, kada državni funkcioneri, predsednici Republike, predsednici Vlade, ministri, dolaze kao stranački ljudi, dakle, ne kao državni funkcioneri nego kao stranački ljudi, recimo sadašnji predsednik Republike dok je bio premijer je to veoma često radio, a i prethodni predsednik Republike dok je bio predsednik Republike, takođe to, s vremena na vreme radio.

Mislim da bi bilo dobro da se ovaj amandman usvoji da bi konačno sprečili zloupotrebu dece u stranačke potrebe. Lokalni funkcioneri, takođe veoma često dolaze u osnovne škole, slikaju se sa decom, onda to stavljaju na svoje veb sajtove, i to promovišu kao stranačku aktivnost.

Gospodine ministre, vi niste stranački čovek, na svu sreću, nadam se da ćete do kraja mandata ostati nestranački čovek.

Šta mislite kada bi se u vašoj školi tako nešto dešavalo. Dođe, recimo neki ministar ili predsednik opštine, pa onda u vašoj školi agituje za svoju stranku. Siguran sam da to ne biste dozvolili, zato bi bilo dobro da prihvatite ovaj amandman. Hvala.

Ovo je takođe amandman koji se odnosi na plaćanje udžbenika iz budžeta za sve đake u Srbiji, kako osnovnih, tako i srednjih škola. Samo bih hteo da pročitam zašto je Vlada odbila ovaj amandman. Dakle, Vlada ne želi da za svu decu obezbedi udžbenike u Srbiji. Kaže – amandman se ne prihvata, jer nije u skladu sa koncepcijom Predloga zakona. Znači, koncept ovog zakona je da roditelji moraju sami da snose troškove kupovine udžbenika za svoju decu. Hvala.

Ovde se radi o tome da roditelji imaju malo veću ulogu u organima koji odlučuju u školi. Mislim da je sadašnje iskustvo, po kome su roditelji sve manje i manje uključeni u donošenje važnih odluka o tome ko će biti direktor škole, koji će se udžbenici kupovati za školu i mnoge druge stvari, jako loše za opšti demokratski duh našeg društva.

Dakle, kao što znate, recimo, prilikom postavljanja direktora više roditelji neće imati nikakvu mogućnost da odlučuju, a upravo se trenutno odvija jedan protest u Zemunu, gde roditelji jedne škole protestuju zbog toga što je direktor te škole smenjen od strane Ministarstva prosvete i zbog toga…

(Zoran Krasić: Po ovom?)

… Još ne po ovom, ali po ovom će biti još lakše.

Dakle, smenjen od strane Ministarstva prosvete, postavljen je novi direktor koga niti zajednica nastavnika te škole, niti zajednica roditelja te škole žele.

(Zoran Krasić: Niti učenici. )

Pa sad to ne znam, gospodine Krasiću. Možda vi znate, ja ne znam.

Kako to predsedavajući se uvek loše snalaze sa predsedavanjem kada neko iz opozicije govori, a kada govori neko iz pozicije sve teče kao hladna voda.
Dakle, roditelji trenutno protestuju, gospodine predsedavajući i gospodine ministre…
(Dragana Barišić: Da li je to po amandmanu?)
Pa, pratite diskusiju ako možete, pošto predsedavajući malo ima problema sa vođenjem sednice.
Dakle, roditelji trenutno protestuju u jednoj školi u Zemunu zbog toga što je ministar smenio direktora te škole, postavio drugo lice koje niti roditelji žele, niti nastavni kadar te škole želi.
Ovim amandmanom se predlaže da roditelji ostanu uključeniji još više zapravo zbog toga što njihova deca idu u tu škola. Deca, naravno ne mogu da znaju, ne mogu da donose odluke o tome ko treba da bude direktor, ali roditelji njihovi o tome mogu da odlučuju.

Imao bih nekoliko pitanja.

Prvo pitanje je za ministra prosvete, koji je ovde u Skupštini ovih dana, ali već nekoliko puta odbija da eksplicitno kaže šta se zapravo dešava u Osnovnoj školi „Svetozar Miletić“ u Zemunu. Juče smo saznali u javnosti nekoliko informacija o tome zbog čega je zapravo smenjen direktor te škole. Kao što znate, da obavestim javnost, već nekoliko nedelja teku protesti roditelja te škole zbog toga što je smenjen direktor u toj školi. Ministar nas je obavestio da je smenjen zbog toga što je prosvetna inspekcija pronašla nekoliko nepravilnosti u njegovom radu. Evo da pročitam i da pitam ministra da li je moguće da su to zaista nepravilnosti zbog kojih neko može da bude smenjen. Kaže – inspekcija je zatekla da je jedan profesor geografije predavao geografiju, a imao je diplomu geografskog fakulteta. Onda kaže, pronašli su da je zapisnik školskog odbora vodio sekretar škole, a ne roditelj, i da je jednom nastavniku dva puta produžen ugovor na određeno vreme zato što je menjao koleginicu na trudničkom bolovanju. Znate šta, ovako može bilo koji direktor da bude smenjen bilo čega, ako su ovo validni razlozi.

Saznali smo takođe da je prosvetna inspekcija deset puta bila u toj školi u zadnjih godinu dana u toj školi. Da li je to tačno? Zbog čega je ta škola toliko atraktivna za prosvetnu inspekciju? Molio bih ministra da se izjasni o tome.

Drugo pitanje je za Aleksandra Vučića, tadašnjeg predsednika Vlade, njemu smo u zadnjih nekoliko nedelja i meseci postavili 26 pitanja, ni na jedno nije odgovorio. Sada bi mu postavili 27. pitanje. Da li je činjenica da je SNS napravila koaliciju sa Ramušem Haradinajem na Kosovu zapravo još jedan uvod u promenu Ustava po kome će iz Ustava biti izbačena preambula Ustav? Da li znate da je za promenu ustava inače potrebna izlaznost od 50% i da onda polovina od toga mora da se izjasni za promenu ili protiv promene Ustava? To je jako teško ostvarivo. Da li je tačno da se sve ovo radi na Kosovu da bi američka administracija i EU sklapala oči pred neprekidnim spuštanjem demokratskih prava i sloboda u Srbiji? Zar nije bilo bolje da probamo da saradnju sa Amerikancima povodom kosovskih pitanja napravimo na nekim potpuno drugačijim osnovama?

Evo, pored mene ovde imam u ruci jedan dokument, kratak elaborat, koji je predsedniku, dok je još bio šef bezbednosnih službi, uputio moj kolega sa fakulteta Miroljub Jeftić, gde mu ukazuje na sve veću radikalizaciju proislamskih elemenata na Kosovu, gde mu nudi objašnjenje kako bi stvar mogla u tom pravcu da se potera. Znate li da je sa teritorije Evrope u rat za islamsku državu otišlo najviše ljudi upravo sa teritorije Kosova? Šta će biti kada se svi ti ljudi vrate na Kosovo? Jel misle da će oni da sede skrštenih ruku? Mislim da bi bilo važno i vredno da se razmotri da li ovakva jedna strategija može da se uključi u državnu bezbednosnu politiku, pogotovo politiku na Kosovu.

Konačno, pitanje za Maju Gojković, predsednicu Skupštine, koja je zapravo dužna da vodi računa da se poštuje Poslovnik u ovom domu i da na sva ova pitanja koja mi neprekidno postavljamo svakog utorka i četvrtka dobijemo odgovor u roku od 15 dana. Ovo nije moja slobodna procena, ovo piše u Poslovniku. Dakle, pitanje za Maju Gojković, kojoj smo 17 puta postavili ovo pitanje i 17 puta nema nikakvog odgovora, evo i 18. put, kada ćemo početi da dobijamo odgovore na ova pitanja koja vam postavljamo? Kada će konačno sazvati kolegijum Skupštine i doneti plan i program rada Skupštine? Ovo su poslovničke obaveze za predsednika Skupštine. Kada će staviti predlog o njenoj smeni na dnevni red, što je sama javno obećala pre nekoliko meseci? Molim predsednicu Skupštine da mi pismeno dostavi ove odgovore, da ne komentariše javno bilo čije izlaganje ovde u vezi poslaničkih pitanja, nego da uradi ono što je njena zakonska obaveza. Hvala.

Zahvaljujem.

Podneo sam amandman na ovaj član koji se tiče ujednačavanja šansi za životni uspeh svih građana Srbije, pa sam nakon svih ovih tačaka koje utvrđuju ciljeve, dodao amandman koji glasi da je cilj obrazovanja i vaspitanja da ujednačava životne šanse za životni uspeh svih građana Srbije, tj. dece koja se nalaze u predškolskim i školskim ustanovama.

Amandman je odbijen, sa sledećim obrazloženjem: „Amandman se ne prihvata, budući da nije jasno na šta se odnosi predloži termin ujednačavanja šansi za životni uspeh svih građana Srbije“, uz napomenu da su šanse za obrazovanje i vaspitanje već propisane.

Dakle, sa jedne strane nije jasno, a sa druge strane izgleda da je jasno, pa se kaže da je to već propisano. Ne znam ko je pisao ovo, ali, ako ste čitali amandmane koje sam ja predložio, tamo se veoma jasno kaže šta ja podrazumevam pod jednakošću šansi.

Dakle, jednakost šansi je kada imate decu koja dolaze iz različitog životnog okruženja. Neka dolaze iz bogatijih porodica, neka iz siromašnijih. Oni koji dolaze iz bogatijih porodica imaju veće šanse za životni uspeh. Oni koji dolaze iz siromašnijih imaju manje šanse za životni uspeh.

Zašto sam stavio to ovde? Zbog toga što, recimo, kada se radi o predškolskom vaspitanju, ono i dan danas još uvek nije podjednako pristupačno svoj našoj deci. Neka deca imaju više mogućnosti da upišu vrtiće, neka imaju manje šanse da upišu vrtiće. Iz prakse saznajemo da baš ona deca koja dolaze iz boljestojećih porodica imaju veće šanse da upišu vrtiće. To se onda prevodi i u bolje uspehe u školi, bolje uspehe u srednjoj školi, na fakultetima i u životu.

Mi hoćemo da ujednačimo te mogućnosti tako što ćemo obavezati, ovo je jedan opšti član koji obavezuje sve predškolske i školske ustanove da svima omoguće da otvore svoja vrata za svu decu, a to može tako što ćete propisati, doneti načelni stav da su vrtići plaćeni iz budžeta za svu decu.

Ministar je, inače, rekao da je to dobra ideja pre neki dan, samo zašto se to onda to ne ubaci u zakon, pa se kaže – hoćemo da ujednačimo šanse svih građana Srbije tako što ćemo da im omogućimo da u vrtiće dolaze tako da ne plaćaju ništa, da u osnovnim školama imaju besplatne udžbenike. To je bila suština ovog predloga. Hvala.

U ovom amandmanu sam predložio da se u članu 16. promeni ceo član zapravo i da se kaže da nadzor nad primenom ovog zakona vrši Ministarstvo u skladu sa obrazovnom politikom.

Zašto sam podneo ovaj amandman? Zbog toga što Ministarstvo treba da radi zapravo jednu jedinu stvar koja se tiče primene obrazovne politike, ono treba da nadzire način na kojim se sprovodi ovaj zakon, a kojim se sprovodi obrazovna politika. Šta međutim Ministarstvo radi? Ono je prepisalo u nekim drugim članovima ovog zakona koja sam takođe pokušao da promenim, da ono može da se meša u sam obrazovni proces, recimo tako što će da postavlja direktore osnovnih i srednjih škola. Znate, potpuno je nedopustivo da imate član zakona ili takav obrazovni sistem u kojima se ministar svojevoljno meša u rad obrazovnih ustanova tkao što postavlja direktore.

Znate, mi već imamo dosta lošu praksu u nekim drugim javnim ustanovama, kao što su, recimo javna preduzeća, gde Vlada postavlja direktora javnih preduzeća, pa onda ti direktori zapošljavaju stranačke kadrove po tim javnim preduzećima. Javna su preduzeća puna takvih kadrova. Hoćemo li sad isto to da uradimo i u osnovnim i srednjim školama?

Dakle, prvo će da ministar postavi stranačkog direktora škole, a onda će vremenom taj direktor škole početi da postavlja svoje stranačke kolege kao nagradu za izbornu kampanju, recimo, koja se desila u prethodnih šest meseci.

Urnisali ste već javna preduzeća, urnisaćete i osnovne škole. Ministre, vi niste stranački kadar, molim vas da se ponašate u skladu sa tim. Nemojte dozvoliti da se ovakav član prihvati. Hvala.

Zahvaljujem.

Podneo sam amandman na član 31. u koji dodajem još jedno ovlašćenje školske uprave, po kome ona vodi evidenciju o izrečenim kaznama suspenzija učenika i o stručno pedagoškom, psihološkom radu učenika za vreme trajanja udaljavanja sa nastave.

Ovo je, inače deo Aleksinog zakona, koji je nekoliko godina kružio po ovoj Skupštini i dobio puno obećanja od predstavnika SNS, pogotovo predsednice Parlamenta iz prošlog saziva, koji, nažalost, nije našao svoje mesto u ovom zakonu.

Dakle, ja sam predložio nekoliko članova koje se odnose na inkorporaciju Aleksinog zakona u ovaj zakon, koji su svi odbijeni.

Poslušajte, molim vas, obrazloženje Vlade zbog čega je, recimo, ovaj amandman o suspenziji učenika nasilnika odbijen.

Kaže ovako – Amandman se ne prihvata, jer nije u skladu sa koncepcijom Predloga zakona u pogledu nadležnosti školske uprave. Dakle, otprilike kažemo - mi odbijamo ovaj amandman zato što mi odbijamo ovaj amandman.

Dakle, kakva je onda koncepcija školske uprave? Ne želite da prihvatate ni jedan amandman koji je podnet u vezi suzbijanja ili prevencije vršnjačkog nasilja. I onda kažete – to nije naša koncepcija. Dakle, vaša koncepcija je vršnjačko nasilje je onda u redu, sve dok se ne desi neka jako, jako komplikovana i zaoštrena situacija da dete pogine. Onda ćete da reagujete?

Mislim da je ovo pogrešno. Molim vas da razmotrite ponovo sve amandmane koji su vezani za inkorporaciju Aleksinog zakona u ovaj zakon.

Gospođo predsednice, član 106. – poslanik može govoriti samo o tački dnevnog reda. Ja bih hteo samo da vas podsetim da je vaša dužnost da vodite računa o tome da se Poslovnik poštuje.

Pošto poslanik nije govorio o amandmanu koji je predložio, a ja ću da vam kažem šta je predložio. Dakle, on je predložio potpuno isti tekst člana, samo što je posle reči – obrazovanja, u prvoj rečenici, dodao zarez, doduše, to je na pogrešnom mestu zarez, ali…

Ima prava on na diskusiju, ja govorim o njegovoj povredi Poslovnika.

Može, upravo je povredio.
Vi treba da ga sprečite da to radi.

On je samo zarez dodao a nije uopšte govorio o zarezu.

Gledam ja, našao sam zarez u prvoj rečenici, posle reči – obrazovanja, dodat je zarez. On mora da obrazloži zbog čega je dodao taj zarez.